Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Izvadok Od Makrobioticki Put Poglavje-10

    Uploaded by

    Zoran Pavlovski
    15 views13 pages

    Original Title

    Izvadok od Makrobioticki put poglavje-10_

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    15 views13 pages

    Izvadok Od Makrobioticki Put Poglavje-10

    Uploaded by

    Zoran Pavlovski

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 13
    10. RADOST VEZBANJA Nake prirodno saobracajno sredstvo — Setnja — odlitan je vid veZbanja. Koriste se i druge fizitke veZbe da bi dale specifitne reuultate, posto svaki pojedinac ima posebne potrebe u veZbanju. Program fizitkih veZbi koje mi predlazemo, udruzen s makrobio- titkim na¢inom ishrane i aktivnim radnim Zivotom, poboljSace stanje kardiovaskularnog sistema i normalizovace energetski tuk uorganizmu. Te rutinske veZbe nude iste pozitivne rezultate kao i mnogi uobitajeni programi, na primer atletske vezbe, kao i vezbe za notmalizovanje teZine i aerobik. Prednosti su poveéana fleksibil- nost, izdréljivost i évrsti misici, zdravija krv i gubitak tclesne teline. Ali bolje su vezbe ovde prikazane, jer utitu na sve vaZne sisteme u organizmu, a ne samo na nekoliko izdvojenih. U stvari, Drawo waite tih vetbi je rad unutre ni Pre uorganizmu — aoe ta ne Heads, telesne organe’FOPkE mele CET Prilago- dene su od vekovima starih@ozimpvezbi, jednog vida veZbi i samo- masaze, koja podsti¢e podmladivanje i dugovetnost. Mnogi programi telesnog veZbanja usredsreduju se na spolj- ne migiée dok su ma kakve prednosti za unutrainje orga- ne drugorazredne. Svakako éete poboljgati svoju liniju izvo- Seajem vezbi koje slede, ali cete, Sto je jo8 vaznije, izbalansirati 1 Rormalizovati tok energije unutar svoga tela. Osim toga, Ponovo éete napuniti svoj nervni sistem i energetsku sredisnu tatku u vaiem telu, koja se nalazi odmah ispod pupka. Kad se {aj centar energije napuni, podize se nivo vase fizitke i mentalne energije, 93 o nedelja svakodnevnog veZbanja, disag Posle samo arto ée ojatati, imacete vise energije, ang te slobod ys eraine namimnice de se povecatl. Pokteti istezanjg opetit 72 esibilnost i snagu i istovremeno ée vam pomogi da nost duboko: opustan; ja_misi¢a. Vremenom, po- polizacete i svoje drzanje, smanjiGe se potreba za spavanjem, a vada fizitka i2drdljivost 1 moé konoentracije ée se povecati. Dru. 3 . da osecate Sta je pravo zdravije, tj. radust retina, poste Bivi i Sto ste dobro. — [feavajudi disanje i cirkulaciju, yezbanje pomaze pro- G&avanju kevi. Dodatni kiseonik u krvi sagoreva netistoce, a limfni sistem, koji prenosi otpadni materijal iz Gelija, i sam se prodidéava. Dodatno uzimanje kiseonika veXbanjem stimulise povecanje stope bazalnog metabolizma, stope po kojoj organizam troéi energiju za odrZavanje svojih osnovnih funkcija kad miruje. Po- vetanje bazalne metabolitne stope, uporedo s povecanom ak- tivnoSéu, yazan je Ginilac u kontrolisanju telesne teZine, jer to ua. brie sagoreva energetsku vrednost namirnica ad Ber obrira na to da li potinjete s veZbama kad ste zdravi ili olfiavany te dobro, verovatno éete poteti da primecujete ne preterivati, narocito ako neko vreme niste vexbali. Da biste vane ait whe preterivanja u izvodenju veZbi koje su ovde velbe. Ako niste si 10 odmor od jedne minute izmedu svake skratte