1.

Mali jed​no​sob​ni stan na​la​zio se na sa​mom uglu ne​pra​vil​ne i po​ma​lo mo​der​ne tro​kat​ni​ce, tako da
je s ku​hinj​skog pro​zo​r a mo​g la vi​dje​ti uli​cu, a sa sob​nog pro​zo​r a ve​lik bre​žulj​kast park, koji je op​ći​-
na, una​toč mno​g im pro​s​vje​di​ma gra​đa​na, na​mje​r a​va​la ur​ba​ni​zi​r a​ti i pre​tvo​r i​ti u stam​be​nu če​t​vrt pri​-
vi​le​g i​r a​nih. S ku​hinj​skog pro​zo​r a vi​dje​la se vlaž​na pus​ta uli​ca i malo par​ki​r a​li​šte za auto​mo​bi​le sta​-
na​r a, a sa sob​nog samo ma​g la i jata vra​na što su s vre​me​na na vri​je​me pre​li​je​ta​la pre​ma šu​mar​ku na
vrhu bre​žulj​ka. Bila je zima, kraj pro​sin​ca, o čemu je pje​vao mo​no​ton i za​g o​ne​tan Co​he​nov glas, čija
se plo​ča vr​tje​la na gra​mo​fo​nu u sobi, a Ma​te​ja je bila doz​la​bo​g a loše vo​lje, čak i sr​di​ta, jer se tog
pri​je​pod​ne​va po​sva​đa​la sa San​ti​ni​jem. Sku​ha​la je čaj od men​te, usi​pa​la u ša​li​cu žli​či​cu vi​ta​mi​na, a
onda uba​ci​la u vi​deo-re​kor​der ka​ze​tu i tak​nu​la sen​zor na ko​jem je pi​sa​lo Play. Na ekra​nu su se ni​za​le
sla​du​nja​ve, iri​tant​ne sli​ke ro​đen​da​na šes​to​g o​diš​njeg sin​či​ća nje​ne ses​tre. An​ti​pa​ti​čan ba​la​vac puše u
svje​ći​ce na tor​ti, otva​r a pa​ke​te s pok​lo​ni​ma, ceri se u ekran, a sva​ku nje​g o​vu kli​nač​ku mu​drost pra​te
sal​ve smi​je​ha raz​dra​g a​ne rod​bi​ne. Baš kao u en​g le​skim te​le​vi​zij​skim ko​me​di​ja​ma. Is​klju​či​la je vi​deo
i priš​la pro​zo​r u. Vani je već pa​dao mrak pa se neon ulič​ne ra​s​vje​te di​fuz​no raz​li​je​vao kroz oblak sve
guš​će ma​g le. Ne​koć se ma​g la dr​ža​la sen​ti​men​tal​nom i ro​man​tič​nom sce​ne​r i​jom lju​bav​nih sas​ta​na​ka
ili ras​ta​na​ka, po​mis​li​la je, a da​nas je ra​dij​ski spi​ker o njoj go​vo​r io kao o ne​koj vr​sti eko​lo​škog uža​-
sa. Sve to što je spi​ker po​bro​jao da gu​ta​mo, udi​šu​ći ma​g lu, pod​sje​ti​lo ju je na dav​no za​bo​r av​ljen sa​-
dr​žaj udž​be​ni​ka ke​mi​je, pred​me​ta koji ni​kad nije vo​lje​la.
U šest je za​zvo​nio te​le​fon. Raz​miš​lja​la je tre​ba li po​di​ći slu​ša​li​cu, a onda je ipak odus​ta​la. Pro​-
naš​la je dru​g u ka​ze​tu i gur​nu​la je u vi​deo. Uti​ša​la je ton i pro​ma​tra​la sli​ku ju​če​r aš​njeg noć​nog pro​-
gra​ma. U šest i pet​na​est te​le​fon je po​no​vo za​zvo​nio. Zna​la je da je to San​ti​ni; bio je to nje​g ov ri​tam.
Kad mu ne bi od​g o​va​r a​la, upor​no bi je na​zi​vao sva​kih pet​na​est mi​nu​ta.
Po​di​g la je slu​ša​li​cu.
– Ja sam – re​kao je ve​se​lo kao da se pri​je pod​ne nije ni​šta do​g o​di​lo.
– Ju​tros si re​kao da sa mnom više ne raz​g o​va​r aš.
– Ma​te​ja, ne​moj sad – na​smi​jao se, valj​da si​g u​r an da će mu ona opros​ti​ti. – Pa kako ne bih raz​-
go​va​r ao, bože moj!
– Do​bro – ot​po​vr​nu​la je hlad​no – ako ti raz​g o​va​r aš sa mnom, ja ipak ne raz​g o​va​r am s to​bom!
Spus​ti​la je slu​ša​li​cu, otiš​la u ku​pa​o ni​cu i od​vr​nu​la ven​til to​ple vode. Po​la​ko se svuk​la, opru​ži​la u
kadi, za​tvo​r i​la oči i rav​no​duš​no slu​ša​la kako te​le​fon​ski apa​r at u sobi ne pres​ta​je zvo​ni​ti. Po​ma​lo je
uži​va​la u tome što muči San​ti​ni​ja, prem​da je zna​la da će se već su​tra ili pre​ko​su​tra po​mi​r i​ti s njim.
Pola sata kas​ni​je, još uvi​jek to​pla od kup​ke, siš​la je niza stu​be i sje​la u svoj sivi spa​ček, ne zna​ju​-
ći ni sama kamo će ve​če​r as. Je​di​no što je po​uz​da​no že​lje​la, bilo je da iz​bjeg​ne su​sret sa San​ti​ni​jem,
koji će, ne​po​g re​ši​vo je zna​la, do​ju​r i​ti ova​mo. Te​škom je mu​kom upa​li​la auto i odvez​la se do Pan​tov​-
ča​ka, a onda kre​nu​la uz​br​do pre​ma Vili Vajs. Odjed​nom je po​že​lje​la ve​če​r u, do​bru mir​nu ve​če​r u za
jed​nu sa​mot​nu oso​bu u po​s​ljed​njem se​pa​r eu ti​hog lo​ka​la. Ča​sak kas​ni​je za​us​ta​vi​la se na par​ki​r a​li​štu
Šes​tin​skog la​g vi​ća, za​klju​ča​la kola i po​ju​r i​la u to​pli res​to​r an, iz​ne​na​đe​na slje​men​skom hlad​no​ćom i
ne​ugod​nim da​hom ma​g le koja je ov​dje bila još guš​ća.
Mir​na, tiha ve​če​r a za sa​mo​ta​r a po​ka​za​la se pu​kom uto​pi​jom. La​g vić je bio pun, a na​sred lo​ka​la
ne​kak​va smi​ješ​na ka​pe​la po​ku​ša​va​la je za​ba​vi​ti gos​te uglav​nom de​mo​di​r a​nim bro​je​vi​ma ples​ne glaz​-
be. Is​pred ka​pe​le mo​ta​lo se ne​ko​li​ko ples​nih pa​r o​va, uglav​nom ocva​lih, od ko​jih je je​dan bio tre​šten
pi​jan i za​ču​đen či​nje​ni​com što se ples​ni ko​r ak val​ce​r a te​ško us​kla​đu​je s rit​mom tan​g a. Ipak je us​pje​la
pro​na​ći pra​zan se​pa​r e, ali nije na​r u​či​la ve​če​r u nego bu​te​lju ši​po​na, ne zna​ju​ći ni sama hoće li us​pje​ti
po​pi​ti se​dam de​ci​li​ta​r a bi​je​log vina.
Pos​li​je dru​g e čaše aro​ma​tič​na vina osje​ti da joj je ugod​no. Sje​di​la je tu u kutu, pro​ma​tra​la smi​-
ješ​ne i nes​pret​ne ple​sa​če i nije ima​la oba​ve​zu da raz​g o​va​r a, da bude do​pad​lji​va, za​nim​lji​va i šar​mant​-
na. I ono što joj se či​ni​lo naj​važ​ni​jim: bila je ba​r em de​set ki​lo​me​ta​r a da​le​ko od svo​g a dra​g og San​ti​-
ni​ja, koji je u po​s​ljed​nje vri​je​me bi​vao sve ne​pod​noš​lji​vi​ji. Sve je češ​će po​miš​lja​la kako dva​de​set​pe​-
to​g o​diš​nja eman​ci​pi​r a​na dje​voj​ka, koja bi ovom kriz​nom, skroz za​je​ba​nom vre​me​nu, htje​la dr​pi​ti što
više tre​nu​ta​ka užit​ka i ra​zo​no​de, nema što ra​di​ti s oz​bilj​nim če​tr​de​se​to​g o​diš​njim no​vi​na​r om, koji
osam​de​set pos​to svo​jih in​te​lek​tu​al​nih spo​sob​nos​ti tro​ši na de​tek​ci​ju pri​kri​ve​nih to​ko​va naše druš​tve​-
ne i po​li​tič​ke su​vre​me​nos​ti. Već joj je bio pun ku​fer par​tij​skih ra​sko​la, po​li​tič​kog plu​r a​liz​ma kao
pre​du​vje​ta prav​ne dr​ža​ve i tr​žiš​ne eko​no​mi​je, prin​ci​pi​jel​nih i ne​prin​ci​pi​jel​nih ko​ali​ci​ja, otu​đe​nih
cen​ta​r a po​li​tič​ke moći i dru​g ih gnja​va​ža ko​ji​ma ju je za​si​pao njen pre​ten​ci​o z​ni no​vi​nar. Pa i kad su
spa​va​li, uis​ti​nu sad već ri​jet​ko i ne​volj​ko, po​miš​lja​la je da njen pos​lo​vič​no ne​is​pa​va​ni no​vi​nar or​g a​-
zam od​g a​đa upor​nim raz​miš​lja​njem o dnev​nom redu i pos​lov​ni​ku neke od te​ku​ćih par​tij​skih sjed​ni​-
ca, pro​pus​ti​ma u pri​jed​lo​g u kak​vog no​vog za​ko​na ili po​s​lje​di​ca​ma pada vla​de.
– Sra​nje! – pro​mr​si​la je i po​pi​la tre​ću čašu ši​po​na, osje​ća​ju​ći da je već po​ma​lo pi​ja​na.
– Opros​ti​te – re​kao je vi​sok, cr​no​ma​njast mu​ška​r ac če​tr​de​se​tih go​di​na, koji je sta​jao pred nje​-
nim sto​lom.
Po​g le​da​la ga je, ne od​mi​ču​ći čašu od usta. Bio je vi​tak i sa​svim do​bro gra​đen za svo​ju dob. Lice
mu je bilo pri​lič​no gru​bo, gor​štač​ko, ali sa​svim pris​ta​lo. No​sio je fino, vje​r o​jat​no uvoz​no odi​je​lo od
gru​be tka​ni​ne, koje je bilo iz​g u​žva​no, a is​pod ves​te na​zi​r a​la se svi​je​tlo​ze​le​na, ali sa​svim pr​lja​va i ne​-
iz​g la​ča​na ko​šu​lja. Iz​g le​dao je kao čo​vjek koji se do​bro i sku​po obu​kao, a onda se, iz ne​kih svo​jih
raz​lo​g a, nije de​se​tak dana us​pio ni pre​svu​ći ni opra​ti.
– Slo​bod​no? – upi​ta on, po​ka​zu​ju​ći ru​kom pre​ma klu​pi​ci, i to ru​kom u ko​joj je dr​žao bocu vina.
– Samo ako bis​te se suz​dr​ža​li od udva​r a​nja – na​smi​je se ona i is​to​či sebi os​ta​tak ši​po​na.
– To je po​s​ljed​nja stvar koju bih ve​če​r as po​ku​šao... – reče on oz​bilj​nim gla​som i sjed​ne na​su​prot
njoj.
– Kao udva​r ač sam kom​plet​no hen​di​ke​pi​r an. U po​s​ljed​njih tje​dan dana ni​sam se dos​pio ni opra​ti
ni pre​svu​ći. Osim toga, ap​so​lut​no sam bez para. Bio sam slo​bo​dan, pa sam uzeo ovu bocu na šan​ku,
re​kav​ši im da ćete vi pla​ti​ti.
– Da ću ja pla​ti​ti?! – za​g rc​ne se Ma​te​ja i po​g le​da ga za​ču​đe​no. – Tako ne​što ni​sam ni​kad do​ži​vje​-
la!
– Ni​sam ni ja – nas​ta​vi on jed​na​ko mir​no. – Vje​r uj​te da imam vrlo bo​g a​ta is​kus​tva, ali ono što
mi se u po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko dana do​g o​di​lo, na​di​la​zi sva moja pre​dvi​đa​nja.
Gle​da​la ga je ra​doz​na​lo, če​ka​ju​ći da nas​ta​vi. Imao je u sebi ne​što dr​sko ali i za​nim​lji​vo. On iz​ne​-
vje​r i nje​na oče​ki​va​nja, jer, umjes​to da nas​ta​vi, reče:
– Zo​vem se Kel​ler. Malo čud​no. Zvu​či nje​mač​ki, zar ne?
– Ma​te​ja – zbu​ni se ona. – Ma​te​ja Ga​špar.
Pru​ži​la mu je ruku, baš ona​ko kako se radi pri upoz​na​va​nju. On brzo sa​kri​je ruku pod stol i nag​-
ne se pre​ma njoj:
 – Ne​moj​te! Ako me sad pro​ma​tra​ju, ne bi bilo do​bro da za​klju​če kako vas uop​će ne poz​na​jem.
– Kako... tko vas pro​ma​tra?
On se ne​haj​no os​vr​ne, a onda po​no​vo pri​bli​ži gla​vu nje​noj i pro​šap​ta:
– Ne vi​dim ih. Ali, mo​žda oni vide mene... Zna​te, upra​vo sam po​bje​g ao. Sum​njam da su me sli​je​-
di​li. Mis​lim da ih je ma​g la za​va​r a​la. Ali, ni​kad se ne zna. Mo​žda su ov​dje.
– Mi​li​ci​ja vas tra​ži? – upi​ta ona, osje​ća​ju​ći ne​la​g o​du, čak i lak strah. Go​to​vo da je po​ža​li​la što i
ve​če​r as nije sa San​ti​ni​jem. On mir​no, kao da je pre​vi​dio njen ne​mir, na​to​či čašu iz boce koju je do​-
nio, ot​pi​je malo i za​g le​da se u nju. Bila je li​je​pa, a on baš kao da je to u ovom tre​nu ot​krio.
– Ne boj​te se, nije mi​li​ci​ja – od​mah​ne on ru​kom i ot​pi​je još malo vina. – Stvar je mno​g o slo​že​-
ni​ja! Po​bje​g ao sam iz lud​ni​ce i oni bi me rado vra​ti​li tamo.
– Iz lud​ni​ce!? – zine ona, sad još upla​še​ni​ja.
– Smi​r i​te se! – shva​ti on nje​nu strep​nju. – Ni​sam lud, a nije ni po​sve si​g ur​no da je to pra​va lud​ni​-
ca. Dr​ža​li su me tamo pri​sil​no ne​ko​li​ko dana, i više mi se ne vra​ća... ne bis​te li da na​r u​či​mo još jed​nu
bocu?
– O, mom tro​šku?
– Na ža​lost – na​smi​je se on. – Vi​di​te, mo​g ao bih vam za​uz​vrat po​nu​di​ti ovaj sat.
Po​di​g ao je ruku i po​vu​kao ru​kav, a onda je shva​tio da oko zglo​ba uop​će nema sata. Prvo se za​-
ču​dio, a onda sle​g ao ra​me​ni​ma i na​smi​jao.
– O kak​voj to lud​ni​ci pri​ča​te? – upi​ta ga ona ra​doz​na​lo. – Gdje vam je tu lud​ni​ca?
– Ov​dje, u bli​zi​ni.
– Ali, ov​dje nema ni​kak​ve lud​ni​ce!
– Ima, ima! – reći će on. – Pa​zi​te, do​lje od par​ki​r a​li​šta vodi pu​te​ljak u šumu. Ot​pri​li​ke ki​lo​me​tar
da​lje odva​ja se sta​za ko​jom se us​pi​nje​te gore, pre​ma... e, vi​di​te, kad do​đe​te do iz​vo​r a okru​že​nog bre​-
za​ma, na​ići ćete na za​r a​va​nak gdje se na​la​zi na​pu​šten bu​nar s dr​ve​nom nad​streš​ni​com, a sto​ti​njak me​-
ta​r a is​toč​no je ba​r a​ka koja je za​pra​vo lud​ni​ca.
– Bože, o čemu vi to pri​ča​te! – os​lo​bo​di se ona, sad već si​g ur​na da joj on, sve da je i lud, ov​dje u
res​to​r a​nu ne može baš ni​šta.
– A da nis​te vi ipak malo... ona​ko?
– Mis​li​te, lud? – na​smi​je se on.
– Da.
– A to, ni​ka​ko! – pri​pri​je​ti joj on pr​stom.
– I ka​že​te, lud​ni​ca se na​la​zi tu u bli​zi​ni? Pod Slje​me​nom? Kod iz​vo​r a s bre​za​ma?
– Tako ne​ka​ko – za​mis​li se on, a onda doda: – Za​pra​vo, ot​ka​ko su me odve​li, ma​g la se nije di​za​-
la. Mo​žda sam mal​ko po​g ri​je​šio u opi​su. To je uvi​jek mo​g u​će.
– Slu​šaj​te, vi! – po​bu​ni se ona. – Ni​kak​ve lud​ni​ce nema pod​no Slje​me​na! To što ste opi​sa​li mora
da je neka na​pu​šte​na kuća ili ba​r a​ka. Ne​će​mo više o tome, a što se tiče vina... što ste ono pred​lo​ži​li?
– Da na​r u​či​mo još jed​nu bocu.
– E, to može – reče ona, osje​ća​ju​ći da joj se ve​če​r as baš pije. – I to na moj ra​čun!
Po​što su na​r u​či​li i po​pi​li još jed​nu bocu, on joj pred​lo​ži da za​ple​šu. Njoj se to uči​ni skroz-nas​-
kroz ne​umjes​no, ali ipak pris​ta​ne. Sada je u lo​ka​lu već bila sva sila svi​je​ta i mno​g o ple​sa​ča, tako da ih
je gu​žva pri​si​li​la da ple​šu na sa​svim ma​lom raz​ma​ku. Da li zbog vina, nez​nan​če​ve neo​bič​nos​ti, ili
zbog ne​kog dru​g og stje​ca​ja okol​nos​ti, ona osje​ti ne​što kao tihu, skri​ve​nu nak​lo​nost pre​ma gos​po​di​nu
Kel​le​r u, pa mu do​pus​ti da je pri​vi​ne bli​že, svjes​na da se upu​šta u za​vod​lji​vu ali i ne​pro​miš​lje​nu avan​-
tu​r u.
– Rek​li ste da se zo​ve​te Kel​ler? – šap​ne mu Ma​te​ja pre​ko ra​me​na.
– Bru​no Kel​ler. Imam re​la​tiv​no do​ma​će ime i sa​svim stra​no pre​zi​me.
– Ot​ku​da vam stra​no pre​zi​me?
– Kako, ot​ku​da? – za​ču​di se on. – Ja sam slu​čaj​no nje​mač​ki dr​žav​lja​nin.
– Ah, uop​će vas ne ra​zu​mi​jem – re​zig​ni​r a​no će ona. – Sve mi se više čini da ste stvar​no po​bje​g li
iz lud​ni​ce. Je li, ako ste zbi​lja po​bje​g li iz lud​ni​ce, ho​će​te li mi uči​ni​ti išta na​žao?
On je su​ćut​no po​g le​da, a onda je po​sve ne​na​da​no po​lju​bi očin​ski bla​g o u čelo.
– An​đe​li​ma da na​pa​kos​tim? – pro​šap​ta je​dva čuj​no čud​ni gos​po​din Kel​ler. Prem​da joj se ta re​če​-
ni​ca uči​ni​la sla​du​nja​vom, Ma​te​ja se ra​z​nje​ži i spus​ti čelo na nje​g o​vo rame. Bila je već do​bra​no pi​ja​na
i zna​la je da za​pra​vo ne ple​še, nego te​tu​r a u nje​g o​vu na​r u​čju.
– Mis​lim da mi je dos​ta ple​sa – reče ona. – Mo​r a​la bih kući.
– Ima​te kola? – upi​ta je on ne​ka​ko po​vjer​lji​vo i zna​čaj​no.
– Imam – klim​ne ona gla​vom, slu​te​ći da će joj se sad utr​pa​ti u auto i za​igra​ti joj flas​te​r a. Ali,
zna​la je da neće ima​ti pet​lje od​bi​ti ga.
– Da li bih mo​g ao kod vas pre​no​ći​ti? Mo​žda bi se na​šao neg​dje ka​kav kauč, ili... Slu​šaj​te, mo​g ao
bih i na podu. Samo da za​me​tem trag. Slu​tim da su tu u bli​zi​ni.
– Oni iz lud​ni​ce? – smje​ška​la se ona pi​ja​no. – Pa, mo​že​te, mo​že​te. Evo, pres​pa​vat ćete u ku​hi​nji.
– Slu​šaj​te me do​bro – une​se joj se Bru​no u lice. – Vi ćete oti​ći do kola... kak​va su vam kola?
– Spa​ček. Sivi spa​ček.
– Oti​ći ćete do kola i tamo me pri​če​ka​ti. Ja ću iz​a​ći kroz ku​hi​nju i do​šu​lja​ti se do par​ki​r a​li​šta
odoz​do, kroz ši​ka​r u... Važi?
Čim je klim​nu​la gla​vom, on se iz​g u​bi u go​mi​li. Vra​ti​la se po​la​ko do sto​la, pla​ti​la, obuk​la i iz​aš​la
na​po​lje. Vani je bilo svje​že i sve​jed​na​ko ma​g lo​vi​to. Ma ko​li​ko se os​vr​ta​la na sve stra​ne, Bru​nu Kel​le​-
ra nije spa​zi​la. Sada bi mo​g la li​je​po sjes​ti u auto i oti​ći, i ni​šta joj se ne bi do​g o​di​lo. Da je smje​r ao
ne​što ura​di​ti, za​ci​je​lo je ne bi pus​tio ova​ko samu da... Za​ko​r a​či​la je niza stu​be i osje​ti​la da je noge baš
ne slu​ša​ju naj​bo​lje. Siš​la je ne​ka​ko stu​bi​štem do par​ki​r a​li​šta, a onda je po​sr​nu​la i pala u grm​lje. Bila
je pi​ja​na i tre​ba​la je bilo čiju po​moć, pa ma​kar i po​moć od​bje​g la lu​đa​ka.
– Bru​no! Bru​no! – vik​nu​la je u noć, po​ku​ša​va​ju​ći se pri​di​ći.
Uz lom​lja​vu gran​či​ca on iz​r o​ni iz tmi​ne, uhva​ti je oko pasa i us​pra​vi.
– Tiho! Zar ho​će​te da nas čuju? – za​bri​nu​to će on.
Ona se pi​ja​no na​smi​je nje​g o​voj tlap​nji i po​ka​že mu mjes​to gdje se tre​bao na​la​zi​ti auto​mo​bil.
Odveo ju je do kola, ne​pre​kid​no se ogle​da​ju​ći na sve stra​ne. Nit​ko ih nije sli​je​dio. Par​king je bio pust
i tih, pun ma​g lo​vi​tih sjen​ki praz​nih auto​mo​bi​la. Pru​ži​la mu je klju​če​ve i pus​ti​la ga da vozi, tu​ma​če​ći
mu us​put gdje mora skre​nu​ti. Po nje​g o​vu po​na​ša​nju shva​ti​la je da sla​bo poz​na​je ovaj dio gra​da. Na​-
do​mak no​vo​g rad​nji u ko​joj je sta​no​va​la, reče mu da us​po​r i i pri​pa​zi da se pred ula​zom ne na​la​zi ze​-
le​ni golf, auto nje​nog San​ti​ni​ja.
 – Ima vas obi​čaj uho​di​ti? – pro​mrm​lja on, po​ku​ša​va​ju​ći po​g le​dom pre​tra​ži​ti par​king is​pred
zgra​de.
– Samo kad se po​sva​đa​mo. Iz​aš​la sam ve​če​r as bez nje​g a, pa će ga za​ci​je​lo za​ni​ma​ti gdje sam
bila i kad sam se vra​ti​la.
– Ako mis​li​te da bih vas mo​g ao uva​li​ti u ne​što – oprez​no će Bru​no – mogu ov​dje i iz​a​ći.
– Ne, ne! – od​vra​ća​la ga je Ma​te​ja. – Ako nema ze​le​nog gol​fa, sve je u redu. Pa, obe​ća​la sam
vam us​tu​pi​ti le​žaj u ku​hi​nji... da vas ne uhva​te ti vaši...
Baš kad je on po​ku​ša​vao upar​ki​r a​ti nje​na kola, iza ogra​de par​ki​r a​li​šta iz​r o​ni ze​le​ni golf na či​-
jem se otvo​r e​nom pro​zo​r u ce​r i​lo lju​ti​to lice no​vi​na​r a San​ti​ni​ja.
– Uke​bao sam te, dro​co! – pod​vris​nuo je, do​dao gas i nes​tao u ma​g li.
Sav zbu​njen, Bru​no po​g le​da Ma​te​ju, ali ona od​mah​ne ru​kom:
– Gov​nar! Da nije ku​ka​vi​ca, iz​a​šao bi iz auta i po​tu​kao se s vama. Ova​ko je zbri​sao a već su​tra
će me po​če​ti mal​tre​ti​r a​ti svo​jom pra​ved​nič​kom lju​bo​mo​r om.
Na​kon toga se malo čega sje​ća​la. Zna da su se us​pe​li u stan, na​kon čega se on po​vu​kao u ku​pa​-
oni​cu i po​čeo se dugo i te​me​lji​to tu​ši​r a​ti, baš po​put čo​vje​ka koji se ne​ko​li​ko dana nije ni prao, ni pre​-
s​vla​čio. Ona mu je ras​pre​mi​la kre​vet u ku​hi​nji, a onda se po​vuk​la u sobu, sje​la u fo​te​lju i po​g a​si​la
svje​tla. Neko vri​je​me je raz​miš​lja​la hoće li on na​kon tu​ši​r a​nja doći k njoj u sobu, i što će se tada do​-
go​di​ti, ali je, raz​miš​lja​ju​ći tako, iz​mo​r e​na čud​nim su​sre​tom, vi​nom i ple​som, zas​pa​la u nas​lo​nja​ču.
Rano iz​ju​tra, kroz po​lu​san je čula kako on hoda po sta​nu, raz​mi​če sto​li​ce, škri​pi vra​ti​ma i ula​zi u ku​-
pa​o ni​cu, baš kao da ne​što tra​ži. Sva​li​la se iz fo​te​lje na kre​vet, ogr​nu​la se de​kom i po​no​vo zas​pa​la, na​-
da​ju​ći se da će i on ko​nač​no leći. Čula je još samo kako je po​di​g ao slu​ša​li​cu, okre​nuo ne​ko​li​ko bro​-
je​va i raz​g o​va​r ao krat​ko s ne​kim na per​fek​t​nom nje​mač​kom.
Kada se u pola de​set pro​bu​di​la, on je već bio oti​šao. Kre​vet na ko​jem je spa​vao bio je ured​no
pos​prem​ljen, ku​pa​o ni​ca u ko​joj se tu​ši​r ao bila je obri​sa​na, a svi ruč​ni​ci ured​no pre​ba​če​ni pre​ko stal​-
ka. Taj ču​dan čo​vjek nije iza sebe os​ta​vio baš ni​kak​va tra​g a. Po​tom je, po​ma​lo u pa​ni​ci, otvo​r i​la la​di​-
cu u ko​joj je dr​ža​la no​vac i ono malo na​ki​ta što ga je nas​li​je​di​la od po​koj​ne maj​ke, ali je od​mah
shva​ti​la da te stva​r i nit​ko nije ni tak​nuo.
Pet​na​es​tak mi​nu​ta kas​ni​je za​zvo​nio je te​le​fon i ona je bez raz​miš​lja​nja po​di​g la slu​ša​li​cu.
– Ako mi sve priz​naš i is​pri​čaš, od​lu​čio sam da ti opros​tim – re​kao je San​ti​ni, gla​som u ko​jem
se ću​tje​lo zrn​ce pri​ta​je​na bi​je​sa. – Su​tra je Sta​r a go​di​na i mo​r a​mo se do​g o​vo​r i​ti o do​če​ku.
Stva​r i su po​no​vo kre​nu​le svo​jim to​kom. Ona mu je is​pri​ča​la, ali ne baš sve, on joj je opros​tio,
ali ne baš pot​pu​no. Novu su go​di​nu do​če​ka​li u uobi​ča​je​nom druš​tvu i na uobi​ča​je​nom mjes​tu, pre​tva​-
ra​ju​ći se da im je straš​no ugod​no i da se do​bro za​bav​lja​ju.
Prvi dan na​kon praz​ni​ka on je oti​šao u re​dak​ci​ju na po​sao, a ona je ku​pi​la no​vi​ne u ko​ji​ma je on
ra​dio. Na stra​ni​ci »crne kro​ni​ke« pro​naš​la je tekst o ne​poz​na​tom čo​vje​ku koji je pro​na​đen mr​tav po​-
red že​ljez​nič​kog na​si​pa uz Ale​ju Bo​log​ne. Pri dnu tek​s​ta na​la​zi​la se za​mol​ba svi​ma koji bi mo​g li
zna​ti ne​što o po​koj​ni​ku da se jave naj​bli​žoj sta​ni​ci jav​ne si​g ur​nos​ti, a iz​nad tek​s​ta na​la​zi​la se pri​lič​no
ve​li​ka po​koj​ni​ko​va fo​to​g ra​fi​ja.
Bila je to sli​ka ču​da​ka koji je tvr​dio da se zove Bru​no Kel​ler!
 2.

In​s​pek​tor Ni​ko​la Ba​nić po​g le​dao je kroz pro​zor svog ure​da i pri​mi​je​tio da su kroz gus​tu ma​g lu
po​če​le pro​pa​da​ti sit​ne pa​hu​lji​ce sni​je​g a. Os​ta​vio je od​g r​nu​tu za​vje​su, pri​šao rad​nom sto​lu i iz naj​do​-
nje la​di​ce iz​vu​kao ču​tu​r i​cu uvoz​nog vi​ski​ja. Piti na pos​lu bilo je za​bra​nje​no, ali je on bio u tako ka​-
tas​tro​fal​no lo​šoj for​mi da mu se o pos​lov​nom ko​dek​su uop​će nije dalo raz​miš​lja​ti. Ot​pio je ne​ko​li​ko
gut​lja​ja, za​tvo​r io bocu i gur​nuo je u la​di​cu, iza spi​sa sta​r ih slu​ča​je​va. Nove mu u po​s​ljed​nje vri​je​me
go​to​vo i nisu po​vje​r a​va​li. Raz​log nje​g o​voj osob​noj dra​mi bio je ste​r e​o ti​pan, ali kao i svi ste​r e​o tip​ni
raz​lo​zi sa​svim ra​zum​ljiv i dojm​ljiv. Te je​se​ni ras​ta​vio se od žene i na​kon pet​na​es​tak go​di​na za​jed​nič​-
kog ži​vo​ta spa​ki​r ao stva​r i i pre​se​lio se u mali stan u Ko​sir​ni​ko​voj uli​ci. Nje​g o​va sud​bi​na po​du​da​r a​la
se sa sud​bi​na​ma to​li​kih mu​ška​r a​ca, pa joj ni či​nje​ni​ca da se mo​r ao raz​dvo​ji​ti od če​tr​na​es​to​g o​diš​nje
kćer​ke nije da​va​la ni​kak​vu iz​u​zet​nost. Ubr​zo je na​učio gla​ča​ti ko​šu​lje, ku​ha​ti kavu, pra​ti rub​lje i upu​-
tio se u taj​ne pri​r uč​ne sa​mač​ke ku​hi​nje, ali se ni​ka​ko nije us​pio na​vik​nu​ti na sa​mo​ću. Pra​zan stan u
koji se sva​kog dana vra​ćao či​nio mu se po​put glu​he, je​zi​ve klop​ke. Čini se da je zbog sve​g a toga po​-
čeo piti, što je vrlo brzo pos​ta​lo okol​nost koju je te​ško za​ta​ji​ti, po​g o​to​vo na pos​lu. Imao je zbog toga
i ne​ko​li​ko dis​ci​plin​skih pro​ble​ma, koji su mu pris​kr​bi​li loš glas i uči​ni​li ga ne​kom vr​stom po​moć​ne
sna​g e za kri​mi​na​lis​tič​ke tri​vi​jal​nos​ti. Umjes​to da radi na ho​mi​cid​noj pro​ble​ma​ti​ci, sve više se mo​r ao
ba​vi​ti bez​iz​g led​nim slu​ča​je​vi​ma kra​đa lis​ni​ca i obi​ja​nja šupa, pa je od per​s​pek​tiv​nog kri​mi​na​lis​ta do​-
gu​r ao do ka​drov​skog aut​saj​de​r a. Naj​pe​si​mis​tič​ni​ji od nje​g o​vih ko​le​g a pre​dvi​đa​li su da bi ga usko​r o
mo​g la sna​ći sus​pen​zi​ja ili pri​je​vre​me​na mi​r o​vi​na.
Prem​da je pred​m​ni​je​vao da će stva​r i kre​nu​ti dru​g im to​kom, čini se, da se ni​ka​ko nije mo​g ao
otres​ti sjen​ke pro​pa​la bra​ka i Li​di​je, koju je za​ci​je​lo još uvi​jek vo​lio. A Li​di​ja, Li​di​ja je, čini se,
mno​g o bo​lje proš​la. Ona je pro​naš​la no​vog mu​škar​ca sprem​na da se ože​ni njo​me. Za​pra​vo, to i nije
bila neka nova veza, jer je Jo​sip Ta​ma​r in, čo​vjek s ko​jim se sve češ​će vi​đa​la, bio njen sta​r i zna​nac,
gim​na​zij​ski ko​le​g a iz dav​nih, sred​njo​škol​skih dana. Tamo u pro​vin​ci​ji, u sret​nim šez​de​se​tim go​di​na​-
ma, Li​di​ja, Ta​ma​r in i Ni​ko​la Ba​nić bili su dru​g o​vi iz is​tog raz​r e​da, tako da se Ba​ni​ću či​ni​lo da se
nje​g o​va biv​ša žena, od​la​ze​ći k Ta​ma​r i​nu, za​pra​vo vra​ća u dra​g u, bez​briž​nu sred​njo​škol​sku proš​lost.
Gle​da​ju​ći ona​ko objek​tiv​no, Ta​ma​r in je bio sa​svim do​bra pri​li​ka. Kao i svi po​li​ti​ča​r i, bio je do​bro
si​tu​iran, i kao malo koji – pri​lič​no po​pu​la​r an. Za​igrao je na kar​tu no​vih de​mo​krat​skih druš​tve​nih
pre​o braz​bi, oči​ju​kao s eko​lo​škim po​kre​tom, za​la​g ao se za kom​pju​te​r i​za​ci​ju, de​mo​kra​ti​za​ci​ju i neke
dru​g e mo​der​ne bur​g i​je, a bio je sklon evro​po​cen​trič​nim raz​miš​lja​nji​ma i otva​r a​nju po​li​tič​ko-plu​r a​-
lis​tič​kih per​s​pek​ti​va. Dak​le, kar​ta na koju je za​igrao bila je vrlo do​pad​lji​va, ali se in​s​pek​to​r u Ba​ni​ću
odu​vi​jek či​ni​lo da je i ta kar​ta iz​vu​če​na iz ru​ka​va, jer su i iza Ta​ma​r i​no​va blis​ta​va po​li​tič​kog us​po​na
os​ta​le žr​tve no​ka​uti​r a​ne ma​ki​ja​ve​lis​tič​kom ru​ka​vi​com.
In​s​pek​tor Ba​nić za​pa​li ci​g a​r e​tu i otvo​r i vra​ta svo​je sobe baš u tre​nu kad su hod​ni​kom pro​ni​je​li
pla​danj s pe​če​nim odoj​kom. Kao i svim lju​di​ma koji pre​tje​r a​no puše i piju, mi​r is hra​ne mu iz​a​zo​ve
ga​đe​nje i on se vra​ti u sobu. Nije dos​pio za​tvo​r i​ti vra​ta jer se na nji​ma po​ja​vio in​s​pek​tor Ko​mar.
– Sin​di​ka​lis​ti su pok​la​li to​li​ko pra​sa​di i ja​nja​di kao da je ovo po​s​ljed​nja Nova go​di​na – reče Ko​-
mar, uđe u sobu i za​tra​ži ci​g a​r e​tu. Ba​nić mu po​ka​že ku​ti​ju što je le​ža​la na sto​lu.
– Straš​no! – pro​mrm​lja Ba​nić. – Mis​lim da ni je​dan re​žim nije pok​lao to​li​ko ja​nja​ca i pra​sa​ca
kao ovaj naš. Moj po​koj​ni sta​r i bio je pro​vin​cij​ski po​li​ti​čar. On i nje​g o​vi nisu valj​da do​ni​je​li ni​jed​nu
važ​nu od​lu​ku a da to nije gla​vom pla​ti​lo kak​vo ja​nje ili pra​se.
 – Pri​je de​se​tak go​di​na, mo​g ao sam te za tak​vo sve​to​g r​đe pri​ves​ti – na​smi​je se Ko​mar pa​le​ći ci​-
ga​r e​tu.
– Kamo bi me pri​vo​dio? – za​ču​di se Ba​nić i po​g le​da ga is​ko​sa. – Pa ja sam ova​mo već pri​ve​den!
– Ti si de​pre​si​van i ni​šta dru​g o. Iz tog za​ča​r a​nog kru​g a mo​r aš iz​i​ći – po​tap​še ga Ko​mar po ra​-
me​nu. – Ho​ćeš li sada sa mnom u sin​di​kal​nu dvo​r a​nu? Onaj tvoj Sti​pe​tić mora da je već ra​sko​ma​dao
svu me​si​nu.
– Ne mogu – ot​po​vr​ne Ba​nić i sjed​ne za stol ga​se​ći opu​šak.
– Ne mo​žeš na pros​la​vu Nove go​di​ne? Ko​r is​ti​lo bi ti da se malo opus​tiš.
– Mo​žda kas​ni​je. U je​da​na​est se mo​r am naći s Li​di​jom i ma​lom. Ako stig​nem, vra​tit ću se.
– Ko​li​ko je Niki go​di​na?
– Če​tr​na​est – od​vra​ti Ba​nić. – Za​vr​ša​va os​nov​nu.
– Pa kako je ona pri​hva​ti​la vašu ras​ta​vu? – upi​ta ga Ko​mar tiho, kao da mu je ne​ugod​no, prem​da
je kao Ba​ni​ćev pri​ja​telj imao pra​va i na pi​ta​nja te vr​ste.
– Šta ja znam – uz​dah​ne in​s​pek​tor Ba​nić. – Čini se da je sve u redu, prem​da... prem​da mi se čini
da nas po​ma​lo pre​zi​r e...
– Koga?
– Pa, mene i Li​di​ju. Iz nje​ne vi​zu​r e mi smo valj​da sta​r i, neo​d​g o​vor​ni kli​pa​ni...
– A taj novi? Ka​kav je on? Mis​lim, pre​ma ma​loj...
In​s​pek​tor Ko​mar bio je je​dan od ri​jet​kih koji su zna​li za Li​di​ji​nu vezu s po​li​ti​ča​r om.
– Mis​liš na Ta​ma​r i​na?
– Nego na koga! – lec​ne se Ko​mar ot​pu​hu​ju​ći ko​lu​to​ve dima. – Si​noć sam ga vi​dio na te​le​vi​zi​ji.
Op​tu​žio je za ovu ma​g lu ni​sku eko​lo​šku svi​jest na​ših grad​skih ota​ca.
– Eko​lo​ška svi​jest – pro​mrm​lja sebi u bra​du Ba​nić. – To nije eko​lo​ška svi​jest nego eko​lo​ška ne​-
svi​jest!
– Do​la​zi​te li na dru​g ar​sko veče u po​vo​du Nove go​di​ne? – do​vik​ne im Sti​pe​tić, čija se gla​va uka​-
za​la na od​škri​nu​tim vra​ti​ma. Pro​ma​trao ih je ra​doz​na​lo ča​sak-dva, a onda se okre​nuo, za​lu​pio vra​ti​-
ma i oti​šao.
– Dru​g ar​sko veče u de​set pri​je pod​ne – pro​mrm​lja iro​nič​no Ba​nić. – Čis​ti idi​o t, s bo​ljim šan​sa​-
ma od mene.
– Za to si sam kriv! – sleg​ne ra​me​ni​ma Ko​mar. – Uis​ti​nu ne​ćeš na dru​g ar​sko veče u de​set pri​je
pod​ne?
– Neću – ot​po​vr​ne Ba​nić, već umo​r an od ovog raz​g o​vo​r a.
– Re​kao sam ti da imam spoj s Li​di​jom i ma​lom.
Ne​ko​li​ko mi​nu​ta pri​je je​da​na​est us​pi​njao se svo​jom pri​vat​nom »če​tvor​kom« pre​ma Cmro​ku,
raz​miš​lja​ju​ći o su​sre​tu koji mu pred​sto​ji. Vi​đao je kćer​ku jed​nom tjed​no i u tim ofi​ci​jel​nim, za​ka​za​-
nim su​sre​ti​ma bio je još uvi​jek zbu​njen i ne​vješt. Na Cmro​ku je mno​g o jače sni​je​ži​lo, a ma​g la nije
bila ni​šta rje​đa. Bre​žu​ljak na ko​jem se na​la​zi​lo tra​di​ci​o nal​no za​g re​bač​ko sanj​ka​li​šte bio je već po​sve
bi​jel, ali se još nit​ko nije sanj​kao. Bar ko​li​ko je kroz ma​g lu mo​g ao naz​r e​ti. Za​us​ta​vio je kola is​pred
Šum​skog dvo​r a i zas​tao ča​skom na ula​zu. Bio je to lo​kal u ko​jem je pro​veo mno​g o vre​me​na s Li​di​-
jom, u onim da​ni​ma kad su bili bez​briž​ni, za​ljub​lje​ni stu​den​ti pra​va. Stre​sao se mal​ko, što od hlad​no​-
će, što od ne​ugod​ne po​mis​li, liz​nuo pa​hu​lji​cu što mu je pala na brk i ušao unu​tra.
Li​di​ja je sje​di​la sama za sto​lom u dnu sa​svim praz​ne sale. Nje​na sku​pa bun​da, za​ci​je​lo Ta​ma​r i​-
no​va inves​ti​ci​ja, bila je pre​ba​če​na pre​ko nas​lo​na sto​li​ce, a u kri​lu je dr​ža​la tor​bi​cu po či​joj je unu​-
traš​njos​ti ner​voz​nim po​kre​ti​ma ne​što tra​ži​la.
– Zdra​vo – reče on, tru​de​ći se da mu glas ne za​drh​ti. Ona ga po​g le​da pre​ko na​o ča​la i po​ka​že slo​-
bod​nu sto​li​cu, a onda nas​ta​vi tra​ži​ti po tor​bi​ci.
– Nika nije doš​la? – upi​ta je on.
Li​di​ja po​no​vo ne od​vra​ti ni ri​je​či.
– Če​kaj! – po​ti​ski​vao je ljut​nju. – Do​šao sam ova​mo da se vi​dim s ma​lom. A ti ov​dje sje​diš
sama, šu​tiš kao mu​mi​ja, ko​paš po tor​bi i od​bi​jaš raz​g o​va​r a​ti sa mnom...
– Smi​r i se, Ni​ko​la! – pre​ki​ne ga ona ti​him, sla​bim gla​som.
– Nika nije doš​la jer se ne osje​ća do​bro. Mo​r aš se po​mi​r i​ti s tim da je neko vri​je​me ne​ćeš vi​đa​ti.
Pos​li​je Nove go​di​ne mo​r a​mo oba​vi​ti još neke pre​tra​g e.
– Kak​ve pre​tra​g e? – za​bri​ne se on. Ni ri​je​či mu nije bila rek​la da se s ma​lom ne​što do​g a​đa.
– Bili smo kod in​ter​nis​ta i he​ma​to​lo​g a. Krv​na sli​ka joj je loša i...
– I?
– Ma, bo​lje je ni​šta ne na​g a​đa​ti – od​mah​ne Li​di​ja ru​kom, po​ku​ša​va​ju​ći da ga smi​r i, prem​da je i
sama dje​lo​va​la za​bri​nu​to.
– Če​kaj, Li​di​ja! – uz​ne​mi​r i se on. – Ne može to tako bez mene! Obi​la​zi​te li​ječ​ni​ke, a meni ni​šta
ne go​vo​r i​te! Što joj je?
– Što že​li​te? – upi​ta ih ko​no​bar koji se pri​bli​žio sto​lu.
Ba​nić brzo na​r u​či piće ne bi li se ko​no​bar što pri​je mak​nuo.
Htio je čuti Li​di​jin od​g o​vor.
Ona za​pa​li ci​g a​r e​tu, i da​lje šu​te​ći.
– Što joj je? – po​no​vi on pi​ta​nje tako glas​no da se ko​no​bar za šan​kom okre​nuo.
– Ne deri se! Li​ječ​nik kaže da se stva​r i za sada daju vi​šes​tru​ko in​ter​pre​ti​r a​ti. Mo​žda joj nije ni​šta,
mo​žda je neka vr​sta ane​mi​je, a mo​žda je i...
– Mo​žda je... za​bo​g a, reci!
– U naj​g o​r em slu​ča​ju, mo​g la bi biti le​uke​mi​ja...
Gle​dao ju je ni​jem, zgro​žen; osje​ća​ju​ći hla​dan pri​ti​sak na tje​me​nu. Ni​šta nije znao o le​uke​mi​ji,
osim da je to stru​čan, me​di​cin​ski na​ziv za ne​ka​kav užas koji buja u krvi. Za​što baš ona, si​jev​ne mu
gla​vom pi​ta​nje kak​va valj​da pos​tav​lja​ju sebi svi lju​di su​o če​ni s tak​vom stra​ho​tom.
– I ti to... tako mimo... – ugri​ze se za usnu, stro​g o po​g le​dav​ši biv​šu ženu.
Li​di​ja po​kri​je lice ru​ka​ma i za​pla​če.
– Valj​da nije, valj​da nije... – po​nav​lja​la je upor​no, ona​ko za sebe, baš kao da nje​g a nema u bli​zi​-
ni.
– Smi​r i se! – uhva​ti je Ni​ko​la za ruku, ču​de​ći se i sam osje​ća​ju što ga je pro​uz​r o​čio ovaj već za​-
bo​r av​lje​ni do​dir.
– Ma​lo​pri​je si mi za​mje​r io što sam mir​na – od​vra​ti ona bri​šu​ći suze. – Ne tre​ba mis​li​ti na to. Li​-
ječ​nik je re​kao da za sada na naj​g o​r u va​r i​jan​tu ne tre​ba mis​li​ti. Valj​da će sve biti u redu...
– Valj​da će sve biti u redu – po​no​vi on kao da moli, kao da se za​vje​tu​je.
– Vaše piće – reče ko​no​bar i sta​vi čaše pred njih, prem​da su oni već bili za​bo​r a​vi​li što su na​r u​či​-
li.
Ba​nić pla​ti, po​mog​ne Li​di​ji da se obu​če i po​ve​de je pre​ma iz​la​zu. Piće nisu ni tak​nu​li. Sta​ja​li su
još neko vri​je​me vani, sve​jed​na​ko šu​te​ći, baš kao da se boje proz​bo​r i​ti o uža​su koji ih je na​čas po​no​-
vo zbli​žio.
– Kako se to do​bi​je? – pre​ki​ne on ti​ši​nu.
– Pi​taš kao kli​nac! – pre​ko​r i ga ona. – Tko to zna! Je​di​no što mi je poz​na​to jest da može nas​ta​ti
kao po​s​lje​di​ca ra​di​ja​ci​je. Kad se do​g o​di​lo ono sa Čer​no​bi​lom, sje​ćam se da su rek​li kako će u na​r ed​-
nim go​di​na​ma u Sje​ver​noj i Sred​njoj Evro​pi biti ne​ko​li​ko ti​su​ća više obo​lje​lih od le​uke​mi​je. Samo
što se ni za je​dan po​je​di​nač​ni slu​čaj ta veza ne može do​ka​za​ti.
– Za​što bi se i do​ka​zi​va​la? – za​mis​li se on. – Kak​va ko​r ist od toga? Do​ka​zi​va​ti je tre​ba​lo pri​je.
– Kako pri​je?
– Pri​je no što su po​če​li gra​di​ti te nuk​le​ar​ne sa​blas​ti – rav​no​duš​no će Ni​ko​la, tra​že​ći ne​što po
dže​po​vi​ma. – Iz​g le​da da sam u lo​ka​lu za​bo​r a​vio ci​g a​r e​te.
– Ni​kak​va šte​ta! Mis​lim da u po​s​ljed​nje vri​je​me iona​ko pre​vi​še pu​šiš. A čula sam i da...
– Čula si valj​da da pi​jem? – pre​ki​ne je on.
– Pa, pi​ješ li?
– Ne! – sla​že on od​luč​no.
Ona ga za​g o​net​no po​g le​da, a onda se okre​ne i la​g a​no pođe pre​ma ko​li​ma. On kre​ne za njom,
prem​da se nje​g o​va »če​tvor​ka« na​la​zi​la na dru​g om kra​ju par​ki​r a​li​šta.
– Pos​li​je Nove go​di​ne pre​se​lit ćemo se k Jo​si​pu. To sam ti već rek​la – reče ona, ne okre​ću​ći se.
Ću​tje​la je da je po​šao za njom.
– To je u redu.
– A malu ćeš vi​dje​ti čim joj bude bo​lje. Ili, ako že​liš, na​vra​ti...
– Da na​vra​tim kod Ta​ma​r i​na?! – za​ču​di se Ni​ko​la i zas​ta​ne na​čas.
– A za​što ne? Pa, poz​na​ješ ga isto kao i ja. Igra​li ste no​g o​met u škol​skom timu.
– Je​smo – za​mis​li se Ni​ko​la. – Ali on je bio čis​ti pa​cer. Zbog nje​g o​vog smo auto​g o​la is​pa​li iz
grad​skog pr​vens​tva.
Li​di​ja se na​smi​je i zas​ta​ne po​r ed cr​nog BMW-a.
– Vi​diš, moj cr​ve​ni bur​žuj ima pra​vi mali dvo​r ac na ko​ta​či​ma – reče ona bla​g o zlo​čes​tim gla​-
som i na​mig​ne mu. On se na​smi​je; znao je da njoj tak​va kola ni​kad nisu pred​stav​lja​la ni​šta bit​no u ži​-
vo​tu, te da je BMW zad​nja stvar radi koje bi se uda​la za Ta​ma​r i​na. I pri​je no što će za​tvo​r i​ti vra​ta
auto​mo​bi​la, on joj mah​ne i po​dig​ne uvis obje ruke sa stis​nu​tim pal​če​vi​ma.
– Ta stvar s ma​lom će biti u redu!
Ona mu od​mah​ne i po​ka​že kako i sama stiš​će pal​če​ve.
Ne​što pos​li​je dva​na​est in​s​pek​tor Ba​nić us​pi​njao se stu​bi​štem pre​ma svom ure​du na dru​g om katu.
Bio je du​bo​ko ones​po​ko​jen onim što mu je biv​ša žena ka​za​la, tako da nije ni pri​mi​je​tio ko​le​g u Ko​-
ma​r a koji je sta​jao na od​mo​r i​štu pr​vog kata.
 – Što je? Os​li​je​pio si? – pre​sret​ne ga Ko​mar.
Ba​nić zas​ta​ne.
– Go​to​vo je dru​g ar​sko veče?
– Za tebe je go​to​vo pri​je no što je i po​če​lo – reče Ko​mar. – Mo​žeš se slo​bod​no vra​ti​ti do​lje. Is​-
pred ula​za te već če​ka​ju deč​ki s ko​li​ma.
– Ne​kom je obi​je​na špaj​za? – iro​nič​no će Ba​nić.
– Samo se ti za​je​ba​vaj! Imaš za​nim​lji​vu iz​lož​bu na pru​zi po​r ed Ale​je Bo​log​ne. Dva li​je​pa leša na
pruž​nom na​si​pu. Ma​lo​pri​je nas je po​zvao de​žur​ni po​zor​nik.
– Ho​ćeš reći da De​lić ša​lje mene da...
– Ka​drov​ska sti​ska, sta​r i moj – na​smi​je se Ko​mar i ne​moć​no ra​ši​r i ruke, kao da mu ni sa​mom
nije jas​no zbog kog vra​g a De​lić ša​lje u va​tru čo​vje​ka koji više ne uži​va po​vje​r e​nje.
 3.

