Универзитет у Приштини

Економски факултет
Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Тема: КРЕДИТИРАЊЕ

Ментор: Студент:
Проф. др Александар Доганџић Јелена Костић 27/20

Косовска Митровица, 2022.

САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................................2
1. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КРЕДИТ.......................................................................................................3
2. ПРОЦЕДУРЕ У ПОСТУПКУ КРЕДИТИРАЊА............................................................................................5
3. ПОДЕЛА КРЕДИТА.................................................................................................................................7
4. КАМАТНА СТОПА КАО ЦЕНА КРЕДИТА.................................................................................................8
4.1. ВРСТЕ КАМАТНИХ СТОПА..............................................................................................................8
5. ВРСТЕ КРЕДИТА....................................................................................................................................11
5.1. ЕСКОНТНИ КРЕДИТ......................................................................................................................11
5.2. КОНТОКОРЕНТНИ КРЕДИТ..........................................................................................................11
5.3. АКЦЕПТНИ И АВАЛНИ КРЕДИТ....................................................................................................12
5.4. ЛОМБАРДНИ И ХИПОТЕКАРНИ КРЕДИТ.....................................................................................13
5.5. ИНВЕСТИЦИОНИ КРЕДИТИ.........................................................................................................14
5.6. РАМБУРСНИ КРЕДИТ...................................................................................................................15
5.7. ВИНКУЛАЦИОНИ КРЕДИТ...........................................................................................................15
5.8. КРЕДИТНА ЛИНИЈА......................................................................................................................16
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................................17
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................................18

1
УВОД
Кредит је један од најзначајнијих банкарских послова, како данас тако и у прошлости.
У условима када банке нису постојале, кредитним пословима односно пословима
позајмљивања новца уз наплату камате бавиле су се разне инстуције које су биле претече
савремених банака. У историјским епозама које су предходиле тржишној производњи,
кредит је имао натурални карактер јер се давао и враћао углавном у облику робе.
Са појавом робно-новчаних односа кредит добија економки карактер. Данас кредити
представљају робу која има своју цену и тржиште. Кредити представљају један од основних
облика финансијских улагања и омогућава задовољавање наширих потреба грађана,
друштва и привреде. У савременим условима кредит се најчешће изражава, настаје и гаси у
новцу. 1
Употребом кредита као облика финансијског улагања се отварају тржишта са неким
производима и слично. Без кредита би процес репродукције у знатној мери био успорен,
односно смањен.

1
Војин Бјелица, Банкарство-теорија и пракса, Нови Сад, 2001.

2
 1. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КРЕДИТ
Настанак и развој кредита је непосредно повезан са настанком и развојем робно-новчане
привреде. Са појмом новца и развојем новчаних функција настаје и кредит. Из функције
новца као платежног средства директно проистиче кредитни новац, као новац савремене
развијене робне привреде.

Кредит представља дужничко-поверилачки однос у коме поверилац уступа дужнику право

располагања одређеном количином новца, или неким другим правом на одређено време и
под одређеним условима.

Назив кредит потиче од латинке речи credo, credere што значи веровати. У ширем смислу
речи појам кредита се везује за појам уживати кредит у смислу уживања пословног угледа у
дређеној средини. Међутим, за сваки облик кредита је карактеристично да се утврди, да ли
је уживалац кредита од поверења. У литератури се често може сусрести уместо појма
кредита, појам зајма. И један и други термин у пракси имају исто значење.

Са теоријског гледишта, кредит представља имовинско-правни однос између два лица,

односно између повериоца и дужника, где је поверилац оно лице које даје своју имовину
другом лицу (дужнику) на одређено време и под одређеним условима.

Кредитни однос се заснива између повериоца (даваоца кредита) и дужника (тражиоца

кредита) у условима када поверилац жели своја раположива средства најцелисходније
искористити, а дужник има потребу за средствима да би финансирао одређену привредну
активност.