vreme izv wom koliko vezbi je suvise, pokwajte da izmedu vezbi. ‘sted Pokreta, a produzite pauze, tj. odmore A f te_svoje telo van_granica_njegovih mo- rokreti nisu test fleksi ili_stapala, ako to prouzrokuje bol. Poboljia, fleksibilnosti veg pre natin da se ona postepeno Ako imate sréane ili Svojim, ili druge telesne tegobe, posavetujte se S* ma ii preeeuei Kakye eg? 0 Poénete ma kakav program vetbi. Al ite 8 vedbanj li dude bolove i gréeve, usponle lok tegobe ne i: . ste vezani 2a inva: ne iSCeznu. . neal pokreti ine Invalidska kolica ili krevet, tak i ne2n! . BU pomodi pokufajima vaseg tela da %° ™ ie ISTEZANJA MERIDIUJANA Da biste iaveli sledecu rutinsku ve7bu hice vam patrehno yreme od dvadeset do éetrdeset minuta, zavisno od nivoa vase energije i telje. Primarno teziste ove veibe je na sistemu meridija- na koji opisuje savremena teorija akupunkture. Ima Ceirnavst meridijana (linija energetskog toka) koji se penju i spuStaju u telu, protezuci se kako do unutraSnjih organa tako i do spoljnih delova tela, a tu spadaju prsti na nogama, Sake, lice i lobanja. Prema orijentalnoj medicini, osoba je zdrava ako je protok elektromag- netne energije u njenom telu harmonigan i slobodan. Istezanja meridijana pomazu da se ponovo uspostavi i odr2i uravnotezen tok energije. Dok rutinski izvodite veZbu, zamisljajte kako dista i neblokirana energija teée kroz svaki meridijan, kao Sto je opisano u natpisima ispod cricza — od 10.1 do 10.7. Svako pozitivno mentalno usredsredivanje povecace efikasnost istezanja. Praktikujte tu rutinu jedanput ili dva puta dnevno, izjutra i uveée, ili kad god imate vremena. Zapamtite da je bolje vezbati svaki drugi dan nego nekoliko dana uzastopno ne vezZbati. Kad veZbate, zadrZite svaki poloZaj maksimalnog protezanja za jedan pun dah, zatim se vratite u prvobitan polozaj i oko trideset sekundi se odmorite pre nego Sto uradite sledeci pokret istezanja. Bolje je, takode, prilikom svih tih pokreta saginjali se od struka, a ne od gornjeg dela eda. Domet ispruzanja biée razligit za svaku osobu; udaljenost do koje se mozete protegnuti nije ni priblizno tako znatajna kao Sto je to pravilno izvodenje vezbi Kad zavrgite jednu vezbu, obavezno napravite pauzu od jedne pune minute pre nega Sto olpotnete sledecu vetbu. U dvadesetmi- hutnoj rutini to ée skratiti stvarno vreme veZbanja na oko petna- est minuta — s pet minuta odmora — to ée vaSem telu dozvoliti da se pripremi za narednu veZbu. Na crteZima od 10.1 do 10.7 lustrovane su vezbe. Savijanje trupa led Stojedi, rastavijenih stopala u Sirini ramena, sklopite Sake iza ‘fa. Polako se saginjite napred diduti ruke i drdeti take stalno lopljene. Sagnite se od struka toliko napred i nadole koliko god 95 a) poSetni polozaj b) istezanje CrteZ 10.1 Savijanje trupa Ova veiba stimulise meridijane pluca i debelog creva, koji se prudaju dui spoljainje strane ruke i Sake. je moguée, isteZudi ruke iza glave, kao Sto je prikazano na crtezu 10.1. Udahnite duboke i polako se vratite u prvobitni stojeci polozaj. Predahnite kratko i ponovite pokret ukupno dvanaest puta. Odmorite se jednu minutu i predite na sledecu vezbu. Naizmeniéno istezanje nogu Sedite, obe noge ispruzite ispred sebe i rasirite ih Sto vise. Sagnite se napred, a obe ruke isprudite prema desnom stop: ‘ ispravite kolena; nastojte da kolena i stopala