U je​dan pos​li​je pod​ne, dan pri​je Sta​r e go​di​ne, pro​met u Ale​ji Bo​log​ne bio je iz​u​zet​no gust. Ko​-
lo​nu vo​zi​la, ko​ji​ma su se lju​di, za​vr​šiv​ši po​sao toga dana po na​šem obi​ča​ju mno​g o ra​ni​je, vra​ća​li u
pri​g rad​ska na​se​lja, us​po​r a​va​la je gus​ta nez​dra​va ma​g la, kao i sni​jeg što je ces​tu uči​nio opas​no skli​-
skom. Sje​de​ći na straž​njem sje​da​lu služ​be​nog auto​mo​bi​la, in​s​pek​tor Ba​nić slu​šao je kako spi​ker na
ra​di​ju go​vo​r i da je ko​li​či​na sum​por​nog di​o k​si​da u zra​ku da​nas bila de​se​tak puta veća od do​pu​šte​nog
mak​si​mu​ma, te kako se o tome kada će se ra​zi​ći ma​g la ne može ni​šta po​uz​da​no reći. Vo​zač je uklju​-
čio si​r e​nu i trep​ta​vo svje​tlo, i sre​di​nom ces​te po​čeo za​o bi​la​zi​ti vo​zi​la što su se vuk​la i sva​ki čas zas​-
taj​ki​va​la. Na​kon ne​kog vre​me​na skre​nu​li su na ploč​nik i za​us​ta​vi​li vo​zi​lo iza pla​vog mi​li​cij​skog gol​-
fa koji ih je tu če​kao.
Mis​le​ći da se za​ci​je​lo radi o kak​voj ru​tin​skoj ne​sre​ći, Ba​nić je pre​ko vo​lje iz​a​šao iz auto​mo​bi​la,
pre​šao ces​tu i za​pu​tio se pre​ma mi​li​ci​o ne​r u koji je ot​krio le​še​ve.
– Vje​r o​jat​no su pali iz vla​ka – re​kao je mi​li​ci​o ner i ru​kom po​ka​zao put za​bje​lje​nog, ni​skog
pruž​nog na​si​pa.
Ne od​g o​vo​r iv​ši ni​šta, Ba​nić po​la​ko kre​ne pre​ma nas​tra​da​li​ma. Na no​g a​ma je imao ni​ske ci​pe​le,
a sni​jeg na na​si​pu bio je već to​li​ko du​bok da su mu se ča​r a​pe brzo ov​la​ži​le. Za Ba​ni​ćem je ska​ku​tao
Zo​r an, je​dan od naj​mla​đih lju​di u služ​bi, a za Zo​r a​nom i mi​li​ci​o ner koji ih je do​ve​zao do ovog mjes​-
ta.
Prvi je čo​vjek le​žao pola me​tra od pru​g e, lica okre​nu​ta pre​ma tlu, ra​ši​r e​nih ruku i nogu. Bio je
obu​čen u sme​đi kož​ni ka​put i sme​đe hla​če. Kosa mu je već bila vlaž​na od sni​je​g a, a des​na noga bosa.
Ne​ko​li​ko me​ta​r a da​lje, pre​ma ces​ti, le​žao je nje​g ov sme​đi še​šir, a od​mah do še​ši​r a i des​na ci​pe​la
puna sni​je​g a.
– Gdje je dru​g i? – upi​ta Ba​nić, tra​že​ći po dže​pu ku​ti​ju s ci​g a​r e​ta​ma. Sje​ti se da ju je za​bo​r a​vio u
Šum​skom dvo​r u.
– Do​lje, tri​de​se​tak me​ta​r a da​lje. Ne vidi se od ma​g le – od​vra​ti mi​li​ci​o ner i huk​ne u ruke, pro​mr​-
zao od če​ka​nja.
Ba​nić po​la​ko kre​ne dok je Zo​r an trč​ka​r ao oko pr​vog lesa, sli​ka​ju​ći ga s raz​li​či​tih stra​na.
– Zo​r a​ne, po​ku​pi​te sve iz dže​po​va i sta​vi​te u ko​fer​čić – do​ba​ci mu Ba​nić, gu​be​ći se u ma​g li.
Dru​g i leš le​žao je mno​g o da​lje od pru​g e, ba​r em pet-šest me​ta​r a, a po po​lo​ža​ju u ko​jem se na​la​-
zio dalo se nas​lu​ti​ti da se po padu iz vla​ka ko​tr​ljao. Le​žao je na le​đi​ma, jed​na mu je ruka bila pod gla​-
vom, dru​g a pod le​đi​ma, dok su mu noge bile čud​no sk​vr​če​ne. Lice mu je bilo za​su​to pa​hu​lji​ca​ma sni​-
je​g a, tako da Ba​nić nije mo​g ao naz​r e​ti ka​kav je iz​r az imao u času smr​ti.
– Sra​nje je ovo sli​ka​nje po ma​g li – gun​đao je Zo​r an, na​mje​šta​ju​ći blen​du foto-apa​r a​ta.
– Jes​te li pre​tra​ži​li dže​po​ve? – upi​ta ga in​s​pek​tor.
– Eno, Mar​ko to radi. Nego, in​s​pek​to​r e, tri go​di​ne smo već u is​tom odje​lu, a još smo uvi​jek na
»vi«...
– Zo​r a​ne, ima​te li mo​žda ci​g a​r e​tu? – pre​ki​ne ga Ba​nić.
Zo​r an iz​va​di ku​ti​ju Dri​ne, a Ba​nić iz​vu​če dvi​je ci​g a​r e​te, jed​nu za​pa​li, a dru​g u spre​mi u džep.
 Iz ma​g le do​tr​či mi​li​ci​o ner Mar​ko s kov​če​ži​ćem u ko​jem se truc​ka​lo sve što je pro​na​šao u mr​-
tva​če​vim dže​po​vi​ma.
– Ovaj je imao do​ku​men​te. Zvao se Ju​r a​g a... Ju​r a​g a... če​kaj​te da pro​vje​r im – dah​tao je mi​li​ci​-
oner.
– Ni​šta ti ne pro​vje​r a​vaj! – za​us​ta​vi ga Ba​nić, pa se sag​ne do leša koji je le​žao po​da​lje od pru​g e.
Dla​nom mu la​g a​no obri​še sni​jeg s lica, a onda zas​ta​ne i do​bro pro​mo​tri mr​tva​ca. Bio je to pris​-
tao, cr​no​ma​njast čo​vjek, gru​bih crta lica, za​ci​je​lo Ba​ni​će​vih go​di​na.
– Čud​no – pro​mrm​lja in​s​pek​tor.
– Što je čud​no? – pri​bli​ži se Zo​r an, mis​le​ći da je in​s​pek​tor pro​na​šao ne​što važ​no i u is​traž​nom
smis​lu ko​r is​no.
– Čud​no kako se hlad​no, mr​tvo lice pod pr​sti​ma uop​će ne do​ima kao ljud​ska tvar – za​miš​lje​nim
će gla​som Ba​nić. – Zo​r a​ne, ot​ka​ko ra​di​te, jes​te li kad tak​nu​li mr​tva​ca?
– Dva, ili tri puta – iz​us​ti Zo​r an, svla​da​va​ju​ći ga​đe​nje. Spa​dao je u one mla​de koji još mogu ga​-
ji​ti ilu​zi​ju o »lje​po​ta​ma služ​be«.
– Ovaj nema ni lič​ne ni pa​so​ša – ču​dio se Mar​ko, pre​tre​sa​ju​ći mr​tva​ca.
– Pazi da ne po​mi​je​šaš stva​r i! – upo​zo​r i ga in​s​pek​tor.
– Pa, ovo od ovo​g a ide u dru​g u vre​ći​cu – nije se dao mi​li​ci​o ner Mar​ko, si​g u​r an u vlas​ti​tu
umješ​nost. – Ti vra​g a, ovaj je fino pu​šio, a ne ko ja – doda mi​li​ci​o ner, tr​pa​ju​ći u vre​ći​cu uvoz​ni pa​-
ke​tić Mar​l​bo​r oa.
– Bez su​bjek​tiv​nih opa​ski! – pri​mi​je​ti Ba​nić, a Mar​ko ga po​g le​da kao da mu nije jas​no na šta bi
se tre​ba​la od​no​si​ti ta opa​ska o opa​ska​ma.
– Sni​jeg je po​krio sve tra​g o​ve, mora da su već dos​ta dugo ov​dje. Ali, sva je pri​li​ka da su pali iz
vla​ka.
– Vi​dim – pro​mrm​lja Ba​nić, ot​pu​hu​ju​ći dim po​mi​je​šan s to​plim da​hom. – Čud​no je što ih tako
dugo nit​ko nije pri​mi​je​tio. Ovu​da pro​la​zi dos​ta auto​mo​bi​la.
– Valj​da zbog ma​g le – reče Zo​r an, po​cup​ku​ju​ći od hlad​no​će.
Ba​nić se sag​ne pre​ma svom mr​tvom vrš​nja​ku, ot​kop​ča mu ka​put i po​g le​da pod​sta​vu. Za​tim mu
pri​dig​ne gla​vu i po​g le​da oko​vrat​nik ko​šu​lje, a na kon​cu mu iz​u​je ci​pe​le i sta​ne im raz​g le​da​ti unu​traš​-
njost. Zo​r an pri​đe bli​že, za​in​te​r e​si​r an Ba​ni​će​vom pre​tra​g om.
– Zo​r a​ne – reče mu in​s​pek​tor, i ne po​g le​dav​ši ga. – Skok​ni​te do onog pr​vog i pro​vje​r i​te je li i na
nje​mu sve stra​no.
– Kako?
– Tako! Što se ču​di​te? Pro​vje​r i​te je li obu​čen u stra​nu robu. Ovaj ov​dje ima nje​mač​ki ka​put, ta​li​-
jan​sku ko​šu​lju i ci​pe​le.
Zo​r an klim​ne gla​vom i vra​ti se niz pru​g u, nes​ta​ju​ći u ma​g li. Iz ne​vi​dje​li​ce, uz tu​tanj i ši​šta​nje,
pro​ju​r i lo​ko​mo​ti​va, vu​ku​ći ne​ve​li​ku te​r et​nu kom​po​zi​ci​ju. Na tren pri​mi​je​ti​še za​ču​đe​no lice stro​jo​vo​-
đe koji je pro​ma​trao što se to do​g a​đa uz pru​g u.
– Vi, vi! – vik​ne in​s​pek​tor pre​ma mi​li​ci​o ne​r u koji ih je oba​vi​jes​tio o do​g a​đa​ju.
– Mo​lim – od​vra​ti ovaj i pri​đe bli​že.
– Tko ih je pro​na​šao?
 – Dva pruž​na rad​ni​ka. Imam nji​ho​ve po​dat​ke.
– A kada?
– Što, kada?
– Kad su ih pro​naš​li?
– Oko pola je​da​na​est.
– A ko​li​ko je vla​ko​va proš​lo od... re​ci​mo... od ju​tra do pola je​da​na​est?
– A tko će to zna​ti!– po​če​še se mi​li​ci​o ner po tje​me​nu.
– To valj​da tre​ba pi​ta​ti one iz ŽTP-a.
– I onaj je u uvoz​noj robi! – tr​čao je pre​ma nji​ma Zo​r an. – Uglav​nom nje​mač​koj...
– Zo​r a​ne, a za​što mis​li​te da je to uvoz​na roba? – za​pi​ta ga Ba​nić.
– Pa, nje​mač​ka roba je uvoz​na roba!?
– Osim ako nije kup​lje​na u Nje​mač​koj – pri​mi​je​ti Ba​nić, tra​že​ći po dže​po​vi​ma pre​o s​ta​lu ci​g a​r e​-
tu. – Zo​r a​ne, mis​lim da sam po​lo​mio vašu ci​g a​r e​tu. Mo​že​te li mi po​nu​di​ti još jed​nu?
– Za​što me stal​no os​lov​lja​va​te sa Zo​r a​ne? Zo​r a​ne ovo, Zo​r a​ne ono... – upi​ta Zo​r an, nu​de​ći mu
ci​g a​r e​tu. Ba​nić po​no​vo uze dvi​je, jed​nu za​pa​li, a dru​g u spre​mi za pos​li​je.
– Pa, zo​ve​te se Zo​r an.
– Zo​vem se, ali... – za​us​tio je da kaže ne​što, ali mu je in​s​pek​tor već okre​nuo leđa i kre​nuo na​trag
pre​ma pr​vom lešu. Zo​r an i oba mi​li​ci​o ne​r a kre​nu​še za njim, ali se on iz​g u​bi u ma​g li. Kad su ga sus​ti​-
gli, već je ču​čao po​r ed leša i po​di​zao ne​što iz sni​je​g a.
– Ovo ste pre​vi​dje​li – re​kao je, pru​ža​ju​ći Mar​ku plas​tič​nu injek​ci​ju sa špri​com. – Le​ža​la je tu
po​r ed nje​g a.
– To su si​g ur​no bili nar​ko​ma​ni – po​du​zet​no će mi​li​ci​o ner. – Dro​g i​r a​li su se u vla​ku, pa is​pa​li.
Ba​nić se na​smi​je i po​g le​da ga malo bo​lje. Sad je vi​dio da je mla​dić, go​to​vo di​je​te. Mo​g ao je
ima​ti dva​de​se​tak go​di​na, mo​žda i osam​na​est. Još ju​čer mora da je sje​dio u škol​skoj klu​pi i bi​flao
gra​di​vo što će mu tako ri​jet​ko ko​r is​ti​ti.
– To ste uči​li u ško​li? – za​g o​net​nim će gla​som in​s​pek​tor.
– Da. Uči​li smo sve o nar​ko​ma​ni​ma. Ovi mora da su bili oni naj​g o​r i, koji se fik​sa​ju jed​nom
špri​com. A to je nez​dra​vo jer se može do​bi​ti sida...
– Da, da... – za​mis​li se Ba​nić. – A što ako nisu bili nar​ko​ma​ni, nego di​ja​be​ti​ča​r i? Si​r o​maš​ni di​ja​-
be​ti​ča​r i s jed​nom špri​com?
Mla​dić se zbu​ni, vi​dje​lo se da po gla​vi tra​g a za zna​če​njem ri​je​či »di​ja​be​ti​ča​r i«.
– Ima ne​što u njoj – umi​je​ša se Mar​ko, po​di​žu​ći injek​ci​ju uvis i pro​ma​tra​ju​ći je pre​ma svje​tlu.
– Ne igraj se time, nego je li​je​po spre​mi. Ne znaš što dr​žiš u ruci – pre​ko​r i ga Ba​nić.
– Pa, injek​ci​ju?! – zbu​ni se Mar​ko.
Ba​nić se okre​ne i pođe pre​ma ces​ti.
– Kamo ćete, in​s​pek​to​r e? – vik​ne za njim Zo​r an.
In​s​pek​tor zas​ta​ne na​čas.
– Če​kat ću vas u ure​du. Pre​tra​ži​te još te​r en, a le​še​ve po​ša​lji​te u pro​sek​tu​r u. Neka li​ječ​nik od​mah
ut​vr​di ima li kak​vih po​vre​da, kada i kako je nas​tu​pi​la smrt, i os​ta​lo... Pa, zna​te što vam je po​sao! Pro​-
na​đe​ne stva​r i mi od​mah do​ne​si​te. Fo​to​si mogu i kas​ni​je; to me za sada ne za​ni​ma...
– Ali, kako ćete na​trag? Kola tre​ba​ju meni i Mar​ku.
– Mali će me odves​ti – od​vra​ti Ba​nić, a onda se okre​ne mi​li​cij​skom bru​co​šu: – Haj​de, sine, od​-
ba​cit ćeš me u grad!
U tri pos​li​je pod​ne sje​dio je in​s​pek​tor Ba​nić za svo​jim rad​nim sto​lom, s čije je dru​g e stra​ne sta​-
jao Zo​r an koji je iz vre​ći​ce va​dio stva​r i pro​na​đe​ne kod po​koj​ni​ka.
– Onom pr​vom u dže​pu je bio pa​soš. Zove se Stan​ko Ju​r a​g a.
– Zvao se! – is​pra​vi ga Ba​nić, a onda po​dig​ne slu​ša​li​cu i okre​ne dva bro​ja.
– Pro​na​đi​te mi po​dat​ke o Stan​ku Ju​r a​g i s pre​bi​va​li​štem u Za​g re​bu. Broj pa​so​ša vam je...
Iz​dik​ti​r a brzo adre​su i sve što se dalo pro​či​ta​ti u do​ku​men​tu, a onda doda da mu po​da​ci tre​ba​ju
is​tog časa.
Zo​r an je za​vr​šio svoj po​sao; na sto​lu su bile dvi​je hr​pi​ce s raz​no​r az​nim osob​nim pred​me​ti​ma i
dru​g im ko​je​šta​r i​ja​ma.
U Ju​r a​g i​noj odje​ći, osim pa​so​ša, pro​na​đe​na je avi​o n​ska kar​ta Za​g reb-Fran​k​furt, s da​tu​mom šes​ti
si​ječ​nja, za​tim nož čija je na​mje​na bila dvoj​be​na, jer nije pod​sje​ćao na no​že​ve kak​vi se ko​r is​te u
obra​ču​ni​ma, po​tom pa​ke​tić pre​zer​va​ti​va, žva​ka​će gume, mala ba​te​r ij​ska svje​tilj​ka, klju​če​vi od kola,
smo​tak sa tri ti​su​će nje​mač​kih ma​r a​ka, pa​pi​r ić s ne​kim ra​ču​nom na mali di​nar​ski iz​nos i ke​mij​ska
olov​ka kak​va se može ku​pi​ti na sva​kom ki​o sku. Jas​no, uza sve ovo le​ža​la je i injek​ci​ja koju je Ba​nić
pro​na​šao u sni​je​g u.
Hr​pi​ca stva​r i što su pri​pa​da​le onom dru​g om mr​tva​cu bila je još tri​vi​jal​ni​ja: pa​ke​tić uvoz​nih ci​-
ga​r e​ta, smo​tak pa​pir​na​tih ma​r a​mi​ca, upu​ta za ru​ko​va​nje JVC vi​deo-ka​me​r om i jef​tin plin​ski upa​ljač s
lo​g o​ti​pom PLI​VA. Ni​kak​vog osob​nog do​ku​men​ta nije imao uza se, tako da mu se iden​ti​tet nije mo​-
gao ut​vr​di​ti.
U raz​g le​da​nju mr​ša​va pli​je​na pre​ki​ne ih ku​ca​nje na vra​ti​ma. U sobu uđe mo​mak iz foto-la​bo​r a​-
to​r i​ja i pred Zo​r a​na spus​ti fas​cikl s ne​tom ra​zvi​je​nim fo​to​si​ma.
– Rek​li ste da nije hit​no – tiho će Zo​r an.
Ba​nić bez ri​je​či uze fas​cikl i poče raz​g le​da​va​ti ve​li​ke crno-bi​je​le fo​to​g ra​fi​je, a onda iz​dvo​ji dvi​-
je. Zo​r an ra​doz​na​lo za​vi​r i i shva​ti da se radi o dva por​tre​ta nas​tra​da​lih nez​na​na​ca.
– Koji je Ju​r a​g a? – upi​ta Ba​nić.
– Ovaj des​ni.
Ba​nić mu pru​ži li​je​vu fo​to​g ra​fi​ju.
– Do​bro. O ovom ne zna​mo baš ni​šta. Daj​te od​mah da mu se fo​to​g ra​fi​ja obja​vi u no​vi​na​ma.
Onaj uobi​ča​jen tekst: mole se svi oni koji ne​što zna​ju... Neka iz​a​đe u su​traš​njem bro​ju i pr​vog dana
na​kon praz​ni​ka.
– Bo​jim se da su​tra neće sti​ći. »Ve​čer​njak« je si​g ur​no već u ro​ta​ci​ji.
– Do​bro, onda u prva dva ili tri mo​g u​ća bro​ja – reče in​s​pek​tor, a Zo​r an uze fo​tos i brzo iz​a​đe.
Te​le​fon na sto​lu za​zvo​ni.
In​s​pek​tor po​dig​ne slu​ša​li​cu i sta​ne brzo za​pi​si​va​ti po​dat​ke o Stan​ku Ju​r a​g i. Po​da​ta​ka je bilo
mno​g o, uglav​nom onih koji Ba​ni​ća uop​će nisu za​ni​ma​li. Ne​ma​ju​ći ži​va​ca da sve to slu​ša, in​s​pek​tor
pre​ki​ne jed​no​li​čan, šu​škav glas služ​be​ni​ce i upi​ta je da li su pro​vje​r i​li ima li taj Ju​r a​g a te​le​fon. Služ​-
be​ni​ca mu iz​dik​ti​r a te​le​fon​ski broj, a Ba​nić spus​ti slu​ša​li​cu, prem​da je ona po​ku​ša​va​la još ne​što reći.
Sada je tre​ba​lo na​zva​ti rod​bi​nu i upoz​na​ti je s tuž​nom či​nje​ni​com. Pre​miš​ljao je ča​sak-dva ne bi
li tu ne​za​hval​nu duž​nost pre​pus​tio Zo​r a​nu, a onda se ipak od​lu​či, okre​ne tih šest bro​je​va i pri​če​ka.
Na vra​ti​ma se po​ja​vi za​ja​pu​r e​no Zo​r a​no​vo lice. In​s​pek​tor mu po​kre​tom ruke po​ka​že kako tre​ba
pos​pre​mi​ti tri​ča​r i​je sa sto​la, što Zo​r an poče brže-bo​lje ra​di​ti.
Te​le​fon je upor​no zvo​nio, ali kod Ju​r a​g i​nih, kako se či​ni​lo, nije bilo ni​kog kod kuće. In​s​pek​tor
spus​ti slu​ša​li​cu na stol i po​g le​da Zo​r a​na, koji je upra​vo do​vr​ša​vao pos​pre​ma​nje:
– Zo​r a​ne, čeka vas mno​g o pos​la. Po​di​je​li​te ga sa Sti​pe​ti​ćem. Na​kon Nove go​di​ne hoću iz​vje​štaj,
li​ječ​nič​ku eks​per​ti​zu, sa​dr​žaj injek​ci​je, oti​ske pr​sti​ju, ras​po​r ed pro​la​ska vla​ko​va, oda​ziv na no​vin​sku
sli​ku, po​r i​jek​lo odje​će... zna​te već i sami što tre​ba ura​di​ti. Ima​te kom​ple​tan uvid. Kre​ni​te od pro​na​đe​-
nih či​nje​ni​ca i doz​naj​te što više mo​že​te! Što se tiče Ju​r a​g i​ne obi​te​lji, ja ću ih osob​no po​sje​ti​ti.
Zo​r an je htio ne​što reći, ali je in​s​pek​tor uzeo slu​ša​li​cu sa sto​la i pri​nio je uhu. Ju​r a​g in te​le​fon je
i da​lje zvo​nio. S osje​ća​jem olak​ša​nja Ba​nić spus​ti slu​ša​li​cu, spre​mi pa​pi​r ić s Ju​r a​g i​nim bro​jem u
džep i kre​ne pre​ma vje​ša​li​ci na ko​joj mu je vi​sio ka​put.
– In​s​pek​to​r e! – za​us​ta​vi ga Zo​r an.
– Ne​što nije jas​no?
– Ne – na​smi​je se Zo​r an. – Htio sam vas po​nu​di​ti ci​g a​r e​tom.
– Ah, da – ras​tre​se​no će in​s​pek​tor. – Sva​ka​ko! Po​tro​šit ću vam još jed​nu.
Zo​r an mu us​luž​no pru​ži ku​ti​ju, a ovaj uze dvi​je ci​g a​r e​te i za​mis​li se malo, a po​tom mu dru​g u
vra​ti.
– To je valj​da obi​čan pad iz vla​ka? – po​g le​da ga ra​doz​na​lo Zo​r an, ali in​s​pek​tor ni​šta ne od​g o​vo​-
ri nego bez poz​dra​va na​pus​ti sobu.
Dva​de​se​tak mi​nu​ta kas​ni​je, no​se​ći bocu do​ma​ćeg vi​nja​ka i šte​ku ci​g a​r e​ta pod ru​kom, pe​njao se
stu​ba​ma pre​ma svom sta​nu koji se na​la​zio s dvo​r iš​ne stra​ne dvo​kat​ni​ce u Ko​sir​ni​ko​voj uli​ci. Ot​klju​-
čao je el​zet-bra​vu, ušao u hod​nik, svu​kao ci​pe​le, a piće i ci​g a​r e​te os​ta​vio na stol​či​ću po​kraj te​le​fo​na.
Stan je bio ne​ve​lik, jed​no​ipo​so​ban, sve pri​je nego luk​su​zan, i po​pri​lič​no za​pu​šten. Na​mje​štaj je
bio do​bar, zi​do​vi svje​že okre​če​ni, ali je sve odi​sa​lo sa​mač​kom tu​g om i pos​lo​vič​nom ne​ured​noš​ću
ras​tav​lje​na mu​škar​ca. Sobe su gle​da​le na dvo​r i​šte, ali su ku​hi​nji​ca i ku​pa​o ni​ca bile okre​nu​te pre​ma
Je​le​nov​cu, ve​li​kom, ze​le​nom, bre​žulj​kas​tom par​ku, oko čije se su​lu​de ur​ba​ni​za​ci​je vo​dio pra​vi mali
rat.
Uklju​čio je gra​mo​fon i po​čeo pre​ko​pa​va​ti po ne​ve​li​koj ko​lek​ci​ji plo​ča, koje je ri​jet​ko imao vre​-
me​na slu​ša​ti. Ve​ći​nu plo​ča ku​pio je bio još u stu​dent​skim da​ni​ma kad mu se džez či​nio ne​za​o bi​laz​nim
do​dat​kom pra​vom ži​vo​tu. Iz​vu​kao je jed​nu pras​ta​r u plo​ču Mi​le​sa Da​vi​esa i Joh​na Col​tra​nea, sta​vio je
na loš gra​mo​fon i stao slu​ša​ti kako se kroz more šu​mo​va ošte​će​na vi​ni​la pro​bi​ja za​g o​ne​tan di​ja​log
Mi​le​so​ve tru​be i Col​tra​ne​o va te​nor-sak​so​fo​na. Sje​ti se kako je u dav​nim stu​dent​skim da​ni​ma, kada je
plo​ča bila luk​suz i pri​vi​le​g ij, na​ba​vio ovo iz​da​nje baš radi Col​tra​ne​o va sak​so​fo​na, vi​so​ko​par​no i po​-
ma​lo na​du​to tvr​de​ći kako je sak​so​fon je​di​ni ins​tru​ment koji umi​je go​vo​r i​ti slo​že​noš​ću ljud​skog je​zi​-
ka.
Po​ja​ča zvuk, a onda baci ka​put pre​ko fo​te​lje, za​va​li se u tro​sjed, na​pi​pa na stol​či​ću neo​pra​nu
čašu i na​to​či je do vrha. Pr​vim vi​nja​kom pro​prao je usta, u dru​g om je tek uži​vao. Po​tom za​pa​li i, s ci​-
ga​r e​tom u us​ti​ma, vra​ti se u pred​sob​lje da na​zo​ve obi​telj Ju​r a​g u. Te​le​fon je i da​lje bio ni​jem. Vra​ti se
u sobu, na​to​či još jed​nu čašu, po​tra​ži u re​g a​lu Kla​ićev Rječ​nik stra​nih ri​je​či, pa se po​no​vo za​va​li. Pod
slo​vom »l« sta​ja​lo je da je le​uke​mi​ja bje​lo​krv​nost, bo​lest krvi kod koje se stva​r a vrlo mno​g o bi​je​lih
krv​nih tje​le​ša​ca na šte​tu cr​ve​nih.
– Drek! – pro​mrm​lja po​lu​g las​no, ču​de​ći se kako rječ​ni​ci ko​r is​te tek onda kad ti ne tre​ba​ju, a kad
ti stvar​no tre​ba​ju, onda iz njih ni​šta ne mo​žeš saz​na​ti.
Vra​ti se te​le​fo​nu i na​zo​ve sta​r og pri​ja​te​lja Pr​pi​ća, dru​g a iz škol​ske klu​pe, koji je, una​toč lo​šim
prog​no​za​ma oko​li​ne, us​pio za​vr​ši​ti me​di​ci​nu i za​pos​li​ti se u ne​kom domu zdrav​lja.
Mi​le​so​va tru​ba ima​la je pre​ciz​nost i dojm​lji​vost pra​vog ge​ni​ja, ali joj je ne​dos​ta​ja​la tu​r ob​nost
jed​nog Che​ta Ba​ke​r a, po​mis​li, slu​ša​ju​ći kako te​le​fon u Pr​pi​će​vom sta​nu rav​no​mjer​no od​zva​nja.
– Sta​r i, ot​ka​ko se ni​smo čuli! – ra​do​vao se Pr​pić, ili je hi​nio da se ra​du​je. A onda ga upo​zo​r i: –
Što ti to grmi u sta​nu? Je​dva te ču​jem. Da ne slu​šaš opet džez?
– Tako ne​ka​ko. Na​kon mno​g o vre​me​na.
– Jebo te! Ti si je​di​ni po​li​ca​jac koji uži​va u Char​li​eu Par​ke​r u i Art Ta​tu​mu. Neki dan sam to pri​-
čao u jed​nom druš​tvu, pa mi nisu vje​r o​va​li. Daj, sti​šaj to, da te bo​lje ču​jem!
In​s​pek​tor Ba​nić op​su​je u sebi, vra​ti se i uga​si gra​mo​fon. Taj Pr​pić ze​zao se s nje​g o​vim uku​som,
a sam je, upa​r a​đen i sa čis​tim »un​ter​ve​šom«, od​la​zio na kon​cer​te Te​r e​ze Ke​so​vi​je i Nede Ukra​den.
– Sad je u redu – za​ču​je se Pr​pi​ćev glas. – Reci, za​što si me zvao?
– Tre​bam te... zbog... – za​pli​tao se Ba​nić.
– No, za​što?
– Da mi ne​što ka​žeš. Struč​na in​for​ma​ci​ja.
– Oho! Pu​caj! – cok​ne je​zi​kom Pr​pić, kao da ga baš ve​se​li što može po​mo​ći sta​r om dru​g u iz
škol​ske klu​pe.
– Što je to le​uke​mi​ja?
S dru​g e stra​ne nas​ta​ne ta​jac.
– Čemu ti tak​va in​for​ma​ci​ja? Imaš le​uke​mi​ju?
– Ma, ne, ne – zbu​ni se Ba​nić, si​g u​r an da bi sam ra​di​je do​bio de​set le​uke​mi​ja no da se na ova​kav
na​čin mora bri​nu​ti za kćer​ku. – Samo me za​ni​ma.
– Do​bro, sta​r i, kak​va sad je​be​na le​uke​mi​ja? Ima ti puno le​uke​mi​ja. Imaš akut​nu i kro​nič​nu lim​fa​-
tič​ku le​uke​mi​ju, za​tim mi​je​lo​blas​tič​nu, pa mi​je​lo​cit​nu le​uke​mi​ju...
– Za boga mi​lo​g a, reci mi što je le​uke​mi​ja i ne drži mi pre​da​va​nje!
– Jebo te! Ti baš imaš ton po​li​cij​skog in​s​pek​to​r a! Akut​na le​uke​mi​ja je bo​lest he​ma​to​po​et​skih or​-
ga​na s pro​li​fe​r a​ci​jom ab​nor​mal​nih le​uko​ci​ta... pri​r o​da bo​les​ti je neo​plas​tič​ka i...
Os​tao je idi​o t, mis​lio je Ba​nić, pod​bo​čiv​ši se o ok​vir ulaz​nih vra​ta, slu​ša​ju​ći kako ga Pr​pić za​si​-
pa ne​jas​nim la​tin​skim ter​mi​ni​ma od ko​jih znaš samo sve ma​nje i ma​nje.
– Slu​šaj, ako se kod ne​kog od tvo​jih sum​nja na to, mo​r aš mi ka​za​ti da li je us​ta​nov​lje​na nor​mo​-
cit​na nor​mo​krom​na ane​mi​ja. Ako je na​laz dvoj​ben, bilo bi do​bro na​pra​vi​ti rend​g e​no​g ra​fi​ju da se
vidi ima li os​te​o po​r o​ze ili os​te​o li​ze...
– Može li se to iz​li​je​či​ti? – pre​ki​ne ga Ba​nić uz​r u​ja​nim gla​som.
– Pa, li​je​či se... prog​no​ze nisu baš... slu​šaj, u jed​noj sam ame​r ič​koj knji​zi pro​na​šao da kod po​je​-
di​nih bo​les​ni​ka nije bilo re​mi​si​je de​set ili čak pet​na​est go​di​na...
 – Re​mi​si​je?! – za​ču​di se Ba​nić.
– Pa, bo​g a​mu, znaš valj​da što je re​mi​si​ja... ova​ko, tra​ži da se sva​ka​ko na​pra​vi pun​k​tat ko​šta​ne
srži...
– Pun​k​tat – reče Ba​nić ona​ko za sebe, ras​tre​se​no, pa spus​ti slu​ša​li​cu i vra​ti se u sobu kako bi po​-
pio još malo vi​nja​ka. Ne ra​zu​mi​ješ se ti u re​mi​si​je i pun​k​ta​te, go​vo​r io je sa​mom sebi, zato što si pos​-
tao solo-trin​ker! Ot​pi​je malo, a onda kre​ne u ku​hi​nju ne bi li si spra​vio kak​vu pri​r uč​nu ve​če​r i​cu. Od
ku​hinj​skih mu se mi​r i​sa po​dig​ne ne​što u že​lu​cu i on se vra​ti do te​le​fo​na. Za​ču​do, pa​pi​r ić s Ju​r a​g i​nim
bro​jem nije mo​r ao va​di​ti iz dže​pa jer ga je bio upam​tio.
Na​zo​ve i pri​če​ka. S dru​g e stra​ne javi se žen​ski glas, pri​prost, se​ljač​ki, po​ma​lo na​za​lan:
– Iz​vol’te.
– Mo​lim vas, je li to stan Stan​ka Ju​r a​g e, ro​đe​nog 1944. s bo​r a​vi​štem u Za​g re​bu ne​pre​kid​no od
1966..?
Zas​ta​ne, po​ku​ša​va​ju​ći se pri​sje​ti​ti os​ta​lih po​da​ta​ka.
– Neg’ šta da je – od​vra​ti žena.
– Vi ste mu žena... su​pru​g a?
– Bila sam.
– Zna​či, ra​zve​li ste se?
– Ni​smo! Slu​šaj​te, ko ste vi i šta ‘oće​te?
– In​s​pek​tor Ba​nić – zbu​ni se on že​ni​nim od​g o​vo​r i​ma i po sje​ća​nju još jed​nom pre​tre​se sve što
mu je služ​be​ni​ca ja​vi​la o Ju​r a​g i. – Opros​ti​te, gos​po​đo, htio sam vas oba​vi​jes​ti​ti da je vaš muž, to jest
Stan​ko Ju​r a​g a, da je stra​dao... da je mr​tav...
– Koji vam je vrag? – za​ču​di se žena, koju Ju​r a​g i​na smrt oči​to nije dir​nu​la. – Za​što se ša​li​te na
ta​kav na​čin?
– Ne ša​lim se. Stan​ko Ju​r a​g a je stvar​no stra​dao...
– Pa to znam! – iz​de​r e se žena.
– Kako zna​te? – za​ču​di se Ba​nić, raz​miš​lja​ju​ći nije li mo​žda pre​uzet​ni Zo​r an ne​što ura​dio.
– Kako ne bih zna​la, bu​da​lo! Moj muž je stra​dao pri​je osam go​di​na. To je valj​da dos​ta vre​me​na
da se saz​na – vik​ne žen​ska i lju​ti​to tres​ne slu​ša​li​com.
 4.

Pr​vog rad​nog dana na​kon no​vo​g o​diš​njih blag​da​na, u je​da​na​est pri​je pod​ne, na vra​ti​ma Ba​ni​će​va
ure​da po​ja​vi​li su se po​vi​sok če​tr​de​set​g o​diš​njak u du​g om cr​nom ka​pu​tu i sa​svim mla​da dje​voj​ka,
sport​ski odje​ve​na, sa smi​ješ​nom ski​ja​škom ka​pom na gla​vi. U mu​škar​cu je Ba​nić ubr​zo pre​poz​nao
no​vi​nar​skog lis​ca San​ti​ni​ja, ne​ugod​nog tipa, koji je vo​lio kop​ka​ti po tu​đem pr​lja​vom rub​lju, čiji su
član​ci i po​le​mi​ke po​čes​to pre​r as​ta​li u pra​ve afe​r e. Te afe​r e za​vr​ša​va​le bi dvo​ja​ko; ili bi pro​zva​na
oso​ba do​ži​vje​la na​pra​san pre​kid ka​r i​je​r e, ili bi San​ti​ni bi​vao krat​ko​r oč​no sus​pen​di​r an. Dak​le, spa​dao
je u lju​de spram kak​vih je stav re​dak​ci​je po​di​je​ljen, jer do​no​se isto ono​li​ko ko​r is​ti ko​li​ko i šte​te.
Prem​da je to bilo su​viš​no, San​ti​ni se pred​sta​vi, a pred​sta​vi i svo​ju dje​voj​ku Ma​te​ju Ga​špar, dva​de​set​-
pet​g o​diš​nju ap​sol​ven​ti​cu ar​he​o lo​g i​je.
– Doš​li smo zbog toga što je moja dje​voj​ka u da​naš​njim no​vi​na​ma pre​poz​na​la sli​ku sta​no​vi​tog
mu​škar​ca s ko​jim je...
– S ko​jim sam pro​ve​la ve​čer – objas​ni Ma​te​ja.
– I noć – lju​ti​tim će gla​som San​ti​ni, po​g le​dav​ši je po​g le​dom pu​nim lju​bo​mor​ne srdž​be.
Ba​nić ih za​ču​đe​no po​g le​da, a onda iz la​di​ce sto​la iz​vu​če fo​tos ka​kav je objav​ljen u no​vi​na​ma.
– Mis​li​te li na ovog? – upi​ta.
Ma​te​ja uze sli​ku, do​bro je po​g le​da i na​čas žmir​ne, a onda vra​ti sli​ku na in​s​pek​to​r ov stol.
– Da. On se zove... zvao se Kel​ler. Bru​no Kel​ler. Tvr​dio je da je po​r i​jek​lom odav​de, ali da je nje​-
mač​ki dr​žav​lja​nin.
– Mis​li​te li da je uis​ti​nu bio nje​mač​ki dr​žav​lja​nin?
– Ne znam. Mo​g u​će je. Pri​je no što je oti​šao, na​zvao je ne​kog i go​vo​r io per​fek​t​nim nje​mač​kim.
– Kako znaš da je go​vo​r io per​fek​t​nim nje​mač​kim kad ti ne go​vo​r iš nje​mač​ki? – umi​je​ša se San​-
ti​ni.
– Znam valj​da kako zvu​či per​fek​tan nje​mač​ki! – raz​lju​ti se dje​voj​ka. – To nije stvar poz​na​va​nja
je​zi​ka nego slu​ha. Mis​liš, ako ti go​vo​r iš nje​mač​ki, da nit​ko dru​g i...
– Do​bro, do​bro! – po​ku​ša​vao ih je umi​r i​ti in​s​pek​tor, us​put za​pi​su​ju​ći Kel​le​r o​vo ime na čist list
pa​pi​r a što ga je is​tr​g ao iz blo​ka. – Is​pri​čaj​te mi po​la​ko sve što se zbi​lo. Od tre​na kad ste ga upoz​na​li,
pa sve do...
– I ni​šta ne​moj pre​sko​či​ti! – obra​tio joj se po​ma​lo zlob​nim gla​som San​ti​ni.
– Neću pred to​bom! – od​bru​si Ma​te​ja.
– Pa, rek​la si da se nije zbi​lo ni​šta što ja ne bih smio zna​ti – reče no​vi​nar.
Shva​tiv​ši da ova​ko od raz​g o​vo​r a neće biti ni​šta, Ba​nić za​mo​li San​ti​ni​ja da pri​če​ka vani. On se
za​ču​di, sta​de ok​li​je​va​ti, ali na​po​s​ljet​ku na​mr​g o​đe​na lica iz​a​đe na​po​lje.
– Lju​bo​mo​r an je? – pri​upi​ta Ba​nić, a ona klim​ne gla​vom.
I onda mu, dok je on nas​to​jao pri​bi​lje​ži​ti sve što je dr​žao važ​nim, is​pri​ča kako je u Šes​tin​skom
la​g vi​ću upoz​na​la neo​bič​nog, po​ma​lo ša​ša​vog tipa, koji je tvr​dio da je po​bje​g ao iz lud​ni​ce, i koji se
bo​jao da ga pro​g o​ne. Is​pri​ča po​tom kako mu je sa​svim ne​smo​tre​no do​pus​ti​la da joj uđe u kuću i pre​-
no​ći u ku​hi​nji, te kako je uju​tro za so​bom sve pos​pre​mio i ne​tra​g om nes​tao. Na kon​cu iz​ja​vi kako se
straš​no iz​ne​na​di​la i na​s​mrt pre​pla​ši​la kad je u ju​troš​njim no​vi​na​ma vi​dje​la sli​ku i doz​na​la da je čud​ni
nez​na​nac mr​tav.
– Da li ga je tko ubio? – upi​ta ona, prem​da je zna​la da je u ovak​vim raz​g o​vo​r i​ma in​s​pek​tor taj
koji pos​tav​lja pi​ta​nja.
– Nema po​uz​da​nih in​di​ci​ja – reče Ba​nić ras​tre​se​no, za​miš​lje​no. Ma​te​ji​na iz​ja​va dje​lo​va​la mu je
straš​no čud​no, a od sveg naj​čud​ni​ja mu je bila pri​ča o bi​je​g u iz lud​ni​ce. Po​tom za​mo​li dje​voj​ku da
mu još jed​nom opi​še kako je iz​g le​da​lo mjes​to što ga je po​koj​ni Kel​ler dr​žao lud​ni​com. Ona je pri​ča​-
la, a on pod​v​la​čio ono što je već bio za​pi​sao: pu​tić što vodi u šumu, sta​za što se us​pi​nje uz brdo, iz​-
vor okru​žen bre​za​ma, za​r a​va​nak s na​pu​šte​nim bu​na​r om dr​ve​ne nad​streš​ni​ce, sto​ti​njak me​ta​r a is​toč​no
– ba​r a​ka!
Za​tim iz​va​di iz la​di​ce fo​to​g ra​fi​ju čo​vje​ka uz čiji je leš pro​na​đen pa​soš na ime Ju​r a​g a i sta​vi je
pred dje​voj​ku.
– Da li vam je poz​na​to ovo lice?
– Ne! – od​vra​ti ona na​kon što je pa​ž​lji​vo pre​g le​da​la fo​tos. – Tko je to?
– Mis​li​li smo da se zove Ju​r a​g a, ali se iz​g le​da tako ne zove – sleg​ne Ba​nić ra​me​ni​ma. – Nije
spo​mi​njao ni​kak​vog Ju​r a​g u?
– Nije spo​mi​njao ni​kog. Za​pra​vo, go​vo​r i​li smo ne​ve​za​ne glu​pos​ti i pili vino... i ple​sa​li... a onda
smo...
– Nije po​treb​no – reče Ba​nić, osje​ća​ju​ći da će ona sada po​če​ti s is​tom pri​čom. Za raz​li​ku od ve​-
ći​ne svo​jih ko​le​g a, dr​žao je da upor​no is​pi​ti​va​nje o jed​nim te is​tim stva​r i​ma ne vodi ni​ka​mo.
– I što vi mis​li​te o sve​mu? – upi​ta ga Ma​te​ja i ra​doz​na​lo po​g le​da.
– Za sada ni​šta – tiho će on. Uis​ti​nu, u sve​mu što se zbi​lo nije se uop​će sna​la​zio. Dva leša, vje​r o​-
jat​no la​žan pa​soš, bi​jeg iz lud​ni​ce, injek​ci​ja, nje​mač​ko dr​žav​ljans​tvo... Stva​r i se uop​će nisu dale us​lo​-
ži​ti u su​vi​sao niz, ali ga to nije pre​vi​še za​bri​nja​va​lo. Spa​dao je u is​tra​ži​te​lje koji rade po​la​ko i strp​lji​-
vo, zna​ju​ći da se s vre​me​nom us​pos​tav​lja lo​g i​ka i među pri​vid​no nes​po​ji​vim či​nje​ni​ca​ma.
– Mo​g li bis​te mi po​mo​ći – reče iz​ne​na​da in​s​pek​tor, zna​čaj​no je po​g le​dav​ši.
Ona se ra​zve​dri, vje​r o​jat​no joj je go​di​lo što Ba​nić drži da bi mo​g la biti od ko​r is​ti.
– Kako?
– Li​je​po – nas​ta​vi on mir​nim gla​som. – Oti​đi​te kući i de​talj​no pre​g le​daj​te či​tav stan. Ku​tak po
ku​tak, stvar​či​cu po stvar​či​cu. Iz​dvo​ji​te sve ono čemu ne mo​že​te ut​vr​di​ti po​r i​jek​lo...
– Mis​li​te, ono što je Kel​ler mo​g ao iz​g u​bi​ti? – sna​đe se ona.
– Tako je! – Evo vam moja po​sjet​ni​ca. Pro​na​đe​te li što​g od, od​mah me na​zo​vi​te.
– Zna​či li to da sada mogu ići? – upi​ta ga us​ta​ju​ći.
– Zna​či! Daj​te mi još vašu adre​su i te​le​fon​ski broj. Nije is​klju​če​no da ću vam na​r ed​nih dana mo​-
ra​ti pos​ta​vi​ti još po koje pi​ta​nje.
Ma​te​ja uze ko​ma​dić pa​pi​r a i olov​ku, na​pi​še svo​je po​dat​ke i pru​ži to in​s​pek​to​r u.
– Zgod​no – na​smi​je se on. – Pa mi smo go​to​vo su​sje​di. Vi ste u Her​ce​g o​vač​koj, a ja u Ko​sir​ni​-
ko​voj.
Ona na​vu​če smi​ješ​nu ka​pi​cu, na​smi​je se i iz​a​đe na​po​lje, a in​s​pek​tor se vra​ti do sto​la i za​pa​li ci​-
ga​r e​tu. Li​di​ja je ima​la pra​vo, stvar​no pre​tje​r u​je s ci​g a​r e​ta​ma.
Na​lak​ti se, čela os​lo​nje​na o dla​no​ve; či​ni​lo mu se da će mu gla​va pr​s​nu​ti. No​vo​g o​diš​nje je blag​-
da​ne pro​veo kod kuće, sa​svim sam, ali je, čini se, pre​vi​še pio. Sa​mač​ke cuge, tu​ma​čio mu je svo​je​-
dob​no Ko​mar, dje​lu​ju dvos​tru​ko po​g ub​ni​je na or​g a​ni​zam od onih ve​se​ljač​kih, druš​tve​nih.
Po​pi​je pli​va​don, a onda na​zo​ve biv​šu ženu. Na Bri​tan​cu nije bilo ni​kog; te​le​fon je zvo​nio dugo,
oteg​nu​to, ne​ka​ko šup​lje, a slu​ša​li​cu nit​ko nije po​di​zao. Mo​žda su se već pre​se​li​li k Ta​ma​r i​nu, po​mis​li
i još se više one​r as​po​lo​ži. Znao je da Ta​ma​r in ima stan​ču​g u u Ka​ma​ufo​voj uli​ci, u ta​ko​zva​nim »ka​-
drov​skim stam​be​nim in​ter​po​la​ci​ja​ma«, ali mu se nije dalo tra​ži​ti nje​g ov broj i pro​vje​r a​va​ti kako je
mala. Po​naj​vi​še se bo​jao da bi Ta​ma​r in mo​g ao po​di​ći slu​ša​li​cu, pre​poz​na​ti mu glas i sr​dač​no reći:
»Zdra​vo, sta​r a laf​či​no!« U tom slu​ča​ju uz​ma​ka ne bi bilo: mo​r ao bi uljud​no raz​g o​va​r a​ti s no​vim oda​-
bra​ni​kom biv​še žene.
Na vra​ti​ma ure​da po​ja​vi se ras​po​lo​že​ni Sti​pe​tić.
– Ti boga! Da ste samo vi​dje​li, in​s​pek​to​r e! Ovo dvo​je su se tu na hod​ni​ku tako is​po​sva​đa​li da mu
je mala opa​li​la tak​vu ša​mar​či​nu da mu je pala ona pe​der​ska fran​cu​ska ka​pi​ca.
– Za​što su se sva​đa​li?
– Ne znam – zbu​ni se Sti​pe​tić. – Uči​ni​lo mi se da je on za​je​ba​va da je s ne​kim pro​ve​la noć... Valj​-
da je lju​bo​mo​r an. Be​dak! Pa sva​kom se može do​g o​di​ti da ga žen​ska iz​g us​ti​r a i za​mi​je​ni s dru​g im...
Ba​nić ga zna​čaj​no po​g le​da, go​to​vo si​g u​r an da je pri​mjed​ba bila sra​ču​na​ta. Sti​pe​tić zas​ta​ne, a
onda od​mah pri​je​đe na dru​g u temu:
– Pro​vje​r io sam Ju​r a​g in pa​soš. Pa​soš je ori​g i​na​lan, ali je sli​ka za​mi​je​nje​na, a žig kri​vo​tvo​r en.
Dos​ta slab rad, već se pod po​ve​ća​lom sve ot​kri​je. Pra​vi Stan​ko Ju​r a​g a stvar​no je stra​dao pri​je osam
go​di​na u su​da​r u ka​mi​o na i osob​nog auto​mo​bi​la. Ju​r a​g i​na žena nema poj​ma kako je nes​tao nje​g ov
pa​soš, ali se kune da ga na​kon mu​že​ve smr​ti nije vi​dje​la. No, dak​le, stvar je jas​na. Net​ko se do​ko​pao
pa​so​ša i unu​tra uba​cio sli​ku. Od​nio sam pa​soš Ju​r a​g i​noj ženi i po​ka​zao joj ga. Nema poj​ma čija je
sli​ka u nje​mu. Zna samo da to nije njen muž. Uos​ta​lom...
– Što uos​ta​lom? – upi​ta Ba​nić, vi​djev​ši da je Sti​pe​tić malo zas​tao.
– Zden​ka vam je htje​la reći da je Ju​r a​g a stra​dao pri​je osam go​di​na, ali vi nis​te ima​li strp​lje​nja
slu​ša​ti. Spus​ti​li ste slu​ša​li​cu. Da ste bili pa​ž​lji​vi​ji...
– Nije na tebi da pro​cje​nju​ješ stu​panj moje paž​nje! – pre​ki​ne ga Ba​nić lju​ti​to. – Evo ti novi po​-
sao! Pro​vje​r i nije li u ko​jem od za​g re​bač​kih ho​te​la od​sjeo nje​mač​ki dr​žav​lja​nin Bru​no Kel​ler.
– Dak​le, više nije Ju​r a​g a nego Kel​ler?
– Ne! – is​pra​vi ga in​s​pek​tor. – Kel​ler je ovaj čiju smo sli​ku obja​vi​li u no​vi​na​ma, a o iden​ti​te​tu
onog koji je tre​bao biti Ju​r a​g a sam ćeš se po​bri​nu​ti.
– Kako?
– Po​no​vit ćeš či​ta​vu stvar. Dat ćeš da se obja​vi sli​ka u no​vi​na​ma.
– A što ako ni ovaj nije Kel​ler, kao što onaj nije Ju​r a​g a? Ho​će​mo li re​zer​vi​r a​ti po če​t​vrt stra​ni​ce
u no​vi​na​ma i objav​lji​va​ti fo​to​se dok se net​ko ne javi?
In​s​pek​tor ga lju​ti​to po​g le​da, a Sti​pe​tić se brzo iz​g u​bi. Bio je to nje​g ov tra​di​ci​o nal​ni stil zbog ko​-
jeg ga nit​ko na odje​lu nije pre​vi​še vo​lio. Po​di​ći pra​ši​nu, a onda po​dvi​ti rep i nes​ta​ti.
U dva pos​li​je pod​ne Ba​nić je za​us​ta​vio svo​ja pri​vat​na kola pred ula​zom u Es​pla​na​du, jer je Sti​-
pe​tić brzo ot​krio da je baš ov​dje od​sjeo gost Bru​no Kel​ler. In​s​pek​to​r o​va ne​ugled​na »če​tvor​ka« tuž​no
je dje​lo​va​la is​pred ve​leb​nog ho​te​la pred či​jim su se ula​zom za​us​tav​lja​la ra​zvi​ka​na, ele​g ant​na ču​de​sa
auto​mo​bil​ske in​dus​tri​je. Je​dan od re​cep​ci​o ne​r a ne​volj​ko je pris​tao otvo​r i​ti Kel​le​r o​vu sobu, una​toč
tome što mu je Ba​nić po​ka​zao služ​be​nu is​kaz​ni​cu. Čini se da je pre​sud​no bilo to što je gost stra​dao,
pa se nje​g o​vo da​lje uzur​pi​r a​nje sobe u pro​fe​si​o nal​nom smis​lu dr​ža​lo neo​prav​da​nim.
Ho​tel​ski služ​be​nik je bez ri​je​či otvo​r io vra​ta sobe i pus​tio in​s​pek​to​r a da uđe, a onda i sam ušao,
stao me​tar-dva iza in​s​pek​to​r a, kao da će pom​no nad​g le​da​ti nje​g ov rad. Ba​nić za​bi​je ruke u dže​po​ve,
zas​ta​ne ča​sak-dva, pre​miš​lja​ju​ći da li da uda​lji ra​doz​na​la re​cep​ci​o ne​r a ili da se uop​će ne oba​zi​r e na
nje​g o​vu na​zoč​nost. Tko zna ko​li​ko bi tako pre​miš​ljao da se na vra​ti​ma nije po​ja​vio tr​bu​šast mla​dić u
sku​poj, ali po​ma​lo smi​ješ​noj bun​di, s ci​g a​r om u us​ti​ma. De​belj​ko se prvo iz​ne​na​dio, a onda, shva​tiv​-
ši valj​da što se do​g a​đa, lju​ti​to vik​nuo:
– Was he​isst das?1
– Der Herr kom​mt von der Po​li​zei2 – tiho će re​cep​ci​o ner, sav cr​ven u licu.
– Ver​dam​m​ter Po​li​ze​is​ta​at! Man kann sich nic​ht aus dem Zim​mer rü​hren, ohne dass das Zim​mer
dur​c​h​suc​ht wird!3
– Što kaže? – okre​ne se Ba​nić re​cep​ci​o ne​r u. Nije ra​zu​mio nje​mač​ki ali je ra​zu​mio stran​če​vu
ljut​nju.
– Gos​po​din se jako lju​ti što mu upa​da​te u sobu. Kaže da to do​li​ku​je ju​g os​la​ven​skom po​li​cij​skom
re​ži​mu.
– A tko je on?
– Kako tko? Valj​da gos​po​din Kel​ler! Ah, kako vas nije stid, dru​že in​s​pek​to​r e, tvr​di​li ste da je
mr​tav i tako me ob​ma​nu​li!
De​belj​ko pri​đe Ba​ni​ću i une​se mu se u lice. Imao je na​du​tu si​g ur​nost bo​g a​ta za​pad​nja​ka, koji se
ne da ze​za​ti od bal​kan​skih pri​mi​ti​va​ca i si​r o​ma​ha. Go​to​vo da se de​r ao:
– Ha​ben Sie einen Dur​c​h​suc​hun​g​sbe​fehl? Wi​ssen Sie, dass Sie nic​ht das Rec​ht ha​ben, mein Zim​-
mer zu dur​c​h​suc​hen, ohne dass ein Be​am​ter des de​ut​s​c​hen Kon​su​lats anwe​send ist? Ich wer​de mich
beim de​ut​s​c​hen Kon​su​lat und ihrem In​nen​mi​nis​te​ri​um bes​c​hwe​ren.4
– Gos​po​din će se po​ža​li​ti nje​mač​kom kon​zu​la​tu – reče tiho re​cep​ci​o ner, ne če​ka​ju​ći da ga Ba​nić
za​mo​li da pre​ve​de.
– A, bu​di​te uvje​r e​ni, i ho​tel će ulo​ži​ti pri​g o​vor kod va​ših pret​pos​tav​lje​nih.
– Ich bin ein an​ge​se​he​ner de​ut​s​c​her Ges​c​häf​t​smann5
– On je ugled​ni nje​mač​ki tr​g o​vac!
– Ba​nić shva​ti što se zbi​lo. U Nje​mač​koj za​ci​je​lo ima mno​g o lju​di koji se zovu Bru​no Kel​ler, a
za ne​vo​lju, u Za​g re​bu su se ovih dana za​de​si​la dva. U gov​ni​ma do vra​ta, po​mis​li Ba​nić, ne zna​ju​ći
kako da se iz​vu​če iz ne​vo​lje.
– En​šul​di​g en – reče, ljut na vlas​ti​tu ne​smo​tre​nost i Sti​pe​ti​će​vu po​vr​š​nost.
– Was »en​šul​di​gen«! Das ist ein in​ter​na​ti​ona​ler Skan​dal!6
Ne že​le​ći više slu​ša​ti der​nja​vu de​be​log na​pu​han​ka, koji je, na ža​lost, bio u pra​vu, Ba​nić se okre​-
ne i iz​a​đe na​po​lje. Dok je sje​dao u kola, bio je još uvi​jek uz​bu​đen i za​ja​pu​r en, raz​miš​lja​ju​ći o tome
što ga čeka su​tra, kad švap​ski idi​o t stvar​no za​tra​ži za​šti​tu od svog kon​zu​la​ta. A što će tek De​lić reći!
Znao je da je u si​tu​aci​ji u ko​joj si »ga​fo​ve« po​put ovo​g a ne može pri​ušti​ti.
Od​lu​čio je da se ne vra​ća u ured. Kre​nuo je kući, po​na​dav​ši se da će se uz vi​njak-dva smi​r i​ti. Za​-
pra​vo, šta mi mogu, mis​lio je, za​us​tav​lja​ju​ći se u Ko​sir​ni​ko​voj – budu li me i da​lje ze​za​li, sam ću im
dati ot​kaz i oti​ći u ne​kak​ve dru​g e pos​lov​ne vode. Već na stu​bi​štu je čuo kako mu te​le​fon u sta​nu zvo​-
ni. Ot​klju​čao je vra​ta, ušao u pred​sob​lje i po​di​g ao slu​ša​li​cu. S dru​g e stra​ne bila je Ma​te​ja Ga​špar.
– Vi ste, in​s​pek​to​r e Ba​ni​ću?
Glas joj je dje​lo​vao ne​si​g ur​no i uz​r u​ja​no.
– Da – od​vra​ti on, pi​ta​ju​ći se zbog čega ga zove.
– Zo​vem vas či​ta​vu vječ​nost. Da​nas pri​je pod​ne net​ko mi je upao u stan i sve is​pre​tu​r ao. Ne​što je
tra​žio.
– Od​mah do​la​zim! – iz​ne​na​di se on. – Ni​šta ne di​r aj​te!
– Kako!? Ali, sve sam već pos​pre​mi​la.
– K vra​g u! – raz​lju​ti se on. – Zar nis​te mo​g li pri​če​ka​ti?
– Pa, bio je stra​šan ne​r ed! Osim toga, za​ni​ma​lo me da li je što nes​ta​lo, a to sam mo​g la ut​vr​di​ti
tek ako sve sta​vim na svo​je mjes​to.
– Do​bro, do​bro, od​mah ću skok​nu​ti do vas – reče on, sje​tiv​ši se da ona sta​nu​je tu u bli​zi​ni.
Nije mu tre​ba​lo ni pet mi​nu​ta, a već je zvo​nio na nje​nim vra​ti​ma. Ona mu otvo​r i, li​je​pa i do​tje​r a​-
na, uteg​nu​ta u laku svi​le​nu kuć​nu ha​lji​nu. Dak​le, po​mis​li on, ne samo da je sti​g la pos​pre​mi​ti stan
nego se us​pje​la i do​tje​r a​ti!
In​s​pek​tor ski​ne ka​put i uđe u sobu. Prem​da je i ona bila sa​mac, za raz​li​ku od nje​g o​vog, njen je
stan odi​sao smi​r e​nim re​dom.
– Ho​će​te li što po​pi​ti? – upi​ta ga ona na​kon što je sjeo.
– Uop​će ne pi​jem! – od​mah​ne on ru​kom i poče se igra​ti praz​nom pe​pe​lja​r om što je le​ža​la na
stak​le​noj po​vr​ši​ni ni​skog sto​li​ća. Ona mu okre​ne leđa i na​to​či sebi čašu vina.
– Mo​žda samo malo... prst... – tiho će on, oči​ju upr​tih u nje​nu čašu. – Ali, ako bis​te ima​li ne​što
jače...
Ma​te​ja se na​smi​je i iz ku​hi​nje do​ne​se bocu pro​zir​ne fin​ske vot​ke.
– Kako je ušao? – upi​ta in​s​pek​tor, pro​ma​tra​ju​ći kako kris​tal​na te​ku​ći​na is​pu​nja​va čašu.
– Ne znam. Kad sam se vra​ti​la, na vra​ti​ma ni​sam ni​šta pri​mi​je​ti​la. Bila su za​klju​ča​na. Ni​kak​vih
tra​g o​va na​sil​na otva​r a​nja.
– Kak​vu bra​vu ima​te?
– Dvi​je. El​zet i obič​nu. Pa zar nis​te i sami vi​dje​li kad ste ula​zi​li? Mis​li​la sam da vama kri​mi​na​lis​-
ti​ma ni​šta ne može pro​mak​nu​ti.
On se gor​ko na​smi​je i ot​pi​je malo vot​ke. Ovih mu je dana to​li​ko toga pro​mak​lo da je po tome
znao da je u doz​la​bo​g a lo​šoj for​mi. Zreo za sus​pen​zi​ju!
– Osim vas, ima li još tko klju​če​ve sta​na?
Ona malo po​r az​mis​li, a onda od​mah​ne gla​vom.
– Čak ni San​ti​ni?
– On naj​ma​nje! – go​to​vo se na​lju​ti Ma​te​ja. – Lju​bo​mor​ni idi​o t!
– Vaša veza nije baš naj​sjaj​ni​ja?
Ona pre​ču​je nje​g o​vo pi​ta​nje, a on za​o kru​ži pr​stom po rubu čaše. Onda se i sam pos​ti​di što je
pos​ta​vio tako osob​no pi​ta​nje. Po​ku​ša po​pra​vi​ti do​jam:
– Je li baš sve bilo is​pre​tu​r a​no?
– Za​pra​vo, da... sve je bilo...
– Mis​lim – po​ku​ša on objas​ni​ti za​što je to pi​tao – ako je samo odre​đe​ni dio sta​na bio is​pre​tu​r an,
mo​žda bi​smo mo​g li za​klju​či​ti što je pro​val​nik tra​žio. Gle​daj​te, ako vam je is​pre​tu​r a​na ku​pa​o ni​ca,
onda pro​val​nik za​ci​je​lo nije tra​žio ni​kak​ve do​ku​men​te...
– Za​što?
– Pa, zato što – na​smi​je se on kao da se čudi što njoj to nije jas​no – nit​ko ne drži do​ku​men​te u
ku​pa​o ni​ci.
– A, tako! – shva​ti ona. – Ali, ne, meni je baš sve bilo is​pre​tu​r a​no. Čak i ku​pa​o ni​ca. Za​ci​je​lo je
tra​žio još ne​što osim ono​g a što je uzeo.
– Ne​što je uzeo! – po​sko​či in​s​pek​tor Ba​nić.
– Da. Do​đi​te da vi​di​te – reče ona, us​ta​ju​ći od sto​la i pri​la​ze​ći re​g a​lu. – Gle​daj​te, ov​dje dr​žim vi​-
deo-re​kor​der i ka​ze​te. Tri​de​set pet ka​ze​ta s fil​mo​vi​ma. Uglav​nom me​lo​dra​me i jur​nja​ve s na​si​ljem.
Uz njih je bila i jed​na mala po​lu​sat​na VHS ka​ze​ta. Zna​te, jed​na od onih što se sni​ma​ju vi​deo-ka​me​-
rom, a mogu se gle​da​ti tek kad se ulo​že u po​se​ban ulo​žak.
– Da, i... što se do​g o​di​lo? – nag​ne se nad po​li​cu gdje su sta​ja​le ka​ze​te.
– Sve su tu, osim te male. Nju je pro​val​nik ukrao.
– A što je bilo na njoj? – nes​trp​lji​vo će in​s​pek​tor.
– E, to je čud​no – za​mis​li se ona. – Ni​ka​ko mi nije jas​no zbog čega bi ne​kom to tre​ba​lo. Na ka​-
ze​ti je bila tri​de​set​mi​nut​na gnja​va​ža... ro​đen​dan moga šes​to​g o​diš​njeg ne​ća​ka.. .Bez veze!
 5.

