Matematika 6 - Pripreme Za Casove Od 44 Do 67

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ
ЧАСА
Редни број часа 44.
Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област Рационални бројеви
Наставна јединица Сабирање рационалних бројева
Врста (тип) часа Обрада
Облици рада Фронтални
Наставне методе Дијалошка, илустративна
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)
Циљ Обнављање сабирања разломака и упознавање
ученика са поступком и правилима сабирања
рационалних бројева
Исходи Ученик ће бити у стању да:
p
 сабира рационалне бројеве дате у запису .
q
Образовни стандарди MA.1.1.4; MA.2.1.2.
Активности Наставник упознаје ученике са новим
наставника садржајима који се тичу сабирања рационалних
бројева, трудећи се да ученици буду што више
укључени
у рад, поставља им адекватна питања, користи
одговарајуће примере, користи њихову
интуицију и искуства како би ученици усвојили
одговарајуће појмове и особине.
Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од
стране наставника, дају промишљене одговоре на
постављена питања и решавају задатке.
Међупредметне Ученик развија:
компетенције  компетенције за целоживотно учење;
 комуникацију.
Кључни појмови Сабирање рационалних бројева
Литература за  Икодиновић, Н., Димитријевић, С., Математика
наставнике 6, уџбеник за шести разред основне школе,
Београд: Издавачка кућа „Klett”, 2019.
 Поповић, Б., Станић, М., Милојевић, С., Вуловић,
Н., Математика 6, збирка задатака са решењима
за шести разред основне школе, Београд:
Издавачка кућа „Klett”, 2019.
 Димитријевић, С., Икодиновић, Н., Миленковић,
А., Математика 6, приручник за наставнике за
шести разред основне школе, Београд: Издавачка
кућа
„Klett”, 2019.
 Вајукић, М., Павлићевић, Р., Знам за више –
Математика 6, Београд: Издавачка кућа „Klett”,
2010.
ученике 6, уџбеник за шести разред основне школе,
2010.
Корелација Сабирање рационалних бројева надовезује се на
сабирање целих бројева, као и на сабирање
разломака (позитивних рационалних бројева), која
су ученици већ усвојили.
Приказ мултимедијалних
садржаја наставне јединице
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Уводни део часа (10 минута)

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка, а затим обнављамо са уче-
ницима скуп рационалних бројева, представљање рационалних бројева на бројевној
правој, апсолутну вредност рационалног броја. Обнављамо сабирање целих бројева као
и сабирање разломака. У ту сврху решавамо 1. и 2. задатак из уџбеника јер је за
адекватно усвајање сабирања рационалних бројева неопходно познавање сабирања
позитивних разломака као и сабирање целих бројева.
Главни део часа (30 минута)

Најпре обрађујемо 1. пример, који илуструје сабирање два позитивна и два
негативна рационална броја. Користимо се бројевном правом и усмереним
дужима приликом решавања датог примера. Дате примере бирамо тако да
први сабирци и други сабирци два збира буду међусобно супротни бројеви,
тако да и два збира буду супротни бројеви. Питамо ученике да својим
речима формулишу чему је једнак збир два рационална броја истог знака,
након чега ученици записују у својим свескама:
Збир два позитивна рационална броја је позитиван рационалан број, а збир
два негативна рационална броја је негативан рационалан број. У оба
случаја апсолутна вредност збира једнака је збиру апсолутних вредности
сабирака.
Након тога прелазимо на сабирање рационалних бројева различитог знака.
То чинимо обрадом конкретног примера у коме су изложена оба случаја:
када је већа апсолутна вредност позитивног броја, као и када је већа апсо-
лутна вредност негативног броја. Уочавамо да су два збира супротног знака,
а да су апсолутне вредности два збира једнаке, након чега записујемо:
Збир позитивног и негативног рационалног броја који нису међусобно
супротни истог је знака као сабирак чија је апсолутна вредност већа, а по
апсолутној вредности једнак је разлици апсолутних вредности саби- рака,
при чему се од веће одузима мања.
Обнављамо да у скупу целих бројева сваки елемент има свој инверзни еле-
мент за операцију сабирања, па питамо ученике да ли би то био случај и у
ску- пу рационалних бројева и, ако је тако, шта је датом рационалном броју
супро- тан број за сабирање. Након што ученици изнесу своје закључке,
записујемо:
Збир супротних рационалних бројева је 0, тј. за сваки рационалан број
r важи r + (−r) = −r + r = 0.
Истичемо да је нула неутрални елемент за сабирање и пишемо:
За сваки рационалан број r важи r + 0 = 0 + r = r.
Примену датих правила илуструјемо 1. примером, где сабирамо два негатив-
на рационална броја, као и позитиван и негативан рационалан број када је
већа апсолутна вредност позитивног броја, односно када је већа апсолутна
вредност негативног броја.
На истим примерима излажемо и поступак сабирања који се најчешће и ко-

ристи, а који се састоји из два корака:
– прво сабирке записујемо тако да су им бројиоци цели бројеви, а именио-
ци једнаки природни бројеви;
– потом бројилац збира рачунамо као збир бројилаца сабирака, док је име-
нилац збира једнак имениоцу сабирака.
Наглашавамо да се на овај начин сабирање рационалних бројева једнаких
именилаца своди на сабирање целих бројева. Дати поступак ученици ут-
врђују израдом 4. задатка.
Ученици проверавају решење 1. задатка у е-уџбенику.
Завршни део часа (5 минута)

У завршном делу часа још једном понављамо правила за сабирање рационалних броје-
ва, а потом им задајемо домаћи задатак.
Домаћи задатак
Збирка: задаци 73 и 75.
Изглед табле
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, сабирамо рационалне
бројеве користећи се бројевном правом и усмереним дужима.
Сабирање рационалних бројева
–1 1 234 1 –4–3–2–1 0 1
0 1
5 5 555 5555 5
–1 12 3 4 –1 –4–3–2–1 0 1
0 1
5 55 5 5 5555 5
Начин праћења ученичких постигнућа
(Само)евалуација часа
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА
Наставник
Наставна јединица Сабирање рационалних бројева
Врста (тип) часа Утврђивање
Циљ Обнављање сабирања разломака и упознавање
ученика са поступком и правилима сабирања
p
 сабира рационалне бројеве дате у запису ;
q
 сабира рационалне бројеве дате у децималном
запису.

наставника садржајима који се тичу сабирања рационалних
укључени
постављена питања.
 комуникацију;
 дигиталну компетенцију.
Кључни појмови Сабирање рационалних бројева, сабирање
рационалних бројева у децималном запису
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Сабирање рационалних бројева надовезује се
на сабирање целих бројева, као и на сабирање
разломака (позитивних рационалних бројева), које
су ученици већ усвојили. Сабирање рационалних
бројева у децималном запису надовезује се на
сабирање позитивних децималних бројева. Сабирање
рационалних бројева у децималном запису неопходно
је за финансијску писменост ученика, као и за многе
друге области свакодневног живота, али и науке.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка, а затим понављамо правила
за сабирање рационалних бројева, да је нула неутрална са сабирање у скупу рационал-
них бројева, као и да сваки рационалан број има супротан елемент за дату операцију.
Потом обнављамо сабирање позитивних разломака различитих именилаца.

p
Упознајемо ученике са сабирањем рационалних бројева у запису при
q
чему сабирци имају различите имениоце. Дати поступак илуструјемо обра-
дом 2. примера, након чега ученици решавају 5. задатак. У склопу 3.
приме- ра наглашавамо да правила за сабирање рационалних бројева
примењује- мо и на бројеве у децималном запису. Сабирање рационалних
бројева датих у децималном запису ученици увежбавају израдом 6.
задатка.
Потом обнављамо како смо сабирали два разломка (позитивна рационал-

на броја) у ситуацији када је један дат у децималном запису, а други у
p
обли- ку (4. пример). Након што ученици изнесу предлоге, подсећамо их
да се
q
дати разломци морају превести у исти запис и онда тек сабрати. Такође, са
ученицима дискутујемо који је запис погоднији за рачунање у конкретним
примерима и од чега то зависи.
Након краће дискусије закључујемо да, ако један сабирак има бесконачан
периодичан децимални запис, није практично дати израз рачунати у деци-
малном запису. У том случају, када бар један рационалан број у изразу
p
нема коначан децималан запис, све бројеве из израза преводимо у запис ,
па ра-
q
чунамо вредност израза. Наравно, тако поступамо уколико није наглашено
другачије. У супротном рачунамо са децималним бројевима које
претходно заокругљујемо. Ученици увежбавају сабирање разломка у
p
облику и де-
q
цималног броја израдом 8. задатка из уџбеника. Уколико остане довољно
времена, обрађујемо и 89. задатак из збирке задатака.
ПРИМЕР: Сабирање бројева у различитим записима

Дати материјал представља 4. пример из уџбеника, дат у дигиталном фор-
мату, где се ученицима презентују два начина за сабирање рационалних
бројева датих у различитим записима, уз коментар када један од њих има
предност и зашто. Ученици могу темпо излагања прилагодити себи.

У завршном делу часа још једном понављамо правила за сабирање рационалних броје-
ва, а потом задајемо домаћи задатак.
Уџбеник: задатак 7.
Збирка: задаци 74, 75, 77 и 87.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, сабирамо целе бројеве об-
p
лика q , затим сабирамо рационалне бројеве у децималном запису, као и бројеве облика
p
са децималним бројевима.
q
Сабирање рационалних бројева
1 10 7
12-7
1,34 3,823
+ 0,7 – 2,67
2,04 1,153
Наставник
Наставна јединица Својства сабирања рационалних бројева
Циљ Упознавање са својствима комутативности и
асоцијативности сабирања у скупу
 сабира рационалне бројеве и притом
користи својства за сабирање рационалних
бројева.
Активности Наставник упознаје ученике са садржајима који
наставника се тичу својства сабирања рационалних бројева,
трудећи се да ученици буду што више укључени
одговарајуће примере, користи њихову интуицију
и искуства о својствима сабирања природних и
целих бројева како би ученици усвојили

Кључни појмови Сабирање рационалних бројева, комутативност,
асоцијативност

кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Својства сабирања рационалних бројева надовезују
се на комутативност и асоцијативност сабирања
природних и целих бројева, као и на својства
сабирања разломака (позитивних рационалних
бројева), које су ученици већ усвојили.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка и отклањамо евентуалне
нејасноће које су ученици имали приликом израде задатака. Обнављамо својства саби-
рања природних, целих бројева, као и позитивних рационалних бројева (разломака) и
питамо ученике да ли се та својства преносе и на скуп рационалних бројева.