drdite blizu poda if da ga dodirujete celom dusinom noge. Kao Sto je na Crtezu ae prikazano, sagnite ceo trup od struka i pri istezanyu puslite 96 Crtez 10.2 Naizmenitno istezanje nogu Ova vezba stimulise meridijane jetre i iucne kesice. Meridijan jetre proteze se dud unutrasnje strane noge do trupa. Meridijan iuéne kesice ide dui noge, preko trupa, ispod ruke sa prednjeg na zadnji deo, i preko ramena, protezuci se do slepooénice. vam glava visi. Kad dosegnete tatku istezanja, duboko udahnite. Polako se vratite u prvobitni sede¢i polozaj. Okrenite se i ponovi- te isti pukret prema suprotnoj nozi. Zastanite, pre ponavijanja pokreta, za duzinu daha. Stalno se naizmenitno istezite, Sest puta usvakom pravcu. Ustanite i odmorite se jednu minutu pa nasta- vite sa sledeéom vezbom. Istezanje prednje strane tela Sedite na pod s nogama savijenim u stranu, kako je prikaza- no na Crtezu 10.3, i stavite jedan ili dva jastuka iza sedalnog dela. Polako i pailjivo se saginjite unazad, spu8tajuci ramena i leda na pod. Ako vam je to suviSe teSko, stavite ruke nazad i stavite ih iza leda radi oslonca. S ramenima i ledima na podu, ispruzite obe ruke iznad glave. U isprudenom polozaju duboko udahnite sedam Puta dok se koncentrifete na protok energije kroz meridijane. 7 Makeobiowtel pant 97 a) posmatrano odozgo; ‘b) posmatrano odozgo; rake se koriste kao podupirat roke su iznad glave c) posmatrano sa strane Cried 10.3 Istezanje prednje strane tela Ova veiba stimulise meridijan Zeluca | meridijan slezine-pankreasd. Meridijan Zeluca penje se prednjom stranom noge. preko trupa, | zavriava na licu; a meridijan slezine-pankreasa ide unutrasnjom stranom noge i, preko grudi, zayrSava se ispod ruke. 98 Vratite se u stojeci polozaj i odmorite se jednu minutu pre nego stu predete na sledecu vezbu. Uskoro cete biti u stanju da obavite to istezanje bez pomoci ruku i jastuka. Istezanje nogu Sedite na pod i obe noge ispruzite pravo ispred sebe. Saginju- ci se od struka, uhvatite Sakama prste na oba stopala. Proverite da li su vam kolena i zadnji deo nogu priljubljeni o pod. U pologaju istegnutosti, kako je na CrteZu 10.4 ilustrovano, duboko udahnite i polako se vratite u prvobitni sededi polozaj. Odmorite se malo i ponovite veZbu dvanaest puta. Ustanite i odmorite se jeduu minutu pre nego Sto predete na sledeéu vezbu, Crtez 10.4 Istezanje nogu Ova vetba stimulige meridijane bubrega i mokracne besike. Meridi- Jan bubrega penje se zadnjom stranom noge i oko tela, a zavréava na grudima, Meridijan mokracne beSike spusta se niz zadnji deo trupa i noge. 6 99 CrteZ 10.5 Presavijanje sa rastavijenim kolenima, a sastavijenim stopalima Ova vezba stimulige meridijane srca i tankog creva. Meridijan srca penje se po ruci, a zavriava ispod pazuha, a meridijan tankog creva penje se zadnjom stranom ruke, a zavrsava se na licu. Presavijanje sa rastavljenim kolenima, a sastavljenim stopalima Sedite na pod, Siroko rastavite kolena, a sastavite stopala. Dréedi prste na nogama obema Sakama, saginjite se od struka napred, priblizavajudi nos tabanima (vidi CrteZ 10.5). Posto ste se istegnuli, udahnite duboko i vratite se u prvobitni sededi polozaj Napravite kratku pauzu i ponovite veZbu — ukupno 12 presavija- nja. Ustanite i odmorite se jednu minutu pre nego Sto nastavite $3 sledecom ve%bom. Savijanje preko