In​s​pek​tor Ba​nić pro​bu​dio se s te​škim i ne​ugod​nim oku​som du​ha​na u us​ti​ma. Tek što je us​tao, po​-
čeo je raz​miš​lja​ti o ne​s​hvat​lji​vim pro​fe​si​o nal​nim po​g re​ška​ma što ih je pro​tek​lih dana ura​dio. Nije do
kra​ja sas​lu​šao in​for​ma​ci​je rad​ni​ce u ad​mi​nis​tra​ci​ji, uz​ne​mi​r i​vao je kri​vu oso​bu, nije pro​vje​r io po​-
dat​ke pos​lo​vič​no ne​po​uz​da​nog Sti​pe​ti​ća i upleo se u neo​v​la​šten pre​tres ho​tel​ske sobe stra​nog dr​žav​-
lja​ni​na. Ipak, prem​da o nji​ma nije rado raz​miš​ljao, na​zi​r ao je uz​r o​ke svo​jih pro​pus​ta: od osob​nog
ne​za​do​volj​stva svim i sva​čim pa do al​ko​ho​la što ga je sve češ​će opo​mi​njao ju​tar​njim gla​vo​bo​lja​ma.
Nas​ta​vi li ova​ko, pred​m​ni​je​vao je, na ne​kom od na​r ed​nih pos​lo​va skr​hat će vrat. Jas​no, uko​li​ko ga i u
tome ne spri​je​či sus​pen​zi​ja. Uči​ni mu se da bi tre​bao ne​što ura​di​ti sa so​bom, ne​što ra​di​kal​no... Mo​žda
bi prvo tre​bao pre​ki​nu​ti s al​ko​ho​lom. Ope​r e se i obu​če tako hi​tro da se us​pu​hao i od​lu​či iz​ves​ti je​dan
pras​ta​r i po​kus. Na​to​či čašu vi​nja​ka, a onda je pri​ne​se us​ti​ma, zas​ta​ne ča​skom, da bi na kon​cu ne​tak​nu​-
to piće iz​lio u sliv​nik. Po​no​vi po​tom vjež​bu još ne​ko​li​ko puta. Bio je dje​čač​ki za​do​vo​ljan is​ho​dom
vjež​be, ali da​le​ko od po​mis​li da se odvi​kao od pića. Iz​li​je os​ta​tak boce u čašu i po​g le​da je pre​ma
svje​tlu. Bila je is​pu​nje​na do po​lo​vi​ce. Od​lu​či još jed​nom is​ku​ša​ti vlas​ti​tu vo​lju, ali onda shva​ti da za
tak​vo is​ku​še​nje nema do​volj​no ži​va​ca. Is​pi​je vi​njak, a na​kon toga lju​ti​to tres​ne ča​šom o sliv​nik.
Čim se po​ja​vio u ure​du, re​ko​še mu da ga tra​ži »gaz​da«. Gaz​da je bio fa​mi​li​ja​r an na​ziv za pret​-
pos​tav​lje​nog – dru​g a De​li​ća. Je​dva sus​pre​žu​ći bi​jes, De​lić mu spo​čit​ne da se od do​brog is​tra​ži​te​lja
pre​tvo​r io u zad​njeg pa​ce​r a. U du​g om so​li​lok​vi​ju spo​mi​njao je raz​ne ne​ugod​ne stva​r i po​put dis​ci​plin​-
ske ko​mi​si​je, sus​pen​zi​je, ot​ka​za, ras​po​r e​đi​va​nja na dru​g e pos​lo​ve i slič​no. Ono što ga je naj​vi​še ra​sr​-
di​lo bila je Ba​ni​će​va ne​smo​tre​na ak​ci​ja u Es​pla​na​di, zbog koje je rano uju​tro pro​s​vje​do​vao Nje​mač​ki
ge​ne​r al​ni kon​zu​lat. Na kon​cu je tek ne​što smi​r e​ni​jim gla​som za​tra​žio od Ba​ni​ća da mu objas​ni o
čemu se radi.
– Vje​r o​jat​no ru​tin​ska stvar – pre​ko vo​lje će in​s​pek​tor. – Po​ku​ša​vao sam ut​vr​di​ti iden​ti​tet nas​tra​-
da​le oso​be. Čini se da se radi o padu iz vla​ka, ili o smr​ti pro​uz​r o​če​noj udar​cem vla​ka.
– Ima li in​di​ci​ja za ne​što teže? – upi​ta ga De​lić.
– Mis​lim da nema – po​la​ko će Ba​nić, od​lu​čiv​ši pre​šu​tje​ti pro​va​lu u stan Ma​te​je Ga​špar, pro​va​lu
koja je na slu​čaj ba​ca​la sa​svim čud​nu sjen​ku.
– Pa kog vra​g a si onda upa​dao u ho​tel​sku sobu? – ra​žes​ti se De​lić. – Znaš kak​vog ćemo sada
ima​ti oka​pa​nja s tim kon​zu​la​tom, a bog​me i s na​šim se​kre​ta​r i​ja​tom. A ako stvar do​pre do jav​nos​ti,
onda i ne znam... Pa, tebi je poz​na​to da či​tav niz pu​bli​cis​ta, de​mo​kra​ta i ko​je​kak​vih pi​ska​r a​la je​dva
čeka da nas ras​pa​li po no​vi​na​ma... Ba​ni​ću, oz​bilj​no ću po​r az​mis​li​ti što ću s to​bom ura​di​ti, i ho​ćeš li
uop​će ra​di​ti na toj stva​r i...
– To ste i proš​li put ka​za​li – reče Ba​nić, i sam se za​ču​div​ši dr​skom tonu vlas​ti​te pri​mjed​be.
– I je​sam! Ali, vje​r uj mi, ovaj put ću stvar​no raz​mis​li​ti ho​ćeš li mi se uop​će mu​va​ti u ovoj služ​-
bi!
Na​kon »rif​lja​nja«, kroz kak​va je u po​s​ljed​nje vri​je​me već ne​ko​li​ko puta pro​šao, Ba​nić se, umo​-
ran, slom​ljen i bez​vo​ljan, vra​ti u svo​ju sobu. Na sto​lu ga je če​kao fas​cikl s iz​vje​šta​jem i Zo​r a​no​vom
sa​mo​do​pad​nom na​po​me​nom kako se u tek​s​tu na​la​ze neke važ​ne stva​r i koje je uočio. Iz​vje​štaj je bio
na​pi​san sa​vjes​no, ali s obi​ljem sa​svim su​viš​nih za​klju​ča​ka i de​ta​lja. Prvi čo​vjek, na​vod​ni Ju​r a​g a, stra​-
dao je od po​s​lje​di​ca uda​r a​ca, koji su mo​g li pro​izi​ći od pada iz ju​r e​ćeg vla​ka, ali i od udar​ca vla​ka,
dok je dru​g i, onaj koji se na​vod​no zvao Bru​no Kel​ler, umro od klje​nu​ti srca. Ob​duk​ci​jom je us​ta​nov​-
lje​no da je u krvi imao vi​sok pos​to​tak klo​ral hi​dra​ta, koji je u or​g a​ni​zam mo​r ao biti uni​jet pa​r en​te​-
ral​nim pu​tem. Na le​đi​ma mu je pro​na​đen in​di​ka​ti​van trag ubo​da, za​si​g ur​no od injek​cij​ske igle. Ina​če,
klo​ral hi​drat, kako se na​vo​di​lo u iz​vje​šta​ju, jest pre​pa​r at poz​nat sva​kom ve​te​r i​na​r u, jer se ko​r is​ti za
euta​na​zi​ju ži​vo​ti​nja. Mali os​ta​tak klo​ral hi​dra​ta na​la​zio se u injek​ci​ji što je pro​na​đe​na po​r ed ti​je​la na​-
vod​nog Ju​r a​g e. Kako je bilo jas​no da na​vod​ni Ju​r a​g a nije mo​g ao pas​ti iz vla​ka, i u padu spra​ši​ti Kel​-
le​r u euta​na​zij​sku dozu, Ba​nić za​klju​či da je ubo​ji​ca, na​kon što je us​mr​tio Kel​le​r a, jed​nos​tav​no pre​vi​-
dio na​ila​zak vla​ka koji ga je uda​r io. Pre​ma pri​lo​že​noj sat​ni​ci vla​ko​va, dalo se za​klju​či​ti da ga je tres​-
nuo brzi »ljub​ljan​ski« u 9.45 sati, ali se nit​ko od pres​lu​ša​nih stro​jo​vo​đa nije mo​g ao sje​ti​ti da je na
tom di​je​lu pru​g e pri​mi​je​tio ne​što neo​bič​no ili sum​nji​vo. Jas​no, to se dalo pro​tu​ma​či​ti i gus​tom ma​-
glom što se pros​ti​r a​la duž či​ta​va puta. Ono što se Ba​ni​ću uči​ni​lo važ​no, bila je či​nje​ni​ca da je dva
dana kas​ni​je, u bli​zi​ni mjes​ta ne​sre​će, pro​na​đe​no vo​zi​lo rent-a-cara, što je tri dana ra​ni​je bilo unajm​-
lje​no na ime Stan​ka Ju​r a​g e. U vo​zi​lu su pro​na​đe​ne neke za​ne​ma​r i​ve sit​ni​ce, ali i je​dan Smith and We​-
sson 44 Mag​num, iz ko​jeg, kako je ut​vr​đe​no eks​per​ti​zom, nije pu​ca​no. Sad, ako je to što je na​vod​ni
Ju​r a​g a ubio Kel​le​r a klo​ral hi​dra​tom, a ne re​vol​ve​r om, bilo ne​jas​no, jed​na je dru​g a stvar bila sa​svim
jas​na: to da je tip s mag​nu​mom u pre​tin​cu auto​mo​bi​la sva​ka​ko opas​na i na sve sprem​na oso​ba. In​s​pek​-
tor do​či​ta iz​vje​štaj, a onda zgra​bi te​le​fon i na​zo​ve Zo​r a​na.
– Zo​r a​ne, do​bar vam je iz​vje​štaj – reče mu gla​som ko​jem nije ne​dos​ta​ja​la dvo​smis​le​nost.
– Je l’ te da u nje​mu ima ko​r is​nih op​ser​va​ci​ja?
– Na​r av​no – slo​ži se in​s​pek​tor. – Mno​g o mi je ko​r is​ti​lo to šte ste na​pi​sa​li da su pre​zer​va​ti​vi pro​-
na​đe​ni u Ju​r a​g i​nom dže​pu bili ne​r ab​lje​ni.
Pri​je no što je za​te​če​ni Zo​r an us​pio ne​što reći, Ba​nić spus​ti slu​ša​li​cu i kre​ne na​po​lje. Od vi​šed​-
nev​ne, upor​ne ma​g le, kapa ra​zvod​ni​ka mora da je bila straš​no vlaž​na, tako da je je​dva upa​lio kola.
Pet​na​es​tak mi​nu​ta kas​ni​je bio je već na Ma​te​ji​nim vra​ti​ma. Za​mo​lio ju je da kre​ne s njim. Ona se
obuk​la i siš​la, sprem​na da mu po​mog​ne, prem​da nije zna​la kako. Dok su se ko​li​ma po​la​ko us​pi​nja​li
pre​ma vrhu Pan​tov​ča​ka, ona ga bo​ja​ž​lji​vo pri​upi​ta:
– Kamo me to vo​di​te, in​s​pek​to​r e?
– Po​ku​šat ćemo pro​na​ći tu Kel​le​r o​vu lud​ni​cu – na​smi​je se on, kao da ni sam ne vje​r u​je u svr​ho​-
vi​tost tak​va pla​na. Po​r ed Vile Vajs mo​r a​li su us​po​r i​ti, jer je na ovom mjes​tu ma​g la bila naj​g uš​ća. Da
bi pre​kra​tio vri​je​me i pre​ki​nuo ne​ugod​nu ti​ši​nu u ko​li​ma,
Ba​nić uklju​či ra​dio, na ko​jem je umo​r an i hra​pav glas tu​ma​čio kako je ova ma​g la neka vr​sta
eko​lo​ške ka​tas​tro​fe. Ma​g lu nije pos​pje​ši​la samo tem​pe​r a​tur​na inver​zi​ja, tvr​dio je struč​njak, već joj je
pri​po​mo​g ao i stra​ho​vi​to vi​sok stu​panj raz​li​či​tih za​g a​đi​va​la, što ih je us​pje​la is​pus​ti​ti ni od koga kon​-
tro​li​r a​na okol​na in​dus​tri​ja. Struč​nja​kov glas bi​vao je sve glas​ni​ji i sve ogor​če​ni​ji. Sad više nije pri​-
čao samo o ma​g li i sum​por​nom di​o k​si​du, nego o eko​lo​škoj apo​ka​lip​si uop​će. Oko​mio se na nuk​le​ar​-
nu elek​tra​nu Kr​ško u čiji rad nit​ko nema pra​vi uvid, a nas​ta​vio s de​po​ni​ji​ma nuk​le​ar​nog ot​pa​da i po​s​-
lje​di​ca​ma even​tu​al​nog nuk​le​ar​nog rata. Za​vr​šio je uis​ti​nu dojm​lji​vom re​če​ni​com, re​kav​ši da će sve
veće opas​nos​ti eko​lo​ške ka​tas​tro​fe pre​ži​vje​ti samo niži obli​ci ži​vo​tinj​skog svi​je​ta, kao što su šta​ko​r i
i škor​pi​o ni.
– »Dan pos​li​je« – okon​čao je struč​njak zlo​kob​no iz​la​g a​nje – neće iz​g le​da​ti ona​ko kao što iz​g le​-
da u fil​mu. »Dana pos​li​je« neće ni biti. Je​di​no za škor​pi​o ne!
In​s​pek​to​r o​va »če​tvor​ka« za​kaš​lju​ca, po​sko​či i smi​r i se na pla​tou par​ki​r a​li​šta Šes​tin​skog la​g vi​ća.
– Sad ćete vi vo​di​ti – reče Ba​nić, pri​dr​ža​va​ju​ći joj vra​ta auto​mo​bi​la.
 – Mis​lim da bi​smo mo​r a​li kre​nu​ti ovu​da – po​ka​že ona pre​ma pu​telj​ku što je vo​dio pre​ma je​dva
vid​lji​vom šum​skom obron​ku.
– Po​ku​šaj​mo – slo​ži se on.
Ho​da​li su kroz ma​g lu i spo​ti​ca​li se o ka​me​nje. Svud oko njih ši​r i​le su se bi​je​le kroš​nje, oteš​ča​le
od sni​je​g a. Vu​ku​ći se spo​r o kroz ma​g lu, uči​ni im se da su iz​g u​bi​li ori​jen​ta​ci​ju, tako da nisu zna​li jesu
li proš​li ki​lo​me​tar ili dva. Za​tim su na​iš​li na sta​zu ko​jom se mo​g lo skre​nu​ti gore, pre​ma brdu. Od​lu​-
či​še kre​nu​ti njo​me. Pe​nja​li su se mo​žda dvi​je-tri sto​ti​ne me​ta​r a, a onda, na naj​ve​ćoj str​mi​ni, ona iz​ja​-
vi da ne može da​lje.
– Iz​dr​ži​te! – hra​brio ju je Ba​nić.
– A što ako je lu​đak la​g ao? – dah​ta​la je umor​no. – Što ako je sve iz​mis​lio?
Preš​li su još sto​ti​njak me​ta​r a, a onda je i sta​ze nes​ta​lo.
– Vi​di​te in​s​pek​to​r e – os​lo​ni se ona o drvo i ski​ne kapu. – Što ćemo sada?
U hlad​nom, ma​g lo​vi​tom pri​je​pod​ne​vu to​pla joj se kosa pu​ši​la.
– Vra​tit ćemo se i po​ku​ša​ti pro​na​ći novi put.
Ona za​ko​lu​ta oči​ma. Lju​ti​to na​bi​je kapu na gla​vu i kre​ne niz​br​do. Spu​šta​ju​ći se za njom, čuo ju
je kako psu​je i iz​g o​va​r a ri​je​či ne​pri​mje​r e​ne dje​voj​ci ugled​nog no​vi​na​r a. Reče joj to ne bi li je mal​ko
raz​lju​tio, a ona glas​no op​su​je i nje​g a i no​vi​na​r a.
Vra​ti​še se do glav​nog puta i nas​ta​vi​še da​lje pre​ma šumi. Kad su na​iš​li na novu sta​zu, što se odva​-
ja​la pre​ma brdu, nisu bili uop​će za​do​volj​ni, jer su zna​li da ih po​no​vo čeka muč​no i ne​iz​vjes​no pen​-
tra​nje.
– In​s​pek​to​r e, ovo se zove po​li​cij​ska bru​tal​nost – reče ona, zas​tav​ši na​kon što su se us​pe​li go​to​vo
ki​lo​me​tar u brdo. Bu​di​te uvje​r e​ni da ću se po​ža​li​ti Od​bo​r u za za​šti​tu gra​đan​skih pra​va.
– A što bih ja tre​bao reći! – dah​tao je on, umo​r an i bez​na​dan, jer mu je ne​ure​dan ži​vot, čini se,
od​nio i ono malo kon​di​ci​je koju je imao.
– Šta bis​te to vi tre​ba​li reći? – lju​ti​la se dje​voj​ka.
– Vi ba​r em ima​te čiz​me, a ja sam u ni​skim ci​pe​la​ma. Noge su mi skroz-nas​kroz mo​kre.
Uis​ti​nu, sni​jeg je ov​dje bio to​li​ko du​bok da se u ni​skim ci​pe​la​ma mo​r ao osje​ća​ti kao da je bos.
– Po​g le​daj​te – iz​ne​na​da će ona. – Ovo drvo o koje sam se nas​lo​ni​la, nije li to bre​za?
– Tu je još jed​na! – uzvik​ne on i kre​ne kroz sni​jeg.
U tom času noga mu se po​s​kliz​ne i on se stro​po​šta pre​ko ne​čeg glat​kog i tvr​dog. Ma​te​ja mu htje​-
de pru​ži​ti ruku, ali on, ona​ko le​žeć​ki, poče ru​kom raz​g r​ta​ti sni​jeg. Is​pod sni​je​g a uka​že se rav​na le​de​-
na po​vr​ši​na.
– Za​le​đe​ni iz​vor – pro​šap​će ona i po​kri​je ru​ka​ma usta.
Ba​nić osje​ti čud​no uz​bu​đe​nje, us​ta​ne i pro​teg​ne bol​ne udo​ve.
Is​pru​živ​ši se na ledu na​tu​kao je des​no ko​lje​no, ali mu se bol u tom času uči​ni​la ne​važ​nom.
– Ako se ne va​r am – reći će dje​voj​ka – sada tre​ba pro​na​ći za​r a​va​nak s dr​ve​nim bu​na​r om. Zar je
mo​g u​će da je go​vo​r io is​ti​nu?
– Mo​g u​će je – od​vra​ti on – ali je ne​mo​g u​će da se ov​dje na​la​zi bilo kak​va lud​ni​ca.
Za​r a​va​nak s bu​na​r om tra​ži​li su či​tav sat, ali su ga na kon​cu ipak pro​naš​li. A sto​ti​njak me​ta​r a da​-
lje, više sje​ver​no nego is​toč​no, na​ba​sa​še na dr​ve​nu ba​r a​ku.
 Ba​r a​ka je bila ši​r o​ka če​ti​r i-pet me​ta​r a, du​g ač​ka de​se​tak. Krov joj je bio na​prav​ljen od va​lo​vi​tih
plo​ča, koje su bile u lo​šem sta​nju. Na pro​če​lju je ima​la tri pro​zo​r a, dva zas​ta​klje​na, je​dan raz​bi​jen. Is​-
pred ulaz​nih vra​ta na​la​zio se nag​nut be​ton​ski prag, a iz​nad njih je net​ko cr​ve​nim auto-spre​jom na​pi​-
sao LUD​NI​CA.
Tako ne​što Kel​ler nije mo​g ao dr​ža​ti pra​vom lud​ni​com, po​mis​li Ba​nić. Za​ci​je​lo je go​vo​r io o
lud​ni​ci samo sto​g a što je si​tu​aci​ja u ko​joj se na​šao dje​lo​va​la su​lu​do.
In​s​pek​tor kre​ne kroz du​bok sni​jeg pre​ma ula​zu. Ma​te​ja se ne po​mak​ne s mjes​ta.
– No, što je? – zas​ta​ne i on, ču​de​ći se nje​noj neo​d​luč​nos​ti.
– Bo​jim se. Ako Kel​ler nije la​g ao, onda bi oni što su ga tra​ži​li mo​g li biti još unu​tra.
– Ne bi mo​g li biti – mir​no će on.
– Za​što?
– Zato što u sni​je​g u nema ni​kak​vih tra​g o​va. Mora da su otiš​li odav​de još pri​je Nove go​di​ne.
Ona je neko vri​je​me pre​miš​lja​la, a onda se upu​ti za njim.
Unu​traš​njost ba​r a​ke či​ni​la je jed​na je​di​na ve​li​ka pros​to​r i​ja. U ku​to​vi​ma su bili smje​šte​ni bi​je​li,
me​tal​ni, vje​r o​jat​no bol​nič​ki kre​ve​ti, tako da je u pros​to​r i​ji mo​g lo spa​va​ti če​tvo​r o lju​di. Pod je bio na​-
či​njen od lo​ših da​sa​ka, dje​lo​mič​no is​tru​nu​lih. Na​su​prot ula​zu na​la​zi​la se ve​li​ka peć na drva s gor​-
njom po​vr​ši​nom na ko​joj se mo​g lo ku​ha​ti, do nje je bio me​tal​ni umi​va​o nik s la​vo​r om, a po​r ed umi​-
va​o ni​ka ra​s​kli​man or​mar otvo​r e​nih vrat​ni​ca. Is​pred jed​nog pro​zo​r a sta​jao je dr​ven stol oko ko​jeg su
bile če​ti​r i sto​li​ce. Pod sto​lom su le​ža​le dvi​je vre​će ska​me​nje​nog ce​men​ta i ne​što gra​đe​vin​skog ala​ta.
– Po​g le​daj​te ovo – pre​pla​še​nim će gla​som dje​voj​ka, koja je raz​g le​da​la je​dan od kre​ve​ta. – Šta
ovo tre​ba zna​či​ti?
In​s​pek​tor pri​đe i sâm se ne​ma​lo iz​ne​na​di. Oko oko​mi​te šip​ke me​tal​nog kre​ve​ta bila je stis​nu​ta
ka​r i​ka po​li​cij​skih li​si​ca; dru​g a ka​r i​ka slo​bod​no je le​ža​la na gru​bom ju​te​nom uz​g lav​lju is​pu​nje​nom
sla​mom.
– Iz​g le​da da je go​vo​r io is​ti​nu – go​to​vo će šap​tom dje​voj​ka.
Ba​nić pri​đe or​ma​r u. Ra​ši​r i do kra​ja škri​pa​va vra​ta i po​g le​da unu​tra. Na po​li​ca​ma su se vi​dje​li
jas​ni tra​g o​vi ne​či​jeg ne tako dav​nog bo​r av​ka. Dva tvr​da kru​ha koji zbog hlad​no​će još nisu po​če​li
pljes​ni​vi​ti, smrd​ljiv ko​ma​dić pe​če​na mesa, po​lu​praz​na vre​ći​ca riže, go​mi​la neo​tvo​r e​nih kon​zer​vi go​-
to​vih jela, de​se​tak praz​nih boca pića i dvi​je još pune boce, sol, pre​kre​nu​ta boca ulja, ne​što me​di​cin​ske
opre​me i tri am​pu​le. In​s​pek​tor uze jed​nu i pri​bli​ži je svje​tlu. Na eti​ke​ti am​pu​le pi​sa​lo je: klo​ral hi​drat.
Ba​nić se okre​ne Ma​te​ji i važ​no je po​g le​da:
– Još sam vas pri​je htio upo​zo​r i​ti – reče, stav​lja​ju​ći am​pu​le u džep. – Onom va​šem San​ti​ni​ju o
sve​mu ovom ne bi tre​ba​lo ni​šta pri​ča​ti.
– Zato što je no​vi​nar?
– I zato što je no​vi​nar, i zato što je lju​bo​mo​r an. Ali, jas​no, naj​vi​še zato što je no​vi​nar! Oda​va​nje
taj​ni nji​ho​va je pro​fe​si​ja!
In​s​pek​tor kre​ne pre​ma peći, hlad​noj baš kao da ni​kad nije ni lo​že​na. Sag​ne se i otvo​r i vra​taš​ca.
Osim pe​pe​la i po​lu​iz​g o​r je​la pa​nja, unu​tri nije bilo ni​čeg. A onda pri​mi​je​ti ne​što neo​bič​no što je le​ža​-
lo po​r ed peći, sag​ne se i po​dig​ne. Na dla​nu mu je le​ža​lo me​tal​no dug​me pri​ši​ve​no uz ko​ma​dić ze​len​-
kas​te tka​ni​ne. Rek​lo bi se da je net​ko zgra​bio to dug​me i is​tr​g ao ga za​jed​no s tka​ni​nom.
– Ovo ćemo uze​ti pa ide​mo na​trag.
 – Zar ne​će​te malo bo​lje pre​g le​da​ti? Mis​li​la sam... – ču​di​la se ona.
– Pos​lat ću od​mah eki​pu. Ne​ma​te poj​ma kako će to oni te​me​lji​to is​pre​g le​da​ti, is​pre​pi​pa​ti i is​-
pres​li​ka​ti... – go​vo​r io je in​s​pek​tor, a onda je iz​ne​na​da zas​tao, uočiv​ši valj​da još ne​što važ​no.
Des​no od peći na​la​zi​la se du​bo​ka, okru​g la po​su​da od tam​nog me​ta​la u koju se oči​to baca pe​peo
iz peći. Iz pe​pe​la je vi​r io ugao ne​čeg što je pod​sje​ća​lo na knji​ži​cu. Vr​š​ci​ma pr​sti​ju Ba​nić uhva​ti ugao
te stva​r i, iz​vu​če je i otre​se pe​peo s nje. Prvo se či​ni​lo da je siva, ali na​kon što ju je otre​sao, us​ta​no​vio
je da je dje​lo​mič​no ze​le​na. Bio je to iz​g u​žvan i do​bra​no na​g o​r io nje​mač​ki pa​soš. Ba​nić ga otvo​r i i
od​mah u mis​li​ma poče gra​di​ti čud​nu kons​truk​ci​ju: »Ako su mom​ka dr​ža​li ov​dje, onda su za to mo​g li
ima​ti mno​g e raz​lo​g e. Me​đu​tim, ako su na​kon nje​g o​va bi​je​g a i smr​ti pro​va​li​li u stan u ko​jem je on
pro​veo noć, onda su to ura​di​li zbog toga što su tra​ži​li ne​što što je on po​sje​do​vao. Dak​le, ov​dje su ga
dr​ža​li zato da ga pri​si​le da im to ne​što dade. Još jed​na stvar pos​ta​je oči​g led​na. Ono što su tra​ži​li on
nije imao uza se. Da je imao, uze​li bi mu. I ne samo što nije imao uza se, nego im nije htio ni dati. Da
je htio dati, za​ci​je​lo bi bili otiš​li tamo gdje je to krio, dak​le – mo​mak ne bi bje​žao! A to što je bje​žao,
može biti i sto​g a što su mu oni ‘do​pus​ti​li’ da po​bjeg​ne. Vje​r o​jat​no su ga sli​je​di​li, na​da​ju​ći se da će ih
odves​ti do mjes​ta gdje je sa​krio to nez​na​no ne​što. Sli​je​di​li su ga i tako doš​li do sta​na Ma​te​je Ga​špar.
Pri​če​ka​li su zgod​nu pri​li​ku i pre​tres​li stan, i... i... od​ni​je​li vi​deo-ka​ze​tu. Je li vi​deo-ka​ze​ta bila ono što
su tra​ži​li, ili je ona bila samo dio ono​g a što su tra​ži​li? Ali, na vi​deo-ka​ze​ti je bio sni​mak dje​čjeg ro​-
đen​da​na, a to ih nije mo​g lo za​ni​ma​ti.«
– Što ste to naš​li? – pre​ki​ne ga Ma​te​ja u raz​miš​lja​nju.
On se trg​ne, kao da ga je iz​ne​na​di​la nje​na na​zoč​nost, a onda joj pru​ži na​g o​r je​li pa​soš.
Ona ga otvo​r i i po​g le​da.
Lice s fo​to​g ra​fi​je od​mah je pre​poz​na​la.
Is​pod fo​to​sa bilo je ot​ku​ca​no pi​sa​ćim stro​jem BRU​NO KEL​LER.
 6.

– Onog na​šeg, zna​te, onog za kog smo mis​li​li da se zove Ju​r a​g a, nit​ko nije pre​poz​nao. Obja​vi​li
smo mu sli​ku u no​vi​na​ma, ali se nit​ko nije ja​vio – go​vo​r io je Sti​pe​tić, os​lo​njen o do​vra​tak Ba​ni​će​ve
sobe. – Ali nam se ja​vio je​dan koji je pre​poz​nao Kel​le​r o​vu sli​ku, prem​da je više ne objav​lju​je​mo.
Ba​nić po​dig​ne gla​vu sa spi​sa što ga je pro​uča​vao i upit​no po​g le​da Sti​pe​ti​ća.
– Ja​vio se od kuće. Star je i ne​po​kre​tan, ve​zan uz inva​lid​ska ko​li​ca... Mis​li​li smo ga do​ves​ti, ali
je on za​mo​lio da do​đe​mo k nje​mu. Mis​lim da je tako...
– Jest, pa​met​ni​je je – pre​du​hi​tri ga Ba​nić. – Kako to da se nije od​mah ja​vio... onda kad je sli​ka
objav​lje​na?
– Kaže da je no​vi​ne do​bio kas​ni​je. Pret​pla​ćen je. Neka zbr​ka s po​štom. Zna​te da pred no​vo​g o​diš​-
nje praz​ni​ke re​do​vi​to kas​ne. Evo vam adre​sa ako ćete vi... ili mis​li​te da je bo​lje ako ja odem?
– Ta​man pos​la! – reče in​s​pek​tor, pos​pre​ma​ju​ći spis. – Sam ću.
Žig​mund Nagy ži​vio je u dvo​r iš​nom sta​nu u Ili​ci, u zgra​di što je in​s​pek​to​r a Ba​ni​ća pod​sje​ti​la na
onu ve​se​lu kuću iz fil​ma Tko pje​va zlo ne mis​li. Kad pro​đu ova ma​g la i sni​jeg, ov​dje za​ci​je​lo sve buja
od ve​se​log su​sjed​skog ži​vo​ta, mis​lio je in​s​pek​tor, zvo​ne​ći na vra​ti​ma s plo​či​com ŽIG​MUND NAGY.
S dru​g e stra​ne za​čuo je škri​pu inva​lid​skih ko​li​ca, a onda su se vra​ta otvo​r i​la i on je ugle​dao star​ca
koji je pre​poz​nao Kel​le​r o​vu sli​ku.
Gos​po​din Nagy imao je na sebi ple​te​nu ves​tu, a pre​ko ko​lje​na ka​r i​r a​nu de​ki​cu. Lice mu je bilo
sta​r ač​ko, ali ne​ka​ko pro​fi​nje​no, iz​du​že​no i uok​vi​r e​no po​du​g om si​je​dom ko​som i ri​jet​kom bra​di​com.
– Vi ste ku​pac za vi​o li​nu ili po​li​cij​ski in​s​pek​tor? – upi​ta ga sta​r i i do​bro pro​mo​tri, a onda na​do​-
da: – Ah, da, po va​šim se ru​ka​ma vidi da ni​kad u ži​vo​tu nis​te dr​ža​li vi​o li​nu. Vi ste, dak​le, in​s​pek​tor?
– Je​sam – tiho će Ba​nić, če​ka​ju​ći da ga sta​r i po​zo​ve unu​tra.
Sta​r i ga uve​de u stan i po​nu​di mu da sjed​ne u fo​te​lju, a sam se na​mjes​ti po​r ed ve​li​kog tro​kril​nog
pro​zo​r a, uz koji je, za​ci​je​lo, u pro​ljet​nim i ljet​nim da​ni​ma uži​vao u to​plim sun​če​vim zra​ka​ma.
– On je moj ne​ćak – reče gos​po​din Nagy, na​g lo se uoz​bi​lji, iz​va​di iz dže​pa bi​je​lu ma​r a​mi​cu i
obri​še okra​jak oka. – Ja sam mu bio je​di​ni živi rod. Ni​kog više nije imao. Mis​lio sam kako usko​r o
neće ima​ti ni mene, a, eto, do​g o​di​lo se da ja više ne​mam nje​g a. Što se to s njim do​g o​di​lo?
– Te​ško je reći – reče in​s​pek​tor, va​de​ći ku​ti​ju ci​g a​r e​ta. – Pos​to​je in​di​ci​je da je ubi​jen. Tru​di​mo
se da saz​na​mo što i kako se zbi​lo.
– Mo​lio bih vas da ne pu​ši​te ov​dje. Zna​te, imam kro​nič​ni bron​hi​tis već tri​de​set go​di​na.
Kako bi po​ka​zao da se ne pre​tva​r a, sta​r ac se na​kaš​lje, a Ba​nić ne​volj​ko spre​mi ci​g a​r e​te u džep.
– Pret​pos​tav​lja​mo da je vaš ne​ćak nje​mač​ki dr​žav​lja​nin? – reče in​s​pek​tor.
– Si​lom pri​li​ka.
– Kako to mis​li​te?
– Slu​šaj​te, in​s​pek​to​r e – mir​nim, us​po​r e​nim, sta​r ač​kim gla​som go​vo​r io je gos​po​din Nagy – da
bis​te ra​zu​mje​li, mo​r am vam is​pri​ča​ti sve što znam o svom ne​ća​ku, prem​da, za​pra​vo, znam vrlo malo.
 – Pa​ž​lji​vo ću vas sas​lu​ša​ti – reče Ba​nić, va​de​ći blok i olov​ku. – Ne​ma​te ni​šta pro​tiv toga da za​bi​-
lje​žim ono što mi se uči​ni važ​no?
Pre​čuv​ši nje​g o​vo pi​ta​nje, sta​r ac poče po​la​ko pri​ča​ti:
– Mali je sin moje ses​tre. Ro​dio se 1944. tamo do​lje na Treš​njev​ci. Otac mu je po​g i​nuo 1945, os​-
lo​ba​đa​ju​ći Za​g reb, pa ga je ot​hra​ni​la i od​g o​ji​la maj​ka. Ona je, jad​ni​ca, či​tav dan ra​di​la, tako da je on
uglav​nom bio pre​pu​šten uli​ci, ali je sve​jed​no bio jako fin deč​ko. Okol​nos​ti ga nisu us​pje​le pok​va​r i​ti.
A onda je, tko zna za​što, 1959. ili 1960, po​bje​g ao u ino​zem​s​tvo. Ni​kom se nije jav​ljao. Er​ži​ka, moja
ses​tra, umr​la je od pluć​ne em​bo​li​je 1961. a da nije ni saz​na​la da joj je sin živ. Pos​li​je se po​čeo jav​lja​ti
meni, ali ri​jet​ko, i na neki ču​dan na​čin...
– Ka​kav ču​dan na​čin?
– Pa, tako – ges​ti​ku​li​r ao je sta​r i – u roku od de​se​tak dana na​pi​sao bi tri pi​sma, a onda tri-če​ti​r i
go​di​ne ni slov​ca!
– Gdje je bio? Čime se ba​vio?
– Puno pi​ta​te! – uz​dah​ne Nagy. – Tko zna čime se sve nije ba​vio, i gdje sve nije bio! Iz​g le​da da je
neko vri​je​me bio u Le​g i​ji stra​na​ca, za​tim je ot​pu​to​vao u Ame​r i​ku, pa se onda jav​ljao iz Nje​mač​ke,
Šved​ske... Mis​lim da sam do​bio i jed​no pi​smo iz Ar​g en​ti​ne. Ima​lo je žig Bu​enos Aire​sa. Ot​pri​je de​se​-
tak go​di​na uglav​nom bo​r a​vi u Nje​mač​koj i Švi​car​skoj.
– Onda je on bio neka vr​sta skit​ni​ce i in​ter​na​ci​o nal​nog lum​pen​pro​le​te​r a? – upi​ta in​s​pek​tor nag​-
nut nad svoj blok.
– Va​r a​te se – od​mah​ne ru​kom sta​r ac. – Mo​žda je u po​čet​ku to i bio, ali po​s​ljed​njih go​di​na on
vam je bio ugle​dan, pro​fi​njen i vrlo bo​g at čo​vjek. Le​tio je samo pos​lov​nom kla​som avi​o na, vo​zio
naj​skup​lja kola, od​sje​dao u naj​o t​mje​ni​jim ho​te​li​ma... Po​ka​zat ću vam samo nje​g o​vu gar​de​r o​bu, tu u
or​ma​r u...
– Za to je mo​r ao ima​ti neke ma​te​r i​jal​ne pret​pos​tav​ke?
– Kako to mis​li​te?
– Pa, mo​r ao je do​bro za​r a​đi​va​ti.
– Sva​ka​ko, sva​ka​ko – reče sta​r ac, za​do​vo​ljan što je shva​tio pi​ta​nje. – Bru​no vam je bio ne​kak​va
zvjer​ka u me​đu​na​r od​noj tr​g o​vi​ni. Ra​dio je za jed​nu me​đu​na​r od​nu fir​mu, mis​lim kao kon​zul​tant za
pos​lo​ve s Is​to​kom.
– Za koju fir​mu?
– To vam ne mogu ka​za​ti jer ne znam. Bru​no je ne​r a​do go​vo​r io o svo​jim pos​lo​vi​ma. Ali, ta vam
fir​ma sada ne​što fi​nan​ci​r a tu kod nas u Ju​g os​la​vi​ji. Mo​žda bi vam to mo​g la reći Pri​vred​na ko​mo​r a,
ili, šta ja znam, net​ko u tim nad​lež​nim or​g a​ni​ma...
– Ovo je vaš ne​ćak, Bru​no Kel​ler? – pru​ži mu in​s​pek​tor fo​tos koji je iz​va​dio iz dže​pa.
Sta​r i po​g le​da sli​ku, po​no​vo iz​vu​če ma​r a​mi​cu i obri​še suze, a onda fo​tos vra​ti in​s​pek​to​r u.
– A ovaj? – do​met​ne in​s​pek​tor, pru​ža​ju​ći mu fo​tos dru​g og mr​tva​ca s Ale​je Bo​log​ne.
Sta​r i je Nagy dugo pro​uča​vao fi​zi​o no​mi​ju na sli​ci.
– Tko vam je taj? – od​mak​ne sli​ku i ra​doz​na​lo po​g le​da in​s​pek​to​r a. – Pod​sje​ća me na po​koj​nog
vi​o li​nis​ta Ba​lo​ko​vi​ća.
– Imao je uza se pa​soš na ime Stan​ka Ju​r a​g e. Nje​g ov je leš pro​na​đen po​r ed lesa va​šeg ne​ća​ka.
 – Ni​kad čuo, ni vi​dio! – od​sje​če sta​r ac.
– Da li je Bru​no od​sje​dao kod vas? Mis​lim, kad bi do​šao u Za​g reb – nas​ta​vi in​s​pek​tor s pi​ta​nji​-
ma.
Sta​r ac ga po​g le​da za​ču​đe​no; in​s​pek​tor je kuc​kao olov​kom o blok i tre​skao no​g om.
– Slu​šaj​te, in​s​pek​to​r e, ako ste ner​voz​ni bez ci​g a​r e​ta, mo​že​te tamo u hod​ni​ku po​pu​ši​ti pa ćemo
na​kon toga nas​ta​vi​ti raz​g o​vor. Znam što je to. I ja sam sâm ne​koć bio stras​tven pu​šač. Ma šta stras​-
tven! Bio sam su​lud obo​ža​va​lac ni​ko​ti​na!
– Nije važ​no.
– Ili bis​te mo​žda ne​što po​pi​li? Tamo je...
– Hva​la, uop​će ne pi​jem – sla​že Ba​nić, nas​to​je​ći obuz​da​ti ruku u ko​joj je dr​žao olov​ku.
– No, gdje smo ono sta​li? – po​pra​vi Nagy de​ki​cu, koja mu je gri​ja​la ko​lje​na, pa nas​ta​vi: – Kad bi
do​šao, re​do​vi​to bi se ja​vio. Neki bi put i pre​no​ćio, ali je ra​di​je os​ta​jao u ho​te​lu. Eto, ja​vio se ne​ko​li​ko
dana pri​je Nove go​di​ne, pre​no​ćio, os​ta​vio neke stva​r i i onda oti​šao.
– Ne​ma​te poj​ma gdje je bio?
– Ne, stvar​no ne znam.
– Nije li u Za​g re​bu imao kak​ve pri​ja​te​lje ili znan​ce kod ko​jih je mo​g ao od​sjes​ti?
– Ko​li​ko se sje​ćam, o tak​vom ne​čem ni​kad mi nije pri​čao. Mo​žda je i imao, a mo​žda i nije...
– A kako je do​šao? Do​le​tio je avi​o nom?
Gos​po​din Nagy se za​mis​li, a onda mu se lice oza​r i. Čini se da je spa​dao u star​ce koji su ve​se​li i
po​nos​ni kad se ne​čeg sje​te.
– Nije do​le​tio! Do​šao je svo​jim bi​je​lim Mer​ce​de​som. Mo​žda bi vam bilo od ko​r is​ti da pro​na​đe​te
ta kola? Obič​no ih je par​ki​r ao u... u...
Kao što se ma​lo​pri​je oza​r io, tako se sad ras​tu​žio. Oči​to se nije mo​g ao sje​ti​ti gdje mu je ne​ćak
par​ki​r ao kola.
– Bilo bi do​bro da se sje​ti​te.
– Ne mogu sada! Ali, past će mi već na pa​met. To ću vam ja​vi​ti. Ima​te te​le​fon?
– Imam.
– Ah, pa da! Glu​po pi​tam – is​pri​ča​vao se Nagy. – Jas​no je da na po​li​ci​ji mo​r a​te ima​ti te​le​fon!
Kako bis​te ina​če ra​di​li?
Ba​nić mu pru​ži po​sjet​ni​cu, a sta​r i je po​g le​da kroz de​be​le na​o ča​le što ih je iz​va​dio iz fu​tro​le na
sto​lu.
– Ni​ko​la Ba​nić! Zgod​no! Vi Ba​ni​ći ste iz Pri​mor​ja?
– Ni​smo – ot​po​vr​ne in​s​pek​tor.
– Zna​te – iz​ne​na​da će sta​r i, kao da se ne​tom sje​tio. – Bru​no vam je zbri​sao u ino​zem​s​tvo kao di​-
je​te... bez do​ku​me​na​ta. U toku vre​me​na ko​r is​tio je raz​na ime​na, a sada se vra​tio onom sta​r om. Bru​no
Kel​ler. Samo si je do​dao još jed​no »l«, valj​da da zvu​či više nje​mač​ki. In​s​pek​to​r e, zbog čega mu je to
bilo po​treb​no?
– Ne znam – ot​po​vr​ne Ba​nić, zbu​njen ovak​vim pi​ta​njem. – Mo​žda bis​te mi po​mo​g li kad bis​te mi
rek​li adre​su nje​g o​ve rod​ne kuće. Tamo na Treš​njev​ci...
 – To je neg​dje u Gre​ben​g rad​skoj – brzo će Nagy. – Ali, što će vam to? Tamo si​g ur​no više nema
ni​kog tko bi ga pam​tio. Proš​lo je go​to​vo tri​de​set go​di​na.
– Ni​kad se ne zna. Kuć​nog bro​ja se ne mo​že​te sje​ti​ti?
– Ne. Ako se do​bro sje​ćam, kuća im je bila neg​dje oko sre​di​ne uli​ce, na juž​noj stra​ni.
– Bis​te li do​zvo​li​li da ba​cim oko na nje​g o​ve stva​r i? Ako se ne va​r am, rek​li ste da je ne​što os​ta​-
vio kod vas. Zna​te, samo ja ne​mam ni​kak​vog na​lo​g a da bih pre​g le​da​vao...
– Ma, ka​kav na​log, in​s​pek​to​r e! Pa, svo​ji smo! – na​smi​je se sta​r i i pljes​ne po ko​lje​ni​ma. – Slo​-
bod​no po​g le​daj​te, ali ćete mi za​uz​vrat uči​ni​ti jed​nu us​lu​g u.
Ba​nić ga upit​no po​g le​da, ne zna​ju​ći na što ci​lja.
– Vi​di​te, ja sam star i ve​zan uz ko​li​ca. Ni​kog više ne​mam, a sa su​sje​di​ma uop​će ne raz​g o​va​r am.
Kad bude spro​vod, bis​te li mi mo​g li osi​g u​r a​ti kola i ne​kog da me odve​ze?
– Kako da ne! – sna​đe se in​s​pek​tor. – Ima​mo jed​nog čo​vje​ka koji je baš za​du​žen za tak​ve stva​r i.
Zove se Sti​pe​tić.
– Baš vam hva​la! A sad po​g le​daj​te, sve je u ovom or​ma​r u.
Ba​nić pri​đe sta​r om stil​skom or​ma​r u, koji je za lju​bi​te​lje ot​mje​nih en​te​r i​je​r a mo​r ao pred​stav​lja​ti
pra​vu dra​g o​cje​nost, okre​ne klju​čić i otvo​r i vra​ta, koja ne​ugod​no za​š​kri​pa​še.
Na vje​ša​li​ci or​ma​r a bila su na​ni​za​na sku​pa odi​je​la s am​ble​mi​ma poz​na​tih stra​nih pro​izvo​đa​ča,
dva kož​na​ta ka​pu​ta, jak​na od meke je​len​ske kože i ski​ja​ška jak​na, za​ci​je​lo is​pu​nje​na guš​čjim pa​pe​-
rjem.
– To je gar​de​r o​ba koju je stal​no dr​žao ov​dje, kako je ne bi mo​r ao se​lja​ka​ti ova​mo i ona​mo. Do​-
lje su vam ci​pe​le. Imao je ču​dan obi​čaj; no​sio bi ih dva-tri puta, a onda bi ku​po​vao nove.
Ba​nić se na​smi​je u sebi, shva​tiv​ši da su pe​de​se​tih go​di​na tamo na Treš​njev​ci ci​pe​le mo​r a​le biti
sta​tus​ni sim​bol. To je bio kom​pleks iz dje​čaš​tva, po​mis​li, pa se sag​ne i po​g le​da pet pari uis​ti​nu no​vih
i sku​pih ci​pe​la.
– Gore na po​li​ci su stva​r i što ih je os​ta​vio kad je po​s​ljed​nji put na​vra​tio.
Ba​nić po​g le​da pre​ma po​li​ci. Pri​mi​je​ti sku​pi mali Sam​so​ni​te kov​čeg i tri ku​ti​je s bo​či​ca​ma Paco
Ra​ban​nea. Od​mak​ne ku​ti​je i po​ku​ša otvo​r i​ti kov​če​žić. Bio je za​klju​čan. Okre​ne se i ne​moć​no po​g le​-
da u sta​r og.
– Znam! – reče sta​r i. – Vi ste ra​doz​na​li i naj​r a​di​je bis​te taj fini Sam​so​ni​te ra​zva​li​li ška​r a​ma ili
no​žem. Po​g le​daj​te, mis​lim da je ključ dr​žao u unu​tar​njem dže​pu jed​nog od odi​je​la.
Dok je pre​tra​ži​vao dže​po​ve, Ba​ni​ću iz​ne​na​da pade ne​što na pa​met pa upi​ta sta​r og uja​ka:
– Nije li vam ovih dana net​ko pro​va​lji​vao, pre​tu​r ao po sta​nu ili slič​no?
– Ne! – od​luč​no će Nagy. – Tko bi?
– Ne znam! Mo​žda neki od Bru​ni​nih zna​na​ca?
– Ko​li​ko ja znam, Bru​no ni​kom nije go​vo​r io da ima uja​ka u Za​g re​bu. A kako bi mi i pre​tu​r a​li
kad sam stal​no kod kuće, za​šti​ćen sa tri kom​pli​ci​r a​ne uvoz​ne bra​ve?
– Kak​ve bra​ve? – za​ču​di se in​s​pek​tor.
– Bru​no mi ih je do​nio iz Švi​car​ske. To je radi mo​jih vi​o li​na. Po​sje​du​jem sku​po​cje​nu ko​lek​ci​ju
vi​o li​na. Ali, vas to ne može za​ni​ma​ti. Vi​dim vam po pr​sti​ma.
– Po pr​sti​ma?!
 – Ima​te ne​sen​zi​bil​nu ruku! – reći će sta​r i Nagy, kao da se lju​ti zbog toga. – Vas zvuk vi​o li​ne za​-
ci​je​lo ne može nag​na​ti na dub​lje emo​ci​je. Si​g ur​no ima​te po​pu​lis​tič​ki ukus. No​vo​kom​po​ni​r a​na na​zal​-
na ar​la​uka​nja, do​ma​ći šla​g e​r i... Ne, vi​o li​na ne! Mo​žda još ona u ru​ka​ma ras​po​mam​lje​nih Ci​g a​na, ali
oz​bi​ljan gu​dač​ki kon​cert, to ne...
– Ima​te pra​vo, ali ne​mam baš po​pu​lis​tič​ki ukus.
– Pa šta onda vo​li​te? – ra​doz​na​lo ga po​g le​da sta​r ac.
– Džez. Char​lie Par​ker i slič​no. Ali, ne​mam baš mno​g o vre​me​na za...
– Ma, znao sam! – od​mah​ne ru​kom sta​r i. – Sve je to isto!
Pu​šta​ju​ći sta​r og da pri​ča o glaz​bi, in​s​pek​tor za​do​volj​no na​pi​pa klju​čić u unu​tar​njem dže​pu po​s​-
ljed​njeg odi​je​la i otvo​r i kov​če​žić. Prvo što je spa​zio bio je isti ona​kav Mag​num ka​kav je po​sje​do​vao i
laž​ni Ju​r a​g a. Po​r ed re​vol​ve​r a bila je sme​đa, ko​žom pre​svu​če​na ku​ti​ja s po​sjet​ni​ca​ma. Iz​va​di jed​nu i
po​g le​da što na njoj piše. Bila je otis​nu​ta na fi​nom, bez​drv​nom pa​pi​r u i mo​der​no di​zaj​ni​r a​na. Tekst je
gla​sio:
Mr BRU​N O KEL​LER
»ITER«