Након краће дискусије записујемо на табли:
Сабирање рационалних бројева је комутативно и асоцијативно. За све
a, b и c из Q важи: a + b = b + a, (a + b) + c = a + (b + c).
Пошто су искуства показала да већина ученика и не види потребу за по-
нављањем ових садржаја и да се пренос ових својстава подразумева на
скуп рационалних бројева, трудимо се да избор задатака не учини час су-
вопарним.
Још једном ученицима указујемо на корист примене датих правила при

рачунању бројевних вредности појединих израза израдом 5. примера. Да
бисмо час учинили интересантнијим, организујемо такмичење ученика у
брзом рачунању напамет (9. задатак). Троје ученика који најбрже усмено
одреде вредност датих израза, бивају ослобођени домаћег задатка. Након
што решимо 10. задатак, у коме се подсећамо како промена сабирка ути-
че на промену збира, обрађујемо добро познату „пирамиду”, у којој свако
поље представља збир суседних поља која се налазе испод датог поља.
Израдом 13. задатка утиремо пут ка нешто озбиљнијим математичким пој-
мовима попут аритметичког бројевног низа применом својстава сабирања.
Обрађујемо још један интересантан задатак (14. задатак) којим би треба-
ло привући пажњу ученицима да спроведу одговарајућа израчунавања, да
сабирају дате рационалне бројеве и да онда одређују супротан број датог
збира. Овај задатак се решава директном применом тврђења датог испред
њега – два рационална броја су супротна ако је њихов збир број нула. До
овог тренутка ученици знају само за обрат овог тврђења. На ово тврђење
ћемо се позвати касније (пре усвајања множења) да бисмо показали да су
за све рационалне бројеве a и b вредности израза a − b и a − b супротни
бројеви, као и вредности израза a + b и −a − b.
Ученици проверавају решења 9–11. и 13. и 14. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Табела
Дати материјал представља алтернативу 14. задатку из уџбеника. У
задатку је дата табела 4 × 4 при чему су у одређеним пољима уписани
рационални бројеви. Ученик треба понуђене рационалне бројеве да упише
у слободна поља табеле тако да збир у свим врстама, колонама и
дијагоналама буде 0, чиме увежбава сабирање и својства сабирања
рационалних бројева.

У завршном делу часа још једном понављамо правила за својства сабирања рационал-
них бројева, а потом задајемо домаћи задатак.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, исписујемо решења при-
мера и задатака које обрађујемо на часу.
Својства сабирања рационалних бројева

a+b=b+a
(a + b) + c = a + (b + c)
ЧАСА
Наставник
Наставна јединица Одузимање рационалних бројева
Циљ Обнављање одузимања разломака и упознавање
ученика са поступком и правилима одузимања
 одузима рационалне бројеве.
Активности Наставник упознаје ученике са новим садржајима
наставника који се тичу одузимања рационалних бројева,

Кључни појмови Одузимање рационалних бројева
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Одузимање рационалних бројева надовезује се на
одузимање целих бројева, као и на одузимање
разломака (позитивних рационалних бројева) које

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка и отклањамо евентуалне
нејасноће и проблеме које су ученици имали приликом решавања датих задатака. Уче-
ници потом решавају 1. задатак из уџбеника са циљем да обнове одузимање целих
бројева.

Одузимање рационалних бројева, као и целих бројева, дефинишемо пре-
ко одговарајућег сабирања. Сада ту информацију ученицима дајемо одмах,
јер је она за њих у потпуности очекивана:
Од рационалног броја a одузети рационалан број b значи број a сабра- ти
са супротним бројем броја b. За све a и b из Q важи a − b = a + (−b).
Како ова наставна јединица, у ствари, више представља утврђивање већ

познатог него обраду новог градива, одмах прелазимо на илустрацију да-
тог правила (пример 1). Пошто смо на претходним часовима обрадили са-
p
бирање рационалних бројева датих у запису са једнаким имениоцима,
q
различитим имениоцима, затим сабирање рационалних бројева у деци-
малном запису, варирамо примере тако да покријемо све наведене слу-
чајеве. Ученици увежбавају одузимање рационалних бројева израдом 3. и
4. задатка. Као што се и код одузимања целих бројева минус користио и
као бинарна операција (за одузимање) и као унарна операција (у смислу
супротног броја датог броја), када се минус нађе испред заграде, ученици
могу имати проблем, па израду почетних примера од стране ученика треба
са додатном пажњом испратити.
Постављамо ученицима питање да ли су сабирање и одузимање затворени
у скупу природних бројева, у скупу целих бројева и у скупу рационалних
бројева. Након краће дискусије записујемо:
И збир и разлика два рационална броја јесу рационални бројеви. Ако
a, b  Q, онда a + b  Q и a − b  Q.
Да одузимање није комутативно у скупу рационалних бројева, већ да су
разлике бројева a − b и b − a супротни бројеви, илуструјемо обрадом 5. и 6.
задатка. Ученицима са бољим постигнућима из математике задајемо да то
тврђење и докажу, позивајући се на одговарајуће тврђење са претходног
часа. На крају записујемо:
За све рационалне бројеве a и b важи −(a − b) = b − a и |a − b| = |b − a|.
Уколико остане довољно времена, обрађујемо и 101. и 104. задатак из
збир- ке задатака.
Ученици проверавају решење 1–6. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Одузимање рационалних бројева

Дати материјал представља алтернативу 5. задатку из уџбеника, где уче-
ници, након што израчунају разлике датих бројева, треба да утврде и упо-
ређивање рационалних бројева. Израчунавањем датих разлика ученици
увиђају да одузимање рационалних бројева нема комутативно својство.

У завршном делу часа још једном понављамо да се одузимање рационалних бројева
своди на одговарајуће сабирање, а потом задајемо домаћи задатак.
Збирка: задаци 102, 103, 105 и 106.
мера и задатака који се односе на одузимање рационалних бројева.
Наставник
Наставна јединица Растојање тачака на бројевној правој
Наставне методе Дијалошка, илустративна, хеуристичка, проблемска
Циљ Утврђивање одузимања рационалних бројева,
усвајање одређивања растојања тачака на бројевној
правој
 одузима рационалне бројеве;
 одреди растојање тачака на бројевној правој.
Образовни стандарди MA.1.1.3; MA.1.1.4; MA.2.1.2.
Активности Наставник упознаје ученике са садржајима који се
наставника тичу одређивања растојања на бројевној правој,

Кључни појмови Одузимање рационалних бројева, растојање тачака
на бројевној правој

кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Одузимање рационалних бројева надовезује се на
одузимање целих бројева, као и на одузимање
разломака (позитивних рационалних бројева) које

ницима одузимање у скупу рационалних бројева, као и растојање тачака на бројевној
правој где су тачке на правој биле придружене целим бројевима.

Као и у скупу целих бројева, растојању између две тачке на бројевној
правој прилазимо мотивационим примером (2. пример). Решавањем датог
приме- ра постижемо међупредметну корелацију са географијом. Дати
задатак је веома користан и за упућивање ученика на неку врсту
математичког моде- лирања, где датом проблему треба придружити
одговарајући математички модел и потом доћи до решења датог проблема.
Након детаљне обраде примера, питамо ученике како бисмо одредили
растојање између две тач- ке на бројевној правој.
Том приликом очекујемо да ученици искористе искуство које имају у

одређивању растојања тачака на бројевној правој када су тачке придруже-
не целим бројевима, па записујемо након краће дискусије:
Ако су a и b рационални бројеви, онда је растојање између тачака A(a) и
B(b) бројевне праве једнако |a – b| јединица мере.
Дато правило ученици утврђују решавањем 7. задатка из уџбеника.
Примену датог правила на мерење температуре, проблема са којим су уче-
ници током обраде наставне теме„Цели бројеви” често сретали, имамо у 8.
задатку из уџбеника.
Потом дајемо ученицима и папириће са задацима у којима се тражи да
реше неке једноставније проблеме, поново моделирањем, применом
растојања тачака на бројевној правој.
У 1.случају
Николадаје нам остане
на свом довољно
рачуну имао времена, обрађујемо
4317,56 динара, и 122.
а након задатакис-
одређене из
збирке задатака како би ученици утврђивали одузимање рационалних
плате коју је извршио са свог рачуна на извештају је писало −2455,06
бројева. У супротном задатак остаје за домаћи задатак.
динара. Колики је био износ исплате коју је Никола извршио?
2. Приликом
Ученици сечења
проверавају алуминијумских
решење профила, машина је правила
6. задатка у е-уџбенику.
грешку и секла профиле за 1,25 mm дуже од предвиђеног. Након што
ПРИМЕР: Растојање
је изврше- између тачака
но дотеривање машине, она је секла профиле за 0,7 mm
Коришћењем датог виђених.
краће од пред- материјала ученик
Колика треба дау одреди
је разлика дужинирастојање између
алуминијумских
тачака представљених на бројевној правој. Након што
профила након подешавања у односу на почетну дужину? унесе дужину дужи
коју образују две тачке са делом бројевне праве, добија повратну информа-
цију о свом одговору и може прећи на решавање следећег примера.

У завршном делу часа још једном понављамо како одузимамо рационалне бројеве и
како одређујемо растојање између тачака на бројевној правој. Потом ученицима за-
дајемо домаћи задатак.
Збирка: задаци 116, 121 и 126.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, исписујемо примере и
решења задатака (ми и ученици).
Растојање тачака на бројевној правој
0,455
HAGMOPCKA BMCMHA
d
–1,187
Наставник
Наставна јединица Сабирање и одузимање рационалних бројева
Облици рада Рад у паровима
Наставне методе Самостални рад ученика
Наставна средства Ланац знања, уџбеник, табла, креда (фломастери)
Циљ Утврђивање и продубљивање знања која се односе
на сабирање и одузимање рационалних бројева
Исходи Ученик ће бити у стању да: p
 сабира рационалне бројеве дате у запису
;
q
 сабира рационалне бројеве дате у децималном
запису;
 сабира рационалне бројеве и притом
користи својства за сабирање рационалних
бројева;
 одузима рационалне бројеве;
 одреди растојање тачака на бројевној правој.
Образовни стандарди MA.1.1.3; MA.1.1.4; MA.2.1.2.
Активности Наставник дели ученицима папириће који чине ланац
наставника знања. Одржава дисциплину на часу, води рачуна да
сви ученици учествују у раду.
Активности ученика Ученици решавају одговарајуће задатке и дају
одговоре на питања која постављају њихови
вршњаци. Уколико је одговор на постављено питање
на њиховом папирићу, одговарају наглас и читају
наредно питање.
компетенције  компетенције за учење;
 компетенције за рад са подацима и садржајима;
 сарадњу.
Кључни појмови Сабирање рационалних бројева, одузимање
рационалних бројева, својства сабирања рационалних
бројева, растојање тачака на бројевној правој
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Сабирање и одузимање рационалних бројева
надовезује се на сабирање и одузимање рационалних
бројева, као и на сабирање и одузимање разломака
(позитивних рационалних бројева), које су ученици
већ усвојили.

У уводном делу часа обнављамо правила за сабирање рационалних бројева, одузи-
мање рационалних бројева, својства сабирања рационалних бројева, као и растојање
тачака на бројевној правој.