ukrStenih nogu Sedite na pod s ukrStenim élancima i Sto blize telu, a Siroko rastavijenih kolena. Takode ukrstite ispred sebe ruke tako di desna ruka uhvati levo koleno, a leva — desno. Zatim se sagnite 100 od struka napred, Sto god mozete dalje, pokuSavajuci da telom dodimnete pod ispred sebe, Dostigavii tatku ispruzanja, kako je pa Crteku 10.6 ilustrovano, duboko udahnite i vratite se u prvobitni sedeci polodaj, ukr8tenih nogu. Napravite kratku pauzu | sve ponovite — dvanaest puta. Ustanite i odmorite se jednu minut pre nega Sta poénete boéno istezanje. a) pogetni polodaj b) istezanje Crte% 10.6 Savijanje preko ukrStenih nogu Ova veeba stimulize dea obinma meridijana cirkulacije, poznata pod imenom trostruki grejaé (TH —triple heater) i gospodar srca (GV ~ governing vessel). TH tece sredinom unutrainje i spoljasnje atrane ruke; GV se penje uz prednju a spusta niz sudrju stranu torza (trupa}, od prepona do-sedalnog predela. Boéno istezanje Stanite ra8irenih stopala (za jedan i po put Sirine ramena), sa isprugenim rukama iznad glave i spojenim paltevima (ali ne Sakama). Nagnite se od struka udesno tako da vam trup i ruke budu pod uglom od devedeset stepeni sa podom, kako je na Crteiu 10.7 prikazano. Tako ispruZeni, uvrnite trup toliko da mozete da gledate prema zemlji, drzedi paléeve stalno spojene, a tuke isprugene Sto dalje. Zadréite polozaj u trajanju punog daha. 101 Okrenite ponovo trup i polako se veatite u prvobitni pologaj, Zastanite malo i ponovite vekbu na levu stranu, pa zatim naizme- nitno desno i levo —- po Sest puta na svaku stranu. a) posetni polozaj \ c) uvrtanje CrteZ 10.7 Boéno istezanje Ova vezba stimulige u isti mah mnoge meridijane. 162 SETNJA U postednjih nekoliko godina mnogi Ijudi poéeli su da trée. Motda treanje postaje tako popularno zbog toga Stu uno balansi- jshranu bogatu mastima. Pomaze da se razviju novi putevi qrkulacije, kroz koje protige krv, dok ishrana bogata mastima i polesterolom teZi da zakrti i one normalne. Tako tréanje poveca- va sposobnost cirkulacije krvi i moze da smanji rizike koje donosi savremeni natin ishrane. Naialost, tréanje ima i nedostatke. Za neki dudi period predstavlja izbalansiran vid veZbanja za srce i Griulaciju krvi; kratkorotno, ono naginje tome da neujednateno optereti stoe i druge delove i sisteme organizma. Mada neki ljudi mogu da uzivaju u dZogingu ili tréanju, trkati Sesto zastanu zbog ba sa kigmom, poremecaja u kostima i zglobovima, oStecenja bubrega usled Soka zbog poskakivanja gore-dole tokom tréanja. Po recima Tomasa Diefersona (Thomas Jefferson), ,,Nenad- magni okrepljivaé tela je telesno veZbanjc ili kretanje, a od svih vesta veZbanja najbolja je Setnja.* Prednosti od obiéne Setnje iste su kao od bilo koje druge telesne vezbe, sa upola manjim rizikom od povrede ili iscrpljenosti. Ako ste, medutim, kao mnogi savremeni ljudi, verovatno motcte izmisliti bar pet razloga zbog kojih ne biste mogli uprava ovog trena spustiti ovu knjigu i poci u Setnju: suvise je mracno napolju, nema Sovek gde da se Seta, nema se vremena za Setnju, kia pada, hladno je itd. Lako je na¢i opravdanje, ali ne mozete izvudi koristi iz programa telesnog vezZbanja samo Citajuci o niemu. Morate ga realizovati. Treba uvek voditi ratuna o bezbed- nosti, ali, danju, parkovi i Skolska dvori8ta obiéno su dobra mesta a