Ide​en – Tec​h​no​l o​g ie – Re​ali​sa​ti​o n

New York • Pa​ris • Fran​k ​furt • Zürich

Is​pod toga bile su sit​no otis​nu​te neke adre​se i te​le​fon​ski bro​je​vi u Züric​hu i Fran​k​fur​tu. Vje​r o​jat​no
sje​di​šta kor​po​r a​cij​skih po​druž​ni​ca. Uza sve ovo, na nes​kri​ven Ba​ni​ćev ushit, u kov​če​ži​ću su bile i
dvi​je JVC vi​deo-ka​ze​te, te žuta ku​ver​ta za​li​jep​lje​na se​lo​tej​pom. Vi​djev​ši ka​ze​te, shva​ti da je pre​te​kao
Kel​le​r o​ve pro​g o​ni​te​lje, koji za​ci​je​lo nisu ima​li poj​ma o sta​r om uja​ku, pa je tako dra​g o​cje​ni pli​jen
pao nje​mu u ruke.
– Gos​po​di​ne Nagy – reče ok​li​je​va​ju​ći – bo​jim se da ću ovaj kov​če​žić mo​r a​ti uze​ti. Jas​no, na​pi​sat
ću vam po​t​vr​du i pos​li​je će vam sve biti vra​će​no. Je​di​no... re​vol​ver... pret​pos​tav​ljam da za nj ne​ma​te
do​zvo​le.
– Kako bih imao! Pa, to je valj​da Bru​nov re​vol​ver? Ma, uz​mi​te sve, in​s​pek​to​r e! Samo ako još
uvi​jek vri​je​di naša po​g od​ba.
– To je u redu – pro​mrm​lja Ba​nić, a onda ras​trg​ne se​lo​tejp i iz ku​ver​te iz​vu​če šest po​la​r o​id​nih
fo​to​g ra​fi​ja u ko​lo​r u. Tek to mu se uči​ni pra​vim is​traž​nim pli​je​nom. Svih šest fo​to​sa po​ka​zi​va​lo je
dva mu​škar​ca u raz​li​či​tim po​lo​ža​ji​ma i od​no​si​ma. Je​dan je bio de​beo, si​jed i će​lav. No​sio je bi​je​lu
pot​ko​šu​lju, na​pe​tu pre​ko tr​bu​ha i smi​ješ​ne lju​bi​čas​te ga​ći​ce kak​ve se mogu vi​dje​ti u por​ni​ći​ma. Na
ne​ki​ma od fo​to​sa de​belj​ko je sje​dio na ka​uču, na ne​ki​ma je le​žao, a na jed​nom je kle​čao pred dru​g im
mu​škar​cem. Dru​g i je mu​ška​r ac bio mlad, li​je​pe, vit​ke gra​đe i ru​ta​vih prsa. Na sebi je imao samo žen​-
ski stez​nik, ukra​šen cr​nom čip​kom i žen​ske ča​r a​pe. Od​nos snim​lje​nih mu​ška​r a​ca bio je sa​svim ne​-
dvo​smis​len, po​naj​pri​je zbog toga što je spo​lo​vi​lo mla​di​ća u žen​skom stez​ni​ku sa​svim ne​dvoj​be​no
bilo u erek​ci​ji.
In​s​pek​tor okre​ne jed​nu od fo​to​g ra​fi​ja i spa​zi flo​mas​te​r om is​pi​sa​nu re​če​ni​cu:
»DIE GRA​UZO​NE«, was ist das?7
 7.

Po​no​vo je sni​je​ži​lo. Gus​to i, kako je u jed​noj knji​zi pro​či​tao – ne​utješ​no! Nije imao ne​kih oso​bi​-
tih sklo​nos​ti spram knji​žev​nos​ti, ali bi tu i tamo pro​či​tao po koju knji​g u. Za​ču​do, ni​kad ga se ne bi
doj​mio sa​dr​žaj, pro​blem ili po​r u​ka što ju je knji​g a tre​ba​la do​šap​nu​ti či​ta​o cu, ali bi ga kat​kad po​tres​la
neka re​če​ni​ca. Jed​na je​di​na re​če​ni​ca unu​tar kak​vih par sto​ti​na stra​ni​ca tek​s​ta. Tako je bilo i s re​če​ni​-
com: sni​je​ži​lo je gus​to i ne​utješ​no. Kod sta​r og, is​hla​pje​log, ali čud​nog i za​nim​lji​vog gos​po​di​na
Nagya os​tao je ma​nje od sat vre​me​na, a na​po​lju se već bio na​ku​pio po​pri​li​čan po​krov svje​žeg sni​je​-
ga. Nuk​le​ar​ni će rat pre​ži​vje​ti samo škor​pi​o ni, usi​je​če mu se u gla​vu re​če​ni​ca što ju je ju​čer čuo na
ra​di​ju, pa po​mis​li kako i ta re​če​ni​ca zvu​či kao da je iz ne​kog mrač​nog, apo​ka​lip​tič​nog knji​žev​nog
dje​la. Ili, mo​žda ne »mrač​nog«? Mo​žda bo​lje »ma​g lo​vi​tog«, po​put ove ma​g le što se već da​ni​ma ne
diže sa za​g re​bač​kih uli​ca.
Par​ki​r ao je kola, uzeo Sam​so​ni​te i kre​nuo pre​ma ure​du. Kroz iz​log ka​fi​ća u ko​jem se po​čes​to
ća​ska​lo, spa​zi Ko​ma​r a i sje​ti se da mu je on u ovom tre​nu naj​po​treb​ni​ji. Jer, in​s​pek​tor Ko​mar po​s​-
ljed​njih je de​se​tak go​di​na pro​veo čač​ka​ju​ći po pri​vred​nom kri​mi​na​lu, tako da je bio pra​vi živi re​g is​-
tar po​da​ta​ka o pri​vred​nim po​du​ze​ći​ma, oso​bi​to o oni​ma gdje je »smr​dje​lo«. Čak su go​vor​ka​li da po​-
sje​du​je pri​r o​đe​no čulo za ot​kri​va​nje mal​ver​za​ci​ja i u sre​di​na​ma gdje su stva​r i pri​vid​no išle kao po
loju, i gdje su se svi kle​li da je za​ko​ni​tost prvi i os​nov​ni sve​ti prin​cip pos​lo​va​nja.
Ko​mar je sta​jao sam, os​lo​njen o pult, is​pred nje​g a pu​ši​la se kava, a po​g led je upro ne​ka​mo van,
kao da po​ku​ša​va pre​bro​ji​ti pa​hu​lji​ce što su pri​je​ti​le da za​tr​pa​ju uli​cu.
– Sta​r i moj – obra​du​je se Ko​mar čim ga je spa​zio. – Slu​tim da si se ne​le​g al​no obo​g a​tio. Ovaj
Sam​so​ni​te pred​stav​lja pra​vo malo bo​g at​stvo. Mo​r at ću za​vi​r i​ti u tvo​je knji​g o​vod​stvo.
– Imaš pra​vo – reče Ba​nić, stav​lja​ju​ći kov​če​žić na pult. – Mo​žda i jest pra​vo malo bo​g at​stvo.
Kao što bi prez​r e​ni pis​ci kri​mi​ća rek​li: »U nje​mu bi se mo​g ao na​la​zi​ti ključ od​g o​net​ke jed​nog slu​ča​-
ja.«
– Ključ od​g o​net​ke! Ha, ha, ha – na​smi​je se Ko​mar. – Ne bi li bilo lo​g ič​ni​je ka​za​ti »ključ za​g o​-
net​ke«? Ho​ćeš li ne​što po​pi​ti? Vi​nja​čić?
Ba​nić osje​ti kako mu je ne​što gor​ko kliz​nu​lo jed​nja​kom; od ju​tra nije ni​šta po​pio, ali je bio si​-
gu​r an da je Ko​ma​r o​va po​nu​da čis​ta ko​le​g i​jal​na pro​vo​ka​ci​ja.
– Znaš da više ne pi​jem – od​vra​ti on i iz​va​di ci​g a​r e​tu. Mo​r ao je na​dok​na​di​ti sat pri​sil​ne ap​s​ti​nen​-
ci​je na koju ga je pri​mo​r ao bron​hi​tis sta​r og ko​lek​ci​o na​r a vi​o li​na. – Tre​bam tvo​ju po​moć. In​for​ma​ci​-
ja iz tvog re​so​r a.
Ko​mar ga upit​no po​g le​da.
– Ne znam ko​li​ko si upoz​nat s pos​to​ja​njem sta​no​vi​te fir​me ITER, tre​ba​lo bi mi ne​ko​li​ko po​da​ta​-
ka o njoj. Čini se da se radi o stra​nom ula​g a​ču koji po​di​že ne​ka​kav objekt kod nas.
In​s​pek​tor Ko​mar ga je i da​lje gle​dao s do​zom ne​vje​r i​ce.
– Ti nisi čuo za ITER? – upi​ta, srk​nuv​ši vru​ću kavu. – Pri​je ne​ko​li​ko go​di​na o tome se dos​ta pi​-
sa​lo, a onda kao da je palo u za​bo​r av.
– Pro​mak​nu​lo mi je – po​ma​lo će skru​še​nim gla​som Ba​nić.
 – ITER, ili »aj-ti-er« je tran​s​na​ci​o nal​na agen​ci​ja, koja aku​mu​li​r a ka​pi​tal za​in​te​r e​si​r a​nih za​pad​-
nih fir​mi i us​mje​r a​va ga u za​jed​nič​ke pos​lo​ve s tre​ćim zem​lja​ma. Ko​li​ko ja znam, sam ITER ni​šta ne
pro​izvo​di, te je neka vr​sta po​du​zet​nič​ko-fi​nan​cij​ske tran​smi​si​je.
– Radi ne​što kod nas?
– Ko​li​ko se sje​ćam – nas​ta​vi Ko​mar i na​pra​vi lice kao da se po​ku​ša​va pri​sje​ti​ti, prem​da je to bila
re​to​r ič​ka poza – no​vi​ne su pi​sa​le o ne​ko​li​ko pro​je​ka​ta, ali mis​lim da se sve sve​lo na Mul​ti​kem. Stvar
je u po​čet​ku še​pa​la ali se sada brže kre​nu​lo.
– Mul​ti​kem?
– Što se ču​diš? – pre​ko​r i ga Ko​mar. – I o Mul​ti​ke​mu se pi​sa​lo! Mul​ti​kem je na​ziv tvor​ni​ce, dje​lo
do​ma​ćeg ula​g a​ča i ITER-ove zdra​ve de​viz​ne injek​ci​je. To je ke​mij​sko-in​dus​trij​ski objekt neg​dje na
hr​vat​sko-slo​ven​skoj gra​ni​ci. Mis​lim da će pro​izvo​di​ti ne​kak​va ve​zi​va i kom​po​nen​te za boje, kao i
nova uni​ver​zal​na lje​pi​la. Ali, ne ku​žim ti se ja u teh​no​lo​g i​ju.
– Stvar je već pro​r a​di​la? – za​ni​mao se Ba​nić.
– Ma, drek! – od​mah​ne ru​kom Ko​mar. – Ko​li​ko znam, još su na te​me​lji​ma. Čeka ih još do​vr​še​-
nje objek​ta i mon​ta​ža pro​izvod​nih la​na​ca. Mis​lim da se radi o fran​cu​skoj... ili ja​pan​skoj teh​no​lo​g i​ji...
vrag će ga zna​ti! Što ne odeš tamo i ne ras​pi​taš se?
– Kako? Re​kao si da su po​di​g li tek te​me​lje?
– Is​u​se, pa ti si kli​nac, a ne in​s​pek​tor! Pa, ne​ćeš ša​la​ba​za​ti po te​me​lji​ma! Kao i sva​ka pra​va fir​ma
u os​ni​va​nju, i Mul​ti​kem ima već odav​no pos​lov​ne pros​to​r i​je, di​r ek​to​r a, in​že​nje​r e... Za​huk​ta​li po​g on
koji tro​ši, a još uvi​jek ni​šta ne pro​izvo​di.
– Gdje su im pros​to​r i​je?
– Ot​ku​pi​li su i adap​ti​r a​li dva sta​na u Gun​du​li​će​voj uli​ci. Straš​na stvar, čuo sam. Iz​va​na, po​dr​ti​na
od zgra​de, a iz​nu​tra, su​per​mo​der​na, kom​pju​te​r i​zi​r a​na pos​lov​ni​ca iz ame​r ič​kih fil​mo​va. Dva​de​set
prvo sto​lje​će! Ne znam toč​nu adre​su, ali ćeš je naći u te​le​fon​skom ime​ni​ku.
– Tko im je di​r ek​tor?
– Čuo si za Si​ni​šu Kos​tel​ca?
– Onog biv​šeg po​li​ti​ča​r a?
– Da! – po​t​vr​di Ko​mar i is​pi​je os​ta​tak kave. – Sta​r a pri​ča. Slo​vio je kao auto​r i​tar​na faca, pa su
valj​da sma​tra​li kako je bo​lje da u ovom pe​r i​o du de​mo​kra​ti​za​ci​je svo​ju auto​r i​ta​tiv​nost upo​tri​je​bi u
pos​lo​vi​ma ma​na​ge​men​ta. Je​sam li do​bro re​kao? Haj​de, ti znaš en​g le​ski.
Ba​nić se za​mis​li.
– Si​ni​ša Kos​te​lac – sje​ti se ko​nač​no – nije li to onaj što je na te​le​vi​zi​ji...
– Jest, jest – pre​ki​ne ga Ko​mar. – Po tome je i poz​nat! Imao je na ne​kak​vom »okru​g lom sto​lu«
sr​ča​ni na​pad pred TV-ka​me​r a​ma. Pro​pa​la im emi​si​ja. Ali, to je bilo pri​je se​dam-osam go​di​na.
Ba​nić zgra​bi Sam​so​ni​te, poz​dra​vi na br​zi​nu i kre​ne pre​ma iz​la​zu.
– Sta​r i, če​kaj! Pa ne​ćeš valj​da iz ovih sto​pa Kos​tel​cu? Di​r ek​to​r i tak​vih fir​mi više su ti u ino​zem​-
s​tvu, nego ov​dje! Mo​r aš se naj​a​vi​ti. I pazi šta ra​diš!
– Za​što? – zas​ta​ne Ba​nić, pri​je no što će iz​i​ći.
– To su osjet​lji​ve fir​me! Da ne na​pra​viš piz​da​r i​ju po​put one u Es​pla​na​di.
– Zna​či, De​lić ti je re​kao? – na​mr​šti se Ba​nić.
 – Jas​no. Zbog te ne​smo​tre​nos​ti kod nje​g a si po​tro​šio po​s​ljed​nji kre​dit. Raz​miš​lja što će s to​bom.
– Može me... – pro​mrm​lja Ba​nić za sebe i iz​a​đe na​po​lje.
Ušao je u ured i po​hra​nio kov​če​žić na si​g ur​no mjes​to, a onda na​le​tio na ne​za​o bi​laz​nog Sti​pe​ti​ća.
– In​s​pek​to​r e, is​pi​tao sam onaj ko​ma​dić tka​ni​ne s me​tal​nim dug​me​tom. Ka​li​ča​nin ima re​g is​tar s
uzor​ci​ma tka​ni​na i dug​me​ta svih poz​na​tih uni​for​mi koje se ko​r is​te na te​r i​to​r i​ju SFRJ. To što ste naš​li
ne pri​pa​da ni jed​nom od poz​na​tih uzo​r a​ka.
– Ka​li​ča​nin ima baš sve uzor​ke uni​for​mi? – ras​tre​se​nim će gla​som in​s​pek​tor, tra​že​ći us​put u te​-
le​fon​skom ime​ni​ku Mul​ti​ke​mo​vu adre​su.
– Baš sve! Zna​te kako je on sis​te​ma​ti​čan.
– A ima li uzo​r ak uni​for​me iz Ver​di​je​ve Aide? I to se ko​r is​ti na te​r i​to​r i​ju SFRJ, oso​bi​to u HNK!
Os​tav​lja​ju​ći lju​ti​tog i uvri​je​đe​nog Sti​pe​ti​ća, in​s​pek​tor Ba​nić po​hi​ta pre​ma Mul​ti​ke​mu, na​da​ju​ći
se da će za​te​ći di​r ek​to​r a Kos​tel​ca.
Pos​lov​ni​cu Mul​ti​ke​ma pro​na​šao je vrlo lako. Na ula​zu de​r ut​ne če​tve​r o​kat​ni​ce pro​či​tao je na​ziv
iz​ve​den mo​der​nim lo​g o​ti​pom, ali na plo​či​ci što se do​ima​la ne​adek​vat​no ma​lom za tako va​žan objekt.
Po​peo se na prvi kat i ušao u hod​nik na či​joj se li​je​voj stra​ni na​la​zio niz ula​za u ured​ske pros​to​r i​je, a
na des​noj – pro​zo​r i što su gle​da​li na dvo​r i​šte. Pri​đe pro​zo​r u i po​g le​da na​po​lje. Ot​pri​li​ke me​tar is​pod
pro​zo​r a, na​la​zio se du​g a​čak bal​kon što se pru​žao duž ci​je​le zgra​de i za​vr​ša​vao stu​biš​nim vra​ti​ma po​-
boč​ne zgra​de, koja je oči​to bila ne​umjes​na na​do​g rad​nja iz​mak​la stro​g oj ur​ba​nis​tič​koj kon​tro​li.
Ina​če, sam hod​nik Mul​ti​ke​ma stvar​no je pod​sje​ćao na en​te​r i​je​r e iz ame​r ič​kih fil​mo​va. Na stro​pu
se na​la​zi​la fu​tu​r is​tič​ka me​tal​no-neo​n​ska kons​truk​ci​ja, koja je ba​ca​la di​fuz​no svje​tlo na de​beo sag sa
ži​vah​nim mi​r o​o v​skim or​na​men​tom. Uz vra​ta od ne​pro​zir​na stak​la, što su se otva​r a​la uz po​moć ne​-
kog elek​tron​skog me​ha​niz​ma, na​la​zi​le su se rom​bo​id​ne po​vr​ši​ne in​ter​fo​na s dis​ple​ji​ma ko​ji​ma in​s​-
pek​tor nije mo​g ao od​g o​net​nu​ti funk​ci​ju.
Ba​nić po​ku​ca na prva vra​ta, ah se ne do​g o​di ni​šta. Po​tom pri​tis​ne jed​no od dug​me​ta is​pod dis​-
ple​ja i od​mah za​ču​je žen​ski glas, koji se kaj​kav​ski ra​zvu​če​nim vo​ka​li​ma uop​će nije uk​la​pao u high-
tech am​bi​jent.
Kad je re​kao tko je i što je, vra​ta se otvo​r e i on uđe u pros​to​r i​ju. Lje​pu​škas​ta taj​ni​ca u pla​vom
kos​ti​mu pod​sje​ti ga na stju​ar​de​su. Tek po na​r an​čas​tom ini​ci​ja​lu Mch shva​ti da se radi o ne​koj vr​sti
služ​be​ne uni​for​me, pa se upi​ta ima li pe​dant​ni Ka​li​ča​nin i nju u svo​joj ko​lek​ci​ji uzo​r a​ka.
– Ima​te sre​ću, sti​g li ste u po​s​ljed​nji čas. Di​r ek​tor upra​vo leti za Zürich, ali će vas na​čas pri​mi​ti.
Iz​vo​li​te!
Taj​ni​ca mu otvo​r i vra​ta i pus​ti ga u di​r ek​to​r o​vu sobu.
Di​r ek​tor Kos​te​lac bio je čo​vjek šez​de​se​tih go​di​na, okru​g la lica, pu​nih, oval​nih obra​za, do​bro
oču​va​ne i vje​r o​jat​no obo​je​ne kes​te​njas​te kose, te sil​no de​be​la ti​je​la, čije su se broj​ne obli​ne jas​no
ocr​ta​va​le is​pod sku​pog svi​je​tlo​pla​vog odi​je​la. Na li​je​vom obra​zu imao je tam​nu bra​da​vi​cu, a iz nos​-
ni​ca mu je str​ši​lo ne​ko​li​ko dla​či​ca. Sje​dio je za mo​der​nim stak​le​nim sto​lom u udob​noj kož​noj fo​te​lji
s ana​tom​skim pod​lo​škom. Iza nje​g a je bila zas​ta​klje​na po​li​ca s knji​g a​ma, a na po​li​ci ču​dan mo​bil od
kro​mi​r a​nog me​ta​la, koji se okre​tao i iz​g le​dao po​put do​sa​nja​nog per​pe​tu​um mo​bi​la. Li​je​vo od di​r ek​-
to​r o​va sto​la na​la​zio se me​tal​ni pult sa dva kom​pju​to​r a, dok je na des​noj stra​ni bila vi​tri​na sa spi​si​ma i
knji​g a​ma. Ve​lik dio straž​njeg zida bio je zas​trt mo​der​nis​tič​kom ap​s​trak​ci​jom ko​joj Ba​nić ne bi ni u
snu po​g o​dio auto​r a.
In​s​pek​tor sjed​ne na​su​prot Kos​tel​cu i osje​ti ne​la​g o​du. Na​la​zio se u svi​je​tu ko​jem ni po čemu nije
pri​pa​dao. U oči su mu uda​r a​li odb​ljes​ci oval​nih plo​či​ca mo​bi​la pa na tren žmir​ne. Kos​te​lac se na​smi​-
je shva​tiv​ši nje​g o​vu zbu​nje​nost.
– To je zgod​na igrač​ka! Naj​no​vi​ji ame​r ič​ki me​ha​nič​ki mo​bil. Ima zgod​no ras​po​r e​đe​ne mase i
le​ža​je mi​ni​mal​nog ot​po​r a. Kad ga po​kre​ne​te, može se tjed​ni​ma okre​ta​ti. Sta​vio sam ga ova​mo, jer na
zgo​dan na​čin sim​bo​li​zi​r a naš pot​hvat. Uz mi​ni​mum po​tro​ška iz​a​zva​ti ap​so​lut​no ko​r is​no, is​pla​ti​vo
pro​izvod​no kre​ta​nje. Mo​der​na teh​no​lo​g i​ja jest uvi​jek to, i samo to! Ka​pi​r a​te, in​s​pek​to​r e? – iz​dek​la​-
mi​r ao je di​r ek​tor Kos​te​lac svo​ju ti​r a​du, gla​som pu​nim si​g ur​nos​ti i sa​mo​do​pad​nos​ti. Vje​r o​jat​no mu je
nje​g ov vi​so​ko​teh​no​lo​ški bas​ti​o n uli​je​vao osje​ćaj nad​moć​nos​ti pred obič​nim po​li​cij​skim in​s​pek​to​-
rom. – Dra​g i moj in​s​pek​to​r e – nas​ta​vi di​r ek​tor – ušli ste u em​brij bu​du​ćeg vi​so​ko​teh​no​lo​škog sna, a
tamo gdje se os​tva​r u​ju sno​vi malo je slo​bod​nog vre​me​na, pa vas mo​r am upo​zo​r i​ti da za vas imam tri
do pet mi​nu​ta vre​me​na jer upra​vo le​tim za Zürich, Pa​r iz i Fran​k​furt. Bu​di​te la​pi​dar​ni i eg​ze​ku​tiv​ni, i
daj​te mi vaše re​fe​r en​ce.
– Re​fe​r en​ce?! – za​ču​di se Ba​nić.
– Sva​ka​ko! Doš​li ste po pos​lu čiju mi le​g i​tim​nost mo​r a​te do​ka​za​ti re​fe​r en​ca​ma. Ukrat​ko, koji
vas je druš​tve​ni auto​r i​tet us​mje​r io ova​mo? Za​bo​g a, pa ne​će​te mi valj​da reći da ste doš​li zbog toga što
sam kri​vo par​ki​r ao auto!
– Ne​mam re​fe​r en​ci – tiho će Ba​nić, sve​jed​na​ko pro​ma​tra​ju​ći hip​no​tič​ke obr​ta​je mo​bi​la.
– U tom slu​ča​ju...
– U bilo kom slu​ča​ju, vi ćete me sas​lu​ša​ti tih tri do pet mi​nu​ta – ra​sku​r a​ži se Ba​nić. – Vi ste gra​-
đa​nin ove zem​lje i duž​ni ste po​mo​ći u is​tra​zi koja ima za​kon​ski le​g i​ti​mi​tet bez druš​tve​nih i po​li​tič​kih
re​fe​r en​ci.
– Oho! – trg​ne se Kos​te​lac i sam iz​ne​na​đen od​r je​ši​toš​ću in​s​pek​to​r a. – Pa​zi​te, iza Mul​ti​ke​ma sto​ji
druš​tve​ni in​te​r es i odre​đe​ni auto​r i​te​ti. Ako vi ne​ma​te re​fe​r en​ce, Mul​ti​kem ih ima. Sto​g a, ako ste doš​li
nju​ška​ti po Mul​ti​ke​mu, mo​r am vam od​mah reći...
– Ne mo​r a​te se tru​di​ti, ni​sam do​šao nju​ška​ti po Mul​ti​ke​mu. Ra​dim na slu​ča​ju u ko​jem bis​te mi vi
kao di​r ek​tor mo​g li po​mo​ći.
– A ka​kav je to slu​čaj?
– Uboj​stvo. I to s pre​du​miš​lja​jem.
Kos​te​lac se uoz​bi​lji i na​kaš​lje, a onda poče lup​ka​ti ka​ži​pr​stom po stak​le​noj po​vr​ši​ni sto​la.
– Tko je ubi​jen?
– Bru​no Kel​ler.
Di​r ek​tor pres​ta​ne lup​ka​ti, stis​ne šaku i us​ta​ne:
– Ne​mo​g u​će!
Či​ni​lo se da ga je vi​jest uz​bu​di​la; bilo je oči​g led​no da zna tko je Bru​no Kel​ler.
– Kad je ubi​jen?
– Dva dana pri​je Nove go​di​ne.
– No, no, da​lje! Za​što je ubi​jen, i kako? – uz​r u​ja​nim će gla​som Kos​te​lac.
– Di​r ek​to​r e! – od​luč​no će in​s​pek​tor. – Rek​li ste da ima​te mak​si​mal​no pet mi​nu​ta vre​me​na, od
ko​jih smo već po​tro​ši​li če​ti​r i. Do​pus​ti​te da u ovoj pre​o s​ta​loj mi​nu​ti ja pos​tav​ljam pi​ta​nja, a ne vi...
Kos​te​lac za​šu​ti. Sada je oda​vao mno​g o krot​ki​jeg čo​vje​ka.
 – Odr​ža​va​li ste kon​tak​te s po​koj​nim Kel​le​r om? – upi​ta Ba​nić.
– Pos​lov​ne. Ali ri​jet​ke. U svim re​le​vant​ni​jim kon​tak​ti​ma s ITER-om, ge​ne​r al​ni kon​zul​tant i pos​-
lov​ni emi​sar je gos​po​din Ger​hard Sc​hulz, dok je Kel​ler bio od dru​g os​te​pe​ne važ​nos​ti. No, i sam gos​-
po​din Sc​hulz je spo​r a​di​čan kon​takt po dru​g oj li​ni​ji. Ovu pos​lov​nu ko​o r​di​na​ci​ju obav​ljam di​r ek​t​nim
su​sre​ti​ma s ITER-ovim lju​di​ma u Züric​hu, Fran​k​fur​tu i Pa​r i​zu. Tamo su mi re​fe​r en​ce gos​po​din ge​ne​-
ral​ni ru​ko​vo​di​lac is​toč​nog sek​to​r a Sti​egler, gos​po​da Fra​nju i Gar​di​ner, di​r ek​tor inves​ti​ci​ja Brom​ba​-
uer...
Omi​lje​na ri​ječ di​r ek​to​r a Kos​tel​ca bila je »re​fe​r en​ca«, shva​ti Ba​nić, tru​de​ći se da ga ne pre​ki​da.
– Kao što valj​da zna​te, ITER je stra​ni su​fi​nan​ci​jer ovog ke​mij​skog kom​plek​sa, koji će pro​izvo​-
di​ma lje​pi​la nove teh​no​lo​g i​je ops​krb​lji​va​ti do​bar dio Evro​pe i Azi​je... Kru​ci​jal​na važ​nost bu​du​će vi​-
so​ke se​r i​je pro​izvo​da na​la​že per​pe​tu​ira​ni i po​uz​da​ni kon​takt...
– Di​r ek​to​r e! – umol​nim ga gla​som pre​ki​ne in​s​pek​tor. – Os​ta​vi​te te li​je​pe ri​je​či za kak​vu bu​du​ću
pro​mo​tiv​nu kon​fe​r en​ci​ju za štam​pu... Re​ci​te mi, mo​lim vas, što sve zna​te o Bru​ni Kel​le​r u?
Kos​te​lac se prvo za​mis​li, a onda poče:
– Do​la​zio je ova​mo tri-če​ti​r i puta s di​je​lo​vi​ma pro​jek​t​ne do​ku​men​ta​ci​je u svoj​stvu struč​no upu​-
će​na ku​r i​r a. Imao je i sta​no​vi​te kre​den​ci​ja​le... ov​las​ti u in​ter​pre​ta​ci​ji po​je​di​nih pro​jek​t​nih seg​me​na​ta...
– Kel​ler je bio ITER-ov rad​nik?
– Jest – brzo će Kos​te​lac – prem​da je to po​zi​ci​ja koju ter​min »rad​nik« sla​bo po​kri​va. On je bio
ITER-ov agent u sek​to​r u Is​toč​ne Evro​pe, sa sta​no​vi​tim is​kus​tvi​ma u Ma​đar​skoj i Polj​skoj. Ono što je
on do​no​sio, pred​stav​lja pos​lov​nu taj​nu o ko​joj vam ja...
– Ne za​ni​ma​ju me vaše pos​lov​ne taj​ne. Re​ci​te mi samo da li je Kel​ler imao uvi​da u sve te pos​-
lov​ne taj​ne?
Kos​te​lac se na​čas zbu​ni, ali onda kao da se do​sje​ti:
– Samo do odre​đe​nog pra​g a taj​nos​ti. Za viši stu​panj bio je ov​la​šten gos​po​din Ger​hard Sc​hulz.
– Sc​hulz je ta​ko​đer do​la​zio ova​mo?
– Pa, re​kao sam vam da su Kel​ler i Sc​hulz bili je​di​ni ITER-ovi kon​tak​t​me​ni koji su do​la​zi​li ova​-
mo.
– Pret​pos​tav​ljam da su se Kel​ler i Sc​hulz poz​na​va​li?
– Ra​zum​lji​vo! – reče Kos​te​lac. – Kako se ne bi poz​na​va​li!
– A gdje bih mo​g ao pro​na​ći gos​po​di​na Sc​hul​za?
– Slu​šaj​te! – upe​r i Kos​te​lac prst u Ba​ni​ća. – Iz​bij​te sebi iz gla​ve to da ćete sa Sc​hul​zom moći tek
tako raz​g o​va​r a​ti! On je stra​ni dr​žav​lja​nin, ugle​dan pos​lov​ni part​ner, i tu ćete sva​ka​ko mo​r a​ti an​g a​ži​-
ra​ti kon​zu​lat. Ali, sum​njam da će pris​ta​ti na raz​g o​vor. Za​ci​je​lo će vam pos​la​ti advo​ka​ta...
– Kad dođe pos​lom u Za​g reb, gdje od​sje​da?
– Za​ni​ma vas nje​g o​va za​g re​bač​ka adre​sa?
– Upra​vo to.
– E, vi​di​te – Kos​te​lac ce​r e​mo​ni​jal​no ra​ši​r i ruke – ona je kraj​nje pro​mjen​lji​va!
– Do​bro – slo​ži se Ba​nić, zna​ju​ći da će do Sc​hul​za mo​r a​ti do​pri​je​ti na dru​g i, lu​ka​vi​ji na​čin. – Je
li vam poz​na​to da li je Kel​ler u Za​g re​bu imao kak​vih pri​ja​te​lja, zna​na​ca...
– To ne znam – od​luč​no će Kos​te​lac.
 – Dru​že di​r ek​to​r e, šo​fer vas čeka. Za​kas​nit ćete na chec​king! – za​ču​je se glas taj​ni​ce iz in​ter​fo​na
što je sta​jao na sto​lu.
– Neka još mal​ko pri​če​ka! – od​vra​ti Kos​te​lac, a onda se okre​ne Ba​ni​ću. – Uboj​stvo gos​po​di​na
Kel​le​r a – nas​ta​vi – za​ci​je​lo spa​da u do​me​nu nje​g o​vih pri​vat​nih re​la​ci​ja, a pri​r o​da mog od​no​sa s njim
bila je stro​g o pos​lov​na. Bo​jim se, in​s​pek​to​r e, da vam neću moći pru​ži​ti va​lja​nih in​for​ma​ci​ja. Nje​g o​-
va smrt me kos​nu​la, jer mi se do​pa​dao, bu​du​ći je bio na​ši​je​nac, ali smrt je či​nje​ni​ca koja ne od​g a​đa
pos​lo​ve. ITER će ime​no​va​ti no​vog kon​tak​t​me​na, a do tada će pos​lov​na tran​zi​ci​ja pas​ti na leđa gos​po​-
di​na Sc​hul​za. In​s​pek​to​r e, to je sve! Mo​r am ići, avi​o n za Zürich za​ci​je​lo neće pro​mi​je​ni​ti svoj de​par​-
tu​re zbog va​ših is​traž​nih pos​lo​va.
Kos​te​lac ner​voz​no us​ta​ne, a Ba​nić iz​vu​če sli​ku laž​nog Ju​r a​g e i sta​vi je pred di​r ek​to​r a.
– Poz​na​je​te li ovog?
– Tko vam je taj? – upi​ta Kos​te​lac, je​dva i po​g le​dav​ši sli​ku.
– Neki pop-pje​vač?
– Mo​g u​ći ubo​ji​ca.
– Ni​kad vi​dio – reče di​r ek​tor, a onda se nag​ne nad in​ter​fon.
– Moj ka​put i ko​fer! – za​po​vje​di.
– Kada bih mo​g ao vi​dje​ti vašu lo​ka​ci​ju? – iz​ne​na​da će Ba​nić, tek to​li​ko da vidi Kos​tel​če​vu re​ak​-
ci​ju.
– Kak​vu lo​ka​ci​ju?
– Pa, to, gdje po​di​že​te taj teh​no​lo​ški san. Vo​lio bih ba​ci​ti po​g led.
– Zar ste po​lu​dje​li? – iz​ne​na​di se di​r ek​tor. – Kak​ve veze ima ta lo​ka​ci​ja s Kel​le​r o​vom smr​ću? –
Osim toga – nas​ta​vi mir​ni​jim to​nom – nema se tu šta vi​dje​ti. To su tek te​me​lji. A i nije do​pu​šte​no!
Kom​ple​tan pro​jekt je pod ne​kom vr​stom em​bar​g a. Šti​ti​mo ek​s​klu​zi​vi​tet...
– Ka​kav ek​s​klu​zi​vi​tet mogu ima​ti te​me​lji?
– Ona​kav ka​kav vi ne bis​te mo​g li ra​zu​mje​ti! – od​bru​si Kos​te​lac i kre​ne pre​ma iz​la​zu, koji je sve
više zak​la​njao svo​jom tje​le​si​nom. – Vrlo ste zna​ti​želj​ni! Sva​ka​ko ću ja​vi​ti va​šem pret​pos​tav​lje​nom da
ovak​ve raz​g o​vo​r e ubu​du​će naj​a​vi... i, uop​će, da is​pi​ta nji​hov opor​tu​ni​tet.
»Samo mi to tre​ba«, po​mis​li Ba​nić, iz​la​ze​ći za Kos​tel​cem. Ali, kako mu vrag nije dao mira, pos​-
ta​vi još jed​no pi​ta​nje:
– Nije li vam mo​žda poz​na​to zna​če​nje ter​mi​na »Die Gra​uzo​ne«?
– Nije! – od​bru​si Kos​te​lac, i ne okre​nuv​ši se.
Taj​ni​ca po​mog​ne di​r ek​to​r u da obu​če ka​put, i doda mu ko​fer, a po​tom ga uljud​no i ser​vil​no is​-
pra​ti na hod​nik.
U tom krat​kom tre​nu ra​doz​na​li Ba​nić is​ko​r is​ti pri​li​ku što je os​tao sam u sobi, pa za​vi​r i u pa​pir
što je le​žao na nje​nom sto​lu. Bila je to kar​ta spe​ci​jal​ka s toč​no ucr​ta​nom lo​ka​ci​jom Mul​ti​ke​mo​va gra​-
di​li​šta.
 8.