Како утврђивање сабирања и одузимања рационалних бројева може бити монотоно,
одлучујемо се да утврђујемо дате рачунске операције помоћу ланца знања. Сваки пар
ученика добија по један папир на коме се налази питање и одговор на неко друго пи-
тање. Ланац је затворен, те можемо кренути од било ког пара ученика и са тим паром се
ланац завршава. Идеја је да након сваког питања, ученици треба у пару да реше дати
задатак (или да промисле о постављеном питању) и пар код кога је тачан одговор чита
дати одговор наглас, а затим чита питање на свом папиру и тако укруг.
Математички ланац
5
Одговор: −0,1 Одговор: Једнака је збиру Одговор: −
апсолутних вредности 7
Питање: Збир два сабирака.
негативна рационална Питање: Збир позитивног
броја је негативан број, а Питање: Израчунати и негативног рационалног
броја је истог знака као
апсолутна вредност збира
сабирак чија је...?
једнака је...? 3 7+ − 72
− = ( )
3
Одговор: Чија је Одговор: − . Одговор: 0
апсолутна вредност већа. 11
Питање: Израчунати
Питање: Неутрални
Питање: Израчунати
елемент за сабирање у − 34 + 56 =
−5+ 2= скупу рационалних броја
11 11 је број...?
1
Одговор: Одговор: –1,075 Одговор: Међусобно
12 супротни бројеви.
Питање: Ако је збир два
Питање: Израчунати рационална броја једнак
Питање: Од збира бројева
−1,345 + 0,27 = нули, онда су ти бројеви...?
3 2 1
1 и – одузми –
8 3 6
7
Одговор: Одговор: Рационални Одговор: −1,95
8 бројеви.
Питање: И збир и разлика Питање: Израчунати
два рационална броја Питање: Израчунати
су...? 1
4
(
+ − 2,2 =) −
2
=3 (
+ − 1,2 )
13
Одговор: –1 Одговор: Супротним Одговор: 9 cm
15 бројем другог броја.
Питање: Израчунај
Питање: Од рационалног
Питање: Ако је дужина
броја одузети други број 0,45 + (−1,2) + 0,65
јединичне дужи бројевне
значи сабрати први број
праве једнака 1 cm,
са...?
одреди растојање између
тачака A(–3,3) и B(5,7).
У случају да нам остане још времена, решавамо задатке 93 и 115 из збирке задатака.

У завршном делу часа анализирамо потешкоће при решавању задатака и евентуалне
нејасноће.
Наставник
Наставна јединица Множење рационалних бројева
Циљ Упознавање ученика са поступком множења
рационалних бројева у скупу рационалних бројева,
уз ослањање на претходно усвојена знања
 множи рационалне бројеве дате у запису
;
q
 множи рационалне бројеве у децималном запису.
Образовни стандарди MA.1.1.4.
наставника који се тичу множења рационалних бројева, трудећи
се да ученици буду што више укључени у рад,
поставља им адекватна питања, користи
одговарајуће примере, користи њихову интуицију и
искуства како би ученици усвојили одговарајуће
појмове и особине.
Кључни појмови Множење рационалних бројева
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Множење рационалних бројева, као и својства
множења, надовезују се на множење и својства
множења природних бројева и целих бројева, као
и разломака. Множење рационалних бројева у
децималном запису неопходно је за финансијску
писменост ученика, као и за многе друге области
свакодневног живота, али и науке.

ницима множење целих бројева (1. задатак), множење разломака, односно позитивних
рационалних бројева (2. задатак), као и множење позитивних децималних бројева (3.
задатак). Током израде датих задатака обнављамо правила за множење датих бројева
јер нам се наставна јединица увелико наслања на већ поменуте садржаје. Из тог раз-
лога, датим задацима приступамо пажљиво, отклањамо евентуалне грешке ученика и
наглашавамо сва правила.

Максимално се ослањајући на аналогију са целим бројевима, упознајемо
ученике са тим да знак производа два рационална броја одређујемо као и
у случају целих бројева, а да потом множимо апсолутне вредности датих
чинилаца. Записујемо на табли:
Производ два рационална броја истог знака је позитиван број, а про-

извод два рационална броја различитог знака је негативан број. У оба
случаја, апсолутна вредност производа једнака је производу апсолут- них
вредности чинилаца.
За сваки рационалан број r важи r ∙ 0 = 0 ∙ r = 0.
Обнављамо са ученицима да се при множењу два разломка бројилац јед-
ног разломка може кратити са имениоцем другог разломка. Потом питамо
да ли то можемо радити и приликом множења рационалних бројева. Након
што ученици, евентуално уз нашу помоћ, закључе да ово својство имају и
рационални бројеви, зато што се након одређивања знака њихово множе-
ње своди на множење разломака, прелазимо на израду 1. примера. У датом
p
примеру обрађујемо множење разломака датих у запису као , и множе-
q
ње рационалних бројева у децималном запису. Примере варирамо тако да
обрадимо случајеве када су оба чиниоца негативна, као и када је један од
чинилаца позитиван, а други негативан. Дате поступке ученици утврђују
из- радом 4. задатка из уџбеника, као и 139. из збирке задатака.
Ученици проверавају решења 1–4. задатка у е-уџбенику.

У завршном делу часа још једном понављамо правила за множење рационалних бројева.
мера и задатака.
Наставник
Наставна област Цели бројеви
Наставна јединица Својства множења рационалних бројева
Наставна средства Уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)
Циљ Утврђивање множења у скупу рационалних бројева,
усвајање својстава множења рационалних бројева
 множи рационалне бројеве;
 користи својства множења у скупу
наставника који се тичу својстава множења рационалних
укључени
Кључни појмови Множење рационалних бројева, својства множења
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Множење рационалних бројева, као и својства
множења, надовезују се на множење и својства
множења природних бројева и целих бројева, као
и разломака. Множење рационалних бројева у

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка, а затим обнављамо мно-
жење рационалних бројева, као и својства множења природних и целих бројева. Об-
нављамо да су у скупу природних бројева, разломака и целих бројева операције мно-
жења и дељења приоритетне у односу на сабирање и одузимање. Упућујемо ученике на
то да исти договор важи и приликом рачунања у скупу рационалних бројева.
Након што упутимо ученике да се својства множења преносе на скуп ра-

ционалних бројева, ученици записују у својим свескама:
Операција множења је комутативна, асоцијативна и дистрибутивна
према сабирању у скупу рационалних бројева. За све бројеве a, b и c из
Q важи:
a∙b=b∙a
(a ∙ b) ∙ c = a ∙ (b ∙ c)
a ∙ (b + c) = a ∙ b + a ∙
c

Након што упутимо ученике да на основу дистрибутивности према саби-
рању важи
a ∙ (b – c) = a ∙ (b + (–c)) = a ∙ b + a ∙ (–c) = a ∙ b – a ∙ c ученици решавају 5. и
6. задатак. Како бисмо заинтересовали ученике за рад, имајући у виду да
дате особине не доживљавају као нешто ново, ученике који најбрже дају
решења 5. и 6. задатка ослобађамо домаћег задатка. Суштина у датим зада-
цима јесте да се примене својства множења рационалних бројева и да се на
тај начин уштеди на времену неопходном за израчунавање датих израза.
Након што обновимо да је број 1 неутрални елемент у скупу целих бројева
и да се множењем са –1 датом броју придружује њему супротан број, запи-
сујемо:
За сваки рационалан број r важи: r ∙ 1 = 1 ∙ r = r.
За сваки рационалан број r важи: r ∙ (–1) = (–1) ∙ r = –r.
На основу датих особина множења рационалних бројева важи и:
За све бројеве a и b из Q важи: a ∙ b = (–a) ∙ (–b) и (–a) ∙ b = a ∙ (–b)
= – (a ∙ b).
У којој мери ученици разумеју дато тврђење, знаћемо на основу њихових
решења 7. задатка из уџбеника.
На основу дистрибутивности и множења са –1 следи и да:
За све бројеве a и b из Q важи: – (a + b) = –a – b и – (a – b)= –a + b.
На крају ученици решавају 149. задатак из збирке задатака, помоћу којег
треба да утврде да важи дистрибутивност множења према сабирању у ску-
пу рационалних бројева, односно 150. задатак из збирке задатака, у коме се
применом комутативности и асоцијативности једноставније израчунавају
вредности израза.

У завршном делу часа још једном понављамо својства множења рационалних бројева и
задајемо ученицима домаћи задатак.
Уџбеник: задатак 9.
решења задатака.
Својства множења рационалних бројева

a ∙ b = b ∙ a,
(a ∙ b) ∙ c = a ∙ (b ∙ c)
a ∙ (b + c) = a ∙ b + a ∙ c
r∙1=1∙r=r
r ∙ (–1) = (–1) ∙ r = –r a ∙ b = –a ∙ (–b)
(–a) ∙ b = a ∙ (–b) = (–a ∙ b)
–(a + b) = –a – b
–(a – b) = –a + b
ЧАСА
Наставник
Наставна јединица Реципрочна вредност рационалног броја
Циљ Утврђивање множења у скупу рационалних бројева,
усвајање својстава множења рационалних бројева
 одреди реципрочан број датом рационалном броју
различитом од нуле.
наставника који се тичу одређивања реципрочне вредности
рационалног броја, трудећи се да ученици буду што
више укључени у рад, поставља им адекватна
питања, користи одговарајуће примере, користи
њихову интуицију и искуства како би ученици
усвојили одговарајуће појмове и особине.

Кључни појмови Множење рационалних бројева, реципрочна
вредност рационалног броја

кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Реципрочна вредност рационалног броја природно
се наслања на реципрочну вредност разломака.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка, а затим обнављамо множе-
ње рационалних бројева, као и својства множења рационалних бројева. Обнављамо да
је 0 неутрални елемент за сабирање у скупу рационалних бројева и да је 1 неутрални
елемент за множење у скупу рационалних бројева. Потом обнављамо да сваки рацио-
налан број има инверзан број за сабирање – његов супротан број. Отварамо дискусију
на тему инверзног елемента за множење у скупу рационалних бројева произвољног
рационалног броја различитог од нуле.

Подсећамо ученике да за сваки разломак различит од нуле постоји други
разломак, његова реципрочна вредност, који помножен с њим даје произ-
вод 1.
Утврђивање појма реципрочне вредности разломка постижемо обрадом
1 3 2
конкретних примера, нпр. , , .
5 8 9
Имајући у виду да се многе особине из скупа природних, целих бројева и
разломака преносе на скуп рационалних бројева, ученици ће врло лако
прихватити да се на исти начин дефинише и реципрочна вредност рацио-
налног броја. Записујемо на табли:
Реципрочна вредност рационалног броја r, r ≠ 0 јесте број који помно- жен
са r даје производ 1. Број 0 нема реципрочну вредност.
Како су ученици упознати са одређивањем реципрочне вредности пози-
тивних рационалних бројева, упознајемо их на конкретном примеру са
одређивањем реципрочне вредности негативног рационалног броја (при-
мер 2). Да реципрочна вредност негативног рационалног броја такође мора
бити негативан број, истичемо као последицу зависности знака производа
од знака чинилаца. Након што одредимо реципрочне вредности првих не-
колико примера, уверавамо ученике да је производ почетног броја и њему
реципрочног броја једнак јединици. Ученици потом записују:
p
Реципрочна вредност рационалног броја , p ≠ 0, q ≠ 0 јесте рациона-
q
q p
лан број . Он је истог знака као , а његова апсолутна вредност је
p q p
једнака реципрочној вредности разломка | | .
q
Ученици потом увежбавају одређивање датог поступка израдом 10.
задатка из уџбеника, као и 142. задатка из збирке задатака. Израдом 166.
задатка практично од ученика тражимо да реше једначину x2 = 1 приликом
одређи- вања бројева који су једнаки реципрочној вредности тог броја, што
је при- лично озбиљан захтев за ученике. Такође, још једном истичемо да
нула нема реципрочну вредност.