Кредит се по правилу даје уз одређену камату која представља накнаду за коришћење

средстава, која су дужнику уступљена на привремену употребу. Он уствари представља
привремену услугу коју чини поверилац дужнику тако што он уступа на раполагање
одређену суму новца или неки предмет.

Код кредита постоји начело повратности, што значи да дужник има обавезу да повериоцу
врати узети кредит када истекне рок трајања кредитног уговора. То начело разликује кредит
од поклона, субвенција и других облика давања.

Кредитни однос као економска категорија обављања следеће важније функције:2

1. Функцију прикупљања (мобилизација средстава),

2. Функцију ликвидноти и стабилности производног процеса,
3. Функцију развоја међународних привредних односа,
4. Функцију развоја привредно недовољно развијених подручја и
5. Функцију контроле привредних токова.

2
Проф. др Ненад М. Вуњак, Пословне финансије – финансијски менаџмент, Суботица, 1999.

3
Наведене функције кредита су у ствари његове економке функсије. Употребном кредита као
облика финансијског улагања се остварају тржишта за нове купце, повећава се промет робе
и услуга, повећава се куповина и продаја, повећава се тражња за неким инопроизводима и
слично. Кредит се најчешће јавља као уговорни однос са којима дужник пружа обећање у
вези плаћања у будућности, сагласно условима прихваћеним у уговору.

4
 2. ПРОЦЕДУРЕ У ПОСТУПКУ КРЕДИТИРАЊА
Поступак кредитирања укључује све правне и економске радње које врше дужник и
поверилац да би се кредит одобрио, ставио у функцију и вратио. Поступак се састоји из
следећих фаза:3
1. Подношење захтева за кредит,
2. Разматрање и обрада кредитног захтева,
3. Решење банке о захтеву за кредит,
4. Закључивање кредитног уговора,
5. Коришћење кредита и
6. Враћање кредита.

Подношење захтева за кредит

Први условв за одобравање кредита јесте подношење захтева за кредит. Захтев треба да
садржи податке који се односе на:
1. Врсту тј. намену кредита,
2. Износ висине кредита,
3. Услови коришћења кредита (камата, рок, начин отплате и др.) и
4. Инструмент обезбеђења кредита.
Уз захтев за кредит, клијент банке је дужан да достави детаљно образложење са
одговарајућом документацијом. У зависности од од тога да ли је клијент већ сарађивао са
банком у којој подноси захтев, или први пут сарађује, зависи и коју документацију треба да
достави.

Разматрање и обрада кредитног захтева

Обрада захтева се врши од стране посебне службе у пословној банци, тј. од стране
кредитних референата. У зависности о којој врсти кредита је реч, неопходно је укључити и
друге експерте поред кредитних референата.
У неким случајевима, референти могу захтевати од клијента да достави допунско
образложење или допунску документацију. На основу анализе се саставља кредитни
реферат који садржи следеће елементе:
1. Назив, седиште и делатност дужника,
2. Кредитна способност клијента,
3. Степен извршења обавеза према банци у претходном периоду,
4. Износ траженог кредита,
5. Намена траженог задужења,
6. Динамика коришћења и
7. Пројекција очекиваних ефеката.

Решење банке о захтеву за кредит

3
Мирољуб Хаџић, Банкарство, Београд, 2009.

5
На основу закључка и реферата о кредиту, надлежни орган банке доноси решење о
кредитном захтеву. То је најчешће кредитни одбор који се састаје једном недељно или
чешће, по потреби.
Надлежни орган може донети решење које може бити сагласно са закључком који су
кредитни референти дали, може бити делимично, или да се у потпуности разликује од
њиховог закључка. Наравно, решење може бити позитивно или негативно.

Закључивање кредитног уговора

Уговор о кредитирању се обавезно саставља у писаној форми.
Елементи које тај уговор треба да садржи су следећи:
1. Назив и седиште пословне банке која је одобрила кредит,
2. Износ кредита,
3. Намена кредита,
4. Рок коришћења,
5. Рок враћања,
6. Редовна каматна стопа,
7. Затезна каматна стопа,
8. Инструменти обезбеђења,
9. Наменска контрола коришћења,
10. Остале обавезе банке,
11. Остале обавезе дужника,
12. Надложности суда у случају спора,
13. Место и датум потписивања уговора.
Уговор се састоји из два примерка које задржавају и клијент и банка, и постаје пуноважан
приликом потписивања од стране овлашћених лица.

