Banksy

Krajem sedamdesetih, britanski anarho-pank bend Crass je na omotima svojih ploča,

posterima i ostalim artwork radovima dosta koristio šablonom ispisane poruke, parole i
crteže. Ova tehnika je jako podsećala na natpise po vojnim oklopnim vozilima i
objektima, čak su namerno koristili i veoma sličan font. Sa jedne strane, ovakvom
vizuelizacijom želeli su da iskažu svoj antimilitaristički stav, a sa druge strane, pomalo
kontradiktorno su upućivali na gerilski način borbe u ostvarivanju svojih ideala. Ova
tehnika ( i ideologija ) verovatno je mnogo uticala na britanskog umetnika poznatog kao
Banksy. Budući da je zbog specifičnosti svog rada često bio na raznim policijskim
poternicama, Banksy uspešno krije svoj pravi identitet i mesto prebivališta. Nagađa se da
je rođen u Bristolu 1974. godine, te da mu je pravo ime Robert Banks, ali za ovu našu
priču to i nije tako važno. Krajem devedesetih postaje poznat po svojim uličnim
grafitima, prvo u Bristolu, a kasnije i u Londonu. Putem grafita najčešće ismeva britanski
nacionalni ponos, prikazujući kraljicu kao lezbejku,
vojnika kraljevske garde kako piša na zid, „bobby“
policajce kao homoseksualce. Takođe ironično
komentariše društvo uopšte, prikazujući devojčicu kako
grli atomsku bombu, Da Vinčijevu „mona lizu“ sa
kalašnjikovim i bazukom, gotički prikaz smrti sa žutim
„smile“ licem... Ovde ćemo primetiti nekoliko elemenata
koji se inače provlače kroz Banksijev rad. Prvi su deca,
kao simbol nevinosti i razigranosti. Decu ne prikazuje
samo kao žrtve sistema i „sveta odraslih“ iako često
imaju gasmaske dok beru cveće, ili fantastičan grafit na
kojem je prikazana devojčica u momentu kada joj je
vetar odnosi balon u obliku srca. Deca su ponekad i
„aktivisti“ koji buše rupu u zidu, pokušavajući da pređu
na „drugu stranu“ ili su crtači grafita koji ispisuju
arogantni komentar. Na ovaj način on svoju umetnost I
aktivizam prikazuje kao borbu koja nikome fizički neće
nauditi, poredeći je sa dečijom igrom koja će promeniti
svet opterećen novcem, ratovima, mržnjom, korupcijom.
Drugi važan element je istorija umetnosti. Još je Marcel
Duchamp „oskrnavio“ Mona Lizu docrtavši joj brkove i na taj način okrenuo sasvim
novu stranicu u umetnosti koju će potom eksploatisati Andy Warhol, koji ubrzo i sam
postaje eksploatisan od strane raznih umetnika i kvazi umetnika. Ovoj ideji će svoj
doprinos dati i Banksy, na svoj potpuno originalan način. On uzima reprodukcije
poznatih umetničkih dela, na koje doslikava detalje koji se likovno savršeno uklapaju u
sliku, ali tematski potpuno odstupaju. Na udaru su najčešće čuvena dela neoklasicizma
koja Banksy razotkriva kao kič, prikazujući britanskog kralja kao crtača grafita, plemstvo
sa sado-mazo maskama, ili na predivne pejzaže dodaje smeće razbacano po prirodi ne
odstupajući od političke angažovanosti. Ova vrsta umetnosti i angažovanosti kulminira
kada Banksy maskiran odlazi u muzej i ovako pripremljene slike okači među ostala
umetnička dela. Možete zamisliti posetioce kada na Vettrianovoj slici vide maskirane
ljude kako vuku burad saradioaktivnim otpadom, kada na Moneovim pejzažima vide
smeće iz supermarketa ili osušene Van Gogove suncokrete. Osim idejom I odličnom
realizacijom, Banksy će nas još mnogo puta impresionirati svojom smelošću da radi
ovakve i slične stvari. On nije umetnik koji živi „u mašti“, u predivnom paralelnom svetu
koji samo (kvazi)umetnici snagom svoga uma mogu da dokuče. On je umetnik koji živi
ovde i sada i jasno vidi I prikazuje svet oko sebe, ali se ne zaustavlja na samom prikazu
već svojim delom teži da raskrinka establišment i ukaže na probleme koji nas okružuju.