У завршном делу часа још једном понављамо да је реципрочна вредност рационалног
броја број који помножен са датим бројем даје јединицу. Наглашавамо да сваком ра-
ционалном броју, сем нуле, можемо придружити реципрочну вредност. Ниво разуме-
вања ученика испитујемо тако што наводимо усмено пар рационалних бројева и тра-
жимо од ученика да нам одреде реципрочне вредности тих бројева. Потом задајемо
ученицима домаћи задатак.
Уџбеник: страна 105, задаци 1 и 2.
решења задатака.
Наставник
Наставна јединица Дељење рационалних бројева
Циљ Упознавање ученика са поступком дељења
рационалних бројева у скупу рационалних
бројева, уз ослањање на претходно усвојена
знања
 дели рационалне бројеве дате у запису
;
q
 дели рационалне бројеве у децималном запису.
наставника који се тичу дељења рационалних бројева, трудећи
се да ученици буду што више укључени у рад,
поставља им адекватна питања, користи
одговарајуће примере, користи њихову интуицију и
искуства како би ученици усвојили одговарајуће
појмове и особине.
Кључни појмови Дељење рационалних бројева
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Дељење рационалних бројева надовезује се на дељење
природних, целих бројева, као и разломака (позитивних
рационалних бројева). Дељење рационалних бројева у

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка и у склопу анализе датих за-
датака са ученицима обнављамо дељење целих бројева (1. задатак), дељење разлома-
ка, односно позитивних рационалних бројева, као и дељење позитивних децималних
бројева (2. задатак). Током израде датих задатака обнављамо и реципрочну вредност
рационалних бројева, јер нам се наставна јединица увелико наслања на већ поменуте
садржаје. Из тог разлога, изради примера приступамо пажљиво, отклањамо евентуал-
не грешке ученика и наглашавамо сва правила.

Обнављамо везу између множења и дељења, па записујемо на табли: Ако
за рационалне бројеве a, b и c, b ≠ 0, важи a ∙ b = c, тада је c : b = a.
Нулом се не дели.
Потом обрађујемо 1. пример. На конкретним примерима примењујемо
претходно правило, односно на основу одговарајућег производа одређује-
мо тражени количник. Уједно показујемо да је количник бројева c и b
једнак производу броја c са реципрочном вредношћу броја b. Потом
p r r
Поделити рационалан број рационалним бројем , ≠ 0 исто је
q s s
r
као и тај број помножити реципрочном вредношћу броја , тј. важи
s
p r p s
: = ∙ , где p  Z, q, r, s  Z\ {0}.
q s q r
Израдом 2. примера увежбавамо примену датог тврђења, приликом чега
експлицитно наглашавамо реципрочну вредност делиоца, а потом учени-
ци израђују и 3. задатак из уџбеника.
Обнављамо каквог је знака производ бројева истог знака, затим производ
бројева различитог знака и чему је једнака апсолутна вредност произво- да
рационалних бројева у односу на апсолутну вредност чинилаца. Потом
дискутујемо о знаку количника у зависности од знака дељеника и делиоца
у скупу целих бројева, као и о томе чему је једнак количник два цела броја.
Постављамо ученицима питања која се односе на дељење рационалних
бројева, па након краће дискусије записујемо:
Количник рационалних бројева истог знака је позитиван број, а количник
рационалних бројева различитог знака је негативан број. У оба случаја
апсолутна вредност количника једнака је количнику апсолутних вредно- сти
дељеника и делиоца. За сваки рационалан број r, r ≠ 0, важи 0 : r = 0. На
неколико конкретних примера илуструјемо дељење децималних броје- ва,
инсистирајући на правила дељења децималних бројева (позитивних) која
су ученици усвојили у V разреду. Дељење рационалних бројева у деци-
малном запису ученици увежбавају израдом 4. задатка.
Понављамо да је скуп рационалних бројева затворен за сабирање, одузи-
мање и множење и упознајемо ученике да је затворен и за дељење рацио-
налних бројева.
И производ и количник (при чему је делилац различит од броја 0) два
рационална броја јесу рационални бројеви.
Ако a, b  Q, онда a ∙ b  Q. Ако a, b  Q и b ≠ 0, онда a : b  Q.
Уколико нам остане довољно времена, обрађујемо и 175. задатак из збирке
задатака.
ПРИМЕР: Дељење рационалних бројева

Коришћењем датог материјала ученик треба да одреди количник два ра-
ционална броја. Уколико ученик има потешкоћа приликом дељења датих
бројева, може потражити помоћ у виду појављивања реципрочне вред-
ности делиоца и правила за дељење рационалних бројева. Након што ус-
пешно реши дати пример, ученик може прећи на следећи и на тај начин
утврђивати дељење рационалних бројева.
ПРИМЕР: Одреди количник
У датом материјалу ученик треба да одреди количнике датих бројева и да
их повеже са одговарајућим, понуђеним вредностима.

У завршном делу часа још једном понављамо правила за дељење рационалних броје-
ва, понављамо да је скуп рационалних бројева затворен за све четири основне рачун-
ске операције, па задајемо ученицима домаћи задатак.
Наставник
Наставна јединица Дељење рационалних бројева
Циљ Утврђивање поступка дељења рационалних
бројева у скупу рационалних бројева у оба записа
 дели рационалне бројеве дате у запису
;
q
 дели рационалне бројеве у децималном запису;
 одреди аритметичку средину два броја или више
њих.
Активности Наставник поставља ученицима одговарајуће
наставника примере и задатке, трудећи се да их што више
мотивише и укључи у рад, како би ученици
утврђивали и продубљивали стечена знања.
 сарадњу.
Кључни појмови Дељење рационалних бројева, аритметичка средина
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Дељење рационалних бројева надовезује се на дељење
природних, целих бројева, као и разломака
(позитивних рационалних бројева).

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка, па задајемо ученицима да
израчунају аритметичку средину оцена из математике и из још пар предмета из којих
имају више оцена. Потом обнављамо да је количник два рационална броја једнак про-
изводу дељеника и реципрочне вредности делиоца. Обнављамо и како се деле рацио-
нални бројеви у децималном запису.

Упућујемо ученике да се аритметичка средина рационалних бројева дефи-
нише као и у случају разломака, које су ученици усвојили у V разреду, па
a+b
Аритметичка средина рационалних бројева a и b јесте број .
2
Ученици потом одређују аритметичку средину два рационална броја изра-
дом 180. задатка из збирке задатака. На конкретном примеру (4. пример)
илуструјемо да је аритметчка средина два супротна броја једнака нули.
Тиме се ученици упућују на то да се аритметичка средина два броја налази
тачно између два броја на бројевној правој.
У склопу истог примера ученици могу увидети да је аритметичка среди-

на два негативна броја такође негативан број. Дате бројеве представљамо
на бројевној правој и наглашавамо да се на бројевној правој аритметичка
средина налази између њих и да је подједнако удаљена од оба броја. Уче-
ници потом записују следећа два тврђења:
На бројевној правoj аритметичкој средини два рационална броја
придружено је средиште дужи чији су крајеви тачке које су придру-
жене тим бројевима. Између свака два различита рационална броја
постоји рационалан број, њихова аритметичка средина.
Прву особину ученици утврђују израдом 190. задатка из збирке
задатака. Друга особина нам даје утемељење чињеници која је
ученицима најчешће интуитивно јасна – рационални бројеви су густо
распоређени на бројевној
правој. Ово ће поново бити актуелизовано у VII разреду, када треба одго-
ворити на питање да ли има „шупљина” на бројевној правој, односно да ли
је свакој тачки бројевне праве придружен рационалан број.
Обнављамо како се рачуна аритметичка средина више позитивних
броје- ва, са чиме су се ученици већ сретали, па закључујемо:
Аритметичка средина n рационалних бројева једнака је количнику
збира тих бројева и броја n.
Подсећамо се својства аритметичке средине више бројева да аритметич- ка
средина не може бити мања од најмањег броја и да не може бити већа од
највећег броја чију аритметичку средину рачунамо. Да се аритметичка
средина јавља у свакодневном животу, ученици се упознају израдом 5. за-
датка из уџбеника, као и 213. задатка из збирке задатака.

У завршном делу часа још једном понављамо чему је једнака аритметичка средина два
или више бројева, па задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици домаћи задатак раде у трочланим групама, у зависности од места пребива-
лишта ученика. За домаћи задатак ученици треба да потраже податке о минималним и
максималним температурама у протеклом децембру (прва половина ученика) и јану-
ару (друга половина ученика) и да израчунају просечну дневну температуру за сваки
дан у наведеном месецу, затим просечну дневну температуру и просечну јутарњу тем-
пературу за читав месец.
Дељење рационалних бројева
( )
S – 20
13
J(–1) B(– 54 ) A(– 21 ) O(0) I(1)
Наставник
Наставна јединица Множење и дељење рационалних бројева
Циљ Утврђивање поступка множења и дељења
рационалних бројева у скупу рационалних бројева
у оба записа
 множи и дели рационалне бројеве дате у запису
;
q
 множи и дели рационалне бројеве у децималном
запису;
 одреди аритметичку средину два или више
бројева.
 сарадњу.
Кључни појмови Множењe рационалних бројева, дељење
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Множење и дељење рационалних бројева надовезују
се на множење и дељење природних, целих бројева,
као и разломака (позитивних рационалних бројева).

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка. Поредимо резултате које су
ученици добили приликом заједничке израде домаћих задатака и проверавамо из којих
су извора ученици користили дате податке за које су рачунали аритметичке средине.
Обнављамо да множење и дељење имају приоритет у односу на сабирање

и одузимање рационалних бројева, па ученици решавају 145. задатак из
збирке задатака, као и 147. задатак, да би утврђивали множење рационал-
них бројева у оба записа. Израдом 165. задатка ученици се још једном уве-
равају у значај примене комутативности и асоцијативности рационалних
бројева. Увежбавање и множења и дељења постижемо израдом 192. задат-
ка из збирке задатака, док израчунавање аритметичке средине више броје-
ва, поново у оба записа, ученици врше приликом израде 202. задатка из
збирке задатака. У случају да не стигнемо да обрадимо све задатке на часу,
задаци који остану неурађени остају за домаћи рад ученика.

У завршном делу часа ученици решавају петнаестоминутни тест како бисмо добили
повратну информацију о степену усвојености знања ученика о множењу и дељењу ра-
ционалних бројева. Резултате које ученици остваре бележимо у педагошку евиденцију
ученика.
ПРИЛОГ
ТЕСТ
1. Повежи израз са одговарајућим резултатом.
–2∙4 –8
37 21
–1 ∙ – ( 218 ) – 10
21
2 ∙ (–5) 1
21 0
( 215 )
–2 ∙ – 8
2
2. Израчунај
12
25
(
: –7
5
1
)
.
3. Одреди аритметичку средину бројева: –2,5; 7,7; –0,4, –10,2.

