РИБОЛОВИШТА

Мјеста на којима се ловила риба. У средњем вијеку било је природних рибњака,

али и вјештачких које су људи подизали и старали се о њима. Посебно су владар и
манастири били заинтересовани за право лова у одређеном риболовишту, тако да су у
нашим повељама та права често предмет даривања. Манастир светог Ђорђа
Скоропостижног добио је села Брод, Нахово и Донбицу са „ловиштем рибним“, а село
Тавор са „блатом и ловиштем рибним“. Ова ловишта су се налазила на Катлановском
језеру. Ако би ко ушао у ова риболовишта без игумановог одобрења, на њега је бацана
клетва и морао је да плати казну од шест перпера. Нова ловишта је на истом језеру
приложио краљ Милутин. Међу најпознатијим риболовиштима била су Плавско и
Скадарско језеро. Манастир у Бањској је добио села Брестје на Сави са риболовиштем и
рибарима. Манастир Дечани је посједовао село Врмошу, у чијим међама се помиње језеро
Рикавац, као ловиште риба. Манастир Св. арханђела имао је своје риболовиште на
Бијелом Дриму у близини ушћа Призренске Бистрице. Овај манастир је добио села
Шикљу на ушћу Крупе у Дрим; пола те воде дато је селу као риболовиште, а друга
половина ставиоцу који се старао о владарској трпези. И други манастири су располагали
ловиштима риба на ријекама и језерима.

Риба и риболовишта на Дунаву били су веома цјењени у средњевјековној Србији,

још у вријеме када је на српском двору боравиоТеодор Метохит. Кнез Лазар је приложио
манастиру Раваници Госпођин вир, као једно од познатих риболовишта. Вир постоји и
данас сјевернозападно од Доњег Милановца. Манастир Горњак је за ловиште добио вир
повише Пореча. Вирове на Дунаву, као риболовишта, имали су и влашки манастири Св.
Андонија на Водицама и Св. Богородице Тисменске. На Скадарском језеру и Бојани
такође је било познатих риболовишта. Најбоља риболовишта на Бојани су била: Горњи и
Доњи Тајер, Гјаре, Лингромадура, Марица и Мизерац. До доласка Млечана ова ловишта
су била у рукама опатије Св. Срђа, а касније су их преузели Млечани. Риболовошта је
било и на Дрини, нарочити око Фоче и Горажда.

Поред природних риболовишта, било је и посебно изграђених рибњака. Краљ

Милутин је Грачаници дао све рибњаке од извора Родимскога до ушћа у Ситницу. Ту је
ријеч о посебно изграђеним рибњацима у којима се гајила риба за потребе краљевог двора.
У близини ових рибњака били су дворови: Неродимља, Штимље, Сврчин и Пауни. Гајење
рибе у рибњацима омогућавало је уједначено снабдјевање рибом преко цијеле године.
Манастир Бањска је такође имао свој рибњак у близини. Данас је том мјесту ливада која се
зове Рибњак.