Nakon „operisanja“ po Britanskom Muzeju u Londonu, kustosi istog su odlučili da
Banksyjevu „podvalu“ zadrže u stalnoj muzejskoj postavci. Vremenom je dobio na
velikoj popularnosti, pa su trenutno mnogi njegovi grafiti zaštićena umetnička dela od
strane gradskih vlasti. Ovo je samo jedan u nizu paradoksa vezanih za Banksija.
Verovatno najparadoksalnija stvar se desila tokom aukcije njegovih slika u Sothebyju.
Krajem prošle I početkom ove godine, Banksijeve slike su za desetine hiljada funti
otkupili razni kolekcionari, među kojima i Kristina Agilera. Nakon prodaje, Banksi je
napravio karikaturu koju je objavio na svom sajtu, a na kojoj je prikazana prodaja slike na
aukciji na kojoj piše „Ne mogu da verujem da vi moroni zaista kupujete ova sranja“. Da
li treba da pominjem da je upravo ova karikatura prodata na jednoj takvoj aukciji... Svoju
umetnost kroz razne terorističke akcije Banksi prenosi u živote prosečnih građana.
Godine 2004. je falsifikovao milion funti u novčanicama od 10 funti, na koje je umesto
kraljičine glave stavio glavu princeze Dajane, a umesto natpisa „Bank of England“
odštampao je „Banksy of England“. Mnogo ovih novčanica je završilo u prodavnicama,
jer mnogi ljudi nisu ni primećivali razliku. Parodiranje kapitalizma je nastavio i na razne
druge načine, a najpoznatiji je nedavna sabotaža debi albuma Paris Hilton, kada je
originalne diskove zamenio za svoje. Diskovi banksy 34 i banksy 35 su izgledali gotovo
identično, osim nekoliko malih ali efektnih intervencija na omotu. Umesto muzike Paris
Hilton, bila je nasnimljena muzika grupe Danger Mouse. Jedan od mojih omiljenih
Banksijevih radova je „Hack the wall“. Ovom prilikom je oslikao devet grafita na zidu
koji se gradi između dve zaraćene zemlje, Palestine i Izraela. Na palestinskoj strain zida
je prikazao dečake koji kopaju rupu u zidu, isprekidane linije koje označavaju mesto za
isecanje, ironični prikaz prozora u zidu, kroz koji se vidi idilični pejzaž i čuvena
devojčica koja držeći gomilu balona preleće preko zida. Svi graffiti ukazuju na
besmislenost postojanja jedne takve tvorevine, kao barijere među ljudima koju treba
premostiti. Gde god da je putovao, Banksy je za sobom ostavio razne grafite. U Čijapasu
(Meksiko) je oslikao zidove crkve San Cristóbal de las Casas, u znak solidarnosti sa
zapatističkim pokretom, a da i ne pominjemo grafite po Los Anđelesu, sa čuvenim
prikazima beskućnika sa anđeoskim krilima. Pored njegovog potpisa na grafitima često
ćemo videti i crtež pacova. Banksy sebe upravo tako vidi, kao pacova, što u engleskom
žargonu takođe označava podrivača, tj. nekoga ko remeti poredak. Zbog ovakvog načina
rada ga mnogi vide kao vandala, a ne umetnika, što naravno nije tačno. Svojim pristupom
Banksy samo teži da bude bliži prosečnom čoveku I efektniji u svom radu. Diskutabilne
mogu biti sume novca koje je Banksy zaradio prodajući svoje radove, a promovišući
anarhizam I antikapitalizam. Ipak, verujem da će taj novac iskoristiti da opet udari na
dvoglavu zmiju establišmenta. A vi? Šta čekate?
Dragiša Mirković, časopis Pogonik broj 6/7