Наставник
Наставна јединица Бројевни изрази
Наставне методе Дијалошка
Циљ Упознавање ученика са бројевним изразима са множењем
и дељењем у скупу рационалних бројева
 израчуна вредности једноставнијих и
сложенијих бројевних израза;
 решава једноставније текстуалне задатке.
Образовни стандарди МА.1.1.4; MA.2.1.4; MA.3.1.1.
наставника садржајима који се тичу бројевних израза са
рационалним бројевима који се у приличној мери
ослањају на бројевне изразе са целим бројевима,
у рад, поставља им адекватна питања како би
ученици долазили до одговарајућих закључака.

 дигиталну компетенцију;
 компетенције за решавање проблема.
Кључни појмови Изрази
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Бројевни изрази су неопходни за разумевање израза са
реалним бројевима, а надовезују се на бројевне изразе
са природним бројевима, целим бројевима
и разломцима. Разни проблеми се решавају одређивањем

У уводном делу часа подсећамо ученике на особине сабирања, одузимања, множења и
дељења у скупу рационалних бројева. Истичемо да је скуп рационалних бројева за-
творен за за све четири основне операције. Показујемо да су операције сабирања и
множења комутативне, асоцијативне, да имају неутралне елементе, као и да сваки еле-
мент има инверзни елемент за сабирање и множење, са изузетком броја нула у слу- чају
множења. Обнављамо и везу између сабирања и одузимања, односно множења и
дељења рационалних бројева и дистрибутивност множења према сабирању у скупу
целих бројева. Приликом обнављања датих особина цртамо на табли табелу из уџбени-
ка (107. страна). Потом обнављамо појам бројевног израза. Свему овоме прилазимо са
пажњом, без журбе, имајући у виду да ова наставна јединица не доноси превише нових
садржаја, већ представља систематизацију досадашњег градива.

Обрадом 1. примера наглашавамо значај и правилну употребу заграда, као
и приоритет рачунских операција. Значај примене наведених правила ис-
тичемо указујући на типичне грешке услед неправилног рачунања. Потом,
израдом 1. задатка упоређивањем вредности израза ученици увиђају да
различит редослед рачунских операција и другачија примена заграда до-
воде до различитих вредности бројевних израза. Ово истичемо као посеб-
но важно, јер је неопходно адекватно поставити бројевни израз приликом
решавања текстуалних задатака. Наглашавамо да, aко у изразу учествују
p
рационални бројеви дати у облику и децимални бројеви, онда прво тре-
q
ба све бројеве превести у исти облик, при чему облик бирамо према томе
како нам је једноставнје да рачунамо. Подсећамо ученике да је предста-
вљање рационалних бројева у децималном запису уобичајено приликом
свакодневних израчунавања. Обнављамо и то да, уколико се јавља број
чији децимални запис није коначан, онда све бројеве треба приказати у
p
облику и одредити вредност одговарајућег израза у том облику. Затим
q
ту вредност можемо изразити децималним бројем, који ћемо, по потреби,
заокруглити. Потом ученици решавају 2. и 3. задатак. Решавамо затим јед-
ноставнији текстуални задатак (2. пример) и том приликом се подсећамо
основних корака приликом решавања задатака овог типа: разумевање за-
датка, превођење у математички запис и израчунавање бројевног израза.
Указујемо ученицима да је често могуће доћи до вредности израза на више
начина и да, рачунајући израз на више начина, на својеврстан начин про-
веравамо тачност свог рада.
Потом обнављамо да разломачку црту користимо и као знак за дељење и
да количник два рационална броја може бити представљен двојним раз-
ломком. Ово је веома важно, не само због примене у математици већ и у
физици. Обнављамо који су елементи спољашњи, који унутрашњи и како
p
се двојном разломку придружује рационалан број облика Обрађујемо
.
3. и 4. пример, након чега ученици решавају 4. задатак. q
Ученици проверавају решења 1–4. задатка у е-уџбенику. У истој лекцији у

е-уџбенику налази се и тест за проверу знања.
ПРИМЕР: Вредност израза
У датом материјалу ученици одређују бројевне вредности израза и повезују
их са понуђеним вредностима.

У завршном делу часа још једном понављамо својства рачунских операција у скупу ра-
ционалних бројева, као и појам двојног разломка.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, цртамо табелу са особи-
нама скупа рационалних бројева и операција дефинисаних у скупу рационалних броје-
ва. На преосталом делу табле исписујемо примере и решења задатака.
Бројевни изрази
Сабирање (Q је затворен за сабирање) Множење (Q је затворен за множење)
a + b = b + a комутативност сабирања a ∙ b = b ∙ a комутативност множења
(a + b) + c = a + (b + c) (a ∙ b) ∙ c = a ∙ (b ∙ c)
асоцијативност сабирања асоцијативност множења
a+0=a a∙1=a
0 је неутрални елемент за сабирање. 1 је неутрални елемент за множење.
a + (–a) = 0 p q
∙ = 1, p, q ≠ 0
Сваки број има супротни број у односу на qp
сабирање. Сваки број осим нуле има супротни број у
односу на множење (реципрочну вредност).
Одузимање (Q је затворен за одузимање) Дељење (Q је затворен за дељење)
p r p s
: = ∙ , q, s, r ≠ 0. Нулом се не дели!
p r p
r –qs =q + –s
) ( q s qr
Дистрибутивност множења према сабирању

a ∙ (b + c) = a ∙ b + a ∙
c
Наставник
Наставна јединица Бројевни изрази
Циљ Утврђивање бројевних израза са множењем и
дељењем у скупу целих бројева
 израчуна вредности једноставнијих и
сложенијих бројевних израза;
 решава једноставније текстуалне задатке.
Образовни стандарди МА.1.1.4; MA.2.1.4; MA.3.1.1.
Кључни појмови Изрази
кућа
„Klett”, 2019.

2010.
2010.
Корелација Бројевни изрази су неопходни за разумевање израза са
реалним бројевима, а надовезују се на бројевне изразе
са природним бројевима, целим бројевима
и разломцима. Разни проблеми се решавају одређивањем

У уводном делу часа анализирамо израду домаћих задатака, па још једном подсећамо
ученике да је скуп рационалних бројева затворен за све четири основне операције.
Обнављамо и особине попут комутативности, асоцијативности, неутралних елемената
и супротних елемената за операције сабирања и множења. Обнављамо и везу између
сабирања и одузимања, као и множења и дељења рационалних бројева. Понављамо и
дистрибутивност множења према сабирању, као и појам двојног разломка.

На почетку централног дела часа ученици решавају 5. задатак, у склопу
кога рачунају вредности сложенијих двојних разломака. Подсећамо
ученике да вредност неког израза са променљивама можемо рачунати ако
променљи- вама доделимо бројевне вредности, па у склопу 5. примера
додeљивањем различитих вредности променљивама истог израза добијамо
различите бројевне вредности.
Након што то ученици примене у 6. задатку, прелазимо на 7. задатак.
Прет- поставимо да ће ученици решавањем датог задатка добити исту
вредност. Истичемо да то није случајно, већ да је вредност датог израза
иста за било који избор вредности променљивих, јер вредност датог израза
не зависи од избора променљивих. Важно је да ученици буду упознати и са
оваквим изразима.
Након тога обрађујемо 6. пример, где ученике подсећамо и на начин како се

гради и чита дрво израза. Овај пример ученицима треба да укаже на примену
бројевних израза у свакодневном животу и како та примена ути- че на
финансијску писменост ученика. Са истим циљем обрађујемо, нешто
компликованији, 8. задатак, који, за овај узраст ученика, можемо сматрати
својеврсним проблемом из финансијске математике. То је и прилика да уче-
ницима укажемо на примену математичких модела у другим областима.
Уко- лико нам остане довољно времена, обрађујемо и 170. задатак из збирке.

У завршном делу часа још једном истичемо: како се правилно граде изрази (бројевни
и са променљивама); значај и правилну употребу заграда; приоритет и особине рачун-
ских операција; бројевну вредност израза; два начина израчунавања с обзиром на за-
пис рационалних бројева. Потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици који показују више смисла за математику и решавање бројевних израза за до-
маћи задатак имају и 171. задатак из збирке задатака.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, исписујемо решења задатака.
Бројевни изрази
mo¬ethm >apaga y >apaga y>apaga y m>hocjahyapy$e6pyapy mapty
z1z2z3
p
m>hoc mocne 3 meceya
Наставник
Наставна јединица Једначине облика x + b = c, и b − x = c
Циљ Упознавање ученика са поступком
решавања једначина облика x + b = c, b − x
= c у скупу рационалних бројева
решава једначине облика x + b = c и b − x = c.
наставника се тичу једначина у скупу рационалних бројева,
трудећи се да ученици буду што више
укључени у
рад, поставља им адекватна питања како би ученици
долазили до одговарајућих закључака.
Кључни појмови Једначина, решење једначине
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Једначине облика x + b = c и b − x = c надовезују се
на одговарајуће једначине у скупу природних
бројева
и у скупу разломака. Имају примену у свакодневном
животу, а велику примену имају и у физици и хемији.

У уводном делу часа ученици решавају 1. (мотивациони) задатак, чијим решавањем
треба да се подсете да се под решавањем једначине у одређеном скупу подразуме- ва
одређивање свих бројева тог скупа који, замењени у једначини уместо непознате,
једначину преводе у тачну једнакост или утврђивање да таквих бројева нема.

Након мотивационог задатка, ученици читају „стрип” на 111. страни уџбени-
ка, који треба да илуструје да се додавањем (одузимањем) истог броја са
исте стране једнакости добија нова једнакост. Ученици записују у својим
свескама:
Нека је a, b, c  Q. Ако је a = b, онда је a + c = b + c.
Имајући у виду да смо одузимање рационалних бројева описали као
саби- рање умањеника са супротним бројем умањиоца, као на
последицу, а не као на ново тврђење указујемо да се након одузимања
истог броја од обе стране почетне једнакости a = b добија нова
једнакост a – c = b – c.
Решавање једначине облика x + b = c, која је дата помоћу слике, приме-
ном поменутог својства, односно одузимањем истог броја од обе
стране једнакости постижемо обрадом 1. примера. Аналогно датом
примеру, уче- ници решавају 2. задатак из уџбеника. Потом
наглашавамо да, за разлику од решавања одговарајућих једначина у
скупу природних бројева и скупу разломака, где једначине овог типа
нису увек имале решења, у скупу ра- ционалних бројева свака
једначина облика x + b = c има решење.
Прелазимо на обраду 2. примера, где на конкретним примерима, сада
без слике, већ позивањем на уочена правила, показујемо како се
решавају једначине облика x + b= c и b − x = c. Приликом решавања
датих једначина подсећамо ученике на правила која су раније
користили при решавању једначина у којима су непознати умањеник
или умањилац. Циљ је да уче- ници уоче да су „нова” правила општа, а
да су „стара” њихова последица. Још једном ученике подсећамо да је у
скупу рационалних бројева oду- зимање исто што и сабирање са
супротним бројем, па зато више и нема смисла разликовати једначине
код којих је непознат сабирак од оних где је непознат умањеник,
односно умањилац и да се све такве једначине реша- вају на исти
начин. Подсећамо их да то чинимо тако што додајемо на обе стране
једначине погодно изабрани број или израз и тако добијамо нову
једначину која има исто решење као полазна. Наглашавамо да је циљ
да дођемо до једначине облика x = r из које се чита решење. Дата
објашњења прати одговарајући запис на табли. Поступак решавања
једначина облика x + b = c и b – x = c увежбавамо обрадом 3. задатка из
уџбеника.
Ученици проверавају решења задатака 1–3. у е-уџбенику.