Коришћење кредита
Потписивањем уговора се стичу услови за коришћење одобреног кредита. Начин
коришћења је дефинисан у уговору и зависи од врсте одобреног кредита.
Банка је дужна да обавести корисника кредита када је пуштен у течај и да се средства могу
користити.

Враћање кредита
Одобрени кредит клијент враћа банци у целини на одређени датум или најчешће у ратама.
Обавеза кориснника је да уредно измирује обавезе према банци, пре свега уредно измирење
рата кредита, које укључују део главнице уз одговарајућу приписану камату.
Осим праћења уплата од стране клијента које он врши приликом враћања кредита, банка је
дужна да активно прати његово пословање како би могла на време реаговати шре него што
дође до негативних последица.

6
 3. ПОДЕЛА КРЕДИТА
Кредите који се могу наћи на тржишту могуће је поделити на: 4

1. Краткорочне, средњорочне и дугорочне кредите,

2. Непокривене и покривене кредите,
3. Робне кредите и финансијске кредите,
4. Произвођачке и потрошачке кредите,
5. Инвестиционе и кредите за обртну имовину и
6. Домаће и иностране кредите.

Краткорочни кредити се односе на оне кредите чији је рок отплате до годину дана.
Краткорочни кредити се обично користе за набавку сезонских залиха или неки други облик
обртних средстава који је неопходан за континуирано обављање процеса производње или
пружање услуга. Средњорочни кредити поседују рок отплате од једне до пет година док се
они преко пет година јављају као дугорочни кредити. У литератури има примера да е због
турбулентнијег окружења средњорочни и дугорочни кредити називају само дугорочним
кредитима. Они се користе за финансирање набавнке односно улагања у имовину и трајна
средства.

По самом називу је јасно да непокретни кредити нису покривени никаквим средством

обезбеђења кредита и дају се клијенту на бази његовог доброг кредитног бонитета. Са друге
стране уколико кредитни бонитет клијента није на одговарајућем нивоу захтева се неко
средство обезбеђења било као залога у виду покретних или непокретних ствари или као
гаранција трећег лица.

Робни кредити су они кредити који се дају у роби а враћају се у новцу. Постоје и варијанте
које се у литератури могу срести које под робним кредитима подразумевају кредите који су
дати у роби и враћају се у роби док уколико се враћају у новцу онда представљају
комеријалне кредите. Финансијски кредити су они кредити који су дати у новцу и враћају се
у новцу.

Произвођачки кредити се дају ради финансирања производње и промета одређених роба и

услуга. Потрошачки кредити се дају за поспешивање финалне потрошње.

У зависности од тога да ли се кредити користе за финансирање инвестиционе активности

предузећа или за финансирање обртне имовине потребно је правити разлику измешз
инвестиционих кредита и кредита за обртна средства односно обртну имовину.

Кредити који су добијени од домаћих кредитора су домаћи кредити, док кредити који су
добијени од страних кредитора се називају иностраним кредитима.

4
Проф. др Александар Доганџић, Пословне финансије, Економски факултет Приштина-Косовска Митровица,
2011.

7
 4. КАМАТНА СТОПА КАО ЦЕНА КРЕДИТА
Камата представља накнаду уновцу за привремено уступање или коришћење новчаних
средстава.

Познато је максистичко схватање камате као дела вишка вредности који капиталиста
одузима од радника. У вези са оваким опредељењем камате, каматна стопа се јавља као
израз цене кредита (капитала), односно исказана је процентуално на 100 новчаних јединица
за време од једне године. Како се цена кередита у коришћењу назива каматом, каматна
стопа представља однос величине годишње камате и висине кредита: 5

Kg
K '= ×100
Bk

при чему су:

K’ – каматна стопа,

Kg – годишња камата и

Bk – банкарски кредит (зајмовни капитал).

