Грешке у избођењу ђака ниже музичке

школе и њихово исправљање

- Грешке које дешавају у току школовања детета могу имате велики утицај на њега и
његов живот не везано да ли је то музичко образовање или не. Суштински цињ
образовања није да пренесе информацију то јест да ученик схвати то као суве речи, већ
практично схватање све обухватног образовања јер није образовање информација. Већ је
примана њих образовање зарад сазнавања нових искустава, информација и знања. У нашој
професији у нижим музичким школама срећемо различите случајеве од одличних свирача
као деце до оних којима баш и не иде. Наравно живот није фер па одмах можемо а кажемо
и да је то у нашој професији. Нека деца брже сазревају, долазе до сазнања. А нека имају
веома тежак пут. У тако не избалансираном окружењу главну реч води управо професор.
Професор је за неку децу идол. То можемо одмах рећи. А за неку сапутник у сазнавању
својих свирачких способности и усавршавање истих. Ту на жалост долазимо до проблема
и грешака професора. Наравно сви ми смо људи и дешавају нам се грешке, ал и у пракси
смо приметили велики број професора који у опште не воде рачуна о својим ученицима на
жалост. Али ајде да се поставимо изнад ситуације и само је гледамо како да је поправиму
зарад сврхе ученику, јер ученик је наш крајњи циљ и суштинска сврха постојања самога
професора. Наравно да професор мора добро да процени ситуацију и способности свог
ученика, јер суштински он треба добро да познаје свог ученика.
- Грешке које се дешавају код ученика су: 1. Лош однос професора и ученика, 2. Физичке
потешкоће ( Дисање, Положај тела ), 3. Свирачке потешкоће ( Зујање, Производ тона)
4.Техничке способности ( Атак, флексибилност)
1. Моје мишљење је да је ово највећи и најопсанији проблем који може да се деси. Однос
измећу професора и ученика мора да је константан и веома искрен од стране ученика.
Наравно знамо да су ученици у нижим музичким школама обично уплашени стидљиви.
Али ту је професор да процени сваког ученика и његове интерактивне способности.
Професора мора да добије огромно поверење ученика јер када има његово поверење има
моћ да контролише ученика и његово свирање. Јер је битно да се професор постави
стабилно и да одаје стабилност ученику каоко би се он опустио. Већ сам напоменуо, неки
професори су неким ученицима идоли. Када се овај проблем превазиће професор и ученик
могу лако да напредују јер је ученик искрен са професором и његовим проблемима као
свирача. Самим тим искреност самог детета води дете напред у сазнања и усавршавања
његових свирачких способности. Овај проблем се превазилази само ако је професор
стрпљив и вољан да допре до ученика јер у противном никада неће бити добар однос њих.
2. Нико није исти ни физички, а ни ментално. То видимо у свету и наравно и код деце.
Нека деца су висока нека нисак, нема имају астму, неака су дебела. Ал је дефинитивно
једна ствар иста код свих. Сви имамо исти број органа и а органа која су код нас веома
битна. Дијафрагма и плућа, ако не рачунамо језик у ово. На име као што већ знамо ми
свирамо дувачки унструмент. За то су нам потребна плућа као складиште ваздуха за
свирање. Док дијафрагма служи за удисање, издисање и потисак ваздуха. На име код деце
су уобичајени проблем не схватање свога тела и не схватање рада њиховог тела током
свирања. Треба ученик схватити каоко се користи дијафрагма. Јер плућа увек користи.
Постоје 2 веома једноставне и препоручљиве вежбе за освешћивање дијафрагме.1. Вежба
је једноставна. Ученик треба да легне на равну површину. Када крене да дише треба му
рећи да пимпа стамак. То јест да под то подизање стомака значи да је његова дијафрагма
активирана и да она потискује органе на доле како би ослободила места за плућа како би
се она проширила. Нпоменути му да то што ради покуша да пренесе одмах када стоји.
2.Вежба је на столици. Ученик би требало да седне на столицу и да се сагне и загрли своје
ноге то јест да своја колена приближи грудима. У том положају узима вазух. Осетиће
сензацију ширења у делу доњих лећа. И наравно тада му објаснити да то ради дијафрагма
потискивајући то јест полућа се шире.
3. Сви у току живота имамо одрећене потешкоће које исправњамо после одређеног
времана рада над њима. Потешкоће у току свирања нашег божанственог инстумета је
амбажура око које сви толико причамо. На име амбажура је положај усана који си
поставња зарад могућности да се свира божији инструмент. У пракси смо вићали
различите облике амбажуре које одбијају од ,, стандарда ,,. Намерно постављам реч
стандард због тога јер он у суштини и не постоји, то јесте постоји, ал не у изгледу
амбажуре већ у њеној функционалности и по њеном квлаитету тона. Код ,, добре
амбажуре ,, битан је тон и функционалност. То јест њена издрчљивост и могућност ка
техничком напедовању. Наравно код ученика нижих музичкох школа је битно уопште
добити тон. Ал не треба се задржавати на тако једноставним захтевима јер је свирање
божанског инструмента је много више од добијања обичног тона. Постоје одрећене вежбе
којима се исправња ,, проблем амбажуре ,,. На има битан фактор амбажуре јесу углови
самих усана. То се може поправити држањем оловке у водоравном положају до 15
секунди. Али много битнији фактро јесте вибрација самих усана. Усне требају да зује
слободно и без потешкоћа. звук вибрације треба да буде резонантн ( то је показатељ
отвореног грла ) и реског звука. Такву вибрацију треба пренети на усник. Да буде
резонатно реска вибрација. А касније на сам инструмент са мало већом подршком
ваздуха. Вежба није тешка јер се креће у средњем регистру од неколико тонова горе доле.
Никако високо никако ниско. Јер тон се гради у средњем регистру најбоље.
4. Ако ће ученику у нижој музичкој школи бити лакше треба му одмах рећи да сви
свирачи имају одрећене техничке проблеме који сваки дан раде на њима како би нестали.
Цео живот се треба радити на техници јер она нама помаже да искажемо своју
музикалност и истицање самих експресивних фактора у свирању . Атака је нешто што сви
обрачају пажњу код свирања светиње. А тако је и са флексибилошћу. Обично ова два
чиниоца требају важбати заједно. То се постиже вежбама флексибилности то јест вежбама
аликвота, акорада и лествица. Свирање хорне је једноставно, само треба радити на
одрећени начин који доноси најбоље резултате. Редовност рада и систематизација истог
доноси најбоље резултате.
- Пролагођавање програма ученику је исто веома битан фактор код ученика ниже мууичке
школе. Програм мора да буде у оквирима уценикових способности свирања и брзине
савладавања новог програма.
-Однос професора и ученикових родитеља је веома битно. Професор и родитељи морају да
су у добром контакту једни са другима јер они раде за добробит ученика и његовог
сазревања како свирачког тако и васпитног. Професор треба да обавести о свим значајним
факторима ученика правовремено како би и он и родитељи донели праву и добро
промишљену одлуку зарад ученика.
Учење нових генерација је веома битно. Неко нас мора да наследи. Неко мора нас да
надмаши и да оде даље. Бити професор, добар свирач је исто. Јер сваки дан се посветити
тиме доприносимо себи, а и људима који нас слушају.