Po​što se kas​no pos​li​je pod​ne vra​tio s pos​la, od​lo​žio je ta​šku, iz​va​dio iz nje dvi​je ka​ze​te što ih je
tog do​pod​ne​va pro​na​šao kod Kel​le​r o​va uja​ka, i po​ku​šao spra​vi​ti ne​što za jelo. Sku​hao je špa​g e​te,
pre​lio ih uma​kom od raj​či​ce, po​si​pao par​me​za​nom i, po​no​san na dje​lo vlas​ti​tih ruku, ku​šao svoj kas​-
ni po​pod​nev​ni ru​čak. Ti​jes​to je bilo gnje​ca​vo, pre​ku​ha​no, a umak ne​uku​san. Lupi lju​ti​to ša​kom po
sto​lu, pa is​tre​se sve u sliv​nik, od​lu​čiv​ši da će kas​ni​je po​jes​ti ne​što vani. U taj čas ogla​si se te​le​fon u
pre​dvor​ju.
Bila je Li​di​ja.
– Zva​la sam te ne​ko​li​ko puta u ured, ali su mi rek​li da si iz​a​šao.
Glas joj je bio mi​r an, da​pa​če ve​dar.
– Kako je mala?
– Radi toga te i zo​vem. Pri​lič​no je do​bro i rek​la je da bi da​nas rado ve​če​r a​la s to​bom. Ho​ćeš li je
iz​ves​ti? Če​kat će te u se​dam.
– Smi​je na​po​lje? – upi​ta on, i sam pri​mi​je​tiv​ši da u po​s​ljed​nje vri​je​me s biv​šom že​nom raz​g o​va​-
ra sve u ne​kim mi​ni​mal​nim re​če​ni​ca​ma.
– Na​r av​no.
– A, što je s nje​nim na​la​zi​ma? – upi​ta, sa stra​hom iš​če​ku​ju​ći od​g o​vor.
– Još mo​r a​mo oba​vi​ti neke stva​r i, ali ono o čemu smo pri​po​vi​je​da​li iz​g le​da ot​pa​da. Jo​sip ju je
odveo k onom Li​pov​še​ku... znaš, onom što uži​va me​đu​na​r od​ni auto​r i​tet...
– I što je taj re​kao... mis​lim u vezi s le​ukem...
– Re​kao je dos​lov​no ova​ko: »Koji vam je to je​bi​vje​tar re​kao?« Tip je straš​no sim​pa​ti​čan ali
prost. Čak ni pred ma​lom nije bi​r ao ri​je​či.
Ba​nić osje​ti kako mu se sa srca ot​ki​da ogrom​na, ne​iz​mjer​na ka​men​či​na, koja se ko​tr​lja i nes​ta​je
neg​dje do​lje, u ne​pro​zir​noj du​bi​ni. Go​to​vo da je za​vo​lio Ta​ma​r i​na, zato što je malu odveo tom sim​-
pa​tič​nom pros​ta​ku in​ter​na​ci​o nal​nog gla​sa.
– Sva​ka​ko ću doći! – reče ra​dos​no. – Neka me mala pri​če​ka, po​tru​bit ću do​lje toč​no u se​dam...
– Ni​ko​la – pre​ki​ne ga ona. – Samo... mo​r aš zna​ti... mo​r aš doći u Ka​ma​ufo​vu... ni​smo više na Bri​-
tan​cu.
Zbu​ni se i za​kaš​lje, ali shva​ti da je to ipak samo gor​ka kap u moru ra​dos​ti. Ono što je naj​važ​ni​je
jest to da mala nema taj užas, po​nav​ljao je u sebi, šu​te​ći s te​le​fon​skom slu​ša​li​com u ruci.
– Ni​ko​la, slu​šaš me?
– Da! Sve je u redu. Za​tru​bit ću pod Ta​ma​r i​no​vim pro​zo​r om u se​dam. Objas​ni​la si mi gdje sta​-
nu​je...
– Gdje sta​nu​je​mo! – is​pra​vi ga Li​di​ja.
Spus​tio je slu​ša​li​cu i stao neo​d​lu​čan na​sred pre​dvor​ja, a onda mu je na pa​met pala jed​na smi​ješ​-
na, po​ma​lo ša​ša​va za​mi​sao. Brzo se is​tu​ši​r ao, pre​svu​kao, sta​vio u džep ka​pu​ta one dvi​je ka​ze​te i
odve​zao se gore, u Her​ce​g o​vač​ku, do sta​na Ma​te​je Ga​špar.
Otvo​r i​la mu je i uis​ti​nu se iz​ne​na​di​la kad ga je ugle​da​la.
– Sme​tao bih vam ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka – reče on i sâm zbu​njen i iz​ne​na​đen.
Ma​te​ja ga uve​de u sobu, u onaj isti tihi, smi​r e​ni am​bi​jent.
– Jes​te li u me​đu​vre​me​nu us​pje​li pro​na​ći ne​što što bi pri​pa​da​lo onom što je pres​pa​vao kod vas?
– upi​ta on, tek tako, valj​da da ne​čim oprav​da svoj ne​na​da​ni do​la​zak.
Ma​te​ja za​ni​je​če po​kre​tom gla​ve.
– Još uvi​jek ne pi​je​te? – upi​ta ga dje​voj​ka, otva​r a​ju​ći vra​ta bi​fea.
– Naj​vi​še ča​ši​cu-dvi​je – na​smi​je se on i pre​kri​ži nogu pre​ko noge.
Pro​ma​trao ju je dok je na​ta​ka​la piće. Nije bio oso​bit psi​ho​log, ni fi​zi​o no​mist, ali mu se ipak uči​-
ni da ona spa​da u ona mla​da ne​za​do​volj​na bića, ko​ji​ma se čini da im ži​vot iz dana u dan ne​po​vrat​no
iz​mi​če iz ruku. Ta zar bi ina​če pus​ti​la u stan ne​poz​na​ta čo​vje​ka koji tvr​di da je po​bje​g ao iz lud​ni​ce?
Ka​za​la je da joj se uči​nio za​nim​ljiv i neo​bi​čan. Ili, mo​žda je ona samo lo​vac na čud​ne, ne​sva​ki​daš​nje
ti​po​ve, upra​vo na onak​ve ka​kav San​ti​ni nije i ni​kad neće biti.
Ste​r e​o tip​no se kuc​nu​še. Osje​tiv​ši kako ga al​ko​hol u grlu ugod​no pec​ka, in​s​pek​tor se pre​pus​ti i
is​pi​je sa​dr​žaj svo​je čaše na​iskap. Po​vu​če​na nje​g o​vim pri​mje​r om, ona ura​di isto tako. Pri​ča​la je da je
one neo​bič​ne noći i s Kel​le​r om mno​g o pila.
A Kel​ler? Kel​ler je sada mi​r an i hla​dan po​put ka​me​na kraj​pu​ta​ša za​vi​je​nog sni​je​g om. Uči​ni mu
se da i ta re​če​ni​ca pri​pa​da ne​koj od dav​no pro​či​ta​nih knji​g a.
– San​ti​ni vas i da​lje pro​g o​ni lju​bo​mor​nim is​pa​di​ma? – upi​ta on, prem​da je slu​tio da je tak​vo pi​-
ta​nje pre​tje​r a​no i ne​pri​lič​no.
– San​ti​ni je zvjer​ka koju tre​ba uke​ba​ti kad se lo​vac iz​do​vo​lji dru​g e lo​vi​ne – reče Ma​te​ja, pa se
za​g o​net​no na​smi​je​ši.
Ba​ni​ću se uči​ni da je ta re​če​ni​ca ba​r ok​no pre​tje​r a​na, ali sa​svim ugod​na zbog dis​kret​nog po​zi​va
koji je po​dra​zu​mi​je​va​la. Sad on uze bocu i na​to​či čaše, čemu se ona nije us​pro​ti​vi​la.
– Iz va​šeg su sta​na od​ni​je​li kri​vu ka​ze​tu – reče Ba​nić, va​de​ći iz dže​pa dvi​je male VHS-ka​ze​te. –
Mo​žda su ove pra​ve. Ne bi​smo li ih mo​g li ča​skom pre​g le​da​ti?
Ona se iz​ne​na​di i po​g le​da ga kao da joj ne​što nije jas​no.
– Kako? Do​pus​tit ćete mi da gle​dam ne​što što je dio is​traž​ne taj​ne?
– Ako imam po​vje​r e​nja u vas, za​što ne?
– Sjest ćemo onda ova​mo, na tro​sjed – pred​lo​ži ona. – Odav​de se bo​lje vidi.
Ba​nić pre​ne​se bocu i čaše i za​va​li se u udo​ban tro​sjed, dok je ona priš​la re​g a​lu, uklju​či​la te​le​vi​-
zor, na​mjes​ti​la prvu ka​ze​tu u ku​ći​šte i uba​ci​la je u vi​deo-re​kor​der.
Za​tim se vra​ti i sje​de do nje​g a tako bli​zu da im se noge do​ta​ko​še. Ba​nić osje​ti la​g an struj​ni udar
ali ne uz​mak​ne. I dok je još na ekra​nu sni​je​ži​lo, ona la​g a​no spus​ti pa​pu​če na pod i po​dig​ne noge na
tro​sjed. Ba​ni​ću se uči​ni da je to ura​di​la kako bi iz​bje​g la do​dir nje​g o​ve noge, ali se ona na​mjes​ti tako
da mu je sada bila još bli​že.
– Ne sme​ta vas? – reče i po​g le​da ga pre​ko čaše, jer je upra​vo pila. – To je zato što je tro​sjed pre​-
ma​len.
– Da, to je za​pra​vo više dvo​sjed – na​smi​je se on. Bio je za​do​vo​ljan nje​nom pri​mjed​bom, jer je
bila pot​pu​no ne​is​ti​ni​ta. Tro​sjed je bio tako pros​tran da bi uz njih dvo​je mo​g ao ko​mot​no sjes​ti još i
Oli​ver Har​dy.
Bilo je kraj​nje vri​je​me da ura​di ne​što. Ali što? Raz​ne su op​ci​je do​la​zi​le u ob​zir. Mo​g ao ju je za​-
gr​li​ti, sta​vi​ti svoj dlan pre​ko nje​nog, po​mi​lo​va​ti je po ko​lje​ni​ma. Iz tog pre​miš​lja​nja pre​ne ga njen
glas:
– Ova vam je ka​ze​ta praz​na.
Ba​nić sleg​ne ra​me​ni​ma, a Ma​te​ja pri​đe re​kor​de​r u i pro​mi​je​ni vrp​cu. Vra​ća​ju​ći se tro​sje​du, iro​-
nič​no ga upi​ta:
– Nisu li ove praz​ne ka​ze​te samo dio vaše tak​ti​ke?
To ga zbu​ni i već mu se uči​ni da će zbog toga ona uz​mak​nu​ti. Ali, na​pro​tiv, ona se uva​li u tro​-
sjed i ura​di ono što je i sam na​mje​r a​vao. Nas​lo​ni gla​vu na nje​g o​vo rame i is​ko​sa ga po​g le​da. Is​pi​ja​-
ju​ći tre​ću vot​ku, on po​mis​li kako ne smi​je za​bo​r a​vi​ti na ve​če​r aš​nji iz​la​zak s kćer​kom. Nika mu to ne
bi opros​ti​la. Bila je uvred​lji​va, hi​r o​vi​ta, pra​vo malo zlo​pam​ti​lo.
Na ekra​nu za​ti​tra sli​ka i in​s​pek​tor is​tog časa za​bo​r a​vi na to​plu bli​zi​nu Ma​te​ji​na ti​je​la.
Ka​me​r a, za​si​g ur​no u drh​ta​voj i ne​pre​ciz​noj ruci ama​te​r a, kru​ži​la je po šum​skom, cr​no​g o​r ič​nom
kra​jo​li​ku, pro​bi​ja​ju​ći se iz​me​đu de​ba​la pre​ma pro​plan​ku. Na čis​ti​ni, kr​če​vi​ni vje​r o​jat​no, čud​no su se
ra​z​vla​či​le ko​pre​ne ma​g le, što se pov​la​či​la ili bila no​še​na vje​trom. A onda se vi​zu​r a us​mje​r i spram
sre​di​ne pro​plan​ka gdje se di​za​la vi​so​ka ži​ča​na ogra​da, onak​va kak​ve se po​di​žu oko te​ni​skih igra​li​šta.
Ka​me​r a kre​ne smje​r om ogra​de i Ba​ni​ću se uči​ni da ta pa​no​r a​ma uop​će nema kra​ja. Ogra​da mora da
je opa​si​va​la ve​lik zem​ljiš​ni kom​pleks. Na​kon reza, u sre​di​štu ka​dra po​no​vo se vi​dje​la ta ista ogra​da,
ali je sli​ka bila mno​g o mut​ni​ja. A onda se sve, po​kre​tom elek​tron​skog zuma, poče po​la​ko i rav​no​-
mjer​no pri​bli​ža​va​ti. Iza ogra​de na​la​zi​lo se ri​jet​ko, suho grm​lje, a iz​me​đu grm​lja ne​što sivo. Sli​ka se
još malo iz​o ​š​tri i Ba​nić shva​ti da je to sivo za​pra​vo be​ton. Be​ton​ska kons​truk​ci​ja bila je raz​li​či​te vi​si​-
ne, neg​dje se je​dva uz​di​za​la iz​nad ra​zi​ne tla, a neg​dje je mo​g la biti vi​so​ka i me​tar, me​tar i pol, uko​li​-
ko je uop​će na te​le​vi​zij​skoj sli​ci mo​g ao pra​vil​no ra​za​bra​ti raz​mje​r e. Mora da se ra​di​lo o ne​kak​vom
objek​tu, za​ci​je​lo te​me​lji​ma. Ka​me​r a kre​ne udes​no, sni​ma​telj je oči​to po​ku​ša​vao do​ča​r a​ti kon​fi​g u​r a​-
ci​ju i di​men​zi​je te​me​lja. Ka​dar je dugo tra​jao, po čemu se dalo ra​za​bra​ti da su i te​me​lji ogrom​nih di​-
men​zi​ja. Sli​ku pre​ki​nu smet​nje, sve se za​tam​ni, a onda se u ka​dru uka​že dio ni​ske be​ton​ske zgra​de
nat​kri​ve​ne rav​nim kro​vom. Za raz​li​ku od te​me​lja, zgra​da je bila iz​g ra​đe​na iz​van ži​ča​ne ogra​de, a po
iz​g le​du joj se nije dala nas​lu​ti​ti na​mje​na. Za ču​var​sku kuću bila je ne​r az​mjer​no ve​li​ka, a za spre​mi​šte
ala​ta pre​vi​še luk​suz​na. Na​kon reza, po​g led ka​me​r e vra​ti se na dio ži​ča​ne ogra​de na ko​joj se is​ku​pi​lo
či​ta​vo jato vra​na. Vra​ne iz​ne​na​da pr​h​nu​še u zrak, sli​ka se za​lju​lja, a u sre​di​štu ka​dra po​ja​vi se čo​vjek
u de​be​lom ze​le​nom ka​pu​tu, pod​stav​lje​nom bun​dom, koji se brzo pri​bli​ža​vao sni​ma​te​lju. Ubr​zo po​-
tom ekran pre​pla​ve smet​nje, a na​kon smet​nji iz​r o​ni sli​ka ne​če​g a što je mo​g lo pred​stav​lja​ti kon​trol​nu
pros​to​r i​ju nuk​le​ar​ne elek​tra​ne. Pros​to​r i​ja je bila is​pu​nje​na go​mi​lom kon​trol​nih plo​ča na ko​ji​ma su
po​igra​va​li dis​ple​ji, pa​lu​ca​la svje​tla, drh​ta​le ka​zalj​ke broj​ča​ni​ka. Is​pred jed​nog od pul​to​va sta​jao je si​-
jed mu​ška​r ac šez​de​se​tih go​di​na. In​s​pek​to​r u se uči​ni da je tu facu već neg​dje vi​dio.
– Ovaj mi je od​ne​ku​da poz​nat – reče.
– Kako i ne bi, to je Jack Lem​mon – na​smi​je se Ma​te​ja. – Ovo je pres​nim​ka onog poz​na​tog fil​ma
o in​ci​den​tu u nuk​le​ar​noj elek​tra​ni. Kako li se ono zove... aha... Ki​ne​ski sin​drom!
– A, tako! Zna​či, ovo što smo upra​vo vi​dje​li snim​lje​no je na ka​ze​tu na ko​joj je već bila snim​ka
Ki​ne​skog sin​dro​ma – za​klju​či Ba​nić.
– Naj​vje​r o​jat​ni​je – reče Ma​te​ja. – Ali, ono pri​je... koji je bog ono?
 – Ne​mam poj​ma!
– Mis​li​te li da su to tra​ži​li oni što su mi pro​va​li​li u stan?
In​s​pek​tor je šu​tio kao da raz​miš​lja.
– Od​ni​je​li su ka​ze​tu s ro​đen​da​nom va​šeg ne​ća​ka i žes​to​ko po​pu​ši​li. A mo​žda... mo​žda se i meni
do​g o​di​lo isto? Ovo na​pros​to nema ni​kak​va smis​la. Ne bi​smo li to mo​g li još jed​nom pre​g le​da​ti?
– A ne bi​smo li to ipak po​g le​da​li malo kas​ni​je? – upi​ta ona, a nje​mu se uči​ni da joj je glas za​drh​-
tao.
Nije od​g o​vo​r io. Is​pio je još jed​nu ča​ši​cu, a ona je kre​nu​la da uga​si vi​deo. Uga​si​la je vi​deo, uga​-
si​la je te​le​vi​zor, uga​si​la je i svje​tlo. Vra​ti​la se na tro​sjed i po​g le​da​la ga. Na​zi​r ao je kon​tu​r e nje​na ti​je​-
la, snaž​no osje​ćao nje​nu bli​zi​nu, a u nje​nim ve​li​kim ze​le​nim oči​ma vi​dio je od​sjaj ulič​ne ra​s​vje​te.
Bo​ja​ž​lji​vo joj je po​lo​žio ruku na struk, ona se stres​la, uz​dah​nu​la i pri​vi​nu​la uz nje​g a. Do​pus​ti​la
mu je da je tak​ne po obra​zu, do​pus​ti​la mu je da je po​lju​bi, do​pus​ti​la mu je da joj la​g a​no za​vu​če ruku
pod suk​nju, či​ni​lo se da će mu baš sve do​pus​ti​ti.
On se trg​ne, čuv​ši kako je za​zvo​nio te​le​fon. Bio je zbu​njen i spre​man na uz​mak.
– Re​dov​na pro​vje​r a pi​ska​r a​la u ve​čer​njoj služ​bi – šap​ne mu ona i po​lju​bi ga u ušku. On osje​ti
pod ru​kom glat​ku po​vr​ši​nu ča​r a​pe i kre​ne na​g o​r e, po​ku​ša​va​ju​ći ne mis​li​ti na lju​bo​mor​nog no​vi​na​r a
koji tamo neg​dje u re​dak​ci​ji groz​ni​ča​vo okre​će broj​ča​nik te​le​fo​na.
Spuz​nu​la je is​pod nje​g a na pod i po​vuk​la ga za so​bom, zav​la​če​ći mu ruku pod ko​šu​lju. Pre​pu​šta
li se to ona meni, ili ja njoj, mis​lio je, svla​če​ći još ga​ći​ce, dok je te​le​fon na sto​lu upor​no i nes​nos​no
zvo​nio.
Pos​li​je, kad su umjes​to pos​lo​vič​ne pos​t​ko​ital​ne ci​g a​r e​te po​pi​li pos​t​ko​ital​nu vot​ku, nje​mu po​g led
pade na sat što je fo​sfo​r es​ci​r ao u dnu re​g a​la. S uža​som shva​ti da je se​dam i pet​na​est. Sko​či, ne zna​ju​ći
tre​ba li pri​je na​vu​ći hla​če ili spre​mi​ti dra​g o​cje​nu ka​ze​tu, pa pre​vr​ne bocu vot​ke na pod.
– Što je? – za​ču​di se Ma​te​ja nje​g o​voj žur​bi.
– Tre​bao sam u se​dam iz​ves​ti kćer​ku na ve​če​r u.
– Oho! Drug in​s​pek​tor je ože​njen! – pri​po​me​ne ona za​jed​lji​vo.
– Skroz kri​vo! – pro​mrm​lja on, tra​že​ći po podu ci​pe​le.
 9.

Ju​r e​ći pre​ma Ka​ma​ufo​voj uli​ci, uklju​čio je ra​dio da čuje vi​jes​ti, ne na​da​ju​ći se ni naj​ma​nje da će
mu to uljep​ša​ti ve​čer. Anar​hič​na gi​ba​nja ogrom​nih raz​mje​r a tamo u, za sada, da​le​koj Cr​noj Gori,
me​đu​sob​na op​tu​ži​va​nja i raz​r a​ču​na​va​nja po​je​di​nih ru​ko​vod​sta​va, štraj​ko​vi i de​mons​tra​ci​je, za​či​nje​ni
po​skup​lje​nji​ma, nes​ta​ši​com i str​mo​g la​vim pa​dom stan​dar​da u mrač​no bes​pu​će si​r o​maš​tva. Pi​tao se
da li je to još uvi​jek ona ista nje​g o​va ar​ka​dij​ska do​mo​vi​na o ko​joj su ga uči​li u ma​loj ru​šev​noj pro​-
vin​cij​skoj ško​li, gdje su žva​ka​li »Un​r in« žuti sir i pili ame​r ič​ko mli​je​ko u pra​hu čud​nog oku​sa, slu​ša​-
ju​ći is​to​dob​no dojm​lji​va pre​da​va​nja o pred​nos​ti​ma ži​vo​ta u so​ci​ja​lis​tič​kim za​jed​ni​ca​ma. Sve što se
tada či​ni​lo ne​mo​g u​ćim, pos​ta​lo je da​nas ne samo mo​g u​će nego i sva​kod​nev​no. Umjes​to u ko​mu​nis​-
tič​ki raj, či​ni​lo mu se, svi sku​pa sti​g li smo u pur​g a​to​r ij, s do​brim šan​sa​ma da se sur​va​mo u ka​o tič​ni
bal​kan​ski in​fer​no. Ipak, za​hva​lji​vao je usu​du što mu je do​pus​tio pos​lo​ve na kri​mi​nal​nim, a ne po​li​tič​-
kim de​lik​ti​ma, jer su u kri​mi​nal​nim sfe​r a​ma bar pos​to​ja​le čvr​ste ko​o r​di​na​te unu​tar ko​jih je je​dan sa​-
mo​upit​ni po​je​di​nac mo​g ao pro​na​ći mo​ti​ve vlas​ti​ta rada.
Pre​vr​tio je ska​lu ra​dio-apa​r a​ta ne bi li pro​na​šao kak​vu umi​r u​ju​ću glaz​bu, i za​us​ta​vio se na emi​-
si​ji u ko​joj su naj​a​vi​li pre​g led proš​lo​g o​diš​njih zbi​va​nja u svi​je​tu do​ma​će pop-glaz​be. Uga​si ra​dio jer
su to bile stva​r i u koje se još ma​nje ra​zu​mio ne​g o​li u dnev​no​po​li​tič​ki kaos.
Kad je za​ko​čio pred zgra​dom u Ka​ma​ufo​voj, Nika ga je već če​ka​la vani. Mora da je, nes​trp​lji​va
kao i uvi​jek, siš​la da ga do​če​ka, na​da​ju​ći se da će sva​ki čas sti​ći. Sta​ja​la je na rubu ploč​ni​ka i u ruci
dr​ža​la zâmo​tak ve​li​či​ne blo​ka za li​kov​ni od​g oj.
Po​g le​da na sat, bilo je pet​na​est do osam. Otvo​r i pro​zor​čić i vik​ne Niki neka uđe, prav​da​ju​ći za​-
kaš​nje​nje pos​lo​vi​ma, baš kao što je uvi​jek či​nio.
– Kli​pa​ne, zar nisi mo​g ao doći na vri​je​me? – čuo je kako Li​di​ja viče odoz​g o s pro​zo​r a, ali nije
iz​a​šao na​po​lje da bi se prav​dao. Dr​žao je da nije u redu što ga tako na​zi​va, po​naj​vi​še sto​g a što je za​-
pa​zio i Ta​ma​r i​no​vu sjen​ku na osvi​jet​lje​nom pro​zo​r u, ali je znao da je kriv, i da nije smio do​pus​ti​ti da
se mala vani smr​za​va.
Nika je ušla, po​lju​bi​la ga u obraz i, osje​tiv​ši mi​r is al​ko​ho​la, od​mah ga pre​ko​r i​la:
– Tata, opet si pio!
– Ne! – reče on od​luč​no. – To je zbog bri​ja​nja. Ni​sam više imao af​ter-sha​vea, pa sam se de​zin​fi​-
ci​r ao vot​kom. To je zdra​vo. Rusi to re​do​vi​to čine.
Zna​la je da laže, ali se samo do​bro​duš​no na​smi​ja​la. Vo​lje​la je oče​ve smi​ješ​ne laži i pre​tva​r a​nja.
– Pa, kako ti je sad? – upi​ta je on po​ma​lo sra​ču​na​to. – Mis​lim, s ovim ma​mi​nim mom​kom?
– Tako – od​vra​ti ona. – Čini se da je u redu, ali mi nije baš sim​pa​ti​čan. Pos​tu​pa sa mnom kao da
imam dva​na​est go​di​na...
– Pa imaš če​tr​na​est! – na​po​me​ne on.
– Ali, tata – go​to​vo da se uvri​je​di Nika. – To ti je ogrom​na raz​li​ka! Idem u osmi raz​r ed i ni​sam
više di​je​te.
– Sva​ka​ko! – pov​la​đi​vao je, prem​da ne odvi​še uvje​r e​no.
Sta​li su na par​ki​r a​li​štu is​pred Okrug​lja​ka i za​ču​di​li se kako je u Mli​no​vi​ma ma​g la još ne​pro​zir​-
ni​ja.
– To je zbog bli​zi​ne Slje​me​na! – objas​ni mu mala.
Da se na ovom mjes​tu ma​g la ra​ziš​la, ona bi za​ci​je​lo rek​la istu re​če​ni​cu: »To je zbog bli​zi​ne
Slje​me​na«, po​mis​li on, ali ne reče ni​šta. Znao je da je ona sada u dobi kad joj se čini da sve pod mi​-
lim bo​g om zna, i kad je po​ku​šaj su​prot​stav​lja​nja puko raz​ba​ci​va​nje re​če​ni​ca.
– Što ćemo ve​če​r a​ti? – upi​ta on kad su se smjes​ti​li za stol po​r ed vi​so​ke ka​lje​ve peći. – Ne​kad si
vo​lje​la pu​r i​cu s mlin​ci​ma?
– To je kli​nač​ka klo​pa! – pod​smjeh​ne se Nika. – Mis​lim da bih na​r u​či​la te​le​ći ste​ak Hol​s​te​in.
On za​ko​lu​ta oči​ma i na​r u​či dva ste​aka, prem​da nije bio si​g u​r an da li je do​bro po​no​vio čud​nu
nje​mač​ku ri​ječ, što je tre​ba​la ukra​si​ti obi​čan, na​g lo pe​če​ni te​le​ći šnicl.
– Sada se do​bro osje​ćaš?
– Da. Uglav​nom – ve​se​lo će ona. – Mama je rek​la da ćemo mo​r a​ti oba​vi​ti još neke pre​tra​g e, a
onda će valj​da sve biti do​bro.
On se na​g lo ras​tu​ži, shva​tiv​ši da stvar još uvi​jek nije raz​r i​je​še​na, ali se onda do​sje​ti da pred ma​-
lom mora biti pri​bran i opu​šten.
– Evo, ku​pi​la sam ti pok​lon – reče ona i pru​ži mu onaj za​mo​tak.
– A ja tebi... – zbu​ni se on, shva​tiv​ši da je za​bo​r a​vio ra​zve​se​li​ti je kak​vom sit​ni​com. – Što je to,
po​bo​g u?
– Plo​ča. Raz​mo​taj je! Mama mi je rek​la da si vo​lio tak​ve stva​r i kad si bio mlad.
– Hopa! Kad sam bio mlad! Zar sam već to​li​ko star?
– Za​bo​g a, tata! – po​sko​či ona. – Pa valj​da si star kad imaš tako odras​lu i oz​bilj​nu kćer​ku!
– Pa jest... – pro​mrm​lja on, ski​da​ju​ći pa​pir​na​ti omot s pok​lo​na. A onda se uis​ti​nu iz​ne​na​di: –
Char​lie Par​ker! Kon​cert u Šved​skoj! Zar tako ne​što pos​to​ji?
Nika je bila za​do​volj​na oče​vim odu​šev​lje​njem.
– Znaš što je Ta​ma​r in re​kao?
On je upit​no po​g le​da.
– Da si ti je​di​ni caj​kan koji voli Char​li​ea Par​ke​r a.
– A što on voli?
– Ma, pus​ti ga! Što se tiče mu​zi​ke, on ti je po​s​ljed​nji ve​zist! Ras​poz​na​je je​di​no mu​zič​ku špi​cu
Dnev​ni​ka i him​nu.
– Ho​će​te li, mo​lim vas, po​mak​nu​ti tu plo​ču da vam ser​vi​r am ve​če​r u? – upo​zo​r i ga ko​no​bar, koji
je upra​vo do​g u​r ao ko​li​ca s ta​nju​r i​ma i plad​nje​vi​ma.
Ba​nić brzo spre​mi plo​ču na sto​li​cu, a onda se za​g le​da u kćer​ku.
– Reci, ti si pres​lu​ša​la plo​ču?
– Je​sam – tiho će i bo​ja​ž​lji​vo mala.
– I?
– Ma, šta ja znam, tata! – pos​ti​di se ona. – Ja ti ne​mam fe​elin​ga za te stva​r i. Meni je to po​ma​lo
groz​no. Svi​r a​ju tko šta hoće i ima​ju ne​ka​kav zez​nut, kri​vu​dav ri​tam...
– Kri​vu​dav ri​tam! – po​no​vi on, pa se tiho na​smi​je. – Znaš – reče joj on ne​što kas​ni​je, dok je re​-
zao svoj te​le​ći odre​zak – raz​miš​ljao sam o tome ne bi li bilo do​bro da se pre​se​liš k meni. Vo​di​li bi​-
smo jed​no neo​ba​vez​no, za​fr​kant​sko ku​ćans​tvo...
– Tata – upo​zo​r i ga ona, kao da nije čula pi​ta​nje. – Je​deš kao Ame​r i​kan​ci. Oni prvo sve iz​r e​žu,
pa onda jedu...
– Da! I?
– Mno​g o je ot​mje​ni​je re​za​ti ko​ma​dić po ko​ma​dić.
On pod​bo​či bra​du dla​nom i po​g le​da je to​bo​že lju​ti​to.
– A sje​ćaš li se ti, gos​po​đi​ce, kad sam ti stav​ljao knji​g e pod ruku ne bih li te na​učio jes​ti?
– Sje​ćam – na​smi​je se Nika. – Pod li​je​vu si mi stav​ljao An​der​se​no​ve Baj​ke, a pod des​nu... zbi​lja,
što si mi stav​ljao pod des​nu? Pa, da! Še​gr​ta Hla​pi​ća!
– Ma​lo​pri​je sam te ne​što pi​tao... nisi mi od​g o​vo​r i​la.
– Ni​sam jer se ne go​vo​r i pu​nim us​ti​ma! – reče ona pu​nim us​ti​ma. – Ho​ćeš li da ti ka​žem kako bi
iz​g le​da​lo naše za​fr​kant​sko ku​ćans​tvo? Prvo, ja bih gu​bi​la vri​je​me po​treb​no za uče​nje, jer bih ti mo​-
ra​la ku​ha​ti, pra​ti, pe​g la​ti...
– Če​kaj, če​kaj! – pro​s​vje​do​vao je on, pri​je​te​ći joj pr​stom. –
– Pe​g la​ti znam!
– Tata, znaš pe​g la​ti ma​r a​mi​ce i ča​r a​pe! Slu​šaj me da​lje! Za​tim bih sa​mo​va​la u tvom pod​sta​nar​-
skom ne​r e​du i če​ka​la da se ti vra​tiš iz svo​jih de​tek​tiv​skih pot​hva​ta. Kad bi te u tri noću po​zva​li te​le​fo​-
nom da hit​no odju​r iš u Kus​to​ši​ju, jer je tamo net​ko prek​lao tro​ji​cu, ja bih os​ta​la sama, i vje​r o​jat​no
više ne bih mo​g la zas​pa​ti od stra​ha. Tvoj bi uža​san po​sao ne​pre​kid​no sta​jao iz​me​đu nas...
Go​vo​r i​la je tako pa​met​no da se nje​mu uči​ni​lo da je iz​me​đu dva​na​est i če​tr​na​est go​di​na uis​ti​nu
ve​li​ka raz​li​ka, prem​da je u nje​nim re​če​ni​ca​ma na​zi​r ao tihi odjek sve​g a onog što mu je to​li​ko puta
spo​čit​nu​la nje​na maj​ka.
– U po​s​ljed​nje vri​je​me naj​o z​bilj​ni​je raz​miš​ljam o tome da na​pus​tim po​sao. Tad bi​smo mo​g li ži​-
vje​ti za​jed​no!
– Od čega? – po​ka​že ona po​no​vo svo​ju zre​lost i raz​bo​r i​tost.
– Pa, upus​tio bih se u ne​kak​ve pri​vat​ne ini​ci​ja​ti​ve – nas​to​jao je pro​na​ći prik​la​dan i uvjer​ljiv od​-
go​vor, iako je bio svjes​tan da Nika više nije klin​ka ko​joj može pro​da​ti bilo kak​vu op​sje​nu. – Na pri​-
mjer, kažu da je sad straš​no uno​san taj po​sao s ka​li​for​nij​skim glis​ta​ma. Ili ku​ni​ćar​stvo... pa onda
uram​lji​va​nje sli​ka.
– Ne mogu te uop​će za​mis​li​ti kako uram​lju​ješ sli​ke, ili hra​niš ku​ni​će. Tata, ne​moj​mo sada o
tome!
– Do​bro – skru​še​no će on. – Ne​ćeš mami pri​ča​ti o ovom? Ne bih htio da mis​li da te njoj iza leđa
na​g o​va​r am da...
– Ali me ipak na​g o​va​r aš – na​smi​je se mala, za​tim doda: – Na​r av​no da joj neću pri​ča​ti. Pa, mi
smo odu​vi​jek zna​li ču​va​ti naše male taj​ne.
On je po​že​li po​lju​bi​ti, ali se iz​me​đu njih na​la​zi​la go​mi​la stol​nog pri​bo​r a, pa je bilo kraj​nje nes​-
pret​no to uči​ni​ti.
– Mo​r a​mo i ne​što po​pi​ti – reče za​do​volj​no.
– Ja ću Coca-Colu!
 – A ja ću... – pre​miš​ljao je on.
– I ti ćeš Coca-Colu! – od​luč​no će ona.
– Za​što?
– Zato što je mama rek​la da ti ne dam da pi​ješ, jer me pos​li​je ve​če​r e mo​r aš do​ves​ti kući.
– I ja ću Coca-Colu – pre​da se on te​ška srca.
– A na čemu sad ra​diš? – iz​ne​na​da će Nika. Nju su odu​vi​jek za​ni​ma​li nje​g o​vi slu​ča​je​vi, jas​no,
ako su sa​dr​ža​va​li do​volj​no za​vod​lji​vih i za​g o​net​nih ele​me​na​ta.
Tru​de​ći se da bude za​nim​ljiv, nag​ne se pre​ma njoj i poče pri​ča​ti:
– Straš​no za​g o​net​na stvar koja se iz dana u dan kom​pli​ci​r a. Po​jav​lju​ju se sve nove i nove či​nje​-
ni​ce, ali jed​na dru​g u ne objaš​nja​va. Pro​naš​li smo dva leša po​r ed pru​g e. Jed​nog je uda​r io vlak, dru​g i
je ubi​jen ve​te​r i​nar​skim pre​pa​r a​tom za us​mr​ći​va​nje ži​vo​ti​nja. Obo​ji​ca su, čini se, stran​ci, ali is​to​vre​-
me​no i naši. Zvu​či čud​no? E, pa da ču​ješ da​lje! Onaj koji je ubi​jen injek​ci​jom ne​što je znao, ili po​sje​-
do​vao. Ne​što važ​no i za​g o​net​no, što je tre​ba​lo ne​kim lju​di​ma. Ta​jans​tve​nim i zlim. Na​kon nje​g o​ve
smr​ti, oni nas​tav​lja​ju po​tra​g u ali ne na​la​ze ono što im tre​ba.
– Na​g a​đaš li što je to što im tre​ba?
– Na​g a​đam ali ni​sam si​g u​r an – ti​him, ta​jans​tve​nim gla​som će on. – Čini se da se ne radi o jed​-
noj, nego o više stva​r i. Naj​vje​r o​jat​ni​je o vi​deo-ka​ze​ti i ku​ver​ti s po​la​r o​id​nim fo​to​g ra​fi​ja​ma. Tra​g a​ju​-
ći, i sam sâm na​išao na ka​ze​te i fo​to​g ra​fi​je, ali ne znam jesu li pra​vi, ili su čis​ti mu​ćak.
– Stvar​no? – njoj za​igra​ju oči, a on joj šap​ne da se nag​ne bli​že nje​mu. Ona se pri​dig​ne, a on iz
dže​pa mal​ko iz​vu​če dvi​je male vi​deo-ka​ze​te.
– Vi​diš, tu su.
– A što je na nji​ma?
– Na pr​voj je ne​što što uop​će ne ra​zu​mi​jem, i snim​ka fil​ma Ki​ne​ski sin​drom...
– A na dru​g oj?
– Na dru​g oj nije ni​šta! Praz​na!
Ona pras​ne u smi​jeh i uhva​ti ga za ruku.
– Tata, pa ti si pos​li​je bri​ja​nja iz​g le​da po​tro​šio svu silu vot​ke!
– Je​sam.
– A, bi li htio upoz​na​ti mog deč​ka? – upi​ta ga ona, sve​jed​na​ko se smi​ju​ći.
On se uoz​bi​lji.
– Nije li pre​r a​no?
– Mis​liš, pre​r a​no za upoz​na​va​nje? Ne znam. Za​pra​vo, o tome nit​ko ni​šta ne zna. Čak ni mama.
Htje​la sam da ga ti prvi upoz​naš.
– Mis​lio sam, nije li pre​r a​no da imaš deč​ka? – objas​ni joj on.
Ona se gra​di​la da ga ne ra​zu​mi​je.
– On bi to jako vo​lio, prem​da se sti​di. Znaš, rek​la sam mu da si ti naj​bo​lji za​g re​bač​ki de​tek​tiv.
»Što bi De​lić re​kao na tak​vu pro​cje​nu?« po​mis​li Ba​nić, gle​da​ju​ći raz​dra​g a​no u svo​ju če​tr​na​es​to​-
go​diš​nju mu​dri​cu.
– Ne znam. Daj nam malo vre​me​na.
 – Kome?
– Obo​ji​ci. I meni, i nje​mu. I ja imam malu tre​mu... Malo se i sti​dim.
– Ali, ti se ne​maš čega sti​dje​ti! Ja se po​no​sim to​bom! Samo mo​r aš ma​nje piti!
– Jas​no! – na​mig​ne on i is​pi​je svo​ju Colu, je​dva sus​pre​žu​ći ga​đe​nje.
Kas​no na​ve​čer, po​što je Niku odve​zao kući, zas​ta​ne is​pred Ma​te​ji​ne zgra​de. Na nje​nom je pro​zo​-
ru bio mrak i on od​lu​či da je neće uz​ne​mi​r a​va​ti.
Sti​g av​ši kući, ope​r e suđe i us​pi​je raz​bi​ti je​dan ta​njur, a na​kon toga sku​pi pr​lja​vo rub​lje, koje je
su​tra​dan na​mje​r a​vao od​ni​je​ti u pra​o ni​cu. Upa​li po​tom te​le​vi​zor. Na Pr​vom su pro​g ra​mu ve​le​uče​no
raz​g o​va​r a​li o in​dus​trij​skoj po​lu​ci​ji čo​vje​ko​ve sre​di​ne, na dru​g om su po​ka​zi​va​li dra​ma​tič​ne sli​ke po​-
tre​som raz​r u​še​ne Ar​me​ni​je, a na tre​ćem je išao sa​te​lit​ski pri​je​nos neke di​sku​si​je na ta​li​jan​skom je​zi​-
ku, dok je TV-Ljub​lja​na da​va​la obr​nu​tu va​r i​jan​tu be​o grad​skog Dnev​ni​ka. Uga​si te​le​vi​zor i po​dig​ne
slu​ša​li​cu te​le​fo​na koji je upra​vo za​zvo​nio.
– Mo​lim vas li​je​po in​s​pek​to​r a Bu​ni​ća – za​ču​je poz​nat glas.
– Valj​da Ba​ni​ća!
– Može biti! Do​pu​štam – na​kaš​lje se net​ko s dru​g e stra​ne, a onda nas​ta​vi: Žig​mund Nagy ov​dje.
Sje​ća​te se, ja sam ujak po​koj​nog Bru​ne Kel​le​r a.
– Sje​ti​li ste se gdje mu je par​ki​r an auto​mo​bil? – živ​ne Ba​nić, po​na​dav​ši se do​brim vi​jes​ti​ma.
Ah, ne, ne! Sa​svim sam za​bo​r a​vio da bih se toga tre​bao pri​sje​ti​ti.
Zbog čega me onda zo​ve​te? I kako to da ste uop​će bud​ni u ovo doba? Mis​lio sam da sta​r i lju​di...
Ja uop​će ne spa​vam. Pa​tim od kro​nič​ne in​som​ni​je. Ali, to nije loše. Na taj na​čin udvos​tru​ču​jem
ovo malo vre​me​na što mi je pre​o s​ta​lo...
Opros​ti​te, zbog čega me zo​ve​te? pre​ki​ne ga Ba​nić, po​bo​jav​ši se da bi sta​r i sad mo​g ao zag​nja​vi​ti
pri​ča​ma o svo​joj ne​sa​ni​ci.
Eto, vi​di​te, sad sam za​bo​r a​vio... pri​če​kaj​te...
U slu​ša​li​ci zav​la​da muk.
Ah, da! – reče kao da se sna​šao. – Prvo sam vam htio za​hva​li​ti za pri​je​voz.
Ka​kav pri​je​voz?
Pa da​nas je bio Bru​nin ukop. Onaj vaš Sti​pe​tić me pre​ve​zao. Jako fin deč​ko, prem​da ne dje​lu​je
baš in​te​li​g ent​no... A dru​g o... da... sje​tio sam se da je Bru​no imao na Treš​njev​ki pri​ja​te​lja kome se jav​-
ljao.
Kako se zove? nes​trp​lji​vo će in​s​pek​tor.
– E, to ne znam. Znam samo da su za​jed​no odras​li i da su iz iste uli​ce. Gre​ben​g rad​ske. Taj je nje​-
gov pri​ja​telj, ako se ne va​r am, ne​ka​kav lum​pen​pro​le​ter. Rad​nik u ne​koj ve​li​koj za​g re​bač​koj tvor​ni​ci.
Če​kaj​te, znao sam u ko​joj! Bru​no mi je uvi​jek go​vo​r io: »Onaj moj pri​ja​telj iz Pli​ve.« Ali, vi​di​te, sad
se kao za vra​g a ne mogu sje​ti​ti gdje je ra​dio.
– Šte​ta! – na​smi​je se Ba​nić. – Ali, i ova​ko ste mi puno po​mo​g li.
Po​tom uljud​no poz​dra​vi sta​r og gos​po​di​na, spus​ti slu​ša​li​cu i za​mis​li se. Da, stvar se pot​pu​no
pok​la​pa​la. U Kel​le​r o​vom dže​pu pro​na​đen je plin​ski upa​ljač s lo​g o​ti​pom tvor​ni​ce li​je​ko​va Pli​va.
 10.