Из обрасца је евидентно да каматну стопу одређују две основне детерминанте:

1. Камата као израз нивоа цене за одређену вредност капитала и

2. Банкарски кредит односно његова висина као стање односа понуде и тражње на
финансијском тржишту.

Утицај камате на каматну стопу језависан и од величине просечне профитне стопе, јер је и
сама камата део укупног оствареног профита. И у условима када индустријски капиталиста
не располаже с довољно капитала за процес репродукције, он потребан капитал позајмљује
а његовим власницима плаћа камату. Према томе, количина расположивог и за кредит
способног капитала утиче на висину каматне стопе.

4.1. ВРСТЕ КАМАТНИХ СТОПА

Теоријска и практична искуства показују да постоји више облика каматних стопа као цене
кредита.

Појавни облици каматних стопа су:

1. Номинална каматна стопа,

2. Стварна каматна стопа,
3. Реално позитивна каматна стопа,
4. Реално негативна каматна стопа,
5
Проф. др Ненад М. Вуњак, Пословне финансије – финансијски менаџмент, Суботица, 1999.

8
 5. Релативна каматна стопа и
6. Комфорна каматна стопа.

Номинална каматна стопа представља уговорену каматну стоопу између даваоца и

тражиоца кредита, по којој се вршти обрачун камата на дати кредит. У основи постоје две
врсте номиналне каматне стопе, фиксна и варијабилна каматна стопа. За фиксну номиналну
каматну стопу је карактеристично, да је уписана у уговор о кредиту, те да се по њој врши
обрачун камата све до момента коначног повратка кредита. За варијабилну номиналну
каматну стопу је карактеристично, да је променљива у временском периоду отплате
кредита. Висина варијабилне каматне стопе се може утврдити преко важеће каматне стопе
на финансијском тржишту у моменту обрачуна камата и важеће стопе инфлације у моменту
обрачуна камата.

Стварна каматна стопа је по правилу виша од номиналне каматне стопе. Услов за њену
примену јесте да се корисник кредита обавезује да у периоду док користи кредит орочи
одређени износ новчаних средстава или да на свом рачунну држи по виђењу новчана
средства. Образац за израчунавање стварне камате гласи:

(K p−K np)
Ks= × 100
K−Od

при чему су:

Ks – стварна камата,

Kp – плаћена камата по кредиту банци,

Knp – наплаћена камата од банке по основу ороченог депозита,

K – износ одобреног кредита и

Od – орочени депозит.

Реално позитивн каматна стопа постоји у условима када је номинална каматна стопа,
односно стварна каматна стопа већа од стопе инфлације. Израчунава се:

K s −S i
K rp =
1−Si

при чему су:

Krp – реално позитивна каматна стопа,

Ks – стварна каматна стопа и

Si – стопа инфлације.

9
Реално негативна каматна стопа постоји у условима када је стопа инфлације већа од
номиналне и стварне каматне стопе.

Релативна каматна стопа представља пропорционални део од годишње каматне стопе за

обрачунски период на који се примењује.

Комфорна каматна стопа представља дисконтовану годишњу каматну стопу на обрачунски

период на који се примењује у току године. Путем ње се обезбеђује да се годишња стопа не
мења при орбачуну камате у току године.

10
 5. ВРСТЕ КРЕДИТА
5.1.ЕСКОНТНИ КРЕДИТ
Есконтни кредит везује се за куповину потраживања по меници пре њеног рока доспећа.
Банка за услугу уновчавања менице обрачунава камату (есконт или дисконт) и есконтну
провизију односно трошкове за временски период од момента пријема до рока доспећа који
је назначен на меници.

Есконтовање менице се може посматрати и као процес одобравања кредита од стране

пословне банке где менија служи као средство обезбеђења а висина кредита је једнака
номиналном износу који је умањен за обрачунату камату и провизију.