okrepljujuéu Setnju. Ako pada kia, navucite kiSni mantil i me i ponesite kiSobran. Ako je hladno, obucite kaput i stavite Selir na glavu. Svakodnevna polutasovna Setnja pomaze da: ~ kontroligete svoju telesnu teZinu povecavajuci bazalnu meta- bolitnu stopu; ~ poboljfate kvalitet i cirkulaciju krvi, zagrevanjem Saka i stopala; ~ Spregite sréane poremecaje i druge bolesti; ™ Poboljgate varenje i eliminaciju; = blago suzbijete apetit; 103 Be e—s—“—ssssS ite kosti zdravirn i jakim; _- ublalte napetosti i Briges ite respiratorne tegobe; — sagorite masti; oo . — jatate mifiée, narotito butine, listove nogu i kukove: — poboljfate fizitki izgled. / : Neki sportski fiziolozi smatraju 3etnju ,,drugim stcem*, jerse p toku Setnje miiGi stopala, listova bogu, butina, sedainog dela j trbuha ritmicki skupljaju i opustaju. Tako Cini i dijafragms snazan midi¢ koji je deo naSeg aparata za disanje. Kako se misig) kontrahuju i opustaju, oni stiskaju vene, potiskujudi krv gore prema srcu. Kad ne detate, vada krv se obiéno skuplja u trbuhu, kukovi- ma, bedrima i stopalima, Cirkulacija se usporava, a srce mora napornije da radi kako bi osigurafo da dovoljno kiseonika dospe do éelija, a otpad se ukloni. Kad dude stojite mirno ili sedite, i vas mozak trpi od nedostatka kiseonika. Da biste zapoéeli s programom Setnji, potreban vam je samo par udobnih cipela, Narotito su pogodne patike za tréanje. Ds biste izvukli maksimainu korist, koraéajte krupnim, divahnint koracima. Pustite da se ruke slobodno njigu sa strane, a glist sting dréite uspravno. Najvatniji je ritam. “okubajte da Pronadete mesto za Setnju gde mo Aresavite Postojan tempo, bez mnogo startova i zaustavljani ave ni in moguée, izbegavajte pretrpane trotoare i bucu Ui ih one sa gustim saobragajem i pronadite neki park, sui/? najvile ok cat Ako se Setate bosonogi po travi ili obalom, te a NEKI DODATNI SAVET! ite ono ‘Odnevnoj Setnji, jer je vazno obezbeditt Fe nant? & koristiti vagem zdravij. . 5 i Bodnije vreme za Setnju. Mnogi najsao Oe x Vardar olini Judi potinju svoj dan takom ve" di i fizitke j mes svediji, a aktivnost, izgleda. Y entalne procese koji bi inaée ostali pol? 08 si tog fenomen: oan om a naucnici pri siobadaju U nee on : ; : Ks ke okt isuju end. Bi. a ja koja Di se me oa ene = ‘i is vane jutarnj noyla naz Oe eecainy ih i svoju magi rnja Seta mn ne = : inu stavite u tnja je mn vsrecnima Mikkon mk mo Koristiée vaSem pogon". 10g0 bolja ne 0 tole oo a umesto da se ad raviju i Zivotn “hoon = ele i najmanji zite u svojim ‘lima a je da ga Posav. A “moral ae nego na parkirate Me at ss z ee: om ota ae viastiti . vite psa i je je naj najudaljenij mest se da izvedete. i neka vas ajblize 1: ljenijem_m Dna io ispuniée . Sve dok on izved adil. Tai Pesce im vas osecaj ste utoplj le u Setnj ite pevi oe Pola jem vi oplieni i tnju Kad neéete sa sat sata svak talnosti. suv Setnj po ki a nn = i nja po ki Sami sebe : = —_ i - ki8i ili: sr formi, jarocito a fou fl : me ana 10 tako fe Ma or oink ste bolesni, rekon i Idea koliko da ‘0, ne hodaj lesni, reko valesent Sal velbe Ino bi bil na povetaite ud vise ne; o fo vam ae : i ss owe ili niste prikazane pre nego 5 front im to Ako ee icjutre ee “a ch , izadite i naj igjutra poglavlj renete u Setnj el vratite. najpre oseéa' Mal i : do . Posle j se pros ave

    You might also like