Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Четврти

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 85

Наставна тема Савремена књижевност

Наставна јединица Иво Андрић „Проклета авлија“

Тип часа Обрада

Циљ часа Структурно-композициона анализа романа „Проклета авлија“
Образовни задаци  Локализација романа у оквиру Андрићевог стваралаштва.
 Структурно-композициона анализа романа.
 Оквирна прича-симболика зимског пејзажа и његова могућа
значења, прича у причи.
 Прича и причање као универзална тема Андрићевих романа.
 Уочавање прстенасте структуре романа и њене уметничке
функције.
 Осветљавање улоге безименог приповедача.
 Отварање проблематике приповедања и приповедача: ко прича
причу?.
Функционални  Побуђивати интересовања ученика за уочавање ванкњижевних
задаци утицаја на свет дела.
 Побуђивати радозналост за читање осталих Андрићевих дела.
Васпитни задаци  Предупредити песимистичко безнађе и став према животу као
бесциљном садржају.
 Развијање естетског сензибилитета.
 Подстицање ученика на откривање универзалних значења дела.
 Развијање читалачког интересовања.
Кључни појмови прича у причи, прстенаста композиција.
Образовни исходи  Ученик тумачи дубља значења романа, уз помоћ наставника.
 Ученик локализује роман у Андрићевом опусу.
 Ученик уочава композицију романа.
 Ученик разуме појам прстенасте структуре романа и спреман је
да је докаже на примерима из романа.
  Ученик разуме симболику и значај оквирне приче у роману.
 Ученик разуме улогу безименог приповедача, али и препознаје
друге приповедачке гласове који се јављају у роману.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Монолошко-дијалошка, метода демонстрације
Наставна средства Табла, креда, само дело, Читанка IV, Klett, 2016, страна 187–196.
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Филозофија
Литература и  Иво Андрић „Проклета авлија“, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
наставнике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett“, Београд, 2016. страна 172–175.
 Мр Миодраг Павловић, Књижевност у четвртом разреду
гимназија и средњих стручних школа, приручник за наставнике,
Издавачка кућа „Klett“, Београд, 2016.
Литература и  Иво Андрић „Проклета авлија“, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
ученике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett“, Београд, 2016. страна 172–175.
Напомене

ТОК ЧАСА

Уводни део часа Наставник подсећа ученике да су упознати са стваралаштвом Иве

(5минута) Андрића од најранијих разреда у основној школи, али су и
претходних година проучавали Андрићево стваралаштво: у првој
години је то била анализа његове беседе приликом доделе Нобелове
награде за књижевност, у другој неке од његових приповедака, какве
су на пример „Мост на Жепи“ и „Пут Алије Ђерзелеза“, у трећој,
награђени роман „На Дрини ћуприја“.

На следећим часовима ће се проучавати роман „Проклета авлија“,

чије је писање Андрић започео између два рата, а довршио га и
објавио 1954. године. Овај кратки, четврти по реду Андрићев роман
сматра се пишчевим ремек-делом.

Главни део часа Наставник почиње интерпретацију романа постављајући подстицајна

(35 минута) питања:

Какве је утиске на тебе оставио опис зимског пејзажа? Какво је

његово значење? Поткрепите своје ставове мислима из самог
текста „Проклете авлије“.
Овај део завршава се реченицом „Најбоље је ипак пустити човека да
прича слободно.“ Који је смисао ове реченице? Какве ова мисао има
везе са Андрићевом поетиком приповедања и односом према причи?
Размислите о врстама „приповедача“. Колико су приче ликова
истините? Шта симболизују ови приповедачи?

Ученици се подстичу да искажу своје утиске о прочитаном роману.

Ученици ће приметити да је садржина романа,  изложена у осам
његових поглавља, није ништа друго него у „неколико тренутака
оживљено сећање безименог младића на казивање Фра Петрово пред
смрт“. Ово сећање оживљава док младић посматра кроз прозор Фра
Петрове ћелије гробље покривено снегом и у тој снежној белини
свежу рану угажене иловаче око Фра Петровог гроба. Његово
утањање у сећање мотивисано је на почетку реченицом: „Најбоље
је ипак пустити човека да прича слободно" а непосредно иза ње
започиње прича о Проклетој авлији.

Његово буђење из сећања предочено је на крају:

„Тако изгледа младићу поред прозора, ког су за тренушак
занела сећања на причу и осенила мисао о смрти. Али само за
тренутак. Најпре слабо па онда живље, као у спором буђењу, до
свести му све јаче допиру гласови из суседне собе...“

Место радње је у Цариграду, у тамници великога града названој

Проклета авлија, јер је у њој скуп необичног света: од сиромашних
џепароша и сецикеса, лажова и лопова до политичких заробљеника.
Време романа је садашње из угла приповедача, а Андрић нас лако
води кроз капије времена дајући овом месту димензију вечитог
трајања.

Роман „Проклета авлија“ карактеристичан је и по својој композицији.

Компонован је наративним поступком „приче у причи”. Постоји
више приповедача који један од другог преузимају казивање
„штафетном техником” усменог народног стваралаштва. Таква врста
композиције назива се „прстенаста структура“. Пошто у роману има
више наратора, поставља се питање на који начин се све приче
уклапају у једну јединствену целину, али сам поступак „упредања
приче“ успешно реализује и овакву идеју.

Наравно, разноликост приповедача изискује и разноликост тачака

гледишта и шаренило ликова и начина на који они приповедају у овом
роману. У оквиру прстенасте структуре можемо издвојити
неколико приповедача (наставник бележи приповедаче и црта
кругове по табли).
 Ученици закључују да је први приповедач неки „безимени младић“
који посматра Ратислава како пописује имовину покојног Фра Петра
и разумеју да је ово „оквирна прича“ у којој се дело одвија.
Роман садржи осам поглавља у којима је главни јунак, покојни Фра
Петар, и који је следећи у низу приповедача. На његову причу се
наставља Хаим, а на Хаимову Ћамил, који стиже до саме сржи Фра
Петровог интересовања, јер је на значењском плану ово прича о њему
и његовој судбини, осликана причом о Џем султану. Дакле, приче се
надовезују једна на другу и плету чврсто ткиво приче, усложњавајући
везе између приповедача, ликова и радње.

Размислите зашто је ово дело дело савремене књижевности, а не

реализма, када је прича реалистична и крајње разумљива?
Образложите.

Завршни део часа За следећи час ученици се упозоравају да се наставља са

(5 минута) интерпретацијом романа.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Иво Андрић

„Проклета авлија“

Приповедачи:

Безимени младић

Фра Петар

Џем Хаим
султан
Ћамил