Ескнтовањем менице предузећа уновчавају своја потраживања од купаца која се односе на

продату робу или услуге пре њиховог рока доспећа. С друге стране пословна банка пласира
средства у виду најчешће краткорочних кредита који је обезбеђен меницом. На овај начин
класичан пласман краткорочног кредита замењен је новим обликом есконтним кредитом.

Предузеће које је есконтовало меницу односно које користи есконтни кредит обезбеђује
потребну количину средстава у виду готовине која је неопходна ради нормалног и
континуираног обављања процеса производње. Постојање есконтних кредита је веома
значајно за привредне субјекте јер не само да обезбеђује сигурност плаћања већ уколико је
то потребно обезбеђује и компоненту брзог прибављања потребних обртних средстава у
новчаном облику.

Што се тиче банке она је увек заинтересована за послове есконтовања менице односно
давања есконтног кредита, јер сигурност наплате пласираних средстава је вишеструка пре
свега чињеницом да меница најчешће има више жираната али и опцијом која јој стоји на
располагању у виду реесконтовања менице код централне банке.

Са аспекта централне банке есконтни кредити омогућавају усмеравање средстава у виду

кредита управо у оне субјекте који су активни носиоци привредне активности а самим тим
раста и развоја привреде у целини.

5.2.КОНТОКОРЕНТНИ КРЕДИТ
Контокорентни кредит представља један од најзаступљенијих кредита. Банке својим
клијентима отварају текуће рачуне преко којих обављају своју пословну делатност. Сам
назив „conto correntnei“ је италијанског порекла и означава текући рачун. Контокорентни
кредит је краткорочни кредит који банка одобрава по текућем рачуну увек када су средства
потребна клијенту.

Kредитни бонитет клијента представља основ за дефинисање висине контокорентног

кредита. У зависности од стања на текућем рачуну зависиће врста камате која се обрачунава
и она може бити активна или пасивна. Уколико клијент банке на свом текућем рачуну нема

11
довољно средстава која су му потребна за измирење неке његове потребе банка аутоматски
одобрава средства и то до износа који је уговором дефинисан. Овакве ситуације
подразумевају обрачунавање активне камате на искоришћени износ контокорентног
кредита.

Наравно кроз пословање привредни субјекти се не налазе увек у стању смањене ликвидноси
и потребе за коришћењем средстава банке у виду контокорентног кредита. Ситуација је
често таква да комитент на свом текућем рачуну поседује одређени износ средстава. На тај
износ банка плаћа пасивну камату комитенту која је обично поприлично мања од активне
камате. Поред ове чињенице евидентно је да комитент остварујући одређени принос у виду
камате повећава степен опште рентабилности у предузећу. На овај начин смањује се и ниво
опортунентних трошкова.

Економије у којима је тржишно привређивање развијено, заступљеност и примена

контокорентног кредита и уопште пословање преко текућих рачуна је више него евидентно.
У нашој земљи дуги низ година пословање привредних субјеката спроводило се преко
рачуна који су отварани код СДК (Служба друштвеног књиговодства) касније завода за
обрачун и плаћање а кредитни рачуни су отварани код пословних банака.

Контокорентни кредит, односно његово издавање не захтева неку сложену процедуру већ на
један једноставан начин омогућава пијенту банке решавање евентуалних потреба за
готовином у сваком тренутку.

Такође значајна предност контокорентног кредита је у томе што комитент не мора да на

свом рачуну држи неку обавезну резерву која би му обезбедила минимални ниво
солвентности, већ је у ситуацији да сва расположива средства ангажује у изабране пројекте
обезбеђујући предузећу већу ликвидност. Тиме непрекидни конфликт између нивоа
рентабилности и ликвидшюсти у предузећу нестаје, чиме је дата много већа слобода рада
финансијском менаџменту предузећа.