Tiha, ma​g lo​vi​ta i sni​je​g om za​su​ta treš​nje​vač​ka uli​či​ca ni​skih ku​će​r a​ka, okru​že​nih skrom​nim
okuć​ni​ca​ma, vje​r o​jat​no se nije mno​g o pro​mi​je​ni​la od onih dana kad ju je Bru​no Kel​ler po​ku​šao za​-
na​vi​jek na​pus​ti​ti. U dvo​r i​šti​ma su la​ja​li psi, s jed​nog pro​zo​r a se čulo tre​šta​nje La Bam​be i in​s​pek​to​r u
Ba​ni​ću se uči​ni da će se do​lje na uglu, za koji čas, po​ja​vi​ti mom​ci u kož​nim vje​trov​ka​ma i bri​ljan​ti​-
nom za​g la​đe​ne kose, kako bi cje​lo​vit ugo​đaj »pe​de​se​tih« bio tu, na​do​hvat ruke. Po​zvo​ni na dvo​r iš​-
nim vra​ti​ma, na ko​ji​ma su bile pri​bi​je​ne dvi​je pla​ve me​tal​ne plo​če, jed​na osi​g u​r a​va​ju​ćeg za​vo​da, a
dru​g a s nat​pi​som »Oštar pas«. Na kuć​nim vra​ti​ma po​ja​vi se lju​de​ska​r a u izb​lje​dje​lom krom​bi ka​pu​tu,
ne​volj​ko se do​vu​če do dvo​r iš​na ula​za i upi​ta bez​az​le​nim gla​som:
– Kaj je?
– Ne​što sam vas htio pi​ta​ti. Ži​vi​te li dugo ov​dje?
– Je, kak se zeme.
– Sje​ća​te li se obi​te​lji Kel​ler, koja je ov​dje ži​vje​la neg​dje do šez​de​se​tih go​di​na?
– Ne se​čam. A gde su ži​ve​li?
– Pa, tu, u ne​koj od ovih kuća. A ima li ov​dje net​ko tko radi u Pli​vi?
Gr​do​si​ja je raz​miš​ljao. Vra​ti​ma se pri​bli​ži po​g rb​lje​na baba u cr​ni​ni, s de​be​lim cvi​ke​r om na
krum​pi​r as​tom nosu. Pod​sje​ća​la je na vje​šti​cu iz Snje​gu​lji​ce, samo što joj je u ruci ne​dos​ta​ja​la sjaj​na
cr​ve​na ja​bu​ka.
– Kaj tra​ži​te?
– Kaj vas bri​g a! – iz​de​r e se lju​de​ska​r a. – Na​vek za​ba​da​te svoj nos...
– Tu bi neg​dje tre​bao ži​vje​ti je​dan rad​nik iz Pli​ve. Ne znam kako se zove, ali mora ima​ti oko če​-
tr​de​set i ne​što go​di​na.
– Iz Pli​ve? – upi​ta baba.
– Vrag te glu​vi! – reče lju​de​ska​r a. – Pus​ti​te ju, ona vam nema poj​ma.
– Je, pa kaj to ni mor​ti Mr​k​ša? – reče baba, ne oba​zi​r u​ći se na ne​uljud​nog tipa u krom​bi ka​pu​tu.
– Samo više vam ne dela. Su ga hi​ti​li van! Il je pil, il je ne​kaj vkral!
– A kaj bi vkral! – iz​de​r e se tip. – Valj​da pli​va​do​ne, ili ta​ble​te pro​tiv sra​nja?
– A gdje sta​nu​je? – umi​je​ša se in​s​pek​tor u neo​bič​nu ulič​nu pre​pir​ku.
– Tam! – reče sta​r a i po​ka​že na pri​zem​ni​cu na​he​r e​na kro​va.
– A zna​te li mo​žda gdje su sta​no​va​li Kel​le​r o​vi?
– Kak to ne bi zna​la! – sprem​no će baba. – Tam prek puta. Samo sad vam je tam onaj obrt​nik kaj
dela pa​noe i štan​to​ve. Gos​pon Bre​g eš.
– Štan​do​ve! – is​pra​vi je mu​ška​r ac.
– A kaj to ni se​je​ne? – reče sta​r a i kre​ne za svo​jim pos​lom, uko​li​ko ovo što je sad ra​di​la nije bio
njen je​di​ni po​sao.
Po​nav​lja​ju​ći u sebi pi​ta​nja koja bi mo​g ao pos​ta​vi​ti, in​s​pek​tor Ba​nić po​zvo​ni na vra​ti​ma Zvon​ka
Mr​k​še, iz​no​g i​r a​na Pli​vi​na rad​ni​ka.
Mr​k​ša je bio ni​zak, na​bi​jen, kri​vo​nog vrš​njak Bru​ne Kel​le​r a, obu​čen u is​tro​še​ne tra​pe​r i​ce i ma​-
ji​cu na ko​joj je pi​sa​lo: REWARD 1000 DO​LARS. Po tome što je do​la​r u ne​dos​ta​ja​lo jed​no »l«, dalo se
nas​lu​ti​ti da je ma​ji​ca mod​ni izum neke od na​ših kon​fek​cij​skih kuća. Na to na​bi​je​no ti​je​lo bila je na​ka​-
lem​lje​na ve​li​ka če​t​vr​tas​ta gla​va sa sp​ljo​šte​nim, bok​sač​kim no​som, koji mora da je stra​dao još u onim
dav​nim pe​de​se​tim go​di​na​ma, u ulič​nim su​ko​bi​ma ma​lo​ljet​nič​kih treš​nje​vač​kih ban​di.
Kuća u koju ga je uveo Mr​k​ša bila je oskud​no na​mje​šte​na, ali pri​lič​no ured​na. Mr​k​ša je ži​vio
sam jer ga je žena na​pus​ti​la. A kako je ži​vio, to nit​ko osim nje​g a nije mo​g ao zna​ti. Ve​li​ka je taj​na bila
kako us​pi​je​va​ju ži​vje​ti oni koji ima​ju pla​ću, a pra​vi mis​te​r ij kako pre​živ​lja​va​ju oni koji su po​put Mr​-
k​še i tu sit​nu pla​ću iz​g u​bi​li.
– Vi poz​na​je​te Bru​nu Kel​le​r a? – od​lu​či in​s​pek​tor pri​je​ći na stvar radi koje je i do​šao na Treš​-
njev​ku.
– Za​jed​no smo odras​li.
– A na​kon toga? Pret​pos​tav​ljam da se vaše pri​ja​telj​stvo nas​ta​vi​lo i da​lje?
– Pa, jest. Ali, pri​je smo bili ne​r az​dru​ži​vi. Pri​je sko​r o tri​de​set go​di​na za​jed​no smo bje​ža​li pre​ko
gra​ni​ce. To je onda bilo u modi.
– Sje​ćam se.
– I vi ste bje​ža​li?
– Ne. Ni​kad u ino​zem​s​tvo. Ali, bje​žao sam od kuće. Vje​či​to sam mis​lio da su pra​ve stva​r i neg​dje
drug​dje...
– Bo​g a​mi, i jesu!... No, zbri​sa​li smo pre​ko neg​dje kod An​ka​r a​na, a onda su mene ćo​pi​li. Zna​te,
on je odu​vi​jek bio sreć​ko​vić, a ja čis​ti pe​hist. Ućor​ki​r a​li su me, a onda vra​ti​li na​trag. Pri​čao sam im
da sam po​li​tič​ki iz​bje​g li​ca, ali im ni​sam znao objas​ni​ti iz ko​jih raz​lo​g a. Jebi ga! Ni​kad se ni​sam ku​-
žio u po​li​ti​ku. Sad se ku​žim, i sad bih naj​r a​di​je po​no​vo pre​šao pre​ko crte, ali s ko​jim kur​cem! Ba​ci​li
su me iz fir​me i sa​svim sam švorc.
– Do​bro, i što je bilo da​lje?
– No, kao što sam re​kao, mene su spro​ve​li na​trag, a on je pre​šao u Fran​cu​sku, stu​pio u Le​gi​ju
stra​na​ca i tamo pro​veo pet go​di​na. Kas​ni​je je lu​tao po​svu​da, čak je i u Ame​r i​ci bio. Re​kao mi je da se
ože​nio ne​kak​vim bo​g a​tim bap​cem, koji ga je na​kon go​di​nu dana os​ta​vio u tuž​nom, ali bo​g a​tom udo​-
viš​tvu. Zezo sam ga da je za​g u​tio sta​r u...
– Mis​li​te li da bi on to mo​g ao?
– Ma kak​vi! – na​smi​je se Mr​k​ša. – On nije bio ta​kav čo​vjek. Samo je bio straš​no sre​tan i spre​tan,
ali dušu nije ni​kad pro​dao vra​g u. Čuj​te, ne znam kog boga mi​li​ci​ja nju​ška za njim, ali on je bio je​di​ni
tip na ovom ble​sa​vom svi​je​tu kome bih mir​ne duše po​vje​r io svo​je di​je​te. Samo da ga imam, da ga
ona kur​va nije odve​la sa so​bom... Zna​te, pri​je šest mje​se​ci Ruža me na​pus​ti​la i odve​la ma​log. Nije
više mo​g la ži​vje​ti na ova​kav na​čin... stal​no bez para. Otiš​la je kod mame na selo. Kad bih od​ne​kud
spuk​nuo kak​vu lovu, mo​žda bi se vra​ti​la. Bru​no bi mi po​mo​g ao, ali ne​mam pet​lje da ga pi​tam...
Tu Mr​k​ša na​čas zas​ta​ne, a onda po​seg​ne za ča​šom, nu​de​ći i in​s​pek​to​r a.
– Hva​la, ne! – ne​si​g ur​nim će gla​som Ba​nić.
– Pa jed​nu uvi​jek mo​že​te. Nis​te valj​da pop!
Ba​nić po​pus​ti.
 – Pos​li​je vam je pi​sao?
– Je, je – reče Mr​k​ša, pa u us​ti​ma pro​muć​ka ra​ki​ju. – Nije baš čes​to pi​sao, ali mi je tu i tamo slao
lovu. I to baš kad sam bio u naj​ve​ćim ga​bu​la​ma! Zbi​lja, a za​što vas za​ni​ma Bru​no?
– Ne zna​te?
– Pa, ot​kud bih znao? – po​g le​da ga Mr​k​ša tako is​kre​nim po​g le​dom da Ba​nić po​ža​li što mu od​-
mah nije sve re​kao.
– Ubi​jen je pri​je Nove go​di​ne.
Mr​k​ša ga po​g le​da kao da mu ne vje​r u​je, a onda tiho i me​to​dič​no is​tru​si dvi​je ra​ki​je.
– A, u piz​du ma​te​r i​nu i ta​kav ži​vot! Sve bu otiš​lo u ku​r ac!
– Bis​te li mo​g li za​to​mi​ti osje​ća​je i is​pri​ča​ti mi sve što zna​te o Kel​le​r u? – po​ku​ša ga umi​r i​ti in​s​-
pek​tor.
– A tko ga je ubio? Ako saz​nam, sam ću mu kožu ode​r a​ti. Vi su​pov​ci tu ne​će​te ima​ti što ra​di​ti.
Tko ga je ubio?
– Ne uz​bu​đuj​te se! Lako je mo​g u​će da je i ubo​ji​ca mr​tav – reče in​s​pek​tor i iz​va​di fo​to​g ra​fi​ju
laž​nog Ju​r a​g e.
– A, to je taj kur​vin sin! – ra​žes​ti se Mr​k​ša i po​de​r e fo​to​g ra​fi​ju.
– Poz​na​je​te ga?
– Ni​kad ga ni​sam vi​dio. Ali, sre​ća nje​g o​va ako je mr​tav. Čuj​te, ja sam ina​če do​bar i me​kan ko
kruh, ali kad me net​ko ras​piz​di...
– Kad ste po​s​ljed​nji put vi​dje​li Bru​nu?
Mr​k​ša se za​mis​li. Kao da je ra​ču​nao i po​bro​ja​vao dane.
– Je​se​nas je ne​ko​li​ko puta na​vra​ćao. Re​kao je da tu šlja​ka, da zas​tu​pa neku me​đu​na​r od​nu fir​mu
koja ima neki va​žan biz​nis u Jugi.
– Nije li vam re​kao o kak​vom se pos​lu radi?
– Tvor​ni​ca. Neka lje​pi​la, neke ke​mi​ka​li​je, koji li bog!
– Je li koji put ov​dje no​ćio?
– Ma, kak​vi! – na​smi​je se Mr​k​ša. – Čuj​te, ne zna​te vi Bru​nu Kel​le​r a! Pa, on je bio gos​pon u odi​-
je​li​ma po soma-dva ma​r a​ka. Vo​zio se u mer​đi i spa​vao u naj​bo​ljim ho​te​li​ma. Šta bi on ov​dje spa​vao!
Na​vra​ćao je da pri​ča​mo o sta​r im da​ni​ma, kad smo špa​na​li hakl, tuk​li se s dru​g im kla​pa​ma i bri​sa​li u
ino​zem​s​tvo. Da​vao mi je tu i tamo neku lovu, a znao mi je do​ni​je​ti i neke teh​nič​ke stva​r i. Tel​ku i slič​-
no. Ali, to sam re​do​vi​to mo​r ao pro​da​ti. Či​tav ži​vot mi je fa​li​la lova. Je​beš ga, kad sam tak​ve sre​će!
– Nis​te mi rek​li kada je po​s​ljed​nji put bio ov​dje? – po​no​vi pi​ta​nje in​s​pek​tor, od​lu​čiv​ši da tu
groz​nu ra​ki​ju neće više piti.
– Par dana pri​je Nove go​di​ne.
– Nije li mo​žda ne​što os​ta​vio kod vas?
– Nije – za​ču​di se Mr​k​ša, kao da ne ra​zu​mi​je raz​log ovak​vu pi​ta​nju.
– Je li vam ikad pri​čao ne​što o ne​kim dru​g im lju​di​ma? Mis​lim, je li poz​na​vao još koga u Za​g re​-
bu?
– Samo o... samo o uja​ku!
 – To znam! – reče in​s​pek​tor. – Pa​zi​te sad! Da li se na​kon što ste Kel​le​r a po​s​ljed​nji put vi​dje​li do​-
go​di​lo ne​što neo​bič​no?
– Je, bio je po​tres u Ar​me​ni​ji – iro​nič​no će Mr​k​ša, a onda doda: – Ne znam na šta mis​li​te.
– Nis​te li pri​mi​je​ti​li ne​što neo​bič​no u sta​nu?
Mr​k​ša je šu​tio. Vi​dje​lo se da mu ne​što leži na srcu.
– Pos​li​je Nove go​di​ne net​ko mi je upao u stan i sve ra​sko​pao – reče ko​nač​no. – Kao da je ne​što
tra​žio.
– Nis​te to pri​ja​vi​li mi​li​ci​ji?
– Čuj​te – reče Mr​k​ša, tru​de​ći se da bude lju​ba​zan. – Ne do​pa​da mi se mi​li​ci​ja i ne vo​lim uop​će
ima​ti pos​la s nji​ma. Vi ste čo​vjek u redu! Šljo​ka​te tu sa mnom ra​ki​ju i vama sva​ka čast! Ali, da bih ja
išao na mi​li​ci​ju ne​što pri​ja​vi​ti, to brus! Osim toga, ni​šta mi nije nes​ta​lo. A da je i nes​ta​lo, jebi ga, opet
ni​kak​va šte​ta!
Po​što ga je Mr​k​ša pro​g la​sio »čo​vje​kom u redu«, Ba​nić shva​ti da mora po​pi​ti još jed​nu ra​ki​ju.
Ta​kav je red! Na​to​či si sam i naj​e​ži se, osje​tiv​ši ra​zo​r an užas u jed​nja​ku. Tak​va se ra​ki​ja valj​da pro​-
izvo​di​la des​ti​la​ci​jom šlji​vo​vi​ce uz rav​no​mjer​no do​da​va​nje ni​tro​g li​ce​r i​na.
– Ako bi vam to mo​g lo po​mo​ći – nas​ta​vi Mr​k​ša – mo​r am vam priz​na​ti da sam Bru​nu ne​ko​li​ko
puta vo​zio po Za​g re​bu, jer se on više nije do​bro sna​la​zio u gra​du.
In​s​pek​tor živ​ne, osje​ća​ju​ći da bi mu ova in​for​ma​ci​ja mo​g la biti od ko​r is​ti.
– Bili ste mu neka vr​sta osob​nog šo​fe​r a?
– Toč​no tako! Zna​te, ja vam imam sve ka​te​g o​r i​je i u Pli​vi sam ra​dio ko vo​zač. Samo što sam
stum​bao ka​mi​o n pun dje​čje hra​ne.
– A za​što?
– Jebi ga! Bilo je više stva​r i u igri. Prvo kiša, pa onda neki be​dak bez žmi​g a​va​ca is​pred mene, i
kao tre​će, malo sam po​pio...
– No, do​bro, a kamo ste vo​zi​li Kel​le​r a?
– Je, to je te​ško objas​ni​ti. Ali, ako ima​te auto, mo​g ao bih vas odves​ti da i sami vi​di​te.
In​s​pek​tor shva​ti da je Mr​k​šin pri​jed​log sa​svim ra​zu​man, prem​da mu nije bilo dra​g o vo​zi​ti se s
čo​vje​kom koji je na​ba​cao u sebe to​li​ku ra​ki​je​ti​nu.
– Da vi​di​mo i to – reče in​s​pek​tor us​ta​ju​ći.
Iz​aš​li su na​po​lje i sje​li u Ba​ni​će​vu če​tvor​ku. De​se​tak me​ta​r a da​lje sta​ja​la je baba u cr​nom i ra​-
doz​na​lo ih pro​ma​tra​la. Ona je valj​da bila neka vr​sta do​brog duha Gre​ben​g rad​ske uli​ce, ili samo zla
vra​na ma​g lo​vi​te zime. Mr​k​ša je po​ku​ša​vao po​kre​nu​ti auto.
– Fer​taj​ler mora da vam je vla​žan, svje​ći​ce loše, a ci​je​li auto pre​sa​ugan. Vo​zi​te se stal​no po gra​-
du, mo​r a​li bis​te ga malo raz​la​ufat po auto-putu.
Ba​nić ne​moć​no sleg​ne ra​me​ni​ma; bo​les​ti svog auto​mo​bi​la dr​žao je pr​stom sud​bi​ne, ne​čim oko
čega ne vri​je​di vo​di​ti bri​g u, raz​miš​lja​ti i uz​bu​đi​va​ti se.
Iz​aš​li su iz Gre​ben​g rad​ske i kre​nu​li pre​ma Treš​nje​vač​kom pla​cu.
– Ugod​no se vo​zit kad znaš da ti plav​ci ne mogu ni​šta – reče Mr​k​ša i pri​tis​ne jače pa​pu​či​cu gasa.
– Ne​moj​te biti pre​vi​še si​g ur​ni. Do sada sam već tri puta bio kod suca za pre​kr​ša​je.
– Ma, ne​moj​te mi fo​li​r a​ti! – na​ce​r i se Mr​k​ša. – Vra​na vra​ni oči ne vadi.
 – Zna​te šta? – do​sje​ti se Ba​nić. – Vo​zi​li ste čes​to Kel​le​r a. Ako se ne va​r am u Mer​ce​de​su...
– Da.
– Ka​kav je to Mer​ce​des bio?
– Bi​je​li 220 D.
– Sje​ća​te li se mo​žda re​g is​tra​ci​je?
– Bila je fran​k​furt​ska, i ono »D« za De​ut​s​c​hland... ali bro​ja... tko bi se, k vra​g u, sje​tio bro​ja!
– A zna​te li mo​žda upi​ta ga Ba​nić, mno​g o oče​ku​ju​ći od nje​g o​va od​g o​vo​r a – gdje je taj bi​je​li
Mer​ce​des?
Poj​ma ne​mam! – od​luč​no će Mr​k​ša.
Na ras​kr​š​ću kod Treš​nje​vač​kog pla​ca bila je tak​va gu​žva da su mo​r a​li zas​ta​ti.
– Pri​čaj​te mi još ne​što o Kel​le​r u – pre​ki​ne in​s​pek​tor muk koji je nas​tao na ras​kr​š​ću. – Ka​kav je
to bio čo​vjek?
– Pa, re​kao sam vam. Do​bar ko kruh!
– Je li ne​što vo​lio, da li se zbog ne​čeg lju​tio, imao ne​ka​kav hobi?
Mr​k​ša je šu​tio kao da ne voli pri​ča​ti o po​koj​nom pri​ja​te​lju, a onda pre​ko vo​lje ipak pro​mrm​lja:
– Vo​lio je sni​ma​ti. Imao je vi​deo-ka​me​r u.
– Vi​dje​li ste što je sni​mao? – za​in​te​r e​si​r a se in​s​pek​tor.
– Ni​kad.
– Je li vam ikad pri​čao o Mul​ti​ke​mu?
– O čemu?
– O fir​mi za koju je ra​dio.
Mr​k​ša se okre​ne nje​mu i lju​ti​to ga po​g le​da:
– Za​što tra​ži​te da vam po​ka​zu​jem kud sam vo​zio Bru​nu kad sve zna​te? Vi caj​ka​ni ste čud​ni lju​di.
Upra​vo sam vas mis​lio odves​ti u Gun​du​li​će​vu, do te... do tog Mul​ti​ke​ma, jer sam i nje​g a ne​ko​li​ko
puta tamo vo​zio...
– Ne mo​r a​te vo​zi​ti u Gun​du​li​će​vu! – pre​ki​ne ga Ba​nić. – Pre​sko​či​te Mul​ti​kem! To mi je poz​na​to.
– Do​bro, ide​mo onda na dru​g o mjes​to – slo​ži se Mr​k​ša i kre​ne po​la​ko za ko​lo​nom vo​zi​la što se
pro​bi​ja​la pre​ma ras​kr​š​ću. Mi​lje​li su kroz sni​je​g om za​sut grad u ko​jem je, po obi​ča​ju, vla​dao pot​pun
pro​met​ni ne​r ed. Za onu ko​li​či​nu al​ko​ho​la koju je po​pio. Mr​k​ša je vo​zio sa​svim do​bro, ali je Ba​nić
bio do kra​ja ne​za​do​vo​ljan re​zul​ta​ti​ma raz​g o​vo​r a od ko​jeg je to​li​ko oče​ki​vao.
– Ni​kak​va vam ime​na nije spo​mi​njao? – upi​ta in​s​pek​tor. Ni​kad nis​te čuli za gos​po​di​na Sc​hul​za,
Ju​r a​g u, di​r ek​to​r a Kos​tel​ca?
– Jebi ga! – op​su​je vo​zač. – Ja mu ni​sam bio ve​le​čas​ni pa da mi se is​po​vi​je​da. Pri​ča​li smo samo
o na​šim slav​nim treš​nje​vač​kim da​ni​ma i bri​sa​nju pre​ko gra​ni​ce.
– Vo​lio je svo​ju proš​lost?
– Bio je već bo​les​tan od tog ve​li​kog stra​nog svi​je​ta – mir​ni​jim će gla​som Mr​k​ša. – U zad​nje vri​-
je​me pri​čao je kako će se de​fi​ni​tiv​no vra​ti​ti, i eto... vra​tio se da umre. To ti je tako, baš kad se na​mje​-
ra​vaš vra​ti​ti i smi​r i​ti, smi​r iš se za​uvi​jek!
 Us​pi​nja​li su se pre​ma sje​ver​nom, ot​mje​nom di​je​lu gra​da. Na sre​ću, str​ma je uli​ca bila po​si​pa​na
so​lju tako da je auto do​bro vu​kao.
– Evo, tu je! – reče Mr​k​ša i za​us​ta​vi kola. Po​tom pr​stom po​ka​že dvo​kat​nu vilu po​ma​lo na​lik na
dvo​r ac.
In​s​pek​tor Ba​nić po​g le​da ot​mje​no zda​nje, a za​tim se na​kaš​lje, ne zna​ju​ći što da kaže Mr​k​ši. Ku​će​-
ri​na pred ko​jom su zas​ta​li pri​pa​da​la je poz​na​tom po​li​ti​ča​r u, koga je bio glas re​zo​lut​na i de​mo​krat​-
skim op​ci​ja​ma ne​s​klo​na čo​vje​ka. Ne​ka​da ne​za​o bi​la​zan, sada se u »ka​drov​skim kri​žalj​ka​ma« na​la​zio
na mar​g i​na​ma, ali je una​toč tome mo​r ao biti vrlo utje​ca​jan.
– Ne​će​te unu​tra?
– Samo bi mi još to tre​ba​lo – pro​mrm​lja in​s​pek​tor. – Ne zna​te ko​jim je pos​lom do​la​zio ova​mo?
– Slu​šaj​te, in​s​pek​to​r e, ja uop​će ne znam ko​jim je pos​lom do​la​zio u Za​g reb, a kako bih...
– Do​bro, ide​mo da​lje!
– No, odvest ću vas još na jed​no mjes​to, sve os​ta​lo su bez​ve​za​r i​je...
– Kako to mis​li​te »bez​ve​za​r i​je«? – za​ču​di se Ba​nić.
– Pa, neću vas sada vo​zi​ti baš na sva​ko mjes​to kamo sam vo​zio nje​g a. Znao sam ga vo​zi​ti na ve​-
če​r u u Tif​fany, mami na grob, gore na Mi​r o​g oj, na aero​drom i slič​no... To vam neće po​mo​ći u is​tra​-
zi.
In​s​pek​tor za​šu​ti, pu​šta​ju​ći Mr​k​šu da ga odve​ze do tog, još jed​nog na​vod​no za​nim​lji​vog mjes​ta.
Proš​li su Cmro​kom i kre​nu​li pre​ma nizu tu​ška​nač​kih zgra​da. Za ma​nje od de​set mi​nu​ta sta​li su is​pred
ve​li​ke bi​je​le kat​ni​ce, baš onak​ve kak​ve po​di​žu us​pješ​ni obrt​ni​ci koji su se vje​štim po​r ez​nim sla​lo​-
mom us​pje​li do​ves​ti do po​za​maš​na imut​ka.
– Tko tu sta​nu​je? – po​g le​da in​s​pek​tor Mr​k​šu, koji je šut​ke sje​dio, sve ma​nje oran da ga vo​zi​ka
po Za​g re​bu.
– Tu na ula​zu vam piše. Za​što sami ne po​g le​da​te?
In​s​pek​tor uz​dah​ne, a onda, ne​ma​ju​ći kud, iz​a​đe iz auta i kre​ne pre​ma ula​zu tu​ška​nač​kog di​vot-
zda​nja.
Na dvo​r iš​nim vra​ti​ma uis​ti​nu je bilo zvon​ce, ali je plo​či​ca is​pod nje​g a bila praz​na. Po​zvo​ni dva
puta i pri​če​ka. Na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta spa​zi kako su se kuć​na vra​ta otvo​r i​la i na nji​ma se uka​za​la sit​-
na žen​ska pri​li​ka za​o gr​nu​ta si​vim ka​pu​tom.
– Kaj ho​će​te? – vi​ka​la je br​za​ju​ći pre​ma dvo​r iš​nim vra​ti​ma. – Tko ste vi?
Neki unu​tar​nji glas go​vo​r io mu je da bi bilo naj​pa​met​ni​je za​ta​ji​ti iden​ti​tet.
– Ja sam iz Ko​mi​si​je za po​pis gra​đans​tva! – reče, ču​de​ći se i sam kako mu je ta​kav ble​sav na​ziv
mo​g ao pas​ti na pa​met. No, kako su ko​mi​si​je u da​naš​njem vre​me​nu ne​što sve​pri​sut​no i auto​r i​ta​tiv​no,
žen​ska ni​šta nije po​sum​nja​la.
– A kaj ho​će​te? – upi​ta ga ra​doz​na​lo.
In​s​pek​tor iz​va​di olov​ku i blok, pa si​g ur​nim gla​som čla​na ko​mi​si​je upi​ta:
– Tko živi ov​dje?
– Kuća je iz​najm​lje​na jed​nom nje​mač​kom pos​lov​nom čo​vje​ku.
– A gdje je on?
– On vam je više u Nje​mač​koj neg tu. Uop​će ne znam kak mu se is​pla​ti da​vat tol​ke pare, kad ga
sko​r om ni​kad nema.
– A vi ste?
– Ja sam Zden​ka Kna​pec! Mene pla​ća da mu dr​žim stan u redu.
– Do​bro. Mo​r am za​pi​sa​ti kako se on zove – reče Ba​nić, va​de​ći olov​ku i blok.
– Zove se Ger​hard Sc​hulz. Mis​lim da je iz Fran​k​fur​ta.
– A kad će se vra​ti​ti?
– Mis​li​te, gos​pon Sc​hulz? Joj, pa to se ne zna! Mo​žda su​tra, a mo​žda i dru​g i tje​dan. On vam
samo bane i lju​ti se ak sve sobe nisu zgri​ja​ne.
Po​put pra​vog čla​na važ​ne ko​mi​si​je, Ba​nić služ​be​no i po​ma​lo osor​no poz​dra​vi Sc​hul​zo​vu dvor​-
ki​nju i vra​ti se u kola.
– Ko​li​ko ste ga puta ova​mo vo​zi​li? – upi​ta Mr​k​šu koji je po​ku​ša​vao upa​li​ti auto.
– Ne znam. Pet-šest puta.
Mr​k​ša upa​li mo​tor i ne​pro​pis​no okre​ne kola, tako da uma​lo nije na​le​tio na crnu li​mu​zi​nu što je
stre​lo​mi​ce pro​ju​r i​la, a onda kre​ne do​lje, pre​ma cen​tru gra​da.
– Ni​kad nis​te bili u ovoj kući?
– Za​što bih bio? – za​ču​di se Mr​k​ša.
– Ne znam. Mo​žda vas je koji put pos​lao da od​ne​se​te ne​što, ili da ja​vi​te...
– Nije – od​luč​no će Mr​k​ša. – Ali, jed​nom me slao u onaj... kako ste rek​li da se zove?
– Mul​ti​kem.
– Da. Tamo me slao pri​je ot​pri​li​ke mje​sec dana. Dao mi je sli​jep​lje​nu ku​ver​tu... ona​ko veću... i
re​kao da je unu​tri ne​što važ​no što ni​ka​ko ne smi​jem iz​g u​bi​ti. Tre​bao sam to pre​da​ti se​kre​ta​r i​ci.
– I pre​da​li ste?
– Sva​ka​ko.
– Slu​ti​te li ba​r em što je mo​g lo biti u ku​ver​ti?
– Pa, za​pra​vo... ne... ali, mo​r am vam priz​na​ti – oko​li​šao je Mr​k​ša. – Mo​r am vam priz​na​ti da sam
bio straš​no ra​doz​nao. Otvo​r io sam ku​ver​tu, jed​nos​tav​no ni​sam mo​g ao iz​dr​ža​ti.
– I što je bilo unu​tri? – nes​trp​lji​vo će in​s​pek​tor.
– Ni​šta važ​no! Bez​ve​za​r i​ja! Mora da je sve sku​pa bila ne​kak​va za​fr​kan​ci​ja. Mo​žda je htio is​ku​ša​-
ti ko​li​ko po​vje​r e​nja može ima​ti u mene.
– Za​bo​g a, ho​će​te li mi reći što je bilo u ku​ver​ti?
– Bila je jed​na sta​r a nje​mač​ka knji​g a s ka​r i​ka​tu​r om na nas​lov​noj stra​ni. Zbir​ka vi​ce​va o Bo​bi​ju i
Ru​di​ju!
 11.

Vra​tiv​ši se u ured, iz​va​dio je za​mo​tak s po​la​r o​id​nim fo​to​g ra​fi​ja​ma i po​no​vo ih stao raz​g le​da​ti.
Bile bi pra​va pos​las​ti​ca za neki por​no​g raf​ski ča​so​pis ho​mo​sek​su​al​na us​mje​r e​nja. Iz​no​va se pi​tao jesu
li te fo​to​se nez​nan​ci tra​ži​li od Kel​le​r a. Kad čo​vjek malo bo​lje pro​mis​li, tak​vi su fo​to​si mo​g li biti
funk​ci​o nal​ni u mno​g im mrač​nim igra​ma. Nji​ma se mo​g lo ne​ko​g a kom​pro​mi​ti​r a​ti ili uci​je​ni​ti. Ali,
ako su tra​ži​li fo​to​se, za​što su iz Ma​te​ji​na sta​na od​ni​je​li vi​deo-ka​ze​tu? Mo​žda je i na vi​deo-ka​ze​ti sli​-
čan las​ci​van, kom​pro​mi​tan​tan sa​dr​žaj?
Uze fo​to​se i iz​a​đe na hod​nik. Do sobe in​s​pek​to​r a Ke​si​ća bilo je tek dva​de​se​tak ko​r a​ka i on ih od​-
lu​či pre​va​li​ti, prem​da mu Ke​sić ni​kad nije bio oso​bi​to sim​pa​ti​čan.
In​s​pek​tor Ke​sić bio je vr​stan struč​njak za pod​zem​ne grad​ske la​bi​r in​te pros​ti​tu​ci​je, po​dvo​đe​nja,
nar​ko​ma​ni​je i pe​de​r as​ti​je. On je slo​mio neke nar​ko​man​ske kla​no​ve, ra​z​vlas​tio svu silu ma​kroa, ot​-
krio ho​mo​sek​su​al​ne afe​r e u ko​ji​ma se ma​ni​pu​li​r a​lo ma​lo​ljet​ni​ci​ma, a u služ​bi se pri​ča​lo kako među
pro​ta​g o​nis​ti​ma ovih ne​čas​nih ra​bo​ta po​sje​du​je pra​ve do​uš​nič​ke i dos​tav​ljač​ke mre​že, pa bi za mno​g e
stva​r i doz​nao čak i pri​je no što su se zbi​le. Dak​le, Ke​sić je bio prvi koji bi mo​g ao iden​ti​fi​ci​r a​ti ne​kog
s Ba​ni​će​ve fo​to​g ra​fi​je.
– Bok! – re​kao je Ba​nić, ušav​ši u Ke​si​će​vu sobu.
– Baš be​dast za​g re​bač​ki poz​drav – na​mr​g o​di se Ke​sić, koji se ni​ka​ko nije mo​g ao sro​di​ti sa Za​-
gre​bom, prem​da je u nje​mu ži​vio više od dva​de​set go​di​na. Za​pra​vo, Ba​ni​ća nije ni po​g le​dao jer se
za​du​bio u sa​dr​žaj stak​le​ne bo​či​ce što je sta​ja​la na sto​lu.
– Znaš li što je ovo? – upi​ta sve​jed​na​ko bu​lje​ći u bo​či​cu.
– Šta​ub​cu​kor! – reče Ba​nić, po​ku​ša​va​ju​ći ga na​lju​ti​ti ti​pič​nim agra​mer​skim iz​r a​zom..
– Koji vrag? – po​dig​ne Ke​sić po​g led.
– Še​ćer u pra​hu!
– Is​u​se, pa kako si znao! – iz​ne​na​di se Ke​sić.
– Od​mah se vidi.
– Da. Mo​žda ti vi​diš, ali oni koji su ku​po​va​li nisu vi​dje​li. Uhva​ti​li smo tipa koji je ovo pro​da​vao
pod ko​ka​in. Na tom tvom »šta​ub​cu​ko​r u« za​r a​dio je sko​r o če​tris​to mi​li​ju​na.
Ne za​ni​ma​ju​ći se za ko​ka​in, Ba​nić iz​va​di iz za​mot​ka jed​nu po​la​r o​id​nu fo​to​g ra​fi​ju i sta​vi je pred
Ke​si​ća.
– Po​mo​zi mi! Poz​na​ješ li ovu dvo​ji​cu?
Ke​sić uze fo​to​g ra​fi​ju i po​g le​da je. Po​tom iz la​di​ce iz​va​di po​ve​ća​lo i poče pro​uča​va​ti po​la​r o​id.
– Pe​de​r i, ha? Ula​ziš u moj re​sor?
– Ne. Stvar je po​sred​nog ka​r ak​te​r a. No, pre​poz​na​ješ li ih?
– Ovog de​be​log ne – po​la​ko će Ke​sić – ali mi je kli​nac poz​nat. Na​šmin​kan je, a ni fo​to​g ra​fi​ja
baš nije oso​bi​ta.
– Mo​žeš li to pro​vje​r i​ti?
 – Za dan-dva ću ti reći, ali mo​r aš mi os​ta​vi​ti sli​ku.
– Na​r av​no – slo​ži se Ba​nić, spre​ma​ju​ći za​mo​tak s os​ta​lim fo​to​si​ma u džep.
Os​ta​vio je Ke​si​ća, poz​dra​viv​ši ga sa »ser​vus«, i vra​tio se u svo​ju sobu kako bi pre​ko​pao kar​te
spe​ci​jal​ke što ih je dr​žao u dnu or​ma​r a i ko​r is​tio ih to​li​ko ri​jet​ko da se već ne​ko​li​ko puta pi​tao kog
vra​g a ih uop​će čuva. Na​kon du​g o​traj​nog pre​ko​pa​va​nja pro​na​đe onu pra​vu, pre​sa​vi​je je ne​ko​li​ko puta
i str​pa u džep do za​mot​ka s po​la​r o​idi​ma. Onda obu​če ka​put i iz​a​đe na​po​lje. Bilo je već vri​je​me da po​-
sje​ti Mul​ti​ke​mo​vo gra​di​li​šte.
Po ljub​ljan​skom auto-putu ju​r io je ono​li​ko ko​li​ko su mu to do​zvo​lja​va​li ma​g la i jad​no sta​nje
auto​mo​bi​la. Kad je »če​tvor​ka« po​če​la ru​ži​ti i is​pa​da​ti iz br​zi​ne, po​ža​lio je što nije kre​nuo služ​be​nim
ko​li​ma. Po​što je pro​šao Sa​mo​bor, skre​nuo je pre​ma Bre​g a​ni. Ov​dje je ces​ta bila uža, lo​ši​ja i kri​vu​da​-
va, a sni​jeg nije bio raš​čiš​ćen nego uta​ban ko​ta​či​ma vo​zi​la što su ovu​da proš​la pri​je nje​g a. Na​kon ne​-
kog vre​me​na ces​ta se poče prov​la​či​ti kroz usje​ke iz​me​đu ni​skih, ku​pas​tih bre​žu​lja​ka. Des​no od ces​te
na​la​zio se za​le​đen po​tok skri​ven ogo​lje​nim vr​ba​ma. Zas​ta​ne na​čas kako bi na kar​ti pro​vje​r io ide li
do​brim pu​tem. Ubr​zo ut​vr​di da bi usko​r o mo​r ao skre​nu​ti udes​no. Vo​zio se još do​brih dva​de​se​tak mi​-
nu​ta, ali ni na kak​vo skre​ti​šte nije na​išao. Onda iz​a​đe na ne​što širu ces​tu i ubr​zo us​pi​je skre​nu​ti na​des​-
no. Uči​ni mu se da ces​te ko​ji​ma je vo​zio tvo​r e ču​dan la​bi​r int, te da bi ve​li​ka tvor​ni​ca koju ov​dje gra​-
de mo​r a​la ima​ti bo​lje pro​met​ne veze, jas​no, uko​li​ko ne leži na že​ljez​nič​koj pru​zi. Kad se na​šao na
bo​ljem i čis​ti​jem di​je​lu ces​te, iz​ne​na​da poče sni​je​ži​ti. Za​us​ta​vi se, jer je uz ces​tu sta​jao se​ljak u kož​-
nom ka​pu​tu za​ci​je​lo če​ka​ju​ći lo​kal​ni auto​bus.
– Zna​te li mo​žda gdje se gra​di ona ve​li​ka ke​mij​ska tvor​ni​ca? – upi​ta, iz​a​šav​ši na​čas iz auto​mo​bi​-
la.
Po​kre​ti​ma ruku se​ljak mu objas​ni da je glu​ho​ni​jem.
In​s​pek​tor op​su​je, uđe u kola, pro​vje​r i kar​tu i nas​ta​vi vož​nju. Iza dva-tri ki​lo​me​tra skre​ne uli​je​vo
jer je tako na​la​g a​la kar​ta. Sada se vo​zio kroz snje​žan kra​jo​lik u ko​jem nije mo​g ao naz​r e​ti ni sela ni
kuće; po​r ed nje​g a pro​mi​ca​li su bre​žulj​ci, šume, ogo​lje​no ni​sko grm​lje, ali tra​g o​va ljud​skog ži​vo​ta
kao da nije bilo, osim ako se nisu na​la​zi​li tamo da​le​ko u ma​g li.
Iz​ne​na​da iz ma​g le iz​r o​ni jed​no​kat​ni​ca na ko​joj se ko​čio ve​lik nat​pis MO​T EL. Skre​ne i za​us​ta​vi
se is​pred zas​ta​klje​nog pro​če​lja na ko​jem je bio ulaz.
U pri​zem​lju mo​te​la na​la​zio se skro​man res​to​r an​čić sa sto​lo​vi​ma bez stol​nja​ka i vi​so​kim dr​ve​-
nim šan​kom. U dnu pros​to​r i​je sta​jao je no​vo​g o​diš​nji bor, skrom​no oki​ćen i već go​to​vo ot​pa​lih igli​-
ca. Čuv​ši škri​pu vra​ta, na spo​r ed​nom se ula​zu po​ja​vi ko​no​bar u pri​lič​no upr​lja​noj kuti. Mora da je
imao dva me​tra, jer se, ula​ze​ći, mo​r ao mal​ko prig​nu​ti.
– Iz​vo​li​te – rav​no​duš​nim će gla​som ko​no​bar.
Ba​nić na​r u​či vi​njak, po​tom još je​dan. Ko​no​bar poče bri​sa​ti po​vr​ši​nu šan​ka pom​no mo​tre​ći doš​-
lja​ka. Vi​dje​lo se da je ov​dje gost ri​jet​ka zvi​jer​ka.
– Sla​bo ide po​sao? – upi​ta Ba​nić reda radi.
– Ni​ka​ko! U pro​lje​će ne​što bo​lje, ali sad... pus​ti​nja... Tu i tamo sta​ne po koje vo​zi​lo ili se spus​te
oni odoz​g o. Ali, oni ne piju ov​dje. Uzmu ne​ko​li​ko boca pa se vra​te.
– Koji oni? – za​in​te​r e​si​r a se in​s​pek​tor.
– Oni s gra​di​li​šta. Gore je Mul​ti​ke​mo​vo gra​di​li​šte. Gra​de ne​kak​vu tvor​ni​cu, ko​jeg li vra​g a!
– Sada gra​de?! – za​ču​di se in​s​pek​tor.
– Ne sada – na​smi​je se ko​no​bar. – Tko bi sada be​to​ni​r ao! To nisu rad​ni​ci, nego ču​va​r i. Ima ih...
ja mis​lim da ih ima više od de​set. A za​što, vrag će ga zna​ti! Kao da će im tko po​kras​ti lo​pa​te i kram​-
po​ve.
– Kako bih do​šao do gra​di​li​šta? – upi​ta Ba​nić.
– Ne mo​že​te ko​li​ma – objaš​nja​vao mu je ko​no​bar. – Pris​tup​na ces​ta je s dru​g e stra​ne bri​je​g a.
Ali, mo​že​te onu​da pu​telj​kom do vrha bri​je​g a. Kad do​đe​te do pro​plan​ka, spa​zit ćete vi​so​ku ži​ča​nu
ogra​du. Če​kaj​te, po​ka​zat ću vam!
Ko​no​bar ga po​ve​de do pro​zo​r a i još jed​nom mu sve de​talj​no objas​ni.
– Ali, jako su ne​lju​baz​ni. Mis​lim da je pris​tup za​bra​njen. Da bis​te priš​li, mo​r a​te ima​ti va​lja​ne
raz​lo​g e.
– Imam ih! – sla​že Ba​nić. – Ja sam pred​stav​nik iz​vo​đa​ča ra​do​va.
– To znat​no mi​je​nja stvar – s olak​ša​njem će ko​no​bar.
Po​što se poz​dra​vio s ko​no​ba​r om, kre​nuo je pu​telj​kom gore, u brdo, go​njen sve ve​ćom ra​doz​na​-
loš​ću. Slu​tio je da mis​te​r ij Kel​ler ima raz​r je​še​nje ne​r a​zum​lji​vo bez os​nov​nih spoz​na​ja o ITER-ovu i
Mul​ti​ke​mo​vu in​dus​trij​skom pot​hva​tu. Ga​ze​ći kroz vi​sok sni​jeg, još je jed​nom prok​li​njao svo​ju ne​-
smo​tre​nost: po​no​vo je bio u ni​skim ci​pe​la​ma. Na​kon dva​de​se​tak mi​nu​ta pe​nja​nja osje​ti da su mu sto​-
pa​la po​put leda, tako hlad​na da se mir​ne duše mo​g ao iz​u​ti i nas​ta​vi​ti da​lje bo​so​nog. Na​kon ne​kog
vre​me​na pri​mi​je​ti da je na​g ib te​r e​na sve bla​ži, a ubr​zo zađe u šu​ma​r ak gdje je sni​jeg bio mno​g o niži.
Za​tim, po​što je pro​šao sto​ti​njak me​ta​r a, srce mu snaž​no za​igra. Pred njim se uka​za​la vi​so​ka ži​ča​na
ogra​da, a iza nje, kroz ma​g lu, spa​zi sivu kon​fi​g u​r a​ci​ju ne​pra​vil​nih be​ton​skih te​me​lja. Bio je to pri​zor
koji je vi​dio na vi​deo-ka​ze​ti po​koj​nog Bru​ne Kel​le​r a. Zna​či, put ko​jim je vo​dio is​tra​g u bio je do​bar
put!
Po​la​ko pri​đe onom di​je​lu ogra​de gdje su se na​la​zi​la ogrom​na dvo​kril​na ži​ča​na vra​ta. Bila su za​-
tvo​r e​na i čak na tri mjes​ta oba​vi​je​na lan​ci​ma, na či​jim su se kra​je​vi​ma na​la​zi​li te​ški lo​ko​ti.
U sni​je​g u, od​mah do vra​ta, le​ža​lo je ne​što na​lik na dr​ve​nu plo​ču. Po​dig​ne to i ru​kom pre​bri​še
sni​jeg. Bio je to od​lom​ljen ko​mad bi​je​le dr​ve​ne plo​če na ko​joj je us​pio pro​či​ta​ti go​to​vo olju​šten nat​-
pis:

Ra​d o​v e iz​v o​d i

A • B • C PRO​JEKT

Sje​di​šte i adre​sa fir​me mora da su bili na dru​g om di​je​lu plo​če, koju nije us​pio pro​na​ći.
Onda mu po​g led pade na ni​sku be​ton​sku zgra​du što se na​la​zi​la s ove stra​ne ogra​de, i koju je ta​-
ko​đer vi​dio na Kel​le​r o​vu snim​ku. Odan​de su na​ila​zi​la dva ču​va​r a u to​plo pod​stav​lje​nim ka​pu​ti​ma i u
čiz​ma​ma. Dru​g a dvo​ji​ca os​ta​la su is​pred zgra​de.
– Što tra​ži​te? – reče je​dan od ču​va​r a kad su mu se pri​bli​ži​li na ne​ko​li​ko me​ta​r a.
Ba​nić ih pro​mo​tri. Obo​ji​ca su bili po​vi​so​ki, atlet​ske gra​đe i fi​zi​o no​mi​je za koje bi se mir​ne duše
mo​g lo reći da su od​boj​ne.
– Htio bih po​g le​da​ti malo unu​tra – reče, gra​de​ći se na​ivan. – Mo​že​te li mi ča​skom otvo​r i​ti sve te
lo​ko​te?
– Za​bra​nje​no je!
– Za​što? Pa, što ima unu​tra?
 – Za​bra​nje​no je! Gu​bi​te se odav​de ili ćemo po​zva​ti mi​li​ci​ju – reče dru​g i ču​var, oči​to od​luč​ni​ji
od svog ko​le​g e.
– Pa ja sam mi​li​ci​ja! – reče in​s​pek​tor, sad mno​g o od​r je​ši​ti​ji, pa iz​va​di svo​ju služ​be​nu is​kaz​ni​cu.
Prvi ču​var je uze i po​g le​da, a po​tom je rav​no​duš​no vra​ti. Dok je gle​dao is​kaz​ni​cu, Ba​ni​ćev po​-
gled od​lu​ta do nje​g o​vih nogu. Stre​se se kad shva​ti da su ču​va​r e​ve hla​če iste one ze​le​ne boje kak​ve je
bio ko​ma​dić tka​ni​ne što ga je na​šao u ba​r a​ci u ko​joj je bio za​to​čen Bru​no Kel​ler.
– Onda? – upi​ta in​s​pek​tor.
– Sve​jed​no, ne mo​že​te! Ne smi​je​mo pus​ti​ti ni​ko​g a. Mo​r a​li bis​te ima​ti sud​ski na​log, a mo​r ao bi
biti pri​su​tan i pred​stav​nik Mul​ti​ke​ma.
– Ali, če​kaj​te lju​di! – nije se dao in​s​pek​tor. – Ušao bih samo na​čas. Pa ja ra​dim na slu​ča​ju »siva
zona«!
Po​g le​da ih le​ti​mi​ce, ali na nji​ho​vim li​ci​ma nije bilo ni​kak​ve re​ak​ci​je.
– Na kom vra​g u ra​di​te?
Ba​nić ne od​g o​vo​r i nego im dr​sko okre​ne leđa i kre​ne pre​ma ogra​di, spre​man da se pop​ne i tako
dođe bli​že te​me​lji​ma.
Onaj dru​g i ču​var zgra​bi ga za rame i po​vu​če tako snaž​no da je pao na​uz​nak u sni​jeg. Lju​de​ska​r e
se nisu ša​li​le.
– Daj​te da još jed​nom vi​dim vašu le​g i​ti​ma​ci​ju!
Le​že​ći u sni​je​g u, Ba​nić iz​va​di kar​ti​cu i pru​ži mu je.
– In​s​pek​tor Ni​ko​la Ba​nić – pro​či​ta ču​var glas​no, pa se na​smi​je. A po​tom raz​de​r e kar​ti​cu i baci je
pre​ko ra​me​na. – Eto vi​di​te, više nis​te in​s​pek​tor! Sada ste samo obič​no nju​ška​lo koje se mota po za​-
bra​nje​noj zoni. Mo​g li bi​smo vam sva​šta ura​di​ti.
Ba​nić lju​ti​to sko​či na noge i kre​ne pre​ma drz​ni​ku, ali od​mah zas​ta​ne. Tip je za​vu​kao ruku pod
ka​put i tamo ne​što na​pi​pao. Bio je to po​kret ko​jim se vadi re​vol​ver.
– E, da vi​di​mo – reče ci​nič​no ču​var – ho​će​te li i da​lje nju​ška​ti, ili ćete se li​je​po vra​ti​ti i za​bo​r a​vi​-
ti na sve.
– Vra​tit ću se – po​mir​lji​vim će gla​som in​s​pek​tor dok je otre​sao sni​jeg s ka​pu​ta.
Na​kon dva​de​se​tak mi​nu​ta po​no​vo je sta​jao za šan​kom ma​log mo​te​la. Noge su mu bile to​li​ko
pro​mr​z​le da se pi​tao hoće li se nji​ma uop​će moći slu​ži​ti. Na​r u​či čaj ne bi li se bar malo za​g ri​jao, a
kad se vru​ća ša​li​ca sta​la pu​ši​ti is​pred nje​g a, na​r u​či još i du​pli rum pa ga iz​li​je u to​plu te​ku​ći​nu.
– Onda, jes​te li oba​vi​li po​sao? – upi​ta ga ko​no​bar, koji se valj​da či​ta​ve dane do​sa​đi​vao pa se ra​-
do​vao sva​kom no​vom gos​tu.
– Išlo je kao po loju! – pro​mrm​lja Ba​nić. – Ti ču​va​r i su sa​svim zgod​ni deč​ki!
– Kako se uzme – sleg​ne ko​no​bar ra​me​ni​ma, a Ba​nić kih​ne.
– Mora da ste se pre​hla​di​li. Ovo uop​će nije te​r en, a ni vri​je​me za ni​ske ci​pe​le.
– Mora da se straš​no do​sa​đu​je​te ov​dje? – upi​ta ga in​s​pek​tor.
– Pa jest – ko​no​bar će. – Ali, i to će pro​ći. Ra​di​mo samo do ožuj​ka. Na​kon toga za​tva​r a​mo.
– Za​tva​r a​te?
– Jest. Mul​ti​kem je ot​ku​pio mo​tel. Pre​ure​dit će ga u ne​što dru​g o. Tko zna što! Ali, nema veze,
pla​ti​li su kra​ljev​ski.
 – Ko​li​ko?
– Šta ja znam. Ni​sam gaz​da. Da li bis​te po​pi​li još je​dan rum? To će vam po​kre​nu​ti cir​ku​la​ci​ju u
no​g a​ma.
Ba​nić se slo​ži i is​pi​je još je​dan rum, prem​da je to bilo piće koje je​dva da je pod​no​sio i u ko​la​či​-
ma. Na​kon toga pla​ti i iz​a​đe na​po​lje. U me​đu​vre​me​nu, dok je pio čaj i ća​skao s vi​so​kim ko​no​ba​r om,
vani je po​če​la pra​va me​ća​va. Kre​nuo je pre​ma ko​li​ma osje​ća​ju​ći kako ga grlo već po​či​nje pec​ka​ti.
Su​tra ću za​ci​je​lo biti bo​les​tan, po​mis​li ula​ze​ći u kola.
I onda, dok je po​ku​ša​vao pro​na​ći klju​čić auto​mo​bi​la, u re​tro​vi​zo​r u spa​zi kako se ne​što tam​no
brzo po​di​g lo sa straž​njeg sje​da​la i oko​mi​lo se na nje​g a. Po​ku​šao se ba​ci​ti u stra​nu, ali je, pri​je no što
mu je to us​pje​lo, osje​tio tup uda​r ac na po​tilj​ku, na​kon čega mu se uči​ni​lo da su sva svje​tla na kon​trol​-
noj plo​či auto​mo​bi​la za​svi​je​tli​la. U jed​nom tre​nu još se za​no​sio time kako će us​pje​ti pro​na​ći kva​ku
na vra​ti​ma i iz​a​ći na​po​lje, ali mu se onda iz da​lji​ne po​če​la pri​bli​ža​va​ti ne​kak​va crna iz​ma​g li​ca, ne​što
po​put dima iz is​puš​ne ci​je​vi za​ulje​nog mo​to​r a, na​kon čega je lako po​lo​žio čelo na uprav​ljač i zas​pao.
Kad se pro​bu​dio i po​di​g ao gla​vu s uprav​lja​ča, osje​tio je ne​pod​noš​lji​vu bol. Sta​vio je ruku na po​-
ti​ljak i na​pi​pao kvr​g u. Za​tim je dva-tri puta kih​nuo i bol se po​ja​ča​la. Po​g le​da na sat i shva​ti da je u ne​-
svi​jes​ti bio ne​što ma​nje od pola sata. Iz​a​đe iz auta i ogle​da se na​o ko​lo. Sni​jeg je bio tako gust da se
mo​tel je​dva na​zi​r ao. A onda mu ne​što pade na pa​met i on u stra​hu poče opi​pa​va​ti dže​po​ve. U po​čet​ku
mu se uči​ni kako je sve na svom mjes​tu, a onda s uža​som shva​ti da se pre​va​r io. Nes​tao je za​mo​tak s
po​la​r o​id​nim fo​to​g ra​fi​ja​ma za​nim​lji​ve ho​mo​sek​su​al​ne se​an​se.
 12.