У завршном делу часа понављамо још једном да након додавања истог броја на обе
стране једнакости важи нова једнакост. Понављамо на који начин решавамо једначине
облика x + b = c и b – x = c.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, решавамо примере и задатке.
Једначине облика x + b = c и b – x = c
200g 100g
50g
50g 100g 50g 100g
200g 100g
50g
x + b = c / – b x + b – b = cb –– bx x=+c 0/ =+ cx –b b– x + x = c + x b + 0 = c + x
x=c–b b =c + x / – c b – c = c + x – cb – c = x
ЧАСА
Наставник
Наставна јединица Једначине облика ax = c, a ≠ 0
Циљ Упознавање ученика са поступком решавања
једначина у вези са множењем и дељењем у скупу
 решава једначине облика ax = c, a ≠ 0.
наставника тичу једначина у вези са множењем рационалних
укључени у рад, поставља им адекватна питања
како би ученици долазили до одговарајућих
закључака.
Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од стране
наставника, дају промишљене одговоре на

кућа
„Klett”, 2019.
2010.
Литература за ученике  Икодиновић, Н., Димитријевић, С., Математика
6, уџбеник за шести разред основне школе,
2010.
Корелација Једначине облика ax = c надовезују се на одгова-
рајуће једначине у скупу природних бројева и у
скупу разломака. Имају примену у свакодневном

У уводном делу часа обнављамо да након додавања истог броја на обе стране једна-
кости важи нова једнакост. Важно је да се уверимо да су ученици разумели поступак
решавања једначина x + b = c и b − x = c, јер по сличном принципу уводимо и поступак
решавања једначина ax = c, a ≠ 0 (за разлику од додавања извесног броја обема стра-
нама почетне једнакости, сада је неопходно помножити обе стране почетне једнакости
рационалним бројем различитим од нуле).

Решавамо једначину облика ax = c, a ≠ 0, која је у 3. примеру дата и у
тексту- алном запису и помоћу слике, а решавамо је тако што делимо
истим бројем обе стране једнакости. Упућујемо ученике да у скупу
рационалних бројева важи особина:
Нека је a, b, c  Q. Ако је a = b, онда је a ∙ c = b ∙ c.
Упознајемо ученике са тим да ову особину користимо приликом реша-
вања једначина облика ax = c, a ≠ 0 тако што обе стране једначине
множи- мо истим бројем различитим од нуле и тако добијамо нову
једначину која има исто решење као и полазна. Пошто смо ученике већ
упознали са тим да је дељење два броја еквивалентно множењу
дељеника са реципроч- ном вредношћу делиоца, могло би се
формулисати и слично тврђење о дељењу обе стране једнакости истим
бројем, али за тим нема потребе.
Прелазимо на обраду 4. примера, где на конкретним примерима, сада
без слике, показујемо како се већ позивањем на уочена правила реша-
вају једначине облика ax = c, a ≠ 0. Приликом решавања датих
једначина подсећамо ученике на правила која су раније користили при
решавању једначина у којима су непознати чинилац или дељеник. Циљ
је да ученици уоче да су„нова” правила општа, а да су„стара” њихова
последица. Још јед- ном ученике подсећамо да је у скупу рационалних
бројева дељење исто што и множење са реципрочном вредношћу
другог броја, па зато више и нема смисла разликовати једначине код
којих је непознат чинилац од оних где је непознат дељеник, односно
делилац и да се све такве једначине ре- шавају на исти начин.
Подсећамо их да то чинимо тако што множимо обе стране једначине
погодно изабраним бројем и тако добијамо нову једна- чину која има
исто решење као полазна. Наглашавамо још једном да нам је циљ да
дођемо до једначине облика x = r из које се чита решење. Дата
објашњења прати одговарајући запис на табли. Поступак решавања
једна- чина облика ax = c, a ≠ 0 ученици увежбавају обрадом 6. задатка
из уџбени- ка, након чега решавамо и 217. и 218. задатак из збирке
задатака.


У завршном делу часа понављамо још једном да након множења обе стране једнакости
истим бројем важи нова једнакост. Понављамо на који начин решавамо једначине
облика ax = c, a ≠ 0.
Збирка: задаци 211, 212, 216 и 219.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, решавамо примере и за-
датке.
Једначине облика ax = c, a ≠ 0
1 ,
a∙x=c /∙ x
=c /∙
a aa
1 1 1
a∙x∙ =c∙ x∙ ∙a=c∙a
a a a
x=c∙
x= c
a a
ЧАСА
Наставник
Наставна јединица Једначине облика ax + b = c, a ≠ 0
Наставне методе Дијалошка, хеуристичка
Циљ Упознавање ученика са поступком
решавања једначина облика ax + b = c, a ≠ 0
 утврди да ли је неки број решење дате једначине;
 решава једначине облика ax + b = c, a ≠ 0.
наставника тичу једначина у вези са множењем рационалних
закључака.
 компетенције за решавање проблема;
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Једначине облика ax + b = c, a ≠ 0 надовезују на
одго-варајуће једначине у скупу природних
бројева и у скупу разломака. Имају примену у
свакодневном

У уводном делу часа подсећамо се поступака решавања једначина облика x + b = c и
ax = c, a ≠ 0, обрађених на претходним часовима. Такође се подсећамо да смо решавали
задатке са теразијама у којима је било потребно одредити тежину поклона. Затим дели-
мо ученицима одштампане задатке.

Како су ученици на претходним часовима усвојили правила за решавање
једначина облика x + b = c, као и једначина облика ax = c, a ≠ 0, у скупу ра-
ционалних бројева, препуштамо им да самостално одреде поступак за реша-
вање једначина облика ax + b = c, a ≠ 0, јер се једначине тог облика
решавају применом два тврђења која смо користили приликом решавања
једначина једноставнијег облика. Одлучујемо да испитамо њихову
могућност повези- вања математичких садржаја и постављамо пред њих
следеће задатке.
1. На теразијама се налазе три поклона једнаких маса и теразије су у

рав- 3 1
а) 2x нотежи.
+ = ; Одредити масу једног поклона.
2
1kg
2. На теразијама се налази једанаест идентичних паковања колача,
( )
један
2 тег од 100 грама и један тег од 50 грама на једној страни, док се
в) 3 x – 1 = 1
на другој страни налазе четири тега од једног килограма. Колика је
маса једног паковања колача?
Очекујемо да ученици реше једначине применом два правила која смо већ
користили за решавање једноставнијих једначина. У склопу првог задатка
3. Реши једначину:
ученици датом проблему најпре треба да доделе одговарајућу једначину,
као што смо то радили на претходним часовима, а потом да је реше. Док
4
ученици решавају 2 дате задатке, евентуално их подсећамо како се решавају
б) 7,2 – 8x једначине
једноставније = облика x + b = c и ax = c, a ≠ 0. Такође их
подсећамо на то да операције множења и дељења имају приоритет у
односу на опера- ције сабирања и одузимања.
На овај начин чинимо наставу интересантнијом, дајемо више на значају
ученицима који повезују правила, јер их стављамо у позицију неког ко „от-
крива математичка правила” и увиђа логичку повезаност садржаја. Изво-
димо ученике који су успешно решили дате задатке, пратимо њихово ре-
шење, које исписују на табли, допуњујемо евентуалним коментарима. Док
неко од ученика решава 1. задатак, ми то пратимо цртањем одговарајућих
илустрација (1. пример), а након што ученици на табли испишу и решења
преосталих задатака, обрађујемо пример 6. Затим записујемо на табли:
Свака једначина облика ax + b= c, a, b, c  Q, a ≠ 0 има тачно једно ре-
c–b
шење .
a
У зависности од тога како су ученици решили 2. задатак под в), решавамо
дати задатак и на други начин. Након што добијемо исто решење, подсећа-
мо ученике да је то последица дистрибутивности множења према саби-
рању. Ученици потом решавају 9. и 11. задатак из уџбеника.
ПРИМЕР: Једначине
Дати материјал одговара мотивационим задацима за решавање једначи- на
са теразијама. Ученик треба да прочита вредности, постави једначину и
реши је. Ученик може потом проверити не само решење већ читав посту-
пак и потом прећи на решавање следећег примера.

У завршном делу часа понављамо још једном правила за решавање једначина облика
ax + b = c, a ≠ 0, и задајемо ученицима домаћи задатак.
Једначине облика ax + b = c, a ≠ 0
1kg1kg
200g
ax + b = c, a ≠ 0
500g 500g 500g 100g 100g 100g
–b
ax = c – b, a ≠ 0
:a
500g 100g 500g 100g 500g 100g
x = (c – b) : a , a ≠ 0
Наставник
Наставна област Разломци
Наставна јединица Једначине
Циљ Утврђивање поступака решавања једначина у вези
са сабирањем и множењем у скупу рационалних
бројева
 решава једначине облика x + b = c и b – x = c;
 решава једначине облика ax = c, a ≠ 0;
мотивише
и укључи у рад, како би ученици утврђивали и
продубљивали стечена знања.
Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од стране
наставника, дају промишљене одговоре на постављена
питања и решавају задатке.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Једначине у скупу рационалних бројева надовезују се
на одговарајуће једначине у скупу природних бројева

У уводном делу часа обнављамо како се решавају једначине облика: x + b = c и b – x
= c; ax = c, a ≠ 0; ax + b = c, a ≠ 0. Битна улога математике у образовању ученика јесте
развијање способности ученика да апстрахују податке из датог проблема и
одређивање одгова- рајућег математичког модела за решавање проблема. Ово није од
великог значаја само за решавање математичких проблема већ и проблема из других
наставних предмета у којима се одређени број задатака своди на решавање проблема
који имају математичку конотацију. Такође, ученици развијају и финансијску
писменост и стичу компетенције за боље сналажење у свакодневним ситуацијама.
Овде имамо могућност да кроз тексту- алне задатке развијамо дате способности код
ученика, па час посвећујемо решавању текстуалних задатака.

Треба узети у обзир да решавање текстуалних задатака превазилази ос-
новни ниво знања и постигнућа ученика, да најчешће представља напред-
ни ниво, али и да мора бити део свакодневне наставне праксе због неоп-
ходних компетенција које ученици тако стичу.
Обнављамо етапе у решавању текстуалних задатака:
• формирање једначине коју треба решити;
• решавање постављене једначине;
• на крају, провера да ли добијено решење одговара условима задатка.
Када је реч о решавању једначина облика x + b = c и b – x = c, обрађујемо
их у 4. задатку који је повезан са ученицима добро познатим појмом дуга
у банци, а након тога прелазимо на обраду 5. задатка (114. страна уџбени-
ка), којим успостављамо корелацију са наставним предметом
Географија. Решавање једначина облика ax = c, a ≠ 0 увежбавамо
израдом 7. задатка на
115. страни уџбеника, у коме ученици треба да, на основу етикете са
цена- ма у различитим валутама, утврде курс страних валута према
динару. При томе су дате реалне вредности датих валута, што
позитивно утиче на фи- нансијску писменост ученика. Решавамо још
један проблем из свакодне- вног живота (8. задатак) у коме се тражи да
се одреди првобитна цена ако је позната цена после снижења за
одређени проценат. Сличну идеју имамо и у 10. задатку, при чему је за
решавање тог проблема неопходно решити једначину облика ax + b = c,
a ≠ 0. Уколико остане довољно времена, реша- вамо и 12. задатак из
уџбеника (117. страна).
Ученици проверавају решења 4, 5, 7, 8, 10. и 12. задатка у е-уџбенику.