5.3.АКЦЕПТНИ И АВАЛНИ КРЕДИТ

Акцептни кредит не представља кредит у класичном смислу, наиме банка не одобрава
средства у виду кредита већ на меницу ставља свој потпис чиме повећава вредност односно
сигурност менице с обзиром да гарантује њену исплату. На бази менице емитент може да од
неке друге банке добије кредит односно да есконтује менију.

Банка ставља свој потпис на лице меније чиме потврђује свој акцепт и постаје главни
менични дужник (трасат) док емитент (трасант) подиже своју пословну и кредитну
способност.

Пословна банка за акцептирање менице уговара провизију која је далеко мања од камате на
позајмљена гредства. Емитент меније се најчешће одлучује на овај корак у ситуацијама када
може да прибави потребну робу са дужим роком плаћања где продавац поред уобичајног
средства обезбеђења у виду менице захтева да иста буде и авалирана, односно да постоји

12
гаранција банке да ће меничну суму платити уколико емитент то у року доспећа меније не
уради. Због наведене карактеристике акцептни кредит се често назива и трговинским
акцептом.

Закључивање акцептног кредита врши се потписивањем уговора којим се дефинише пре

свега висина износа до кога банка гарантује исплату менице, рок важења акцепта, средства
покрића у условима исплате као и висина провизије која се односи на све активности око
акцептирања меније,

Авални кредит је такође специфичан облик банкарског кредита и нема класичну форму већ
подразумева давање писмене гаранције потписом на лице меније да ће исту исплатити
уколико то не уради менични дужник. Банка на меници уноси клаузулу »per aval« којом даје
јемство да ће неко од подписника меније исплатити меничну суму. На основу овог јемства
повериодј се може обратити банци која је авалирала меницу да од ње наплати меничну
суму. Према наведеном банка може дати авал за трасанта (лије које је емитовало меницу) за
трасата (лице које је менични дужник-обично пословна банка) или за било ког индосанта,
што се на меници наводи.

Код авала је потребно нагласити да се авалирање врши за целокупан износ, што значи да се
не може авалирати меница на износ који је мањи од номиналног, односно на део менице.

5.4.ЛОМБАРДНИ И ХИПОТЕКАРНИ КРЕДИТ

Ломбардни кредит представља краткорочни кредит који је формиран на бази залога роба,
хартија од вредности или неке друге вредности.

Услов за добијање ломбардног кредита је залога која се банци ставља на располагање до

момента његове потпуне исплате. Основни задатак приликом уговарања ломбардног
кредита јесте дефинисање тржишне вредности залога. На бази јасно утврђене вредности
дате залоге одређује се висина кредита коју клијент банке може да добије и она се налази
између 60 и 80% њене вредности. Залога која је најчеше роба, не може бити коришћена од
стране клијента све до момента враћања кредита. Према томе дужник је због услова који
владају на тржишту и који оптерећују пословање његовог предузећа спреман да један облик
обртних средстава (најчешће робу) замени другим видом обртних средстава (готовином)
како би обезбедио юнтинуитет у обављању одабране пословне активности.

Уговором између банке и клијента дужника, одређују се права банке у случају да дужник не
измири своју обавезу. У оваквој ситаџији банка доноси одлуку да залогу коју је добила од
свог клијента дужника прода и из средстава која се продајом реализују намири своја
потраживања. Уколико након измирења потраживања остане један део новчаних средстава,
она припадају клијенту дужнику.

Хипотекарни кредит је кредит који се даје на бази залоге и то на дужи временски период. За
разлику од ломбардног кредита који подразумева залогу у роби хартијама од вредности и

13
сл., хипотекарм кредити подразумевају залогу у виду пре свега некретнина, хала, пословних
зграда, магацина, земљишта и сл.

Давање залоге односно хипотеке евидентира се у земљишним књигама и онемогућава

власника да је отуђи односно прода све до момента када дужник врати кредит. Након тога
банка подноси захтев за скидање хипотеке чиме власник стиче право располагања
имовином коју је дао у залог.

