Максим Исповедник

Максим Исповедник (581—662) био је хришћански светитељ. Био монах и византијски теолог,
творац широког теолошког система који обухвата хришћанску мисао од Оригена до Псеудо-
Дионисија Ареопагита, укључујући и хеленске неоплатонисте, попут Плотина и Прокла.

У христологији, заступао је диофизитску позицију (да Христос има и човечанску и божанску

природу) у време када су васељенским патријарх и византијски цар заступали монофизитизам.
Због својих ставова је осуђен као јеретик и протеран у изгнанство, где је и умро. Убрзо потом,
његово учење је оправдано на Шестом васељенском сабору у Цариграду, и проглашен је за
свеца.