У завршном делу часа понављамо још једном правила за решавање једначина облика: и
x + b = c и b – x = c; ax = c, a ≠ 0; ax + b = c, a ≠ 0. Ради утврђивања и продубљивања
знања, задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици за домаћи задатак имају да саставе по два текстуална задатка који се своде на
решавање једначина у скупу рационалних бројева. Притом, ученици се могу користити
идејама које су се јављале у задацима обрађеним на данашњем часу, али истичемо да би
било боље да покажу мало креативности. Такође, наглашавамо да од ученика који
показују више интересовања и боље резултате из математике очекујемо да саставе
текстуалне задатке који се решавају сложенијим једначинама.
Таблу делимо на три дела, користимо је рационално, трудимо се да буде прегледна,
решавамо примере и задатке.
Наставник
Наставна област Разломци
Наставна јединица Једначине
Облици рада Групни рад
Наставне методе Самостални рад ученика, дијалошка
Наставна средства Збирка, табла, креда (фломастери)
Циљ Утврђивање поступака решавања једначина у
скупу рационалних бројева
 решава једначине облика x + b = c и b – x = c;
 решава једначине облика ax = c, a ≠ 0;
Активности Наставник организује групни рад, одржава
наставника дисциплину на часу и на крају проверава
резултате које су ученици добили.
Активности ученика Ученици групним радом решавају задатке, затим
презентују решења задатака.
 компетенције за решавање проблема;
 сарадњу.

кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Једначине у скупу рационалних бројева надовезују
се на одговарајуће једначине у скупу целих бројева
животу, а велику примену имају и у физици и
хемији.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак. Притом прикупљамо текстуалне за-
датке које су ученици састављали за домаћи задатак. Затим ученике распоређујемо у
нехомогене (у смислу нивоа математичког знања) петочлане групе. Свака група добија
исте задатке, различите тежине, односно различитих нивоа, тако да сваки ученик може
учествовати у раду, у складу са својим постигнућима из математике. Успостављамо
так- мичарску атмосферу, пошто ћемо на крају часа упоредити резултате, односно
решења ученика из различитих група. Док ученици решавају задатке у групи, ми
одржавамо дисциплину и радну атмосферу, анализирамо задатке које су ученици
састављали за домаћи задатак, па четири најинтересантнија задатка бирамо за домаћи
за наредни час.

Ученици израђују задатке, док наставник одржава дисциплину и води рачуна о томе да
сви ученици учествују у раду групе.
Задаци:
1. У скупу рационалних бројева реши једначину:
а) 1 + x = – 2 ;
3 3
б) – 1 + x = – 4 ;
4 5
в) x – 0,2 = 0,05.
2. У скупу рационалних бројева реши једначину:

а) 5 ∙ x = – 1 ;
2
б) x ∙ 2,5 = –14,5;
()
в) x : –2,7 = –. 9
5
3. Када непознати број саберемо са – 3 добијемо број – 8 . Одредити непознати број.
4 9
3 ( )
4. Одредити непознати број за који израз –– 1x – 0,6 +има вредност
13
4
1,75.
5. Здравко купује у продавници. Продавачици је дао новчаницу од 500 динара. Када је она откуцала 2,3 к
У случају да нам остане времена, ученици израђују и 225. и 232. задатак из збирке зада-
така. У супротном, ти задаци остају за домаћи рад ученика.

У завршном делу часа записујемо на табли редне бројеве група и уписујемо поене које
је свака група освојила. На крају проглашавамо победничку групу. Потом задајемо уче-
ницима домаћи задатак. Ученици из победничке групе нису у обавези да ураде домаћи
задатак.
Четири најинтересантнија текстуална задатка која су саставили ученици у оквиру
прет- ходног домаћег задатка.
Задатак 1 Задатак 2 Задатак 3 Задатак 4 Задатак 5 Укупно

I група
II група
III група
IV група
V група
VI група
Наставник
Наставна јединица Неједначине облика x + b < c, x + b ≤ c, x + b > c и x +
b≥c
неједначина облика x + b < c, x + b ≤ c, x + b > c и x
+ b ≥ c у скупу рационалних бројева
 решава неједначине облика x + b < c, x + b
≤ c, x + b > c и x + b ≥ c;
 графички представља скуп решења неједначина
на бројевној правој.
наставника се тичу неједначина у скупу рационалних
укључени у
Кључни појмови Неједначина, решење неједначине

кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Неједначине облика x + b < c, x + b ≤ c, x + b > c и x + b ≥
c надовезују се на одговарајуће неједначине у скупу
природних бројева и у скупу разломака.

У уводном делу часа ученике подсећамо да се под решавањем неједначине у одређе-
ном скупу подразумева одређивање свих бројева тог скупа који, замењени у неједна-
чини уместо непознате, неједначину преводе у тачну неједнакост или утврђивање да
таквих бројева нема. Обнављамо и графичко представљање скупа решења неједначи- не
на бројевној правoј.

Аналогно као и код једначина, прво упућујемо ученике да након додавања
исте вредности на обе стране неједнакости добијамо нову неједнакост.
Приликом анализирања везе између поретка бројева и сабирања, за про-
извољне различите бројеве a 0; a, b < 0
и a < 0, b > 0. Дату анализу прате одговарајуће илустрације на табли за a +
c и b + c где је c позитиван број.
Ученици потом записују у својим свескама:
Нека је a, b, c  Q. Ако је a < b, онда је a + c < b + c.
Имајући у виду да смо и раније одузимање рационалних бројева описали
као сабирање умањеника са супротним бројем умањиоца, као на последицу,
а не као ново тврђење, указујемо да након одузимања истог броја c од обе
стране почетне неједнакости a < b добијамо нову неједнакост a – c < b – c.
Решавање неједначина облика x + b < c и x + b ≤ c одузимањем/додавањем
истог броја обема странама почетне неједнакости постижемо обрадом 1.
примера. Међу неједначинама које обрађујемо у овом примеру обрађује-
мо и пример у коме је непознат умањилац, па подсећамо ученике на про-
мену релацијског знака у том случају. Очекујемо да им разлог за промену
релацијског знака сада буде очигледнији. Дата решења неједначина пред-
стављамо на бројевној правој. Наглашавамо да, за разлику од решавања
одговарајућих неједначина у скупу природних бројева и у скупу
разломака, где одређене једначине нису имале решења, у скупу
рационалних бројева свака неједначина поменутог облика има решења.
Приликом решавања да- тих једначина подсећамо ученике на правила која
су раније користили при решавању једначина у којима су непознати
умањеник или умањилац. Циљ је да ученици уоче да су „нова” правила
општа, а да су „стара” њихова по- следица. Још једном ученике подсећамо
да је у скупу рационалних бројева oдузимање исто што и сабирање са
супротним бројем, па зато више и нема смисла разликовати неједначине
код којих је непознат сабирак од оних где је непознат умањеник, односно
умањилац и да се све такве неједначине ре- шавају на исти начин. Tо
чинимо тако што додајемо на обе стране неједначи- не погодно изабрани
број или израз и тако добијамо нову неједначину која има исти скуп
решења као полазна неједначина. Наглашавамо да је циљ да дођемо до
неједначине из које се чита скуп решења. Дата објашњења пра- ти
одговарајући запис на табли. Поступак решавања неједначина облика x +
b < c, x + b ≤ c, x + b > c и x + b ≥ c увежбавамо обрадом 1. и 2. задатка из
уџбеника. Уколико остане довољно времена, обрађујемо и 246. задатак из
збирке задатака.
Ученици проверавају решења 1. и 2. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Неједначине
У склопу датог материјала изложено је детаљно решавање неједначина у
скупу рационалних бројева у вези са сабирањем и одузимањем (неједначи-
не са непознатим сабирком, умањеником и умањиоцем). Решења су пред-
стављена графички, на бројевној правој, а ученик темпо излагања поступка
решавања неједначине може прилагодити себи.

У завршном делу часа понављамо још једном да након додавања истог броја на обе
стране неједнакости добијамо нову неједнакост. Понављамо на који начин решавамо
неједначине облика x + b < c, x + b ≤ c, x + b > c и x + b ≥ c.
Неједначине облика x + b < c, x + b ≤ c, x + b > c и x + b ≥ c
b b b
aa
aa
0 0
b c b c
c
a c c
b – x > c / + x b – x + x > c + xb + 0 > c + x
x+b≤c b>c+x/–c
x + b – b ≤ c – bb – c > c + x – c x + 0 ≤ c – bb – c > x
x ≤ c – bx c, ax ≥ c, a ≠ 0
неједначина облика ax < c, ax ≤ c, ax > c, ax ≥ c, a
≠ 0 у скупу рационалних бројева
 решава неједначине облика ax < c, ax ≤ c,ax
> c, ax ≥ c, a ≠ 0;
наставника се тичу неједначина у скупу рационалних
укључени у

кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Неједначине облика ax < c, ax ≤ c, ax > c, ax ≥ c,
a ≠ 0 надовезују се на одговарајуће неједначине
у скупу природних бројева и у скупу разломака.

У уводном делу часа обнављамо да након додавања истог броја на обе стране нејед-
накости добијамо нову неједнакост. Важно је да се уверимо да су ученици разумели
поступак решавања неједначинa са прошлог часа, јер аналогно уводимо и поступак
решавања неједначина на данашњем часу (за разлику од додавања извесног броја обе-
ма странама почетне неједнакости, сада је неопходно помножити обе стране почетне
неједнакости рационалним бројем различитим од нуле).

Слично као и на претходном часу, прво упућујемо ученике на то да након
множења обе стране неједнакости истим позитивним рационалним бројем
добијамо нову неједнакост. Излажемо нове садржаје аналогно решавању од-
говарајућих једначина. Приликом анализирања везе између поретка бројева
и множења позитивним бројем, за произвољне различите бројеве a и b такве
да је a < b, разликујемо три случаја: a, b > 0; a, b < 0 и a < 0, b > 0. Дату
анализу прате одговарајуће илустрације на табли за a ∙ c и b ∙ c где је c = 2.
Ученици потом записују у својим свескама:
Нека су a, b, c  Q и c > 0. Ако је a < b, онда је a ∙ c c, ax ≥ c, a ≠ 0 тако
што обе стране неједначине множимо истим позитивним рационалним
бројем, различитим од нуле, и тако добијамо нову неједначину која има
исто ре- шење као и полазна. Пошто смо ученике већ упознали са тим да је
дељење два броја еквивалентно множењу дељеника са реципрочном
вредношћу делиоца, могло би се формулисати и слично тврђење о дељењу
обе стране неједнакости истим бројем, али за тим нема потребе.
Прелазимо на обраду 2. примера, где на конкретним примерима показује-
мо како се применом датог правила решавају полазне неједначине. Решења
неједначина представљамо на бројевној правој. Приликом решавања да-
тих неједначина подсећамо ученике на правила која су раније користили
при решавању неједначина у којима су непознати чинилац или дељеник.
Циљ тога је да ученици уоче да су „нова” правила општа, а да су „стара”
њи- хова последица. Ученици потом решавају 3. задатак из уџбеника.
Након тога упознајемо ученике са тим да је поредак два рационална броја
другачији од поретка њихових супротних бројева, односно:
Нека су a, b  Q. Ако је a < b, онда је –a > –b.
Обрадом 3. примера упућујемо ученике на то да множењем обе стране
неједнакости негативним бројем добијамо нову неједнакост, али са супрот-
ним релацијским знаком. Ученици записују:
Нека су a, b, c  Q и c < 0. Ако је a < b, онда је a ∙ c > b ∙ c.
Значај последњег тврђења илуструјемо обрадом 4. примера, након чега
обрађујемо и 5. задатак из уџбеника. Уколико остане довољно времена,
обрађујемо и 246. задатак из збирке задатака.
Ученици проверавају решења 3. и 5. задатка у е-уџбенику.