Уовором о давању хипотекарног кредита дефинисани су сви услови у вези са њим. Предмет
посебне пажње свакако јесте начин враћања кредита који може бити:

1. Одједном, на крају временског периода на који се односи кредит,

2. Могу се враћати у ануитетима, полугодишњим или годишњим и
3. На неки други начин, што може бити предмет посебног уговарања.

Код хипотекарног кредита постоји опција отказивања кредита и то од стране дужника док
по правилу банка нема право отказа кредита сем у случају да дужник не плаћа доспеле рате
кредита на време, односно у складу са уговором, када дужник покуша да прода имовину
која је дата као хипотека и када настану промене на хипотекарној имовини које мењају
вредност те имовине у негативном смислу у односу на уговорену процењену вредност
хипотеке.

5.5.ИНВЕСТИЦИОНИ КРЕДИТИ
Инвестициони кредит је дугорочни кредит за финансирање улагања у сталну имовину и
трајна обртна средства. Инвестициони кредит се одобрава на основу инвестиционог
пројекта којим се доказује тржишна ваљаност, рентабилност и ликвиндност пројекта уз
исказивање укупног обима улагања и структуре извора финансирања (сопствени извори,
дугорочни кредити и други извори). Банка испитује ваљаност инвестиционог пројекта сама
или то проверава специјализованим организацијама нпр. специјализованим институтима.
Ако је инвестициони пројекат прихватљив, испитује се и кредитни бонитет инвеститора и
ако је прихватљив, банка одобрава дугорочни инвестициони кредит. 6

У току извођења инвестиција по инвестиционом прројекту камата се не плаћа иако је банка

обрачунава. То је тзв. инверкаларна камата која повећава главницу одобреног дугорочног
кредита и нематаријална улагања. Може уговорити и одложени рок плаћања после
завршетка изградње по инвестицоном пројекту од нпр. 2 до 3 године (грејс период).

Инвестициони кредити су по дефиницији дугорочни кредити те се враћају у ануитетима

који могу бити полугодишњи или годишњи.

С обзиром на чињеницу да се ради о дугорочним кредитима пословне банке су

заинтересоване да их на одређени начин и осигурају. Као средство обезбеђења враћања
6
Проф. др Ненад М. Вуњак, Пословне финансије – финансијски менаџмент, Суботица, 1999.

14
кредита се може користити гаранција неке друге банке или основна средства која се
инвестиционом активношћу прибављају.

5.6.РАМБУРСНИ КРЕДИТ
Рамбурсни кредит је специјализовани кредит који се јавља у међународној тршвини посебно
у прекоморској трговини. У обављању посла око одобрења и реализације рамбурсног
кредита учествује више банака пре свега: банка увозника, банка извозника а постоји
могућност ангажовања и треће неутралне банке која је обично добро позната светска банка,

Основна карактеристика рамбурсног кредита је да се њиме обезбеђује плаћање увозно

извозног посла путем банкарског акцепта који је покривен робним документима. Према
томе рамбурсни кредит представља комбинацију акцептног кредита, ломбардног кредита и
робног докумтаџионог акредитава.

Сврха рамбурсног кредита је да обезбеди сигурност у плаћању према извознику као и

сигурност увозника да ће робу коју плаћа свакако добити.

Пракса је показала да у основи постоје три начина одобравања рамбурсног кредита. Први
начин одобравања је када кредит одобрава банка извозника, други када кредит одобрава
банка увозника и трећи када кредит одобрава нека банка која је позната и у чији се бонитет
и добар пословни углед не сумња.

Постипак при добијању рамбурсног кредита је такав да се пре свега између увозника и
извозника мора да склопи уговор о купопродаји, којим се прецизирају њихова права и
обавезе.

5.7.ВИНКУЛАЦИОНИ КРЕДИТ
Винкулациони кредит се јавља у ситуацијама када једно предузеће испоручи робу свом
купцу рецимо железницом, и док роба путује на основу товарног листа захтева од банке
исплату кредита у вредности послате робе. Банка значи авансира робу коју купац још није
примио и контактира истог како би пренела захтев да се вредност послате робе треба
исплатити на рачун банке с обзиром да се она јавља као пошиљаоц.

