Božanstvo u Pričama Solomunovim:

Preskočićemo identifikaciju i crkveno-istorijsku interpretaciju ko je mudrost iz Priča 8. Složićemo se sa

Novim zavetom (Jn 1,1-3 (uporediti sa 1 Moj 1,1; Prič. 8,22-23); 1 Kor 1,24.30; Jev 1,1-4) da je to Isus
Hristos. Ali da li je Mudrost samo personifikacija ili nešto više od toga – hipostatizacija Yahweh-a?

MUDROST (hokma) JE YAHWEH:

1) Davalac je život i smrti (Priče 8,35-36; 10,27; 14,27). Niko sem Boga ne može reći: „Onaj koji me
nađe, našao je život“, jer je Bog izvor svakog života.
2) Izvor legitimne vlade (Priče 8,15-16; To je Yahewh: 4 Moj 11,16-17; 1 Sam 2,10; 10,1; 1 car 3,4-
15; 10,9; Ps 2,7)
3) Onaj koga treba tražiti, naći i pozvati (Priče 8,17; 1,28; to je Yahweh: 2 dn 15,2; Oos 5,6; Amo
5,4-6; 8,12; Jez 8,18; 5 Moj 1,45; 4,29; sud 10,11-12; Jov 35,12; Pss 22,3;28,1; Is 1,15; Jer
11,11.14; 14,12; Mih 3,4; Zah 7,13)
4) Onaj koji voli i treba biti voljen (Priče 8,17; To je Yahweh: 1 car 3,3; 1 Sam 2,30; 2 Sam 12,23;
Nem 13,26; Is 48,14)
5) Davalac bogatstva (Priče 8,18-21; To je Yahweh: 1 car 3,13; 1 dn 29,12; 2 dn 1,12; 17,5)
6) Davalac sigurnosti (Priče 1,33; To je Yahweh: 3 Moj 25,18.19; Jer 32,37; itd...)
7) Izvor Otkrivenje //ovo je posebno važno, jer niko sem Boga ne daje Otkrivenje (Priče 8,6-
10.19.32.34; 29,18; 30,3-5; To je Yahweh: Pss 19,10; 119,1-2)
8) Mudrost gradi sebi Hram sa sedam stubova kreacije //aluzija na 7 dana stvaranja (Priče 9,1;
nepotrebno je dokazivati da Yahweh gradi sebi Hram, ali npr. 2 Moj 25,8-9; itd...)
9) Slično kao ‘lhym, mudrost je u množini (Priče 9,1; 1,29; 14,1; 24,7; To je Yahweh: Ps 49,4;
Takođe i u vanbiblijskim knjigama: Sirah 4,11; 32(35),16)
10) Mudrost koristi retoričku samo-tvrdnju tj. samo-iskaz božanske „samo-hvale“ – „Ja sam
Mudrost“, što je rezervisano samo za božanstva u drevnom Bliskom istoku: „I am Yahweh your
God“, „I am Ishtar of Arbela“, „I am Isis the divine“, „I am Azitawadda, blessed by Baal“, „I am
Kilamuwa son of Hayya“ (Priče 8,22; εγω η σοφια = ‘ani hokma („I am Wisdom“)... To je Yahweh:
Jez 12,25; 35,12; Zah 10,6; Mal 3,6)

- Iako je reč Mudrost u ženskom rodu, imamo ključ da je ipak Osoba u muškom rodu u Pričama
8,39 gde je reč ’amon u muškom rodu i znači „Vrhovni zanatlija“ ili „Glavni graditelj/arhitekta“ i
slično (prema dubljoj analizi ovog termina na Ugaritskom, Akadskom, prema prevodima
Septuaginte, Masoreta, Targuma itd).

ROĐENJE MUDROSTI:

- Reč qana od 84x se koristi u Starom zavetu, a samo 6 ili 7 puta može značiti „dobiti“ (1 Moj
14,19; 2 Moj 15,16; 5 Moj 32,6; Pss 74,2; 139,13; Priče 8,22?), a čak i ovi stihovi ne zahtevaju
takvo tumačenje nego i dalje je jak naglasak na „posedovanju“. G. H. Gordon ukazuje da
 „stvarati“ znači u posebnom kontekstu „roditeljstva“. Prevod DK prevodi kao „Gospod me je
imao u početku“, i zaista to ima smisla jer prema Dušanu R. nema smisla da je Bog postojao u
jednom trenutku bez mudrosti. Bog je uvek imao mudrost, odnosno Sina; i jedino tako Bog
može biti večna ljubav koja ljubi nekoga drugoga. U suprotnom, postojao bi momenat kada niko
i ništa nije postojalo osim samog Oca koji u tom trenutku nije nikoga mogao ljubiti/voleti osim
sebe samoga što se zove samoljublje. Prema tome, zaključujemo da je Mudrost oduvek, od
večnosti postojala sa Ocem kao deo Božanstva. Ako je Mudrost Isus Hristos, nelogično bi bilo da
On postoji bez „Hristovog Duha“. Ako je Sveti Duh večan (a jeste: Jevrejima 9,14), a Isus recimo
nije večan jer je postojalo vreme kada se On rađao (a prema tome, pre toga logično nije
postojao), onda ispada da je Hristov Duh večan, a sam Hristos nije večan. Svakako odbacujemo
ovakvu tvrdnju i sam Solomun nadahnut Duhom Svetim (1 Pet 1,19-21; 2 Tim 3,16) kaže:
„Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena. Prije
vijekova postavljena sam, prije početka, prije postanja zemlje.” (Priče 8,22-23)