Kada je pri​je dva​de​se​tak go​di​na po​čeo ra​di​ti ovaj po​sao, do​šao je kao pri​prav​nik in​s​pek​to​r u
Olu​ji​ću, sta​r om lis​cu koji je tada imao samo go​di​nu dana do mi​r o​vi​ne. Olu​jić mu je re​kao re​če​ni​cu
koju ni​kad nije za​bo​r a​vio: »Is​tra​g a po​či​va na tri na​če​la, na na​če​lu is​ti​ne, na​če​lu lo​g i​ke i na​če​lu mo​r a​-
la. Na​če​lo is​ti​ne tiče se pred​me​ta koji se is​tra​žu​je, na​če​lo lo​g i​ke tiče se na​či​na ko​jim se is​tra​žu​je, a
na​če​lo mo​r a​la tiče se mo​ti​va u ime ko​jih se uop​će is​tra​žu​je. Že​liš li brzo na​pre​do​va​ti, mo​r aš dati
pred​nost ovom pr​vom na​če​lu«, go​vo​r io je Olu​jić. »Že​liš li pak da te po​štu​ju, os​lo​ni se na na​če​lo lo​-
gi​ke, i na kon​cu, že​liš li da sam sebe po​štu​ješ, drži se samo na​če​la mo​r a​la!»
Ono što je u po​s​ljed​nje vri​je​me, vo​de​ći tra​ljav i ne​ure​dan sa​mač​ki ži​vot, po​naj​vi​še iz​g u​bio, bilo
je na​če​lo mo​r a​la. Što je više pio, to je više gu​bio sa​mo​po​što​va​nje, što je ma​nje pio, to su mu se ruke
više tres​le.
Pro​bu​dio se u vru​ći​ci i s gla​vo​bo​ljom. Grlo ga je pek​lo, iz nosa mu cu​r i​lo, a prvi dim koji je
uju​tro po​vu​kao na​tje​r ao ga je na stra​šan ka​šalj. Na​zvao je ured i re​kao Zo​r a​nu da da​nas neće do​la​zi​ti,
jer se užas​no pre​hla​dio. Jas​no, Zo​r an mu je re​kao da je za tak​ve stva​r i naj​bo​lja ku​ha​na ra​ki​ja. Spus​tio
je slu​ša​li​cu i od​mah kre​nuo da ga pos​lu​ša. Ne​što kas​ni​je ipak se pre​do​mis​li i iz​li​je već ki​pu​ći sa​dr​žaj
dže​zve u su​do​per. Bilo je kraj​nje vri​je​me da po​vra​ti sa​mo​po​uz​da​nje i sa​mo​po​što​va​nje. Jer bez toga,
uči​ni mu se, ne samo što neće moći biti in​s​pek​tor nego neće moći biti baš ni​šta. Umjes​to ra​ki​je, po​pio
je dva an​do​la i od​spa​vao još sat vre​me​na. Kad se pro​bu​dio, osje​tio je da mu je tem​pe​r a​tu​r a spa​la.
Obu​kao se, pa​ze​ći da ne za​bo​r a​vi vi​so​ke ci​pe​le, i kre​nuo na po​sao prem​da je ja​vio da da​nas neće
doći.
– E, bo​g a​mi, ti si skroz-nas​kroz po​div​ljao! – de​r ao se na nje​g a De​lić, ne​ma​ju​ći ni​ma​lo ra​zu​mi​-
je​va​nja za sta​nje u ko​jem se na​la​zio. – Od​la​ziš u taj Mul​ti​kem a da ni​kog nisi kon​zul​ti​r ao! Znaš li ti
tko mi je obri​sao nos zbog toga, znaš li?
– Valj​da di​r ek​tor Kos​te​lac! – reče Ba​nić, gu​še​ći se od kaš​lja.
– Da je bar Kos​te​lac! Ne mogu ti ni reći tko! Ne mo​žeš samo tako prč​ka​ti po tako osjet​lji​vim
stva​r i​ma. Tu je stra​ni ka​pi​tal, tu je druš​tve​ni in​te​r es, tu je moć​no za​le​đe...
Ba​nić ne reče ni​šta nego iz​vu​če ma​r a​mi​cu i ne​ko​li​ko se puta tako glas​no usek​ne da se De​lić stre​-
se.
– Već su​tra ću po​kre​nu​ti pi​ta​nje dis​ci​plin​skog pos​tup​ka pro​tiv tebe! – de​r ao se De​lić. – A na​kon
toga do sus​pen​zi​je su dva-tri ko​r a​ka! Od​mah ćeš na​pi​sa​ti iz​vje​štaj o tom slu​ča​ju i do​ni​je​ti mi ga na
stol. Pa, bo​g a​ti, ti si se zbog jed​nog ili dva mr​tva​ca po​r ed pru​g e to​li​ko raz​ma​hao da ćeš mi ubr​zo po​-
če​ti nju​ška​ti po SIV-u ili Cen​tral​nom ko​mi​te​tu! Pa, kamo to vodi?
– Neću vam moći na​pi​sa​ti iz​vje​štaj – reče Ba​nić, po​no​vo se usek​nuv​ši.
– A za​što? – is​pr​si se De​lić.
– Zato što je za iz​vje​štaj po​treb​na kon​cen​tra​ci​ja koju ne mogu pos​ti​ći s tem​pe​r a​tu​r om od tri​de​set
de​vet stup​nje​va. Osim toga, iz ovih sto​pa idem li​ječ​ni​ku i od​la​zim na bo​lo​va​nje.
– To je sre​tan do​g a​đaj za či​ta​vu služ​bu! – po​vi​še​nim će gla​som De​lić. – Za​mo​lit ću li​ječ​ni​ka da
te za​dr​ži na bo​lo​va​nju bar mje​sec dana, a na tvom će slu​ča​ju ra​di​ti Sti​pe​tić ili Zo​r an.
– Neće biti po​treb​no da ga mo​li​te za tako dugo bo​lo​va​nje – pri​po​me​ne Ba​nić.
 – Za​što?
– Zato što ću vam i pri​je mje​sec dana dati zah​tjev za spo​r a​zum​ni ra​skid rad​nog od​no​sa – reče
mimo Ba​nić i iz​a​đe na​po​lje.
Pola sata kas​ni​je već je bio u li​ječ​nič​koj or​di​na​ci​ji dok​to​r a Ivi​ce Ša​r i​ća, koga je tako do​bro poz​-
na​vao da je mo​g ao do​bi​ti i go​di​nu dana bo​lo​va​nja. Ša​r ić je šmr​cao i kaš​ljao, tako da se Ba​ni​ću od​-
mah uči​ni​lo da je u go​r em sta​nju od nje​g a.
– Mis​lim da sam na​vu​kao ne​kak​vu vi​r o​zu – reče Ba​nić, pa se za​kaš​lje.
Čuv​ši ga kako kaš​lje, dok​tor Ša​r ić i sam poče hrop​ta​ti, tako da dugo nije mo​g ao proz​bo​r i​ti.
– Jebi ga! – I ja sam! Sta​r i, tu ti nema po​mo​ći. Leg​ni, is​pa​vaj se, loči puno čaja, as​pi​r i​na i C-vi​ta​-
mi​na. Nađi kak​vu pič​ku pa se do​bro prez​no​ji. I to ti je sve!
– Otvo​r i mi bo​lo​va​nje! Za​je​ba​va​ju me na pos​lu, pa bih se htio sklo​ni​ti u za​vje​tri​nu, da na miru
po​s​vr​ša​vam neke stva​r i.
– Is​u​se, tako ne​što ni​sam još čuo! – reče Ša​r ić i šmrc​ne. – Htio bi na bo​lo​va​nje da bi mo​g ao na
miru ra​di​ti?
– Upra​vo tako.
– Slu​šaj ti mene, Ni​ko​la! – upre dok​tor prst u nj. – Te vi​r o​ze su obič​ne piz​da​r i​je. Ali, ako ih ne
pre​le​žiš, mo​žeš za​r a​di​ti upa​lu plu​ća, an​g i​nu, si​nu​si​tis i ko​je​kak​va dru​g a sra​nja...
– Do​bro, do​bro – pre​ki​ne ga Ba​nić. – Znaš da sam tvr​do​g lav i da te neću pos​lu​ša​ti. Mo​žeš li mi
dati ka​kav li​jek da to pre​si​je​čem?
– Slu​šaj ga što go​vo​r i! Kad bih imao ta​kav li​jek, bio bih no​be​lo​vac, a ne li​ječ​nik po​druč​ne am​-
bu​lan​te. Nego, znaš šta! Spra​šit ćemo ti je​dan ek​s​ten​ci​lin da spri​je​či​mo even​tu​al​ne bak​te​r ij​ske kom​-
pli​ka​ci​je. To nije baš pa​met​no, ali za tak​ve tvr​do​g la​ve ma​g ar​ce ka​kav si ti, to je je​di​no... Vlas​ta!
Ses​tra Vlas​ta pro​vi​r i iza pa​r a​va​na, a Ša​r ić za​po​vje​di Ba​ni​ću:
– Dupe van, da ti Vlas​ta spra​ši ek​s​ten​ci​lin!
Pola sata kas​ni​je iz​a​šao je iz kola i kre​nuo pre​ma ka​va​ni Kor​zo, gdje se po do​g o​vo​r u imao naći
s biv​šom že​nom. Na​dao se da će mu reći ne​što novo o Niki. Is​pred ka​va​ne spa​zio je par​ki​r an bi​je​li
Mer​ce​des 220 D. Pri​đe mu, go​njen zna​ti​že​ljom. Kola su bila sa​svim nova, čis​ta upra​vo su bli​je​šta​la.
Samo što nisu ima​la fran​k​furt​sku, nego ko​priv​nič​ku re​g is​tra​ci​ju. Dak​le, to mora da su bila kola kak​-
vog po​drav​skog obrt​ni​ka, a ne Bru​ne Kel​le​r a!
Li​di​ju je na​šao kako sje​di do pro​zo​r a, pije kavu i gle​da na​po​lje na Gun​du​li​će​vu, valj​da oče​ku​ju​-
ći da on na​iđe. Sjeo je, ali ka​put nije ski​nuo; tre​sao se ko​li​ko mu je bilo hlad​no.
– Du​pli vi​njak! – do​ba​ci ko​no​ba​r u koji je upra​vo pro​la​zio, a onda se okre​ne Li​di​ji: – Ne znam
za​pra​vo smi​jem li vi​njak, jer mi je Ša​r ić upra​vo spra​šio ek​s​ten​ci​lin. Ide li to sku​pa?
– Ne znam – od​vra​ti ona. – Ali, bez ob​zi​r a na ek​s​ten​ci​lin, vi​njak ne bi tre​bao piti. Groz​no iz​g le​-
daš.
– Malo me zgra​bi​lo – reče on rav​no​duš​no i poče se po​igra​va​ti s ča​ši​com koju mu je ko​no​bar
upra​vo do​nio. – Kako je mala?
– Ju​tros je po​no​vo ima​la tem​pe​r a​tu​r u.
– Ali, rek​la si mi da je ona groz​na stvar ot​pa​la kao mo​g uć​nost! – reče, go​to​vo pro​tes​ti​r a​ju​ći. Zi​-
mi​ca ga je tres​la, ali se vi​njak još uvi​jek nije od​lu​či​vao po​pi​ti.
 – Ma, više ni sama ni​šta ne znam. Ovaj je sad smis​lio još neke pre​g le​de... ne​kak​ve punk​ci​je... pa
rend​g en...
Osje​ća​ju​ći se go​to​vo pre​va​r en, Ba​ni​ća po​no​vo obuz​mu tam​ne slut​nje.
– Ni​ko​la! Do​g o​vo​r i​li smo se da ćemo biti op​ti​mis​ti, zar ne? Na​dam se da će do kra​ja idu​ćeg
tjed​na sve biti iz​vjes​no. Zbog dru​g e sam te stva​r i zva​la. Htje​la sam da go​vo​r i​mo otvo​r e​no. Kao što
znaš, mi smo se pre​se​li​le k Jo​si​pu, stan na Bri​tan​cu bi​smo tre​ba​li pro​da​ti. Ho​ćeš li ti...
– Ti to pre​uz​mi! U ovom času ni​sam spo​so​ban vo​di​ti tak​vu stvar.
– Mis​liš da ja je​sam?
– Jo​sip će ti po​mo​ći. Vas je sad tro​je pa ćete lak​še – reče on s trun​kom za​jed​lji​vos​ti, koju je ona
shva​ti​la. Ipak, kao što se i pri​je do​g a​đa​lo, ona se po​vu​če, pri​vid​no po​r a​že​na.
– Po​ne​kad mi se uči​ni – reći će ona na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka suz​dr​ža​nim gla​som – da ti još uvi​jek
nisi pri​hva​tio či​nje​ni​cu naše ras​ta​ve.
– Ma ne​moj! – od​mah​ne on ru​kom.
– Vi​diš, htje​la sam ti reći da ćemo se Jo​sip i ja vrlo brzo vjen​ča​ti. Nika je to pri​hva​ti​la. Htje​la bih
da i ti...
– Li​di​ja! – pre​ki​ne je on. – Ne znam što ho​ćeš od mene. Bla​g os​lov? Ho​ćeš li mo​žda da ti bu​dem
vjen​ča​ni kum?
– Ne budi iro​ni​čan! – reče ona. – Že​lim samo da po​r az​g o​va​r aš s Jo​si​pom. Za​pra​vo, on želi po​-
raz​g o​va​r a​ti s to​bom.
– A o čemu to?
– O sve​mu! – raz​lju​ti se ona. – Nuž​no je da vas dvo​ji​ca bu​de​te u nor​mal​nim od​no​si​ma. Radi
male. Ne že​lim da joj on go​vo​r i pro​tiv tebe, a ti pro​tiv nje​g a. Ili da se pred njom po​na​ša​te kao da onaj
dru​g i ne pos​to​ji.
– Že​liš li da Jo​sip i ja odve​de​mo malu na more, kako bi​smo us​pos​ta​vi​li što bo​lje me​đu​sob​ne od​-
no​se? Ili da za nju uvjež​ba​mo ka​kav zgo​dan skeč?
– Ah, ti i tvo​ja po​li​cij​ska iro​ni​ja! – pre​ko​r i ga Li​di​ja. – Sve što hoću, to je da po​r az​g o​va​r aš s Jo​-
si​pom.
– S Jo​si​pom neću raz​g o​va​r a​ti! An​ti​pa​ti​čan mi je još od gim​na​zij​skih dana.
Baš kad je to re​kao, po​g led mu od​lu​ta na​po​lje na uli​cu, gdje spa​zi Jo​si​pa Ta​ma​r i​na kako im raz​-
dra​g a​no maše, da​ju​ći im znak da os​ta​nu na mjes​tu i da će od​mah ući.
– Joj! Ko​jeg li slu​ča​ja! Evo, Jo​sip je baš na​išao! – po​ma​lo će afek​ti​r a​nim gla​som Li​di​ja.
Ba​nić od​mah shva​ti na​mje​štalj​ku i po​že​li zbri​sa​ti, ali onda shva​ti da nema kamo.
– Li​je​po si mi ovo na​mjes​ti​la! – reče lju​ti​to po​g le​dav​ši Li​di​ju.
– Kad nisi sam htio! – reče ona gla​som ne​duž​na dje​te​ta.
Jo​sip Ta​ma​r in bio je Ba​ni​će​va ras​ta, do​bre gra​đe, uz​no​si​ta i po​ma​lo te​atral​na dr​ža​nja, pri​lič​no
mla​do​li​ka lica, ali to​li​ko pro​r i​je​đe​ne kose da je će​la​vost mo​r ao skri​va​ti loše ura​đe​nim, uoč​lji​vim tu​-
pe​o m. Kako je bio poz​nat po​li​ti​čar, koji se po​čes​to po​jav​lji​vao na te​le​vi​zi​ji, o tom tu​peu kru​žio je cio
niz zlo​na​mjer​nih vi​ce​va. Ušao je ce​r e​mo​ni​jal​no, raz​dra​g an što je na​le​tio na bu​du​ću su​pru​g u, ali i na
sta​r og dru​g a iz gim​na​zij​skih dana, koga dugo nije vi​dio.
– Nik, sta​r i dru​že, pa gdje si ti sve ovo vri​je​me? Skri​vaš se! Pa, ni na po​s​ljed​njoj go​diš​nji​ci ma​-
tu​r e nisi bio – ve​se​lo će Ta​ma​r in, pru​ža​ju​ći mu ruku.
Pola svo​g a rad​nog vi​je​ka po​li​ti​ča​r i pro​vo​de u ru​ko​va​nju, po​mis​li Ba​nić i ne​volj​ko mu pru​ži
opu​šten dlan, kao da mu nudi mr​tvu ribu.
Po​što su se ru​ko​va​li, Ta​ma​r in sje​de do Li​di​je i po​lju​bi je u obraz, a onda se okre​ne Ba​ni​ću:
– Nik, eto kak​va se čud​na pri​ča is​pre​ple​la iz​me​đu nas tro​je. Mis​lio sam da bi​smo o tome tre​ba​li
pa​met​no i zre​lo po​pri​ča​ti i...
– Za​uze​ti sta​vo​ve po tom pi​ta​nju – iro​nič​no će i bez​volj​no Ba​nić. Ot​ka​ko je Ta​ma​r in ušao, osje​-
ćao se sve lo​ši​je i lo​ši​je.
Gle​da​li su se ne​ko​li​ko ča​sa​ka bez ri​je​či, a onda je in​s​pek​tor ner​voz​no is​tru​sio svoj du​pli vi​njak i
na​r u​čio novi.
– Dje​lu​ješ mi bo​les​no – po​la​ko će Ta​ma​r in, shva​tiv​ši valj​da da u ovom raz​g o​vo​r u nema mjes​ta
pre​tje​r a​noj sr​dač​nos​ti i nos​tal​g ič​nim us​po​me​na​ma. – Li​di​ja ti je rek​la da ćemo se vjen​ča​ti? – na​do​da.
– Jest. I?
– Ti za​ci​je​lo ne​maš ni​šta pro​tiv?
– Ma, kak​vi! – reče Ba​nić, za​g le​dan u svje​tlu​ca​nje no​vog vi​nja​ka. – U tom po​g le​du ima​mo pot​-
pun kon​sen​zus. Neće tre​ba​ti ići na po​seb​no usu​g la​ša​va​nje.
Po​no​vo nas​ta​ne ne​ugod​na ti​ši​na. Li​di​ja ga je gle​da​la pri​je​kor​no, a Ta​ma​r in zbu​nje​no.
– Druš​tvo, e pa, ja bih sad kre​nuo!
– Kamo? – vik​ne Li​di​ja, zna​ju​ći da raz​g o​vor koji su ona i Ta​ma​r in smis​li​li još nije za​vr​šen.
– U kre​vet. Mis​lim da sad već ku​r im pre​ko tri​de​set de​vet. Os​ta​vi​mo ovaj raz​g o​vor za neka bo​lja
vre​me​na.
Onda mu u jed​nom tre​nu bude žao, jer mu se uči​ni​lo da su Ta​ma​r i​no​ve po​bu​de bile po​šte​ne.
– Slu​šaj, Jo​si​pe, ne za​mje​r i mi na zlo​vo​lji. Jas​no je da ne​mam ni​šta pro​tiv tvo​je i Li​di​ji​ne veze.
U of​saj​du sam zbog dru​g ih stva​r i. Kom​plet​no sam ras​tro​jen, te​me​lji​to vi​r o​zan, jebu me neke stva​r i
na pos​lu, a imam i ne​ugo​dan osje​ćaj da sam sve u ži​vo​tu ura​dio na​o pa​ko. Kao što vi​di​te, to nema
veze s va​šim bu​du​ćim bra​kom.
Zas​tao je, pri​mi​je​tiv​ši da su po​g le​di lju​di sa su​sjed​nih sto​lo​va upr​ti u Ta​ma​r i​na. Jas​no, spa​dao je
u lju​de koje pre​poz​na​ju na ces​ti, za ko​ji​ma se okre​ću i do​šap​ta​va​ju: »Znaš, to ti je onaj iz Re​pu​blič​-
kog...«
– Mogu li ti kako po​mo​ći? – upi​ta ga Ta​ma​r in.
– Ne – ot​po​vr​ne Ba​nić, us​ta​ju​ći. Znao je na kak​vu po​moć mis​li Ta​ma​r in. On bi valj​da ne​kog
uko​r io, pre​mjes​tio, smi​je​nio... sve je to mo​g ao auto​r i​te​tom svo​g a po​lo​ža​ja. A onda, pri​je no što će
oti​ći, od​lu​či još malo biti za​jed​ljiv.
– Ra​di​je mis​li na sebe i svoj po​lo​žaj. Ovo ti je tek po​če​tak man​da​ta.
Ne če​ka​ju​ći da mu Ta​ma​r in ot​po​vr​ne, iz​a​đe u snack-bar i po​pi​je još je​dan vi​njak, a onda na​pus​ti
lo​kal. Pred Kor​zom spa​zi crna luk​suz​na kola sa če​tve​r o​ci​fre​nom re​g is​tra​ci​jom u ko​ji​ma je sje​dio šo​-
fer i či​tao Sprint. Ni sto me​ta​r a ne mogu pje​ši​ce, po​mis​li Ba​nić lju​ti​to, a onda sta​ne raz​miš​lja​ti gdje je
os​ta​vio svo​ju sta​r u​di​ju od kola.
Sada je bio si​g u​r an da će oti​ći kući, na​lo​ka​ti se čaja, leći, do​bro se prez​no​ji​ti i tako sa​ni​r a​ti ovu
odur​nu vi​r o​zu, za koju je op​tu​ži​vao ITER-ov mis​te​r i​o z​ni pro​jekt. Ali, pri​je će ipak smo​ći to​li​ko sna​-
ge da pro​vje​r i nije li se mo​žda gos​po​din Sc​hulz vra​tio.
Zvo​nio je upor​no na vra​ti​ma tu​ška​nač​ke vile, na​da​ju​ći se da je net​ko ipak kod kuće. Na​kon po​-
du​že zvo​nja​ve iz kuće is​tr​či Sc​hul​zo​va gaz​da​r i​ca i otvo​r i mu vra​ta.
– Ah, to ste vi! Gos​pon iz ko​mi​si​je.
– Je li gos​po​din Sc​hulz do​šao?
– Jest. Ju​tros.
– Mo​r ao bih s njim raz​g o​va​r a​ti.
– Prvo ga mo​r am pi​ta​ti.
– Ne​će​te ga ni​šta pi​ta​ti! – reče Ba​nić, šmrc​ne i pro​đe po​r ed nje, dok se ona bu​ni​la kao da će zbog
toga iz​g u​bi​ti po​sao.
Bez ku​ca​nja je otvo​r io vra​ta i ušao u ve​li​ko pre​dvo​r je, na​le​tjev​ši na pro​će​la​vog, si​je​dog de​belj​-
ka koji je upra​vo ve​zao kra​va​tu.
– Was ist los? Wer sind Sie?8 – za​ču​di se de​belj​ko.
Bio je to gos​po​din Ger​hard Sc​hulz, ITER-ov kon​zul​tant za Ju​g os​la​vi​ju, kon​tak​t​men za pro​ble​me
iz​g rad​nje Mul​ti​ke​ma. Ali, to nije bio samo gos​po​din Sc​hulz, shva​ti iz​ne​na​đe​ni in​s​pek​tor, bio je to
ujed​no i de​be​li gos​po​din iz ho​mo​sek​su​al​ne idi​le za​bi​lje​že​ne na po​la​r o​id​nim fo​to​g ra​fi​ja​ma, koje mu
je si​noć net​ko us​pio dr​pi​ti.
– Niks fer​šten – spet​lja se Ba​nić, a onda se od​lu​či pos​lu​ži​ti svo​jim ne oso​bi​to sjaj​nim en​g le​skim.
– Do you spe​ak En​glish?9
– Yes, a lit​tle bit10 – od​vra​ti Sc​hulz, dik​ci​jom ne bo​ljom od Ba​ni​će​ve.
– My name is Ba​nić. I’m do​ing an inves​ti​ga​ti​on abo​ut Mr Kel​ler’s de​ath. May I ask you a few qu​-
es​ti​ons? Your name is Sc​hulz, is that cor​rect11
– Mr Kel​ler is dead?!12 – za​pre​pas​ti se Sc​hulz, ili je samo hi​nio za​pre​pa​šte​nje. Di​r ek​tor Mul​ti​ke​-
ma već mu je mo​r ao sa​o p​ći​ti tako važ​nu no​vost, na​g a​đao je Ba​nić. Po​što se do​volj​no iš​ču​dio, mrm​-
lja​ju​ći ne​što na nje​mač​kom, Sc​hulz do​vr​ši ve​za​nje kra​va​te, obu​če sako i od​luč​no reče:
– I will not an​swer you wit​ho​ut my lawyer and an of​fi​ci​al of the Ger​man con​su​la​te. I must warn
you that I know my rig​ht?13
Ba​nić shva​ti da je Kos​te​lac bio u pra​vu. Sc​hulz mora da je lu​ka​vac, koji neće do​pus​ti​ti sebi da se
raz​la​je na​du​g ač​ko i na​ši​r o​ko pred ju​g os​la​ven​skim vlas​ti​ma. Tra​žit će da sve bude pro​to​ko​lar​no i u
skla​du sa za​mr​še​nim pro​pi​si​ma. Od​lu​či se sto​g a pos​lu​ži​ti lu​kav​s​tvom:
– Be​si​des all, we sho​uld spe​ak abo​ut some in​te​res​ting and de​li​ca​te po​la​ro​id shots.14
Sc​hulz iz​ne​na​da pro​bli​je​di i poče okre​ta​ti pe​čat​njak na pr​stu li​je​ve ruke. Vi​dje​lo se da je iz​ne​na​-
đen i da pre​miš​lja.
– But only a few qu​es​ti​ons. I got no time.15
– The man who kil​led Mr Kel​ler lo​oked for a cer​ta​in mis​te​ri​ous thing. It co​uld be some sort of bu​-
si​ness dis​cre​ti​on. Do you sup​po​se what was all abo​ut?16 – brzo će Ba​nić, bo​je​ći se da bi se Sc​hulz
mo​g ao pre​do​mis​li​ti.
– Un​mö​glich! That’s im​po​ssi​ble! Kel​ler wasn’t in po​sse​si​on of any bu​si​ness dis​cre​ti​on! He was
just an agent, lit​tle more than a clerc.17
 – Did he have any vi​deo-tape re​la​ted with the ITER-s bu​si​ness?18
Sc​hulz malo zas​ta​ne, a onda pri​đe sto​lu i na​to​či sebi piće, a da ne po​nu​di gos​ta. Pre​miš​ljao je ča​-
sak-dva i is​pio piće, a onda pri​lič​no ne​si​g ur​nim gla​som re​kao:
– The na​tu​re of our invol​ve​ment in Yu​gos​la​via do​esn’t requ​ire any vi​deo-re​cor​din​gs,19
– What abo​ut pri​va​te gay se​ssi​ons?20
– What do you mean?21
– Hard-core mo​vi​es.22
– I don’t care for hard-co​res.23
Ba​nić shva​ti da od Sc​hul​za na ovaj na​čin neće ni​šta iz​vu​ći. Ipak je do​bro što ga je po​sje​tio, po​-
mis​li, jer je doz​nao tko je snim​ljen na onim po​la​r o​idi​ma, od ko​jih je, na sre​ću, ipak je​dan os​tao kod
in​s​pek​to​r a Ke​si​ća.
– Did he have any ene​mi​es in ITER or Mul​ti​kem?24
– No! – ener​g ič​no će Sc​hulz, ho​te​ći valj​da po​ka​za​ti da je tako ne​što ne​mo​g u​će. – We are just like
a big, good and hap​py fa​mily?25
In​s​pek​tor mu na kra​ju htje​de uva​li​ti sli​ku laž​nog Ju​r a​g e, koji je mo​r ao pri​pa​da​ti toj ve​li​koj, do​-
broj i sret​noj po​r o​di​ci, ali onda, ra​zo​ča​r an, shva​ti da je nema uza se.
– Fi​nal​ly, maybe you know whe​re Mr Kel​ler used to park his car?26
– What car?27 – za​ču​di se Sc​hulz.
– His whi​te 220 D Mer​ce​des?28
– I wasn’t in​te​res​ted in such de​ta​ils29 – pre​zir​no će nje​mač​ki pos​lov​ni čo​vjek.
Prem​da je Ba​nić htio još ne​što upi​ta​ti, Sc​hulz mu je okre​nuo leđa i ot​pu​tio se pre​ma te​le​fo​nu.
Okre​nuo je de​se​tak bro​je​va, po čemu je in​s​pek​tor shva​tio da zove ne​kog u ino​zem​s​tvu, a onda je po​-
du​g o raz​g o​va​r ao na nje​mač​kom. Ba​nić ga je pa​ž​lji​vo slu​šao, ali kako nije znao nje​mač​ki, od toga
nije bilo neke ko​r is​ti. Za​vr​šiv​ši raz​g o​vor, Herr Sc​hulz iz​va​di ci​g a​r u, upa​li je i okre​ne se in​s​pek​to​r u:
– Didn’t you men​ti​on some po​la​ro​id shots? They mig​ht be abo​ut ten or fif​te​en tho​usand Mar​ks
wor​th. I’ve he​ard that ave​ra​ge sa​lary in Yu​gos​la​via is less than three hun​dred Mar​ks.30
Po​nu​da je bila ne​dvoj​be​na. Ba​nić na tren po​mis​li što se sve u ovim okol​nos​ti​ma može ura​di​ti sa
pet​na​est ti​su​ća ma​r a​ka, ali da je i imao što pro​da​va​ti, bio je si​g u​r an da to ne bi ura​dio.
– Or twen​ty tho​usand31 – po​vi​si po​nu​du gos​po​din Sc​hulz, rav​no​mjer​no ot​pu​hu​ju​ći di​mo​ve i
mjer​ka​ju​ći in​s​pek​to​r a.
– That’s eno​ugh! – iro​nič​no će Ba​nić. – We will do it! But not wit​ho​ut your lawyer and the of​fi​ci​al
of the Ger​man con​su​la​te.32.
Sc​hulz na​pra​vi ki​se​lo lice i lju​ti​to baci za​pa​lje​nu ci​g a​r u na pod, a Ba​nić se okre​ne i iz​a​đe na​po​-
lje. Prem​da ga je mu​či​la tem​pe​r a​tu​r a, ka​šalj i os​ta​le ne​ugo​de vi​r o​ze, bio je za​do​vo​ljan; upoz​nao je
Sc​hul​za i od či​ta​va te​le​fon​skog raz​g o​vo​r a, što ga je Sc​hulz oba​vio na nje​mač​kom je​zi​ku, ra​zu​mio
samo jed​nu ri​ječ. Jed​nu ali važ​nu: Die Gra​uzo​ne!
 13.

Do​šav​ši kući, od​mah je sku​hao li​tru čaja, po​pio tri an​do​la i za​vu​kao se pod de​beo po​plun. Us​pio
je us​nu​ti. Sa​njao je Li​di​ju i Ta​ma​r i​na kako mu se smi​ju i od​la​ze u sobu. Po​ju​r io je za nji​ma, otvo​r io
vra​ta, ali soba je bila praz​na. Za​tim je po​ju​r io pre​ma dru​g im vra​ti​ma i po​no​vo se na​šao u praz​noj
sobi. Tr​čao je sve brže i brže, otva​r a​ju​ći sve nova i nova vra​ta, pro​la​ze​ći kroz same praz​ne sobe. A
onda je zas​tao pred vra​ti​ma iza ko​jih je jas​no i ne​dvoj​be​no čuo nji​ho​ve lju​bav​ne uz​da​he. Po​seg​nuo je
za kva​kom, ali su ta vra​ta bila za​klju​ča​na. A onda na vra​ti​ma pri​mi​je​ti me​tal​nu plo​či​cu, pa se pri​bli​ži
da vidi što na njoj piše. Pi​sa​lo je: Die Gra​uzo​ne.
Pro​bu​dio se kas​no uve​čer sav mo​kar. Us​tao je, pre​svu​kao se i pro​mi​je​nio pos​te​lji​nu, a onda iz​-
mje​r io tem​pe​r a​tu​r u. To​plo​mjer je po​ka​zi​vao tri​de​set se​dam sa pet. Bio je za​do​vo​ljan, za​va​r a​va​ju​ći se
kako je jed​nim zno​je​njem us​pio suz​bi​ti bo​lest. Us​tao je, pri​šao te​le​fo​nu i na​zvao Ma​te​ju.
– Ah, ti si! – rek​la je tiho, maz​no. – Ni​šta se ne jav​ljaš.
On se is​pr​va za​ču​di što ga os​lov​lja​va sa »ti«, ali onda shva​ti da je to za​pra​vo pri​r od​no. Kako os​-
ta​ti na »vi« s ne​kim s kim si se po​še​vio?
– Htio sam te ne​što za​mo​li​ti – pri​je​đe i on na »ti«.
– Što?
– Mo​žeš li mi do​g o​vo​r i​ti raz​g o​vor s tvo​jim San​ti​ni​jem? Po​sje​tio bih ga u re​dak​ci​ji.
– Kako to go​vo​r iš? – reče ona kao da je pre​ču​la nje​g o​vo pi​ta​nje.
– Pre​hla​đen sam. Mo​žeš li mi to sre​di​ti?
– Za​što ga ne po​zo​veš k sebi u ured?
– Ne bih htio! – oko​li​šao je on. – Raz​g o​vor je tak​ve na​r a​vi da bi nje​g ov ured bio prik​lad​ni​ji am​-
bi​jent.
– Do​bro, sre​dit ću ti – reče ona na​kon kra​će šut​nje. – Samo, mis​lim da mu neće biti dra​g o.
– Za​što?
– Pa, sve sam mu rek​la.
– Što si mu rek​la? – in​s​pek​to​r u za​drh​ti glas.
– To, da sam spa​va​la s to​bom.
Ba​nić osje​ti kako mu tem​pe​r a​tu​r a po​no​vo ras​te. Os​ta​vi slu​ša​li​cu po​r ed te​le​fo​na i obri​še nos, a
onda je po​no​vo uze.
– Za​što si mu rek​la?
– Tako... uvi​jek mu ka​žem. To je radi toga da si ne umis​li da je moj vlas​nik.
– Ču​dan raz​log! Neće te os​ta​vi​ti?
Ona se na​smi​je, ve​se​lo i neo​buz​da​no.
– On da me os​ta​vi! Pa, on je ovis​nik! No do​bro, sre​dit ću da te čeka su​tra oko pod​ne.
In​s​pek​tor se vra​ti u kre​vet, leg​ne na​uz​nak i upi​ta se u kak​vom to svi​je​tu živi i kak​vim je to lju​di​-
ma okru​žen. Ta mala lu​di​ca po​žu​r i​la je da se po​hva​li svom deč​ku kako se po​tu​ca​la s po​li​caj​cem!
Kako će mu su​tra iz​a​ći na oči? A onda, pre​umo​r an da se i da​lje bavi tak​vim mis​li​ma, po​pi​je još dva
an​do​la i os​ta​tak čaja, pa lako i za​do​volj​no zas​pi.
San​ti​ni ga je če​kao u svo​joj sobi pu​noj no​vi​na, žur​na​la, sno​po​va pa​pi​r a, po​r az​ba​ca​nih iz​r e​za​ka i
dru​g og re​dak​cij​skog sme​ća. Na sto​lu is​pred nje​g a na​la​zi​la se sta​r a re​min​g ​ton​ka, a iza nje​g a or​mar s
ve​li​kim bro​jem la​di​ca. Na stro​pu je blje​ska​la pok​va​r e​na neo​n​ska pla​fo​nje​r a.
– Do​la​zi​te li kao po​li​cij​ski in​s​pek​tor ili kao Ma​te​jin... pri​ja​telj? – re​kao je no​vi​nar, pri​je no što
ga je Ba​nić dos​pio poz​dra​vi​ti. To »pri​ja​telj« iz​g o​vo​r io je tako za​jed​lji​vo da je bilo ne​dvoj​be​no da
mu je Ma​te​ja stvar​no sve is​pri​ča​la.
– Kao njen pri​ja​telj – reče Ba​nić i pre​lo​mi se od kaš​lja. Tem​pe​r a​tu​r e više nije imao, ali ga je ka​-
šalj mu​čio više no ju​čer.
– Što vas to za​ni​ma? – služ​be​nim će gla​som San​ti​ni. – O onom Kel​le​r u vam ni​šta ne znam, osim
da je za​šao u stan moje žen​ske... kao što si mno​g i do​pu​šta​ju, dok jed​nom ne po​piz​dim i ne​kog ne za​-
da​vim!
– To bi vas po​pri​lič​no ko​šta​lo! A u svo​je bis​te no​vi​ne ušli ovaj put ne kao autor, nego kao tema
– ot​po​vr​ne mu Ba​nić.
– Do​bro, što vas za​ni​ma?
– Da ne du​ljim, tre​ba mi vaša po​moć. Pret​pos​tav​ljam da ov​dje ima​te mno​g o stra​ne štam​pe, sre​-
đe​nu ar​hi​vu, kar​to​te​ke i šta ja znam... Tre​ba​ju mi in​for​ma​ci​je o...
Tu in​s​pek​to​r a po​no​vo pre​ki​ne ka​šalj i on uljud​no za​mo​li čašu vode ili bar vi​njak. San​ti​ni mu po​-
nu​di pe​per​mint bom​bon.
– Za​tim, ima​te veze s do​pis​niš​tvi​ma u ino​zem​s​tvu, iz​vje​šta​je stra​nih agen​ci​ja... jed​nos​tav​no, ov​-
dje se sa​bi​r u sve in​for​ma​ci​je.
– Dr​ži​te li mi to pre​da​va​nje iz os​no​va no​vi​nar​stva?
– Ne dr​žim. Tre​ba​ju mi po​da​ci o ITER-u.
– O ITER-u?! – za​ču​di se San​ti​ni. – Nisu li to oni što su​fi​nan​ci​r a​ju Mul​ti​kem?
– Jesu – reče Ba​nić. – Ko​li​ko znam, ITER je tran​s​na​ci​o nal​na kom​pa​ni​ja koja obje​di​nju​je ka​pi​tal
raz​nih part​ne​r a i us​mje​r a​va ga uglav​nom u zem​lje u ra​zvo​ju.
– I što vas za​ni​ma u vezi s ITER-om? – upi​ta ga no​vi​nar, sada i sam vid​no za​in​te​r e​si​r an.
– Za​pra​vo – na​kaš​lje se Ba​nić – za​ni​ma me, ako to glu​po ne zvu​či, mo​r al​ni pro​fil te kom​pa​ni​je...
– To uis​ti​nu glu​po zvu​či – pre​ki​ne ga San​ti​ni. – Biz​nis ne poz​na​je ka​te​g o​r i​ju mo​r a​la.
– Znam, ali mis​lim da ste me shva​ti​li. Mo​žda se i va​r am, ali iz tog ITER-a i Mul​ti​ke​ma ne​što
smr​di. Za​ni​ma me kak​ve je pro​jek​te ITER do sada fi​nan​ci​r ao i da li je oko njih bilo kak​vih afe​r a. Ili
ba​r em op​tuž​bi, sum​nji, os​po​r a​va​nja...
– Dru​g im ri​je​či​ma – za​klju​či no​vi​nar – za​ni​ma vas bavi li se ITER pra​vim biz​ni​som, ili ko​je​ka​-
vim mut​lja​vi​na​ma?
– Tako je.
– Zna​te, in​s​pek​to​r e – reći će San​ti​ni to​nom čo​vje​ka koji po​du​ča​va – kad jaka tran​s​na​ci​o nal​na
kom​pa​ni​ja radi ne​što sa zem​lja​ma Tre​ćeg svi​je​ta, onda je tako ne​što uvi​jek mo​g u​će. No, do​bro, pos​-
to​ji ne​ko​li​ko na​či​na da to pro​vje​r im. Ali, re​ci​te mi, pa vi bis​te sve to mo​g li is​pi​ta​ti služ​be​nim ka​na​li​-
ma. Za​što ne ura​di​te tako?
 Ba​nić se za​mis​li i po​šu​ti malo, a onda reče:
– Ako tu ima ne​kih, kako vi ka​že​te, mut​lja​vi​na, onda bi služ​be​ni ka​na​li mo​g li biti »in​fi​ci​r a​ni«.
– In​fi​ci​r a​ni! Zgo​dan iz​r az! – na​smi​je se San​ti​ni. – U redu, mis​lim da znam na koji ću na​čin doz​-
na​ti ne​što o ITER-u. Ali, to ko​šta...
– Ko​li​ko?
– Ne radi se o nov​cu! – uoz​bi​lji se no​vi​nar. – Ci​je​na koju ćete pla​ti​ti dru​g a​či​je je na​r a​vi.
– A kak​ve to?
– Dr​žat ćete se po​da​lje od onog jed​no​sob​nog sta​na u Her​ce​g o​vač​koj. To je dje​voj​ka ko​jom se
na​mje​r a​vam ože​ni​ti, pa bih htio sma​nji​ti broj svo​jih »ku​mo​va«. Ra​zu​mi​je​te me? U redu?
Ba​nić se na​smi​je, a onda klim​ne gla​vom, po​ka​zu​ju​ći da pris​ta​je na San​ti​ni​je​vu »ci​je​nu«.
Os​tav​lja​ju​ći San​ti​ni​ja nje​g o​vom re​dak​cij​skom ne​r e​du, Ba​nić siđe u pri​zem​lje, na​pus​ti zgra​du i
po​hi​ta do obliž​nje apo​te​ke. Gos​po​đa ma​g is​tra mu je pre​po​r u​či​la si​ne​cod kao do​bar an​ti​tu​sik koji se
može do​bi​ti bez re​cep​ta. Još tamo u lje​kar​ni​ci, Ba​nić ras​pa​ki​r a ku​ti​ji​cu i po​pi​je dvi​je ta​ble​te.
Po​tom je svr​nuo do ugla uli​ce i ušao u te​le​fon​sku ka​bi​nu kako bi na​zvao Ke​si​ća.
– Ke​sić ov​dje! – ja​vio se struč​njak za pros​ti​tu​ci​ju i nar​ko​ma​ni​ju.
– Jesi li iden​ti​fi​ci​r ao one ho​mi​će sa sli​ke?
– Ah, ti si, Ni​ko​la! Zar nisi na bo​lo​va​nju?
– Je​sam, ali još ni​sam umro – uz​r u​ja​nim će gla​som Ba​nić. – Mo​žeš mi valj​da reći?
– Do​bro, do​bro, ne lju​ti se! – smi​r i​vao ga je Ke​sić. – Onog de​be​log ni​sam us​pio ot​kri​ti, ali onaj
mla​đi je sta​no​vi​ti Ivan Pav​lek. Zovu ga Jean-Paul. Znaš, ti ho​mi​ći ima​ju neo​bi​čan stil u da​va​nju na​di​-
ma​ka. Živi u stan​ču​g i na Zri​njev​cu i do sada nije imao pro​ble​ma s vlas​ti​ma. Osim toga, ne spa​da baš
u pro​mi​sku​itet​ne ti​po​ve, pa ga tek ma​nji broj nje​g o​vih ko​le​g a poz​na​je. Je​dva sam mu ot​krio iden​ti​tet.
– Daj mi brzo nje​g o​vu adre​su!
– Če​kaj malo! – stro​g o će Ke​sić. – Ne ide to tako! Ti ne​maš is​kus​tva s nji​ma. Ja mo​r am poći s to​-
bom!
– No, do​bro – ne​volj​ko će Ba​nić. – Ali, od​mah! – Mo​žeš li od​mah?
– Kad na​va​lju​ješ... – pre​da se Ke​sić. – Če​kat ću te za pola sata is​pred Splen​di​da.
Ke​sić, pos​lo​vič​no to​čan, do​šao je na vri​je​me. Pred​lo​žio je Ba​ni​ću da pri​je po​pi​ju kavu u Splen​-
di​du, ali ovaj nije htio ni da čuje. Že​lio je što pri​je po​r az​g o​va​r a​ti s tim Jean-Pa​ulom, a onda kući u
kre​vet. Osje​ćao je da mu je do pra​vog oz​drav​lje​nja ipak po​tre​ban još dan li​je​če​nja.
Ušli su u li​je​pu zgra​du ob​nov​lje​ne fa​sa​de i po​če​li se us​pi​nja​ti stu​bi​štem, čiji je ka​tas​tro​fal​ni iz​-
gled bio u pra​voj su​prot​nos​ti s vanj​skim sja​jem. Ba​nić se ću​tio ne​la​g od​no jer nije vo​lio Ke​si​će​vo
druš​tvo. Osim toga, am​bi​jen​ti u ko​ji​ma se kre​tao in​s​pek​tor Ke​sić, na​uči​li su ga na sa​svim dru​g e is​-
traž​ne me​to​de, one koje Ba​nić ni​kad nije odo​bra​vao.
– Tu je! – reče Ke​sić, zas​tav​ši pred dvo​kril​nim vra​ti​ma na dru​g om katu. Na me​tal​noj plo​či​ci is​-
pod stak​le​na pro​zor​či​ća, zas​tr​tog me​tal​nom re​šet​kom, pi​sa​lo je »Ivan Pav​lek«.
Ke​sić po​zvo​ni, a Ba​nić mu pri​šap​ne:
– Ja ću ga is​pi​ti​va​ti, a ti se ne mi​je​šaj!
Mla​dić s homo-po​la​r o​ida ži​vio je sâm u ogrom​nom če​tve​r o​sob​nom sta​nu u ko​jem je​dva da je
bilo na​mje​šta​ja. Tek tu i tamo po koji vred​ni​ji stil​ski ko​mad, a na zidu če​vr​tas​ti tra​g o​vi ne​kad po​vje​-
ša​nih sli​ka. Par​ket je bio gol, bez ikak​vih sa​g o​va, tako da je stan dje​lo​vao kao da se net​ko iz nje​g a
upra​vo is​e​lja​va. Mla​dić je vje​r o​jat​no bio sre​tan na​s​ljed​nik koji je s vre​me​nom us​pio po​r as​pro​da​ti sve
što je bilo vred​ni​je. Kad je otvo​r io vra​ta i ugle​dao dva ci​vi​la, koji su mu od​mah ot​kri​li svoj iden​ti​tet,
vid​no se pre​pla​šio. Vi​dje​lo se da s vlas​ti​ma nema is​kus​tva.
– Vi ste Ivan Pav​lek? – upi​ta ga ru​tin​ski gru​bim gla​som Ke​sić, od​mak​ne ga od vra​ta i uđe.
– Zaš... za​što me tre​ba​te? – za​drh​ta mu glas.
– Pos​ta​vi​li bi​smo ti ne​ko​li​ko zgod​nih pi​ta​nja – reče Ke​sić, od​mah pre​la​ze​ći na »ti«.
In​s​pek​tor Ba​nić uđe za Ke​si​ćem i poče šut​ke raz​g le​da​ti stan. Ubr​zo pre​poz​na am​bi​jent u ko​jem
su snim​lje​ni oni po​la​r o​idi.
– Sjed​ni tu! – zgra​bi Ke​sić mla​di​ća i po​sje​de ga u fo​te​lju, koja mora da je bila os​ta​tak ras​pro​da​-
ne Bi​eder​me​ier gar​ni​tu​r e.
– Jesi li ti, sin​ko, ho​mić? – sa​svim di​r ek​t​no će Ke​sić.
– Če​kaj​te! K... kako to mis​li​te? – zbu​ni se mla​dić.
– Čuo si pi​ta​nje! Od​g o​vo​r i!
– Ni​sam.
Ke​sić kre​ne pre​ma nje​mu kao da će ga uda​r i​ti.
– Če​kaj malo! – za​us​ta​vi ga Ba​nić, za​tim pri​đe bli​že i sje​de na​su​prot pre​pla​še​nom mla​di​ću.
Iz​va​di ci​g a​r e​te i za​pa​li jed​nu, a onda iz​va​di iz dže​pa fo​to​g ra​fi​ju koju mu je Ke​sić vra​tio kad su
se naš​li is​pred Splen​di​da.
Kao da ne vje​r u​je ro​đe​nim oči​ma, mla​dić je bu​ljio čas u fo​tos, čas u Ba​ni​ća, koji se raz​di​r ao od
kaš​lja.
– Za​što ne uga​siš tu je​be​nu ci​g a​r e​tu? – pre​ko​r i ga Ke​sić.
Ba​nić ga pos​lu​ša i uga​si ci​g a​r e​tu u me​tal​noj se​ce​sij​skoj po​su​di što je sta​ja​la na sto​lu.
– To je po​su​da za slat​ki​še! – pre​ko​r i ga mla​dić.
– Opros​ti​te! – is​pri​ča se Ba​nić, a onda doda: – No, što ka​že​te na sli​ku?
– To je neka foto-mon​ta​ža! – dr​skim će to​nom mla​dić, a in​s​pek​tor ga Ke​sić iz​ne​na​da oša​ma​r i
tako da za​ma​lo nije pao sa sto​li​ce.
– Mo​lim te, pri​če​kaj u dru​g oj sobi! – reče mu Ba​nić – dok oba​vim raz​g o​vor s gos​po​di​nom Pav​-
le​kom.
– Gos​po​di​nom! – na​r u​g a se Ke​sić, ali ipak kre​ne pre​ma dru​g oj sobi. – Pazi, Ni​ko​la, ne bude li
taj tvoj pe​der​ski gos​po​din Pav​lek htio su​r a​đi​va​ti, od​mah da si me po​zvao!
– Čuli ste ga? – mir​no će Ba​nić dok je Ke​sić od​la​zio. – No, je li foto-mon​ta​ža ili nije? Ko​li​ko se
ja ra​zu​mi​jem, vrlo je te​ško na​pra​vi​ti do​bru foto-mon​ta​žu na po​la​r o​id​noj fo​to​g ra​fi​ji.
– Nije foto-mon​ta​ža – priz​na mla​dić skru​še​nim gla​som, pa pri​ne​se ma​r a​mi​cu bol​no otek​lom
obra​zu.
– Zna​či, poz​na​je​te ovog de​belj​ka na fo​to​su?
– Ne! – od​luč​no će mla​dić.
– Kako? Pa, tu ste u pri​lič​no in​tim​noj pozi. Raz​mis​li​te malo, ili bis​te da po​zo​vem ko​le​g u Ke​si​-
ća?
 Kli​nac je bio me​kan; čim je in​s​pek​tor spo​me​nuo ko​le​g u, on sprem​no priz​na:
– To je gos​po​din Ger​hard Sc​hulz.
– Su​viš​no je da vas pi​tam da li je i gos​po​din Sc​hulz ho​mo​sek​su​alac.
– Su​viš​no je...
– E, do​bro – pro​tr​lja ruke Ba​nić, a onda iz​va​di ma​r a​mi​cu pa se ne​ko​li​ko puta usek​ne. – Straš​no
sam pre​hla​đen, bu​di​te po​da​lje, da ne pri​je​đe na vas.
– Nas​to​jat ću da vam ne bu​dem na​do​hvat ruke! – reče mla​dić, ne bez pri​zvu​ka iro​ni​je u gla​su.
– Što se toga tiče, ne mo​r a​te se bo​ja​ti – na​smi​je se Ba​nić. – Zna​te, to nije moj stil. Bis​te li mi do​-
ni​je​li čašu vode? Htio bih po​pi​ti još je​dan sine... si​ne​kod. Mis​lim da se tako zove.
Mla​dić odju​r i u ku​hi​nju po vodu, a Ba​nić ugle​da za​pa​njen iz​r az in​s​pek​to​r a Ke​si​ća koji je sta​jao
na vra​ti​ma su​sjed​ne sobe.
– Jebo te, pa ti si škol​ski pe​da​g og, a ne in​s​pek​tor!
– To je fino pri​la​g o​đa​va​nje tak​ti​ke duhu is​pi​ta​ni​ka – reče Ba​nić, koga je za​bav​lja​la Ke​si​će​va ne​-
vje​r i​ca.
Mla​dić se vra​ti s ča​šom vode, a Ke​sić se, od​mah​nuv​ši ru​kom, po​no​vo po​vu​če u dru​g u sobu.
– Mogu li vas zva​ti Jean-Paul? – reče Ba​nić pri​je no što će pro​g u​ta​ti cr​ve​nu ta​ble​tu.
– Dak​le, i na​di​mak mi zna​te! Za​što ste uop​će doš​li? Ako sam i ho​mo​sek​su​alac, zar je to za​bra​-
nje​no? Eto, lani su naši odr​ža​li čak i me​đu​na​r od​ni kon​g res u Ljub​lja​ni.
– To je po​hval​no! – na​po​me​ne Ba​nić – ali ne spa​da u do​me​nu na​šeg raz​g o​vo​r a. Ra​di​je mi is​pri​-
čaj​te kako ste se upoz​na​li s Ger​har​dom Sc​hul​zom. I zna​te li tko je on uop​će?
– On je pred​stav​nik jed​ne stra​ne fir​me. Do​veo mi ga je gos​po​din Nar​del​li.
– Tko je to? – za​ču​di se in​s​pek​tor, tra​že​ći po dže​po​vi​ma olov​ku i blok.
– Car​lo Nar​del​li. Ja mis​lim da je on taj​nik gos​po​di​na Sc​hul​za...
– Do​bro – pre​ki​ne ga Ba​nić. – Sc​hul​za ste upoz​na​li pre​ko tog Nar​del​li​ja, a kako ste upoz​na​li
Nar​del​li​ja?
Mla​dić je šu​tio, vi​dje​lo se da je zbu​njen i upla​šen.
– Pre​po​r u​či​li su me... – proz​bo​r i na​kon po​du​žeg vre​me​na.
– Ne ra​zu​mi​jem.
– Pa, kako da vam ka​žem... uvi​jek pos​to​je lju​di koji vas mogu pre​po​r u​či​ti. Nar​del​li je za gos​po​-
di​na Sc​hul​za tre​bao ne​kog kao što sam ja i obra​tio se kru​g o​vi​ma koji su me pre​po​r u​či​li...
– Ah, tako! – shva​ti Ba​nić. – Vi to, zna​či, za no​vac?
Mla​dić sil​no po​cr​ve​ni, ali nije imao kud. Spa​dao je valj​da u one koji pred vlas​ti​ma od​mah ot​pje​-
va​ju či​ta​vu pje​smi​cu.
– Ma, ne baš di​r ek​t​no za no​vac – po​ku​ša​vao je objas​ni​ti Ba​ni​ću i tako ubla​ži​ti vlas​ti​ti po​lo​žaj. –
Pa, zna​te da smo mi sklo​ni poz​nans​tvi​ma...
– Je li taj vaš zna​nac Sc​hulz ba​r em bio ši​r o​ke ruke?
– Jest – krat​ko će Jean-Paul.
– A kak​va je bila na​r av... da tako ka​žem... us​lu​g a za koje vam je Sc​hulz pla​ćao?
 – Baš ste in​dis​kret​ni! – na​lju​ti se mla​dić, pri​tje​r an uza zid. Ali, neg​dje pri dnu svi​jes​ti mora da je
znao kako mu samo is​kre​nost može olak​ša​ti si​tu​aci​ju.
– Pa, ovaj – poče us​tru​ča​va​ju​ći se – taj pos​ta​r i​ji gos​po​din vo​lio je gle​da​ti. Pos​to​je vam lju​di
koji... Na​ime, ja ni na šta dru​g o ne bih pris​tao. Meni je to od​g o​va​r a​lo... sve bez fi​zič​kog kon​tak​ta, a
ipak se pla​ća...
Mla​dić se iz​ne​na​da ugri​ze za usnu, svjes​tan da je br​zo​ple​to ot​krio svo​ju is​kaz​ni​cu mu​ške pros​ti​-
tut​ke.
– A kako su onda snim​lje​ne te snim​ke? – pri​je​đe Ba​nić na još ška​klji​vi​je po​dru​čje. – Sum​njam
da je gos​po​din Sc​hulz in​zis​ti​r ao na ne​čem tak​vom?
– To ni​ka​ko! – od​vra​ti Jean-Paul. – Bio je straš​no bo​ja​ž​ljiv, mis​lim, u stra​hu da se ne ot​kri​je nje​-
go​va nas​tra... taj nje​g ov in​te​r es. Ko​li​ko znam, sret​no je ože​njen, otac dvo​je dje​ce, ugle​dan pos​lov​ni
čo​vjek... Tak​ve bi sli​ke mo​g le upro​pas​ti​ti nje​g ov kom​plet​ni ži​vot. I jav​ni, i pri​vat​ni!
– Pret​pos​tav​ljam da su ti fo​to​si baš iz tak​vog raz​lo​g a i snim​lje​ni – na​kaš​lje se Ba​nić.
Jean-Paul zas​ta​ne i po​g le​da is​pod oka Ba​ni​ća, a onda će:
– Ne bis​te li još malo vode? Ili da sku​ham čaj?
– Ra​di​je bih da mi pri​ča​te o fo​to​si​ma.
– Mo​r ao sam na to pris​ta​ti! – mla​dić po​kri​je lice ru​ka​ma i za​pla​če. – Na​tje​r ao me na to! Mo​r ao
sam mu reći kada će doći Sc​hulz i do​pus​ti​ti mu da to sni​mi iz dru​g e sobe. Na​mjes​tio je ne​kak​vo po​-
seb​no stak​lo koje pro​pu​šta svje​tlo jed​nos​tra​no, i iza nje​g a je sni​mao. Eno, vi​di​te tamo!
Ba​nić po​g le​da pre​ma vra​ti​ma dru​g e sobe. Na nji​ma je uis​ti​nu bilo ne​kak​vo sme​đe stak​lo.
– Ali, tko vas je na​tje​r ao?
– Onaj dru​g i! Dru​g i taj​nik. Valj​da je imao ne​što pro​tiv Sc​hul​za.
Ba​nić iz​va​di iz dže​pa Kel​le​r o​vu sli​ku i po​ka​že je Jean-Pa​ulu. Mla​dić obri​še suze, baci le​ti​mi​čan
po​g led i klim​ne gla​vom, a za​tim doda:
– Ne znam ni kako se zvao.
– Kel​ler! – reče in​s​pek​tor hlad​no. – Bru​no Kel​ler. Mis​lim da je zbog tih sli​ka iz​g u​bio gla​vu. Re​-
ci​te mi, kada su snim​lje​ne te fo​to​g ra​fi​je?
– Neg​dje na po​čet​ku pro​sin​ca.
– Ota​da nis​te vi​dje​li ni Sc​hul​za, ni Kel​le​r a, ni Nar​del​li​ja?
Mla​dić je šu​tio kao da raz​miš​lja.
– Vi​dio sam samo Nar​del​li​ja.
– Do​šao je ova​mo?
– Da. Do​šao je i pre​bio me. Zato što sam do​pus​tio da se tako ne​što ura​di. Osim toga, uzeo mi je i
de​set ti​su​ća ma​r a​ka što sam ih bio do​bio od tog... Kel​le​r a...
Jean-Paul i ov​dje zas​ta​ne, valj​da sto​g a što se iz​la​nuo. Ba​nić ga je is​pi​ti​vač​ki pro​ma​trao, pi​ta​ju​ći
se go​vo​r i li is​ti​nu. Onaj trun sa​ža​lje​nja što ga je ga​jio spram nje​g a, sada je iš​čez​nuo. Pred so​bom je
vi​dio samo bes​kru​pu​loz​nog lji​g av​ca koji će za no​vac ura​di​ti sve: od pros​ti​tu​ira​nja do tr​g o​vi​ne tu​đim
ži​vo​tom. Po​že​li ga tres​nu​ti, kao što je ura​dio Ke​sić, ali onda odus​ta​ne gu​še​ći se od kaš​lja.
– Kada je Kel​ler sni​mao te fo​to​se – reče Ba​nić, sus​pre​žu​ći ka​šalj, ali i ga​đe​nje – nije li mo​žda
imao i vi​deo-ka​me​r u?
 – Za​što?
– Mis​lim, mo​g ao je sve sni​mi​ti i na ka​ze​tu...
– To ne znam – sprem​no će mla​dić. – Ali, nije is​klju​če​no.
– Nije li vam mo​žda re​kao što na​mje​r a​va ura​di​ti s tim fo​to​si​ma?
– Ni​šta mi nije re​kao! Ali, to je više nego jas​no – za​ču​di se mla​dić in​s​pek​to​r o​vu pi​ta​nju. – Za​ci​-
je​lo je fo​to​si​ma na​mje​r a​vao dis​kre​di​ti​r a​ti Sc​hul​za. Mene se to ne tiče! Ja ni u šta ni​sam upet​ljan! Sve
sam ura​dio pod pri​si​lom!
– Pod pri​si​lom od de​set ti​su​ća ma​r a​ka – go​to​vo šap​tom će in​s​pek​tor.
– Da, ali sam ih sve​jed​no iz​g u​bio. Nar​del​li mi ih je oteo! – bra​nio se Jean-Paul, kao da tak​va
obra​na može ima​ti ikak​vo zna​če​nje.
– Gdje bih mo​g ao pro​na​ći tog gos​po​di​na Nar​del​li​ja?
– Ne znam – ne​moć​no je ši​r io ruke mla​dić. – Vi​dio sam ga dva-tri puta u ži​vo​tu. Uop​će nije dje​-
lo​vao kao čo​vjek koji bi pri​čao o sebi. Mo​r a​li bis​te pi​ta​ti gos​po​di​na Sc​hul​za. Re​kao je da je on nje​-
gov taj​nik.
– Ni​ko​la – po​ja​vi se na vra​ti​ma Ke​sić. – Tre​ba li ti moja po​moć?
– Ne tre​ba! – umjes​to Ba​ni​ća javi se Jean-Paul. – Sve sam već re​kao. Ku​nem se!
– Mo​mak je u pra​vu – reče Ba​nić i us​ta​ne, uhva​tiv​ši na tren za​hva​lan po​g led mla​dog ho​mo​sek​su​-
al​ca.
– A vi – obra​ti se Ba​nić mla​di​ću – mo​r at ćete os​ta​ti ov​dje. Ne ga​r an​ti​r am da ne​će​te biti uhap​še​ni.
Rek​li ste mno​g e stva​r i koje vas te​r e​te. Pros​ti​tu​ci​ja, po​moć pri ucje​nji​va​nju, neo​v​la​šte​no po​sje​do​va​nje
de​vi​za...
– I ja sam sve čuo – reći će Ke​sić, ula​ze​ći u sobu. – Ja bih ga od​mah pri​veo.
– Ali, za​što? – pro​s​vje​do​vao je umol​nim gla​som Jean-Paul.
– Ura​di kako ho​ćeš! – od​mah​ne ru​kom Ba​nić, pa kre​ne na​po​lje, os​tav​lja​ju​ći upla​še​na mla​di​ća i
sr​di​ta Ke​si​ća.
Dok je si​la​zio troš​nim stu​bi​štem, uči​ni mu se da je enig​ma go​to​vo u pot​pu​nos​ti ri​je​še​na. Bru​no
Kel​ler znao je za ho​mo​sek​su​al​no-vo​ajer​ske po​r i​ve svo​g a pret​pos​tav​lje​nog. Us​pio ga je sni​mi​ti, tako
re​kav​ši, in fla​gran​ti. Po​tom ga je uci​je​nio po​ve​li​kom svo​tom, koju Sc​hulz nije bio vo​ljan pla​ti​ti, pa
je pos​lao svo​je lju​de da raš​čis​te tu stvar s dr​skim ucje​nji​va​čem. Oni su pak ubi​li ucje​nji​va​ča. No, jed​-
na je stvar po​ma​lo str​ši​la iz ove pra​vil​ne is​traž​ne kons​truk​ci​je. Za​što su ga ubi​li pri​je no što su us​ta​-
no​vi​li gdje se na​la​ze sli​ke? Mo​žda je od​g o​vor u tome što su mis​li​li da nit​ko dru​g i neće moći is​ko​r is​-
ti​ti fo​to​se na na​čin kako ih je mis​lio is​ko​r is​ti​ti Bru​no Kel​ler.
Ali, shva​ti na kra​ju, za​što su onda pro​va​lji​va​li u Ma​te​jin i Mr​k​šin stan? Za​što su od​ni​je​li kri​vu
ka​ze​tu? Mo​žda ipak bit taj​ne nije u fo​to​si​ma nego u ka​ze​ti? Ali, gdje je k vra​g u ta ka​ze​ta?
Ba​nić osje​ti kako po​no​vo, po​la​ko i si​g ur​no, do​bi​va tem​pe​r a​tu​r u. Sje​de u kola, od​lu​čan da će os​-
ta​tak dana, i noć, pro​ves​ti u kre​ve​tu. Kre​ne po​la​ko, a onda od​lu​či poći kući du​žim, za​o bi​laz​nim pu​-
tem, pre​ko Tu​škan​ca i Vile Vajs. Kad je već bio na Tu​škan​cu, po​mis​li kako je red da se javi svom no​-
vom znan​cu – gos​po​di​nu Ger​har​du Sc​hul​zu i oba​vi s njim još jed​nu ko​nver​za​ci​o nu vjež​bu en​g le​skog
je​zi​ka.
– Gos​po​din Sc​hulz je ju​tros ot​pu​to​vao u Zürich, a na​kon toga leti za Fran​k​furt – rek​la mu je Sc​-
hul​zo​va ku​će​pa​zi​te​lji​ca, po​što je do​brih dva​de​se​tak mi​nu​ta zvo​nio na ulaz​nim vra​ti​ma.
 – A gos​po​din Car​lo Nar​del​li? – upi​ta tako si​g ur​nim gla​som kao da Nar​del​li​ja poz​na​je još iz đač​-
kih dana.
– Pos​tav​lja​te čud​na pi​ta​nja! – zbu​ni se ku​će​pa​zi​te​lji​ca, po​g le​dav​ši ga rav​no u oči. – Re​ci​te, vi ste
stvar​no iz one ko​mi​si​je?
– Ni​sam – reče on, od​lu​čiv​ši da se više neće pre​tva​r a​ti. – Iz po​li​ci​je sam. Pi​tao sam vas za Nar​-
del​li​ja.
– Pa, gos​po​di​na Nar​del​li​ja je gos​po​din Sc​hulz ot​pus​tio još tamo pri​je Nove go​di​ne.
 14.