Банка самом чињеницом да поседује товарни лист располаже робом све док је купај не
преузме и она на неки начин представља један вид гаранције.

Када купац плати робу банка му уручује товарни лист са фактуром. С товарним листом
купац преузима робу коју је купио.

Бинкулациони кредит је сличан рамбурсном кредиту с тим што се винкулациони кредит

везује за робу која се шаље копном док се рамбурсни кредит везује за робу која се шаље
прекоморским саобраћајем.

15
 5.8.КРЕДИТНА ЛИНИЈА
Кредитна линија представља кредит који се одобрава за временски период од годину дана.
Кредитна линија је негарантовакм кредит, с обзиром да се издаје на бази кредитног бомтета
предузећа које се јавља као комитент. Између пословне банке и предузећа комитента склапа
се утвор юјим се банка обавезује да ће предузећу у току године ставити на располагање
(уколико поседује) суму која је назначена у утвору. Комитент може кредитну линију
користити искључиво у моментима када нема довољно новаца за несметано одвијање
пословне активности чиме се смањују трошкови држања кредитних средстава, у моментима
када су она непотребна.

У пракси постоје гарантоване и негарантоване кредитне линије. Гарантована кредитна

линија представља гарантовани кредит код кога пословна банка гарантује исплату кредита у
износу који је уговорен. Код негарантованих кредитних линија имамо супротну ситуацију.
Гарантована кредитна линија је кредит који се у пракси још и назива револвинг кредит. Код
револвинг кредита банка зарачунава, поред основне камате и провизију у износу од 1-2%, у
свим ситуацијама када комитент из било којих разлога не искористи у пуном износу
гарантовану кредитну линију. Провизија се зарачунава на износ неискоришћеног кредита, с
основним циљем да анимира предузеће да боље планира средства која су му током
пословања потребна, у виду гарантоване кредитне линије.7

7
Проф. др Александар Доганџић, Предузетништво,Економски факултет Приштина-Косовска Митровица

16
ЗАКЉУЧАК
Банкарски послови су веома важни послови платног промета имајући у виду да се у
банкама концентришу значајна новчана средства која служе за реализацију привредних
подухвата као и за задовољавање различитих потреба грађања. То су правни послови у
којима се као субјекти појављују банке, с једне стране, и физичка или правна лица, с друге
стране.
Помоћу кредита се задовољавају најшире потребе привреде и становништва. Кредит
омогућава субјектима који имају вишак финансијских средстава да их искористе на
најрационалнији начин и да том приликом остварају одређени профит. Истовремено, кредит
омогућава субјектима којима недостају новчана средства, да их прибаве и да путем њих
реализују своје пројекте.
Ако имамо у виду да предузећа на нашим просторима угавлном располажу капацитетима
као што су застарела технологија, вишак запослених, велика потраживања, велике обавезе
према добављачима али такође и према држави, кредити добијају на значају јер наша
предузећа готово и да немају сопствене изворе како би финансирали репродукцију.
Кредитна и каматна политика треба да нам обезбеде сигурност, ликвидност и
профитабилност банака, а преко мера монетарно-кредите политике и целе државе.
Камата представља накнаду уновцу за привремено уступање или коришћење
новчаних средстава. Појавни облици каматних стопа су: номинална каматна стопа, стварна
каматна стопа, реално позитивна и реално негативна каматна стопа.

17
ЛИТЕРАТУРА
1. Војин Бјелица, Банкарство-теорија и пракса, Нови Сад, 2001.
2. Мирољуб Хаџић, Банкарство, Београд, 2009.
3. Проф. др Александар Доганџић, Пословне финансије, Економски факултет Приштина-
Косовска Митровица, 2011.
4. Проф. др Александар Доганџић, Предузетништво, Економски факултет Приштина-Косовска
Митровица
5. Проф. др Ненад М. Вуњак, Пословне финансије – финансијски менаџмент, Суботица, 1999.

18