- Da bismo konačan sud izneli moramo još analizirati reč „postavljena sam“ – NASAK (nsk III).
Najpravilniji prevod bi bio: „I have been astablished/installed from everlasting, from the
beginning, before there was ever an earth“. Jezik Priča 8,22-25 je postavljanje/instalacija i
roditi/izneti pre kreacije sveta i prosvetljen je u Psalmu 2,6-7; što je JEDINO mesto gde se još
nalazi ista reč nasak:

Yahweh kaže: „Yet I have installed My King on My Holy hill of Zion“ (2:6)
Mesijanski kralj kaže: „I will declare the decree: the Lord has said to Me, You are My Son, Today I
have begotten you.“ (2:7)

- Termin „roditi“ je tehnički jezik da opiše svečanu i zvaničnu instalaciju kraljevstva na novu
službu/dužnost. Tekst ne govori o bukvalnom rađanju mudrosti (rekli smo: Kakav bi to Bog bio
bez mudrosti? Priče 21,30: „Nema mudrosti ni razuma ni saveta nasuprot Bogu“) nego o
instaliranju (nasak najbolje se prevodi kao „instalacija“) službe sinaštva „u početku“. Identična
reč, reshit se koristi u 1 Moj 1,1 za početak kreacije u svemiru. Znamo da je Hristos Jagnje „koje
je zaklano od postanja sveta“ (Otkrivenje 13,8), da je izabran „pre postanja sveta“ (Efescima 1,4)
i da je „određen još pre postanja sveta“ (1 Pet 1,20). Elen Vajt kaže:

“Svrha i plan blagodati postoje od sve večnosti. Pre postanka sveta je bilo odlučeno prema
Božjem savetu da čovek treba biti stvoren, obdaren snagom da čini božansku volju. Ali pad
čoveka sa svim njegovim posledicama nije bio sakriven od Svemogućega, a ipak ga nije odvratilo
od izvršenja Njegove večne namere, jer će Gospod uspostaviti svoj presto u pravdi. Bog zna kraj
od početka.... Prema tome, otkup nije bio nešto što je naknadno smišljeno... nego večna
namera koja će biti izvršena za blagoslov ne samo za ovaj mali svet nego za dobro svih
svetova koje je Bog stvorio...Uslovi ovog jedinstva između Boga i čoveka u velikom zavetu
iskupljenja je bio dogovoren sa Hristom od večnih vremena... Pavle govi o Jevanđelju i
propovedanju o Isusu Hristu, kao nečemu što je “po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od
postanja svijeta, a sad se javila i obznanila kroz pisma proročka, po zapovijesti vječnoga Boga,
za poslušanje vjere među svima neznabošcima. (Rimljanima 16:25,26.)” (R.V. AG 129)
 Pre nego što citira Priče 8, Elen Vajt kaže: „On je od veka bio Posrednik zaveta” (1SM 247)

POSREDNIČKI JEZIK:
Mudrost kao glavni zanatlija se veselio (mesaheqet) svagda (uvek) pred Ocem (Priče 8,30) i istovremeno
veselio (mesaheqet) na Njegovom naseljenom svetu, tj. sa sinovima ljudskim (stih 31). Ovde se ne
opisuje ništa drugo do posredništvo između Kreatora i kreacije, božanstva i ljudstva (kao što mnogi
teolozi primećuju). Mudrost je voljena od čoveka i od Boga i ona je posrednica na taj način i pridružuje
Boga i čoveka u njenoj ljubavi. Imamo još nekoliko primera sličnih:

1) Reč (Jn 1,1) – Reč ide od usta do ušiju, to je jezik posredništva.

2) Anđeo/Vesnik Gospodnji, Mal’ak Yahweh je poslat od Boga, reprezentujući Njega, a istovremeno
jeste Yahweh; i On donosi poruku stvorenjima (1 Moj 16,13; 18 – 19; 22,24; 48,16; 2 Moj 23,20-
21; 32 – 33; IN 5 – 6)
3) Mihael (Dan 10,13.21; 12,1; Juda 9; Otk 12,7; glas Sina Božijeg Jn 5,28-29 paralelno glasu
Arhianđela 1 Sol 4,15-17)

ZAKLJUČAK:

U početku je bio savet između Božanskih ličnosti da Sin se isprazni (κενοω) svog Božanstva i zakorači (u
obliku anđela/vesnika/čoveka) dole na zemlju. Otac i Sin provode zajedno vreme smejući se, radujući se,
igrajući se (mesaheqet) kao su-kreatori, ulepšavajući sveti njegove stanovnike. Isti odnos ima i danas Sin
sa ljudima. To što se Isus ponizio do „obličja sluge (u originalu: obličja roba)“ nije podređivanje nego
dobrovoljno snishođenje koje treba razumeti prema posredničkoj ulozi (Filibljanima 2,5-11). Ako je Sin
ima početak, onda ispada da je i Otac imao „početak puta“, ali to nema smisla. Umanjivanjem Sina,
umanjujemo svesno ili ne – i Oca. Otac i Sin su od večnosti bili zajedno u ljubavi „pre svakog vremena“.