Proizvodnja, distribucija i

potrošnja hrane kao

činilac održivog razvoja
By: Mašović Bajra
Mašović Lina
Muminović Amina
Hodžić Dženana
Balija Danira
Sadržaj

➢Lokalna održiva
poljoprivreda
➢Kvalitet namirnica
➢Bezbednost hrane
➢Navike u ishrani
➢GMO
➢Štetnost GMO
Lokalna održiva poljoprivreda

➢Održiva poljoprivredna proizvodnja je nastala kao potreba da se

osmisle načini proizvodnje koji ne degradiraju prirodne resurse, a koji
istovremeno donose visoke prinose i prihode poljoprivrednim
proizvođačima
➢Kako poljoprivreda u velikoj meri zavisi od usluga koje pružaju
ekosistemi, održivom poljoprivredom se teži smanjenju negativnih
antropogenih uticaja na životnu sredinu.

➢I sve to kroz efikasno korišćenje, očuvanje i unapređenje kvaliteta

prirodnih resursa.
➢Održiva poljoprivredna proizvodnja podrazumeva da poljoprivrednici
aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka i imaju konkretne koristi
od ekonomskog razvoja, dobre uslove za rad i dobre cene za svoje
poljoprivredne proizvode.
➢Održiva poljoprivreda obuhvata tri aspekta održivosti:

osocijalnu,

oekonomsku i

oočuvanje kvaliteta životne sredine.

➢Ako se zanemari jedan od ovih aspekata, dovodi se u pitanje održivost
drugih.

➢ Ona je ključna za dugoročni socio-ekonomski razvoj svake države,

naročito za zemlje koje su u razvoju

➢Poljoprivreda vrši snažan uticaj na ostale sektore društva

➢Takođe predstavlja jedan od najznačajnih stubova blagostanja i

razvoja društva.
➢Benefite održive poljoprivrede osećaju svi:

ood poljoprivrednih proizvođača koji ostvaruju direktnu ekonomsku

korist i bolji pristup tržištu,

opreko privrede i povećanog profita usled proizvodnje kvalitetnih

proizvoda,

odo potrošača koji na tržištu mogu odabrati kvalitetnu, bezbednu i

zdravu hranu.
➢Poljoprivredno zemljište pokriva oko 66% ukupne površine obradivog
zemljišta.

➢ Bašte zauzimaju 3,3 miliona ha, voćnjaci 242 000 ha i vinogradi 58

000 ha.

➢Trajni travnjaci pokrivaju 28% poljoprivrednog zemljišta.

➢Veličina farmi u Srbiji je uglavnom manja od prosečne veličine farmi u
evropskim zemljama.

➢ Preko 75% privatnih farmi ima površinu manju od 5 ha, a manje od 5% ima
više od 10 ha.

➢ Zbog svoje male veličine, većina ovih farmi proizvode dovoljno samo za
potrošnju sopstvenog domaćinstva ili poljoprivrednici prodaju samo mali deo

svojih proizvoda.
Kvalitet namirnica i bezbednost hrane
➢Analizu hrane koja se prodaje u marketima vrše nadležne inspekcije –
veterinarska, poljoprivredna ili fitosanitarna.

➢Prvenstveno se radi kontrola u procesu proizvodnje hrane, pre nego što

proizvod dospe u promet.

➢ Kontrola se vrši i u prometu redovnim ispitivanjem i monitoringom.

➢ Građani mogu samovoljno poslati uzorak na analizu i dobiti tražene

rezultate
➢Ispravnost prehrambenih proizvoda regulisana je pre svega Zakonom
o bezbednosti hrane koji propisuje opšte uslove za bezbednost hrane

➢Svaka namirnica mora biti adekvatno deklarisana u skladu sa praksom

i zahtevima Pravilnika o deklarisanju

➢Ukoliko se utvrdi da hrana nije bezbedna, slede sankcije, takođe

određene zakonom o bezbednosti hrane.
➢Ipak posle svega ovoga možemo zaključiti da naš kvalitet hrane
nije na zavidnom nivou

➢Prskano voće i povrće, fabrički dobijena hrana nam ukazuju na velike

probleme kvaliteta hrane.

➢Međutim ne možemo isključiti postojanost veoma kvalitetnih

organskih proizvoda sa naših prostora (mlečni proizvodi, kao i suvo
meso)
Navike u ishrani
➢U našoj populaciji postoji dosta loših navika u ishrani kao što su:

o Preskakanje obroka (što dovodi do pada energije)

o Prejedanje
o Potpuno izbacivanje šećera
o Previše alkohola
o Obavljanje poslova uz jelo
o Nedovoljno vitamina B12
o Ishrana bogata zasićenim mastima itd.
➢Međutim, naravno da postoje i dobre navike u ishrani koje bismo
trebali da praktikujemo:

oUmerenost u jelu

oIshranu treba prilagoditi godišnjem dobu i klimi

oRedovni obroci

oUzimanje tečnosti
GMO - genetički modifikovani organizmi

➢Genetski modifikovani organizmi - GMO, je termin pod kojim se u

najširem smislu označava svaka promena u genomu.

➢Pod GMO podrazumeva se takav način modifikacije genoma, koji se

u prirodi nikada ne bi desio.

➢Mogu se samo dobiti genetskim inženjerstvom, to jest u laboratoriji.

➢ Te modifikacije su na račun sasvim nesrodnih vrsta.

➢ Na ovakav način GMO u svojoj DNK sadrže potpuno strani
gen, unešen u laboratorijskim uslovima i naprednim tehnikama.

➢ Izvor ovih gena su u biljnom svetu, u svetu mikroorganizama,

insekata, životinja, uključujući i najsloženije vrste.
➢Pojava genetički modifikovanih organizama trebalo bi da reši pre
svega pitanje gladi u svetu.

➢Time bi se dobili otporniji organizmi, sa boljom tolerancijom na

bolesti, insekte, korove i bez upotrebe hebricida i pesticida, sa
povećanom biomasom.
➢Genetski modifikovana hrana (GM hrana ili biotehnološka hrana)
jeste hrana proizvedena od organizama koji su bili podvrgnuti
posebnim izmenama unutar njihove DNK, korišćenjem metoda
genetičkog inženjerstva.

➢Ove tehnike su dopustile ispoljavanje novih osobina kod organizama koji

ih prethodno nisu posedovali.
➢Komercijalna prodaja genetički modificiranih biljaka počela je 1994.
godine, kada je Calgene prvi reklamirao svoje tzv. "Flavr Savr" sjeme
paradajza sa odgođenim sazrevanjem.
•
➢Tako na primer, da bismo dobili kukuruz sa većim klipom, i većim
zrnom, koji će biti otporan na korove, sušu, hladnoću i bube,
iskombinovaćemo gene prirodnog kukuruza sa genima nekih drugih
vrsta koje su poznate po otpornosti.

➢Dakle, promenili smo DNK lanac, i dobili veći prinos, ali jedne
veštački stvorene biljke.
•
Štetnost GMO
➢Do danas nema relevantnih naučnih dokaza o tome, da li je i koliko štetna genetski
modifikovana hrana, odnosno namirnice dobijene od genetski modifikovanih
organizama.

➢Činjenica je da se veliki broj naučnika u svetu oštro protivi upotrebi GMO, zbog
posledica po zdravlje koje su dokazane hranjenjem životinja genetski promenjenom
hranom.
•