У завршном делу часа понављамо још једном да након множења неједнакости позитив-
ним бројем добијамо нову неједнакост, као и то да множењем неједнакости негативним
рационалним бројем добијамо нову неједнакост код које је промењен релацијски знак.
Неједначине облика ax < c, ax ≤ c,ax > c, ax ≥ c, a ≠ 0;

b b b
aa a
00
0
b b bb b b
a a a a a a
a < b/ – a
b b b 0 –b
–b –a –a
–b –a
–b
Наставник
Наставна јединица Неједначине облика ax + b < c, ax + b ≤ c, ax +
b > c, ax + b ≥ c, a ≠ 0
неједначина облика ax + b < c, ax + b ≤ c, ax +
b > c, ax + b ≥ c, a ≠ 0 у скупу рационалних
бројева
 решава неједначине облика ax + b < c, ax + b
≤ c, ax + b > c, ax + b ≥ c, a ≠ 0;
наставника тичу сложенијих неједначина у скупу рационалних
закључака.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Неједначине облика ax + b < c, ax + b ≤ c, ax +
b > c, ax + b ≥ c, a ≠ 0 надовезују се на
одговарајуће неједначине у скупу природних
бројева и у скупу разломака.
У уводном делу часа обнављамо да се након додавања истог броја на обе стране нејед-
накости добија нова неједнакост. Такође, обнављамо да се након множења неједнакости
позитивним бројем добија нова неједнакост, као и да множењем неједнакости негатив-
ним рационалним бројем долази до промене релацијског знака у новој неједнакости.
Веома је битно да се уверимо да су ученици разумели поступак решавања неједначин
са претходна два часа, јер се решавање неједначина облика ax + b < c, ax + b ≤ c, ax + b
> c, ax + b ≥ c, a ≠ 0 своди на примену тврђења усвојених на претходним часовима.
Зато не прелазимо на решавање сложенијих неједначина док не утврдимо да су
ученици усвојили да:
ако је a < b, онда је a + c 
0; ако је a < b, онда је a ∙ c > b ∙ c, за c <
0.

Обрадом 2. примера на конкретним примерима показујемо како се реша-
вају неједначине облика ax + b < c, a ≠ 0, применом усвојених тврђења. Ре-
шења неједначина представљамо на бројевној правој. Потом истичемо да
се неједначине облика ax + b < c, a, b, c  Q, a ≠ 0, решавају у два корака.
Прво се на обе стране додаје погодно изабрани број, а онда се обе стране
неједначине множе погодно изабраним бројем. Дато упутство, у облику
ал- горитма на 123. страни уџбеника, ученици преписују у своје свеске.
Потом, ученици израдом 7. задатка утврђују поступак решавања
неједначина и уз то обнављају да је скуп целих бројева садржан у скупу
Обрадом 6. примера упућујемо ученике на два начина решавања
неједна- чина када се непозната величина налази у загради. Дате
поступке повезује- мо са поступцима решавања одговарајућих
једначина у скупу рационал- них бројева и подсећамо ученике да је то
последица дистрибутивности множења према сабирању. Подсећамо се
и двојних разломака, па реша- вамо 8. задатак из уџбеника. Уколико
нам остане довољно времена, об- рађујемо и 257. задатак из збирке
задатака. У супротном задатак остаје за домаћи рад ученика.
ПРИМЕР: Представи решења на бројевној правој

У оквиру овог материјала ученици треба да реше одговарајућу (једностав-
нију или сложенију) неједначину и затим да представе решење на бројев-
ној правој. Ученици могу проверити своје решење и добити повратну ин-
формацију о тачности свог одговора.

У завршном делу часа понављамо још једном како се решавају једноставније и сложе-
није неједначине у скупу рационалних бројева. Понављамо када се мења релацијски
знак приликом решавања неједначина и задајемо ученицима домаћи задатак.
Неједначине облика ax + b < c, ax + b ≤ c, ax + b > c, ax + b ≥ c, a ≠ 0
x < (c – b) : a, a > 0
–b
ax + b < c, a ≠ 0 ax < c – b, a ≠ 0
x > (c – b) : a, a < 0
Наставник
Наставна јединица Неједначине
Циљ Утврђивање поступка решавања неједначина у
скупу рационалних бројева
 решава неједначине у скупу рационалних бројева
кућа
„Klett”, 2019.

2010.
2010.
Корелација Неједначине у скупу рационалних бројева
надовезују се на одговарајуће неједначине у скупу

У уводном делу часа обнављамо још једном како се решавају једноставније и сложеније
неједначине у скупу рационалних бројева. Обнављамо када након додавања извесног
броја обема странама неједнакости, односно множењем обе стране неједнакости ис-
тим бројем поредак остаје непромењен, а када се мења релацијски знак.

Постављамо питање ученицима какви су били скупови решења неједна-
чина које смо обрађивали на претходним часовима, у смислу да ли су по-
стојали истовремено и највећи и најмањи рационални бројеви који при-
падају скупу решења неједначине. Затим обрађујемо 7. пример, у коме у
ствари решавамо систем две неједначине (без експлицитног помињања
појма систем неједначина). Истичемо да у овом случају решавамо обе
неједначине и графички представљамо скупове њихових решења на истој
бројевној правој.
Показујемо како тражимо бројеве који су решења обе неједначине; скуп
решења система неједначина јесте пресек скупова решења датих неједна-
чина из система. Затим решавамо и 9. задатак, у коме имамо системе
неједначина, а у оквиру тог задатка повезујемо решавање неједначина са
геометријском интерпретацијом апсолутне вредности. Потом решавамо и
264. задатак из збирке задатака.
Ученици проверавају решења 9. задатка у е-уџбенику.


Имајући у виду да и на следећем часу утврђујемо решавање неједначина у скупу ра-
ционалних бројева, одлучујемо се да дамо ученицима петнаестоминутни тест како
бисмо добили повратну информацију о нивоу њиховог знања и како бисмо што боље
испланирали и реализовали следећи час.
ПРИЛОГ
ТЕСТ
1. У скупу рационалних бројева реши неједначине:

3 2
а) +x<– ;
7 21
1
б) 2 − x ≤ 0,4;
5
в) −0,5 ∙ x > 1,75;
2 3 5
г) ∙x+ >– ;
3 4 6
д)
1
8
∙ ( 31 – x) ≥ 14 1 ;
ђ) |x| – 1 < 2,1.

Наставник
Наставна јединица Неједначине
Циљ Утврђивање поступка решавања неједначина у
скупу рационалних бројева и примена стечених
знања на решавање проблема
 решава неједначине у скупу рационалних бројева
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2010.
Корелација Неједначине у скупу рационалних бројева
надовезују се на одговарајуће неједначине у скупу

У уводном делу часа анализирамо резултате које су ученици остварили на петнаесто-
минутном тесту. Уколико је потребно, неке задатке и комплетно решавамо. Обнављамо
како се решавају једноставније и сложеније неједначине у скупу рационалних бројева.
Обнављамо када поредак остаје непромењен, а када се мења релацијски знак након
додавања неког броја обема странама неједнакости, односно множењем истим бројем.
Приликом обнављања истичемо правила и особине неопходне за решавање неједна-
чина у којима су ученици на тесту најчешће грешили.

Најпре израдом 249. и 251. задатка решавамо једноставније неједначине у
скупу рационалних бројева додавањем истих рационалних бројева обе- ма
странама неједнакости, односно множењем обе стране неједнакости истим
бројем. Представљање решења неједначина на бројевној правој ученици
увежбавају израдом 260. задатка из збирке задатака. Сложеније
неједначине у којима је неопходно искористити два тврђења која се од-
носе на поредак и сабирање, односно поредак и множење рационалних
бројева обрађујемо израдом 263. задатка. Потом повезујемо појам ари-
тметичке средине са решавањем неједначина (280. задатак), а на самом
крају часа обрађујемо и један сложенији текстуални задатак (281. задатак).

У завршном делу часа понављамо још једном како се решавају једноставније и сложе-
није неједначине у скупу рационалних бројева. Понављамо када се мења релацијски
знак приликом решавања неједначина и задајемо ученицима домаћи задатак.

Matematika 6 - Pripreme Za Casove Od 44 Do 67

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 6 - Pripreme Za Casove Od 44 Do 67

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ

Уводни део часа (10 минута)

Главни део часа (30 минута)

На истим примерима излажемо и поступак сабирања који се најчешће и ко-

Ученици проверавају решење 1. задатка у е-уџбенику.

Завршни део часа (5 минута)

Сабирање рационалних бројева

Начин праћења ученичких постигнућа

Образовни стандарди MA.1.1.4; MA.2.1.2.

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Потом обнављамо како смо сабирали два разломка (позитивна рационал-

ПРИМЕР: Сабирање бројева у различитим записима

Завршни део часа (5 минута)

Сабирање рационалних бројева

Начин праћења ученичких постигнућа

Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од

Литература за  Икодиновић, Н., Димитријевић, С., Математика

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Још једном ученицима указујемо на корист примене датих правила при

Ученици проверавају решења 9–11. и 13. и 14. задатка у е-уџбенику.

Завршни део часа (5 минута)

Својства сабирања рационалних бројева

Начин праћења ученичких постигнућа

Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Како ова наставна јединица, у ствари, више представља утврђивање већ

Ученици проверавају решење 1–6. задатка у е-уџбенику.

ПРИМЕР: Одузимање рационалних бројева

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од

 Поповић, Б., Станић, М., Милојевић, С., Вуловић,

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Том приликом очекујемо да ученици искористе искуство које имају у

Завршни део часа (5 минута)

Растојање тачака на бројевној правој

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (15 минута)

Главни део часа (25 минута)

Производ два рационална броја истог знака је позитиван број, а про-

Ученици проверавају решења 1–4. задатка у е-уџбенику.

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)

Након што упутимо ученике да се својства множења преносе на скуп ра-

Главни део часа (35 минута)

Ученици проверавају решења 5–8. задатка у е-уџбенику.

Завршни део часа (5 минута)

Својства множења рационалних бројева

Начин праћења ученичких постигнућа

Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од

 Димитријевић, С., Икодиновић, Н., Миленковић,

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Ученици проверавају решење 10. задатка у е-уџбенику.