Na​kon mir​na sna us​tao je pri​vid​no zdrav; mu​či​la ga je još samo hu​nja​vi​ca i ne​ugod​no gre​buc​ka​-
nje u grlu, ali je od​lu​čio da tome neće pri​da​va​ti zna​ča​ja. Una​toč bo​les​nič​koj ne​dis​ci​pli​ni, Ša​r i​ćev ek​s​-
ten​ci​lin oči​to ga je za​šti​tio od oz​bilj​nih kom​pli​ka​ci​ja. Po​pio je, reda radi, čaj i dva an​do​la, a onda je
od​lu​čio još jed​nom po​sje​ti​ti di​r ek​to​r a Mul​ti​ke​ma.
Vani je i da​lje bila ma​g la, a tem​pe​r a​tu​r a je to​li​ko pala da se raz​g a​že​ni sni​jeg po​sve za​le​dio.
Svjes​tan da je i ove zime pro​pus​tio na​ba​vi​ti nove zim​ske gume, ušao je u kola i upa​lio ra​dio. Zbog
upor​ne ma​g le i ka​tas​tro​fal​no za​g a​đe​na zra​ka, ra​dio-emi​si​je bile su pune de​žur​nih eko​lo​g a koji su
upor​no i za​lud​no po​ku​ša​va​li alar​mi​r a​ti od​g o​vor​ne, uko​li​ko je od​g o​vor​nih uop​će bilo.
Neka, su​de​ći po gla​su, mla​da ge​ne​ti​čar​ka go​vo​r i​la je ne​što o ge​net​skom as​pek​tu po​s​lje​di​ca stal​-
nog za​g a​đi​va​nja at​mo​sfe​r e. S ke​mij​skih za​g a​đi​va​la preš​la je na nuk​le​ar​na, us​t​vr​div​ši da se ge​net​sko
dje​lo​va​nje oči​tu​je na bu​du​ćim ge​ne​r a​ci​ja​ma, te da će ljud​ska vr​sta či​tav sli​je​de​ći mi​le​nij osje​ća​ti po​s​-
lje​di​ce da​naš​njeg igra​nja ato​mi​ma.
In​s​pek​tor uga​si ra​dio i pro​vje​r i jesu li pro​zo​r i do​bro za​tvo​r e​ni, a onda sta​de po​la​ko si​la​zi​ti pre​-
ma Ili​ci. Mi​le​nij je, ako se nije va​r ao, pe​r i​o d duži od onog što di​je​li naše vri​je​me od pr​vog kri​žar​-
skog rata.
Ušav​ši u hod​nik Mul​ti​ke​ma, još jed​nom pri​đe pro​zo​r u i za​ču​di se kako bi se tu s vanj​ske te​r a​se
dalo lako pro​va​li​ti u pos​lov​ne pros​to​r i​je. Taj​ni​ca mu je rek​la da ga di​r ek​tor Kos​te​lac ne može pri​mi​-
ti, a on je mir​no sjeo na kož​ni tro​sjed i re​kao da će če​ka​ti sve dok di​r ek​tor ne nađe vre​me​na za nje​g a.
– Mo​r a​te zna​ti da ću se po​no​vo ža​li​ti – re​kao mu je Kos​te​lac, ne skri​va​ju​ći ljut​nju, kad ga je na
kon​cu ipak pri​mio.
Ba​nić sje​de i pro​mo​tri sobu. Ni​šta se nije pro​mi​je​ni​lo. Stol stak​le​ne po​vr​ši​ne, ter​mi​na​li, vi​tri​na i
me​ha​nič​ki mo​bil što se ne za​us​tav​lja u svom mo​no​to​nom cik​lič​kom kre​ta​nju. Da, sve je bilo isto, je​-
di​no je di​r ek​tor dje​lo​vao ne​što umor​ni​je i za​bri​nu​ti​je.
– Ni​kom se ne​će​te ža​li​ti! – od​luč​no će Ba​nić, pro​ma​tra​ju​ći ka​kav će efekt iz​a​zva​ti nje​g o​ve ri​je​či.
– Vi ćete mi za​bra​ni​ti! – vid​no se trg​ne Kos​te​lac, ali se od​mah smi​r i i klo​ne u fo​te​lju.
– Pos​to​ji ne​ko​li​ko raz​lo​g a zbog ko​jih to ne​će​te ura​di​ti – objaš​nja​vao je in​s​pek​tor. – Prvo, uko​li​-
ko to ura​di​te, ja ću pri​ja​vi​ti fi​zič​ki na​sr​taj na služ​be​no lice od stra​ne va​ših ču​va​r a na gra​di​li​štu, kao i
kra​đu do​kaz​nog ma​te​r i​ja​la.
– To služ​be​no lice tre​ba​li bis​te biti vi?
– Vi to i pre​do​bro zna​te, dru​že Kos​te​lac! Nego, nas​ta​vi​mo da​lje. Dru​g i raz​log zbog ko​jeg se ne​-
će​te ža​li​ti, jest to što sam ov​dje kod vas u, da tako ka​žem, pri​vat​nom svoj​stvu. Na​la​zim se na bo​lo​va​-
nju, a mo​žda sam već i pod sus​pen​zi​jom. Is​tra​g a koju vo​dim sada je na neki na​čin stvar moje osob​ne
ra​doz​na​los​ti. I tre​će: ne​će​te se ža​li​ti jer se već i sami bo​ji​te. U Mul​ti​ke​mu ne​što smr​di i taj se smrad
već osje​ti vani.
– Ma, ne​moj​te! – na​smi​je se Kos​te​lac, ali je taj smi​jeh više pod​sje​ćao na gri​ma​su.
A onda, ho​te​ći valj​da biti pri​ja​zan, po​nu​di Ba​ni​ća pi​ćem.
– Nis​te na pos​lu. Sada valj​da mo​že​te trg​nu​ti jed​nu.
 – Uop​će ne pi​jem – od​bi​je ga in​s​pek​tor. – Po​g o​to​vo ne s oni​ma čiji me lju​di lu​pa​ju po gla​vi i
pre​vr​ću mi dže​po​ve. Ali, bu​di​mo eg​ze​ku​tiv​ni, dru​že di​r ek​to​r e! Ni​kak​vih čvr​stih do​ka​za pro​tiv vas
ne​mam i do​šao sam samo radi jed​ne stva​r i.
– A ta je? – za​g o​net​no ga po​g le​da Kos​te​lac.
In​s​pek​tor iz​va​di po​la​r o​id​nu fo​to​g ra​fi​ju, onu je​di​nu što mu je pre​o s​ta​la, i bez ri​je​či je sta​vi na
Kos​tel​čev stak​le​ni stol. Di​r ek​tor sta​vi na​o ča​le i sta​de pro​uča​va​ti fo​tos. Na licu mu je igrao ču​dan iz​-
raz, ne​što iz​me​đu ljut​nje i iz​ne​na​đe​nja.
– Či​tav set ovak​vih fo​to​sa ukra​den mi je pri​je ne​ko​li​ko dana kod mo​te​la ne​da​le​ko od va​šeg gra​-
di​li​šta – reče Ba​nić, iz​ner​vi​r an Kos​tel​če​vom za​g o​net​nom šut​njom.
– Ni​šta ja o tome ne znam – reče Kos​te​lac, ne ski​da​ju​ći po​g le​da s fo​to​sa. – Što ste uop​će ra​di​li
tamo? To je za​bra​nje​na zona.
– Za​što? – us​pro​ti​vi se in​s​pek​tor. – Bo​ji​te se da će net​ko pre​ko kon​fi​g u​r a​ci​je te​r e​na i te​me​lja ot​-
kri​ti for​mu​lu va​šeg lje​pi​la nove ge​ne​r a​ci​je?
– Ne že​lim s vama o tome raz​g o​va​r a​ti. Vi ste ne​kom​pe​ten​tan teh​no​lo​ški laik, čija se teh​nič​ka kul​-
tu​r a nije iz​di​g la iz​nad teh​no​lo​g i​je bra​ve, lo​ko​ta i li​si​či​na...
– Do​bro – svla​da​va​ju​ći se reče Ba​nić. – Onda mi re​ci​te ne​što o ovom fo​to​su. Za pe​der​ske fi​ne​se
nije po​treb​no pred​z​na​nje iz vi​so​ke teh​no​lo​g i​je.
– Što da vam ka​žem? – opus​ti se Kos​te​lac i ko​nač​no mu vra​ti fo​tos.
– Zna​li ste da je Sc​hulz ho​mo​sek​su​alac?
Kos​te​lac po​šu​ti kao da raz​miš​lja ka​kav obram​be​ni stav da za​uz​me.
– Mi ne za​vi​r u​je​mo u spa​va​će sobe na​ših pos​lov​nih part​ne​r a. Osim toga, ta stvar nije za​bra​nje​-
na...
– Di​r ek​to​r e! Ne​moj​te mi sada samo o pra​vi​ma ho​mo​sek​su​ala​ca! O tome mi je dos​ta na​pri​čao
part​ner va​šeg part​ne​r a, sta​no​vi​ti Jean-Paul. Ali, jas​no, ni nje​g a vi ne poz​na​je​te! Pos​ta​vio sam vam jas​-
no pi​ta​nje: jes​te li zna​li da je gos​po​din Ger​hard Sc​hulz ho​mo​sek​su​alac?
– Re​ci​mo da sam na​g a​đao...
– Do​bro – mimo će in​s​pek​tor. – Sad ću vam reći što ja na​g a​đam. Ove sli​ke, sa​svim ne​dvoj​be​no,
bez Sc​hul​zo​va zna​nja, sni​mio je Bru​no Kel​ler. Pret​pos​tav​ljam da je nji​ma htio uci​je​ni​ti ili kom​pro​mi​-
ti​r a​ti Sc​hul​za. Uci​je​ni li ga, mo​g ao je za​r a​di​ti dos​ta para... Kom​pro​mi​ti​r a li ga, mo​g ao je upro​pas​ti​ti
nje​g o​ve po​zi​ci​je u ITER-u i mo​žda se do​ko​pa​ti nje​g o​va mjes​ta. Nis​te li mi vi rek​li da je u toj va​šoj,
ili nji​ho​voj hi​je​r ar​hi​ji Sc​hulz bio na vi​šem po​lo​ža​ju?
– Jest. Ima ne​što u tim va​šim pret​pos​tav​ka​ma... ali daj​te da ču​jem do kra​ja.
– Ova​ko – nas​ta​vi in​s​pek​tor, osje​ća​ju​ći kako mu sve više ne​dos​ta​je ča​ši​ca, bar kap​lji​ca al​ko​ho​la.
– Sc​hul​zu se nije do​pa​la ni​jed​na od tih va​r i​jan​ti. Nije htio biti ni uci​je​njen ni kom​pro​mi​ti​r an. Kako bi
iz​bje​g ao i jed​no i dru​g o, nije mu pre​o s​ta​lo dru​g o do da...
– Ne​moj​te biti smi​ješ​ni! – lupi se Kos​te​lac po ko​lje​ni​ma i na​smi​je. – Ne mis​li​te valj​da da bi Ger​-
hard Sc​hulz mo​g ao ne​ko​g a ubi​ti? Pa, to je ne​pojm​lji​va, no​tor​na glu​post! On je hu​ma​nist, član do​bro​-
tvor​nih dru​šta​va, lju​bi​telj li​je​pe umjet​nos​ti... On je bio i kan​di​dat za na​g ra​du... ne mogu se ovaj čas
sje​ti​ti koju...
– Ni​sam ni po​miš​ljao da bi Sc​hulz išao ne​ko​g a... ona​ko vlas​to​r uč​no... Za lju​de ka​kav je on, to je
u pr​vom redu fi​nan​cij​ski pro​blem. Pla​tiš ne​kog da on...
 – Ma, če​kaj​te! – za​us​ta​vi ga Kos​te​lac. – Ga​r an​ti​r am vam da gos​po​din Sc​hulz spa​da u lju​de za
koje je tak​vo šta u pr​vom redu mo​r a​lan, a ne fi​nan​cij​ski pro​blem!
– Do​bro. Ako je i tako, tko je onda ubio Bru​nu Kel​le​r a i pos​li​je upor​no tra​žio do​ka​ze koji mogu
šte​ti​ti samo Sc​hul​zu? Pos​to​ji li neka dru​g a lo​g i​ka, neki dru​g i sus​tav či​nje​ni​ca?
Kos​te​lac je raz​miš​ljao kao da tra​ži dru​g o va​lja​no objaš​nje​nje. Nje​g o​va šut​nja tra​ja​la je po​du​g o,
a jas​no se vi​dje​lo da su mu i dru​g e ide​je u gla​vi.
– Ima jed​no objaš​nje​nje – ko​nač​no će.
– A to je?
– Samo, in​s​pek​to​r e, mo​r am vas prvo ne​što upi​ta​ti. Zna​te li vi što ra​di​te? U šta se pa​ča​te? Koje će
i kak​ve biti kon​zek​ven​ce va​šeg nju​ška​nja?
– Ne ra​zu​mi​jem vas...
– Sc​hulz je ključ​ni čo​vjek ovog pro​jek​ta. Bla​mi​r a​ti Sc​hul​za, čak i či​nje​ni​com ovog fo​to​sa, a o
sum​nji za uboj​stvo da i ne go​vo​r im, zna​či do​ves​ti ci​je​li ovaj gi​g ant​ski pro​jekt u pi​ta​nje.
Kos​tel​če​va bri​g a bila je dojm​lji​va; Ba​nić shva​ti da se ne pre​tva​r a. Go​to​vo da je i sam za​ža​lio što
je bio to​li​ko ra​doz​nao.
– Re​kao sam vam da sam ov​dje nes​luž​be​no. Zar je​dan mali po​li​cij​ski služ​be​nik može upro​pas​ti​ti
me​đu​na​r od​ni pro​jekt? Di​r ek​to​r e, do​bio sam po gla​vi, po​ni​zi​li su me i is​pre​vr​ta​li mi dže​po​ve. Vje​r uj​-
te mi da me na sve goni samo osob​na ra​doz​na​lost. Ako je Bru​no Kel​ler bio obi​čan ucje​nji​vač, onda
je ubi​jen za​pra​vo obi​čan gad. Bu​di​te uvje​r e​ni da ću umje​ti odvag​nu​ti i da ću, tre​ba li, zna​ti šu​tje​ti u
ime op​će​druš​tve​nog do​bra.
– Go​to​vo da ste me uvje​r i​li – uz​dah​ne Kos​te​lac, spre​man da nas​ta​vi. – Pa​zi​te ova​ko, gos​po​din
Sc​hulz je imao taj​ni​ka.
– Car​la Nar​del​li​ja?
– I za nje​g a zna​te?! – za​ču​di se Kos​te​lac.
– Znam! Na​ime, po​tru​dio sam se da doz​nam. Ali, to ste mi već ra​ni​je tre​ba​li reći.
– Je​sam, i ni​sam. Kad ste me prvi put po​sje​ti​li, Sc​hulz je već bio naj​u​r io Nar​del​li​ja.
– Ot​ku​da je Nar​del​li? Ta​li​jan?
– Ni go​vo​r a! – za​ni​je​če Kos​te​lac. – Naš čo​vjek. Za​g rep​ča​nin, Is​tra​nin tek po​dri​je​tlom, ali tre​nut​-
no bo​r a​vi neg​dje u Nje​mač​koj. Mis​lim da ga je Sc​hulz upoz​nao i upos​lio u Nje​mač​koj, i da nema baš
bri​ljant​nu proš​lost...
– Ka​kav je to onda bio taj​nik? – pre​ki​ne ga in​s​pek​tor. – Oko vas su ina​če sve ne​kak​vi hu​ma​nis​ti s
vi​so​kom teh​no​lo​škom kul​tu​r om.
– I nije baš pra​vi taj​nik – na​pra​vi Kos​te​lac čud​nu gri​ma​su. – Mo​žda vam to nije poz​na​to, ali lju​di
po​put gos​po​di​na Sc​hul​za mo​r a​ju se su​o či​ti sa sta​no​vi​tim ri​zi​ci​ma. Čak i s oni​ma što do​vo​de u pi​ta​nje
nji​hov fi​zič​ki in​te​g ri​tet. U tom pos​lu jav​lja​ju se ri​va​li​te​ti, pa i po​ku​ša​ji in​dus​trij​ske špi​ju​na​že, pa
onda...
– Že​li​te li reći da je Nar​del​li bio Sc​hul​zov go​r i​la?
Kos​te​lac se je​dva pri​mjet​no na​smi​je​ši.
– Va​šim je​zi​kom re​če​no – jest! Bio je nje​g ov bodygu​ard.
– Bodygu​ard! – iro​nič​no će Ba​nić. – I kak​va je onda ulo​g a tog Nar​del​li​ja u sve​mu?
 – Ne znam! Na​g a​đam kao i vi. Znam da se Nar​del​li i Kel​ler nisu pod​no​si​li. Nar​del​li je mo​g ao
ubi​ti Kel​le​r a i na svo​ju ruku. Zbog pri​vat​nih raz​mi​r i​ca i ne​su​g la​si​ca. Pa​zi​te, osob​no sum​njam da bi
ITER ikad Kel​le​r u po​nu​dio Sc​hul​zo​vo mjes​to. Kel​ler je na​pros​to bio is​pod pra​g a kva​li​te​te po​treb​ne
za teh​no​lo​ški kon​takt te vr​ste. Zato mis​lim da Kel​ler nije ni po​ku​ša​vao dis​kre​di​ti​r a​ti Sc​hul​za, već ga
samo uci​je​ni​ti. U tom slu​ča​ju, Sc​hulz bi sva​ka​ko pri​je pla​tio ucje​nu ne​g o​li na​r u​či​vao uboj​stvo. Vje​-
ro​jat​ni​je je da je to Nar​del​li ura​dio na svo​ju ruku.
– Ali, tko je onda Ju​r a​g a? – zdvoj​no će in​s​pek​tor.
– Ka​kav Ju​r a​g a?
– Čo​vjek čije je ti​je​lo pro​na​đe​no po​r ed Kel​le​r o​vog. Imao je laž​ni pa​soš na ime Ju​r a​g a.
– Ne znam – tiho će Kos​te​lac. – Mo​žda je taj Ju​r a​g a... mo​žda je to slu​ča​jan leš... Mo​g ao ga je
vlak uda​r i​ti baš na tom mjes​tu.
Ba​ni​ću se ova pret​pos​tav​ka uči​ni​la malo vje​r o​jat​na, ali ju je ipak na​mje​r io is​pi​ta​ti. Raz​log zbog
ko​jeg je ova dva leša do​vo​dio u vezu, nije bila samo či​nje​ni​ca pros​tor​ne bli​zi​ne, već i injek​ci​ja ko​-
jom je euta​na​zi​r an Kel​ler i koja je pro​na​đe​na po​r ed laž​nog Ju​r a​g e. Ali, nije li ubo​ji​ca na​mjer​no tako
pos​tu​pio da za​va​r a is​tra​ži​te​lja? Mo​g ao je ubi​ti obo​ji​cu i os​ta​vi​ti injek​ci​ju po​r ed jed​nog od le​še​va.
– A ti vaši ču​va​r i? – pri​sje​ti se Ba​nić pi​ta​nja što ga je sva​ka​ko na​mje​r a​vao pos​ta​vi​ti. – Kak​vi su
to lju​di?
– Za​što mi pos​tav​lja​te tak​vo pi​ta​nje? Nis​te li rek​li da vas je net​ko one​svi​jes​tio po​r ed mo​te​la?
– Jest.
– Kako onda mo​že​te biti si​g ur​ni da su to ura​di​li ču​va​r i? Či​nje​ni​ca jest da su oni po​ma​lo gru​bi
lju​di, ali je si​g ur​nost na​la​g a​la da upra​vo tak​ve za​pos​li​mo. Ras​pi​sa​li smo na​tje​čaj i oda​bra​li ih uz su​fi​-
nan​ci​je​r o​vu su​g las​nost. Nji​ma je na​lo​že​no da bud​no paze. Zna​te, na pro​jekt pos​to​ji služ​be​ni em​bar​g o
i čak ni po​li​ci​ja bez pret​hod​nih kon​zul​ta​ci​ja s od​g o​vor​ni​ma ne bi smje​la tamo...
– U to sam se uvje​r io! – reče Ba​nić, pi​pa​ju​ći se po tje​me​nu, gdje je još uvi​jek mo​g ao na​pi​pa​ti
kvr​g u. – Mo​že​te li mi dati nji​ho​ve osob​ne po​dat​ke?
– To ni​ka​ko! – od​luč​no će Kos​te​lac. – Po​g o​to​vo kad ste u ova​ko pri​vat​nom po​sje​tu.
– Dru​že di​r ek​to​r e! – za​ču​je se glas taj​ni​ce iz in​ter​fo​na. – Sti​g li su lju​di iz Re​pu​blič​kog sa​vje​ta...
– Opros​ti​te! – reče Kos​te​lac us​ta​ju​ći. – Mo​r a​mo se ras​ta​ti. I pos​lu​šaj​te moj sa​vjet: ako već ne
mo​že​te sve za​bo​r a​vi​ti, nas​toj​te se bar kon​zul​ti​r a​ti. Stvar je više nego de​li​kat​na!
Po​ma​lo smu​šen i zbu​njen, Ba​nić kre​ne na​po​lje, iz​ne​na​div​ši se kako nig​dje nije vi​dio ni​kak​ve
dru​g o​ve iz Re​pu​blič​kog sa​vje​ta. Bila je to oči​to bi​r o​krat​ska smi​ca​li​ca, sra​ču​na​ta na to da ga što pri​je
ot​pra​ve.
U ured mu se nije vra​ća​lo. Bio je služ​be​no na bo​lo​va​nju i nije htio iz​la​zi​ti De​li​ću na oči. Ali,
ured mu je tre​bao. Jed​na čud​na ide​ja pala mu je na pa​met, i znao je da je još ve​če​r as mora pro​vje​r i​ti.
Na Bri​tan​cu je zas​tao, po​jeo ham​bur​g er i po​pio pivo, a onda po​hi​tao kući. Kod kuće je od​lu​čio
još jed​nom iz​ves​ti onaj sta​r i po​kus odvi​ka​va​nja od pića, ali pića u kući uop​će nije bilo. Dr​žao je to
tuž​nom, ali i funk​ci​o nal​nom či​nje​ni​com. Tri puta je na​zvao Li​di​ju, ali se u Ka​ma​ufo​voj nit​ko nije
jav​ljao. Mo​žda su na pre​g le​di​ma, si​jev​ne mu gla​vom ne​ugod​na po​mi​sao. Za​tim leg​ne i po​ku​ša malo
od​spa​va​ti. Kad se pro​bu​dio, iz​ne​na​di se jer je sat po​ka​zi​vao de​set do se​dam.
U se​dam i tri​de​set ušao je u pos​lov​nu zgra​du, u sobu s evi​den​ci​jom, i s olak​ša​njem us​ta​no​vio da
je de​žur​na Pe​tra, žen​ska u koju se mo​g ao po​uz​da​ti. Re​kao joj je da mora ne​što važ​no pro​vje​r i​ti i za​-
mo​lio je da sjed​ne za ter​mi​nal.
 Po nje​g o​voj upu​ti uku​ca​la je ime CAR​LO NAR​DE​LI.
– Što kaže kom​pju​tor? – re​kao je, strp​lji​vo če​ka​ju​ći i gle​da​ju​ći van, na mrač​nu uli​cu.
– Nema tak​vog!
– Onda po​ku​šaj sa dva »l«.
Pe​tra ot​ku​ca CAR​LO NAR​DEL​LI.
Na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka na ekra​nu se po​ja​ve ze​le​na slo​va. Služ​be​ni​ca uklju​či prin​ter i na​kon ne​-
ko​li​ko mi​nu​ta pre​da in​s​pek​to​r u ot​ku​ca​ni arak.
Po​da​ci o Car​lu Nar​del​li​ju bili su vrlo za​nim​lji​vi. Bio je ro​đen 1940. u Lo​vre​ču, dak​le za ta​li​jan​-
ske oku​pa​ci​je Is​tre. Za​vr​šio je os​nov​nu ško​lu i gim​na​zi​ju u Puli. Od 1960. do 1962. živi ile​g al​no u
Ita​li​ji, odak​le biva pro​tje​r an. Seli se u Za​g reb i hrva u pod​sa​vez​nom klu​bu. Kaž​nja​van zbog šver​ca i
tr​g o​vi​ne por​no​g ra​fi​jom. Op​tu​ži​van zbog po​dvo​đe​nja. Go​di​na dana za​tvo​r a zbog pre​mla​ći​va​nja i na​-
no​še​nja te​ških tje​les​nih oz​lje​da. 1971. osu​đen na se​dam go​di​na zbog pljač​ke sre​bra u fir​mi koja se
ba​vi​la iz​r a​dom na​ki​ta i pre​ciz​nih mjer​nih ins​tru​me​na​ta. S njim su su​đe​ni Ivan Lo​vi​nac, Jure Kr​te​la i
Iš​tvan Sa​ba​doš. 1976. iz​la​zi pri​je​vre​me​no na slo​bo​du, zbog do​brog vla​da​nja, a 1978. od​la​zi u Švi​car​-
sku. Na​kon toga, po​da​ta​ka u do​sjeu više nema, što je i ra​zum​lji​vo.
– Pe​tra, daj mi otvo​r i kar​to​te​ku! – reče Ba​nić, još jed​nom pre​li​je​ću​ći po​g le​dom po do​sjeu.
Služ​be​ni​ca ga po​ve​de u jed​nu od su​sjed​nih soba i tamo ga os​ta​vi. Ba​nić ski​ne ka​put i sta​vi na stol
ci​g a​r e​te i ši​bi​ce, a onda poče ko​pa​ti po pre​tin​ci​ma. Na​kon de​se​tak mi​nu​ta pro​na​đe kar​ton s Nar​del​li​-
je​vim po​da​ci​ma. Iz​va​di ga i sta​vi na stol. Sje​de, pri​pa​li ci​g a​r e​tu i nad​ne​se se nad dva​de​se​tak go​di​na
sta​r e fo​to​se, pri​č​vr​š​će​ne uz gor​nji li​je​vi ugao po​žu​tje​la kar​to​na. Ono što je vi​dio bilo je jas​no kao
dan.
Car​lo Nar​del​li nije bio nit​ko dru​g i nego Stan​ko Ju​r a​g a, čo​vjek čiji je leš pro​na​đen uz leš Bru​ne
Kel​le​r a, uz pru​g u po​r ed Ale​je Bo​log​ne.
U tom slu​ča​ju, više je nego vje​r o​jat​no da je Sc​hulz pos​lao svog »taj​ni​ka« Nar​del​li​ja da se obra​-
ču​na s Kel​le​r om. I još je imao to​li​ko sre​će da obo​ji​ca stra​da​ju, tako da nit​ko ni​šta neće moći do​ka​za​ti.
Kas​ni​ja iz​ja​va o tom kako je ot​pus​tio »taj​ni​ka«, nije bila ni​šta dru​g o nego sar​ka​zam, ne​pri​mje​r en hu​-
ma​nis​tu i lju​bi​te​lju li​je​pih umjet​nos​ti, ka​kav je bio gos​po​din Ger​hard Sc​hulz.
In​s​pek​tor uga​si do​g o​r je​lu ci​g a​r e​tu i po​no​vo po​g le​da Nar​del​li​jev do​sje. Uz pljač​ku sre​bra iz
1971. na​vo​di​la su se i ime​na nje​g o​vih or​ta​ka. Na​da​ju​ći se u do​bru sre​ću, po​ku​ša pro​na​ći pr​vog među
nji​ma. Kad je drh​ta​vim pr​sti​ma iz​vu​kao kar​ton s ime​nom IVAN LO​VI​NAC, osje​ti kako mu je srce za​-
igra​lo. Su​de​ći po jas​nim fo​to​si​ma, Lo​vi​nac je bio je​dan od Mul​ti​ke​mo​vih ču​va​r a, onaj koji je raz​de​-
rao Ba​ni​će​vu služ​be​nu is​kaz​ni​cu.
Da​lje tra​g a​nje nije bilo tako us​pješ​no. Kar​te​lov fo​tos nije mu ka​zao ni​šta, a Sa​ba​do​ša nije čak ni
pro​na​šao.
Ipak, ono što je pro​na​šao dr​žao je do​volj​nim, mo​žda ne za od​g o​vor, ali sva​ka​ko do​volj​nim za
pi​ta​nje: skup​lja li to Mul​ti​kem oko sebe lju​de naj​sum​nji​vi​je proš​los​ti, lju​de ko​ji​ma ni​šta nije stra​no,
lju​de sprem​ne na sve? I kak​va ih to ta​jans​tve​na lo​g i​ka tje​r a na tak​vu, kako bi to Kos​te​lac za​ci​je​lo re​-
kao – ka​drov​sku po​li​ti​ku? Mul​ti​kem oči​to nije samo pri​vred​ni pro​jekt, ili to uop​će nije; Mul​ti​kem je
ne​ka​kav plan, sis​tem okre​nut unu​tra, u sebe i za sebe. Ali i sis​tem koji net​ko, ako drug di​r ek​tor ne
laže, za​ci​je​lo po​dr​ža​va, koji ima, kao što je već na​g la​še​no – moć​ne re​fe​r en​ce!
Po​pu​šio je još jed​nu ci​g a​r e​tu, proz​r a​čio sobu i iz​a​šao na​po​lje. Da li zbog ra​dos​ti što je pro​na​šao
ne​što upo​r ab​lji​vo, ili zbog po​pu​šte​ne sa​mo​kon​tro​le, nije ušao u kola nego je pro​du​žio do obliž​nje
gos​ti​o ni​ce i na​r u​čio vi​njak.
 Sje​dio je sam za sto​lom, za​do​vo​ljan zbog toga što je neke stva​r i raz​mr​sio, ali ujed​no i za​bri​nut
jer je ono što je raz​mr​sio dje​lo​va​lo po​ma​lo opas​no. Nije bio si​g u​r an po​sje​du​je li još do​volj​no sna​g e
i ov​las​ti da se upus​ti u ono što je opas​no i ne​iz​vjes​no. Bo​r io se neko vri​je​me s vi​nja​kom što je sta​jao
na sto​lu, smiš​lja​ju​ći do​bre raz​lo​g e zbog ko​jih ga ne bi tre​ba​lo po​pi​ti, a onda je samo uz​dah​nuo, uzeo
čašu i is​tru​sio je na​iskap. Stre​sao se, us​tao, po​šao na​po​lje i, ona​ko us​put, za šan​kom po​pio još je​dan.
Sjeo je u kola i ubr​zo shva​tio da ih ne može upa​li​ti. Od​lu​čio je upo​tri​je​bi​ti ono malo zna​nja što
ga je u tim stva​r i​ma imao, po​di​g ao je ha​ubu i po​ku​šao odvi​ti svje​ći​ce. Do​bro ih je obri​sao ma​r a​mi​-
com i vra​tio na mjes​to. Ruke su mu bile straš​no pr​lja​ve od pra​ši​ne, ulja i čađi, iz​g u​bio je či​tav sat
vre​me​na, ali je »če​tvor​ku« ipak us​pio upa​li​ti.
Kre​nuo je i na pr​vom se​ma​fo​r u shva​tio da mu no​ćas koč​ni​ce neće mno​g o ko​r is​ti​ti. Ces​ta je bila
to​li​ko skli​ska da je je​dva us​pio sta​ti is​pred cr​ve​nog svje​tla. Nas​ta​vio je da​lje po​dr​ža​van laž​nom si​-
gur​noš​ću koju su mu dala dva vi​nja​ka. Na ze​le​nom je valu još vo​zio oprez​no, ali je skre​nuv​ši u Gun​-
du​li​će​vu ubr​zao, jer je uli​ca iona​ko bila praz​na. I tada, kad je kod Me​du​li​će​ve skre​nuo udes​no, shva​ti
da nije do​volj​no us​po​r io i da će ga za​le​đe​na ces​ta ba​ci​ti uli​je​vo. Re​flek​s​no je stis​nuo koč​ni​cu i li​je​-
vom stra​nom auto​mo​bi​la opa​lio u kola par​ki​r a​na na ploč​ni​ku. Sraz nije bio oso​bi​to jak, ali je uda​r e​ni
lim tako glas​no odjek​nuo da se na okol​nim pro​zo​r i​ma po​ja​vi​lo ne​ko​li​ko ra​doz​na​lih gla​va.
Iz​a​šao je iz kola i pro​tr​nuo. Uda​r e​ni auto​mo​bil bio je bi​je​li Mer​ce​des, a na Mer​ce​de​su nema šte​-
te koja bi bila mala. Či​ta​va ti pla​ća ode na je​dan žmi​g a​vac! Sje​de u »če​tvor​ku« i par​ki​r a je dva​de​se​tak
me​ta​r a da​lje, a onda se vra​ti. Mer​ce​des je bio iz​g u​ljen, udub​lje​nih vra​ta i raz​bi​je​na pro​zo​r a.
– Što je bilo, dru​že? – upi​ta ga de​žur​ni mi​li​ci​o ner koji se od​ne​kud stvo​r io, spre​man da ga iz​g r​di.
– Mo​lim vas vašu vo​zač​ku i sa​o bra​ćaj​nu!
Umjes​to toga, Ba​nić mu uva​li svo​ju služ​be​nu is​kaz​ni​cu. Mi​li​ci​o ner shva​ti s kim ima poš​la.
– Kako se to do​g o​di​lo, dru​že in​s​pek​to​r e?
In​s​pek​tor mu ne od​g o​vo​r i. Raz​g le​dao je Mer​ce​des na koji je upra​vo na​le​tio, sve više se ču​de​ći.
Kola su ima​la nje​mač​ku, da​pa​če fran​k​furt​sku re​g is​tra​ci​ju, jed​na guma im je bila go​to​vo praz​na, a po
sni​je​g u na kro​vu i pr​ljav​šti​ni na stak​lu dalo se za​klju​či​ti da ov​dje već dugo sto​je.
– Ima​te li toki-voki? – upi​ta Ba​nić.
– Tu mi je u ko​li​ma – od​vra​ti mi​li​ci​o ner.
– Uz​mi​te ovu re​g is​tra​ci​ju i od​mah pro​vje​r i​te nije li tko pri​ja​vio nes​ta​nak!
Mi​li​ci​o ner se uda​lji, a Ba​nić za​vu​če ruku kroz raz​bi​je​ni pro​zor i otvo​r i vra​ta. U ko​li​ma su bile
sve ne​kak​ve sit​ni​ce, ni od kak​va zna​če​nja. Ali, kad je otvo​r io pre​ti​nac do uprav​lja​ča, iz nje​g a is​pa​de
ne​ka​kav pre​sa​vi​jen pa​pir. Po​dig​ne ga i pri sla​bom svje​tlu shva​ti da se radi o kar​ti spe​ci​jal​ki na ko​joj
je flo​mas​te​r om ucr​tan kri​žić. Taj kri​žić oz​na​ča​vao je po​lo​žaj Mul​ti​ke​mo​va gra​di​li​šta. U tom tre​nu in​-
s​pek​tor shva​ti da je igrom slu​ča​ja pro​na​šao dugo tra​že​ni auto​mo​bil Bru​ne Kel​le​r a. Osje​ća​ju​ći da je
da​nas nje​g ov dan, u is​tom pre​tin​cu na​pi​pa ne​ko​li​ko puta pre​sa​vi​je​nu ku​ver​tu. Uze je i, pri​je no što se
mi​li​ci​o ner vra​tio, str​pa je u džep.
– Onda? – okre​ne se mi​li​ci​o ne​r u.
– Ima​li ste pra​vo! Auto​mo​bil je ukra​den. Nes​ta​nak je pri​jav​ljen od​mah pos​li​je Nove go​di​ne, ali
nam se do sada nit​ko nije ja​vio da ga je vi​dio...
– A tko je pri​ja​vio nes​ta​nak?
– Ne​ka​kav Mul​ti​kem! To je vo​zi​lo nji​ho​va služ​be​ni​ka.
Za​što je Mul​ti​kem pri​ja​vio nes​ta​nak Kel​le​r o​va auto​mo​bi​la, pi​tao se Ba​nić. Od​g o​vor mu se ubr​zo
na​dao. Pret​pos​tav​lja​li su da bi u ko​li​ma mo​g lo biti ono što ih za​ni​ma.
– Vlas​nik će se ra​do​va​ti – reče mi​li​ci​o ner, tr​lja​ju​ći pro​mr​z​le ruke. – Su​tra ćemo im ja​vi​ti. Samo,
mo​r am sas​ta​vi​ti iz​vje​štaj... kola su ošte​će​na.
– Ne​će​te oba​vje​šta​va​ti Mul​ti​kem! Nisu oni vlas​ni​ci! Sre​dit ćete da se kola od​mah od​š​le​pa​ju i de​-
talj​no pre​g le​da​ju. Šle​per ćete zva​ti toki-vo​ki​jem i ni tre​na se ne​će​te odva​ja​ti od kola! Kad ih od​š​le​pa​-
te, ima​te ih de​talj​no pre​g le​da​ti, a sve što na​đe​te, že​lim da me su​tra čeka na sto​lu. Pa​zi​te, ta kola su
važ​ni​ja no što mo​že​te i za​mis​li​ti!
– Ali... iz​vje​štaj... – zbu​ni se mi​li​ci​o ner ovim ni​zom na​r ed​bi. Me​đu​tim in​s​pek​tor je bio ne​umo​-
ljiv.
– Daj​te mi broj te​le​fo​na sta​ni​ce. Zvat ću vas mo​žda još no​ćas, da ču​jem što ste pro​naš​li.
Mi​li​ci​o ner mu na​pi​še broj, a in​s​pek​tor mu la​g a​no mah​ne ru​kom i kre​ne pre​ma svo​joj »če​tvor​-
ki«, koja nije oso​bi​to li​je​po iz​g le​da​la, ali je još uvi​jek bila u voz​nom sta​nju.
Sti​g av​ši kući i ne od​lo​živ​ši ka​put, upa​li svje​tlo i sje​de za ku​hinj​ski stol. Raz​mo​ta ku​ver​tu i iz nje
iz​va​di žuti pa​pi​r ić na ko​jem je bio stroj​no is​pi​san tekst:

KA​SE​TU CCE​TE URUC​CI​TI GOS​P O​DI​N U RU​DI​GE​RU FRO​EBEU KOJI JE ZBOG TOGA SI​N OCC DO​P U​TO​VAO I
OD​SJEO U HO​TE​LU IN​TER​CON​TI​N EN​TAL. NAK​N A​DA CCE BITI IZ​N AD VA​SSIH OC​CE​KI​VA​N JA. ZA TREC​CA
LICA KA​SE​TA NEMA VRI​JED​N OS​TI JER JE DO​M AC​CI PART​N ER VECC OBA​VI​JE​SS​TEN O NJE​N OM POS​TO​-
JA​N JU. PRO​TA​GO​N IST IZ​JA​VE BIT CCE USKO​RO PO​VUC​CEN I PRO​GLA​SSEN NE​VA​LID​N IM. U PRO​TIV​-
NOM NEMA GA​RAN​CI​JA ZA VA​SSU SI​GUR​N OST.

Ba​nić od​mah naz​r e sen​za​ci​o nal​nu važ​nost žu​tog pa​pi​r i​ća, prem​da u nje​g ov smi​sao nije mo​g ao
do kra​ja pro​nik​nu​ti. Me​đu​tim, jed​nu je stvar slu​tio, a u dru​g u bio sa​svim si​g u​r an. Slu​tio je da fo​to​si
što ih je sni​mio Kel​ler, nisu bih kraj​nji cilj nego sred​stvo. Nji​ma je Bru​no Kel​ler od snim​lje​nog, dak​-
le od Ger​har​da Sc​hul​za, po​ku​šao i vje​r o​jat​no us​pio iz​vu​ći ne​što mno​g o važ​ni​je. A to važ​ni​je, to što
su svi tra​ži​li i u Mr​k​ši​nu sta​nu, i u sta​nu Ma​te​je Ga​špar, i u Kel​le​r o​vu autu, da​ka​ko – i u dr​ve​noj ba​r a​-
ci pod​no Slje​me​na, gdje je bio za​to​čen Kel​ler, to važ​ni​je bila je sa​svim si​g ur​no vi​deo-ka​ze​ta!
 15.

Uju​tro ga je na rad​nom sto​lu do​če​ka​la me​tal​na ku​ti​ja s »bla​g om« ot​kri​ve​nim u bi​je​lom Mer​ce​-
de​su. Ne ski​da​ju​ći ka​put, sjeo je za stol i na​va​lio na njen sa​dr​žaj. Ubr​zo je, ra​zo​ča​r an, shva​tio da u
njoj nema ni​čeg što bi bilo na​lik na malu vi​deo-ka​ze​tu, ako se iz​uz​mu tri audio-ka​ze​te sa son​g o​vi​ma
Roya Or​bi​so​na, El​vi​sa Pres​leya i Ric​hi​eja Va​len​sa. In​s​pek​to​r a ne​što steg​ne oko srca, bila je to mu​zi​ka
iz nje​g o​ve mla​dos​ti: eks​plo​ziv​ne note tri​ju dra​g ih mr​tva​ca! Za​tim je iz ku​ti​je iz​va​dio dvi​je na​če​te ku​-
ti​je Wri​g leyje​vih guma za žva​ka​nje, ta​ble​te pro​tiv muč​ni​ne, ku​ti​ju ne​tro​še​na va​li​uma, ku​ti​ju po​la​r o​id​-
na pa​pi​r a, žen​sku ma​r a​mi​cu s ini​ci​ja​li​ma, dvi​je al​ka​lo​id​ne ba​te​r i​je, sprej za de​zin​fek​ci​ju i neo​tvo​r en
pa​ke​tić IL​FORD-ova crno-bi​je​log fil​ma. Na dnu ku​ti​je bila su i dva pa​ke​ti​ća Mar​l​bo​r oa 100s, je​dan
otvo​r en, dru​g i za​pa​ki​r an. In​s​pek​tor iz​va​di je​dan uvoz​ni Mar​l​bo​r o, koji je ina​če bio nje​g o​va omi​lje​na
ci​g a​r e​ta. Za​pa​liv​ši ga, shva​ti da se na dnu ku​ti​je ne​što na​la​zi. Is​tre​se os​ta​tak ci​g a​r e​ta s ko​ji​ma is​pa​de
bi​jel, iz​g u​žvan pa​pi​r ić. Po​r av​na ga i shva​ti da je to po​t​vr​da o pre​da​ji pre​po​r u​če​ne po​šilj​ke. Ima​la je
oz​na​ku hit​nos​ti, pre​da​na je na jed​noj od za​g re​bač​kih po​šta, a adre​sa je gla​si​la:
IVAN KO​VA​ČE​VIĆ
Ili​ca 56/IV
41000 ZA​GREB

Li​je​vi ugao po​t​vr​de bio je iz​g u​žvan i iz​de​r an, tako da se otis​nu​ti po​štan​ski broj pre​po​r u​ke nije dao
ra​zaz​na​ti.
In​s​pek​tor spre​mi pa​pi​r ić u džep i po​dig​ne slu​ša​li​cu te​le​fo​na koji je upra​vo zvo​nio. Javi se Zo​-
ran.
– In​s​pek​to​r e, vra​ti​li ste se s bo​lo​va​nja?
– U slu​ča​ju da ni​sam?
– U slu​ča​ju da nis​te, ni​šta! – odre​že Zo​r an. – Ali, u slu​ča​ju da jes​te, smjes​ta se ja​vi​te De​li​ću!
Ba​nić spre​mi me​tal​nu ku​ti​ju u or​mar i kre​ne k De​li​ću. Dak​le, i taj je čas kuc​nuo, mis​lio je, us​pi​-
nju​ći se stu​bi​štem. U prvi čas po​ku​ša​vao je smis​li​ti kak​vu do​bru obram​be​nu tak​ti​ku, ali onda re​zig​ni​-
ra​no od​lu​či pus​ti​ti da se stva​r i odvi​ja​ju kako se odvi​ja​ju. »Iona​ko sam od​lu​čio dati ot​kaz i pro​na​ći
prik​lad​ni​ji po​sao«, po​nav​ljao je u sebi, kao što se po​nav​lja​ju ri​je​či kak​ve ma​g ij​ske for​mu​le.
De​lić ga neo​bič​no uljud​no poz​dra​vi i po​nu​di mu da sjed​ne u fo​te​lju, a sam nas​ta​vi šet​ka​ti uz​duž
sobe. Vi​dje​lo se da je uz​r u​jan, ali da se po​ku​ša​va svla​da​ti i os​ta​vi​ti do​jam sta​lo​že​na čo​vje​ka koji uvi​-
jek kon​tro​li​r a si​tu​aci​ju. Ba​nić za​pa​li, strp​lji​vo če​ka​ju​ći što će »gaz​da« reći. Tad spa​zi da za De​li​će​-
vim sto​lom sje​di mr​šav mu​ška​r ac se​dam​de​se​tih go​di​na, sit​nih ne​mir​nih oči​ju i ko​vr​ča​ve si​je​de kose.
Tip ih je mimo pro​ma​trao i ot​pu​hi​vao di​mo​ve de​be​le, uvoz​ne ci​g a​r e. Ba​ni​ću je tre​ba​lo ne​ko​li​ko ča​-
sa​ka da ga pre​poz​na, a onda go​to​vo da mu se di​g la kosa na gla​vi. Što ovaj radi tu u De​li​će​voj sobi?
In​s​pek​tor Ba​nić znao je tog tipa s te​le​vi​zij​skog ekra​na, valj​da ot​kad pra​ti zbi​va​nja na toj smi​ješ​noj
svje​tlu​ca​voj na​pra​vi. Tip je odu​vi​jek bio mo​ćan i auto​r i​ta​ti​van; nje​g a se slu​ša​lo i nje​g o​ve su se iz​ja​ve
u no​vi​na​ma čes​to oti​ski​va​le mas​nim slo​vi​ma. Po​jav​lji​vao bi se na ne​kak​voj vi​so​koj funk​ci​ji, za​tim u
iz​bor​nim pe​r i​o di​ma nes​ta​jao, da bi na​kon toga, po​put fe​nik​sa, is​kr​s​nuo na ne​koj no​voj po​li​tič​koj po​-
zi​ci​ji. Iza nje​g a mora da su os​ta​la sil​na nad​leš​tva, sa​vje​ti i ko​mi​te​ti kroz koje je pro​tut​njao, a sada se,
uko​li​ko se Ba​nić nije va​r ao, na​la​zio u mi​r o​vi​ni, ili ne​po​sred​no pred njom. Ali, ono što je bilo naj​-
čud​ni​je, to je da je sta​no​vao u vili u sje​ver​nom di​je​lu gra​da, i to upra​vo u onoj pred koju je in​s​pek​to​-
ra svo​je​dob​no do​ve​zao Kel​le​r ov pri​ja​telj – Zvon​ko Mr​k​ša.
Ba​ni​ća iz​ne​na​da na​pus​ti le​tar​g i​ja i on od​lu​či pa​zi​ti na sve što će sli​je​di​ti.
– Pa​zi​te, Ni​ko​la – poče De​lić vrlo mir​nim, čak i pri​jaz​nim gla​som – u slu​ča​ju koji vo​di​te kri​ju
se neke sa​svim nez​g od​ne im​pli​ka​ci​je o ko​ji​ma ćemo... zbog ši​r eg in​te​r e​sa... mo​r a​ti vo​di​ti ra​ču​na.
Ba​nić je šu​tio, tip isto tako. De​lić je go​vo​r io, ali se či​ni​lo da bi i on naj​r a​di​je za​šu​tio, ko​li​ko su
stva​r i bile ne​ugod​ne.
– Ne znam dok​le ste u is​tra​zi doš​li, ali čini mi se da u ovom času ima​mo cje​lo​vi​tu sli​ku sve​g a
što se do​g o​di​lo.
– Ot​ku​da? – tiho će Ba​nić.
– Do​bi​li smo odre​đe​no tu​ma​če​nje od Mul​ti​ke​ma i ITER-a, a to smo uk​lo​pi​li u is​traž​ne na​la​ze
ko​le​g e Sti​pe​ti​ća. Vi zna​te da je za vri​je​me va​šeg do​pus​ta... za​pra​vo bo​lo​va​nja... ko​le​g a Sti​pe​tić ra​dio
na tim stva​r i​ma...
– I on je u dva dana do​šao do »cje​lo​vi​te sli​ke«! No, naz​drav​lje! – iro​nič​no će Ba​nić.
– Ne pre​ki​daj​te me! – po​dig​ne glas De​lić, pa ne​što ner​voz​ni​jim ko​r a​ci​ma nas​ta​vi pre​mje​r a​va​ti
sobu. Tip koji je sje​dio za sto​lom na​pra​vi ki​se​lo lice, a po​tom se za​kaš​lje od dima što ga je pre​na​g lo
bio uvu​kao.
– Na​ime, ona dva leša po​r ed pru​g e re​zul​tat su in​ter​nog obra​ču​na ITER-ovih lju​di. ITER iz​r a​ža​va
du​bo​ko ža​lje​nje i tra​ži od nas da pos​tu​pi​mo po za​ko​nu, ali iz​r a​ža​va i bo​ja​zan da bi i naj​ma​nji pu​bli​ci​-
tet mo​g ao ugro​zi​ti nje​g o​vu re​pu​ta​ci​ju i bu​duć​nost pos​lo​va koje tre​ba re​ali​zi​r a​ti s na​šim Mul​ti​ke​mom.
Ne mo​r am vam objaš​nja​va​ti ko​li​ku bi to šte​tu pred​stav​lja​lo za sve nas. Dak​le, mo​r a​mo do​bro odvag​-
nu​ti! S jed​ne stra​ne ima​mo me​đu​sob​ni obra​čun stra​na​ca gdje su, na​g la​ša​vam, obo​ji​ca mr​tva, a s dru​-
ge va​žan me​đu​na​r od​ni pro​jekt u oblas​ti ke​mij​ske in​dus​tri​je. Mis​lim da su stva​r i to​li​ko oči​g led​ne da
vam i ne mo​r am objaš​nja​va​ti kako bis​te tre​ba​li pos​tu​pi​ti.
Tip je za​do​volj​no kli​mao gla​vom, po​ka​zu​ju​ći kako bez​r e​zerv​no po​dr​ža​va De​li​će​vu su​g es​ti​ju.
– Zna​či, stvar bi tre​ba​lo za​ta​ška​ti? – upi​ta Ba​nić.
– Ne​moj​te tako, ko​le​g a – na​smi​je se De​lić. – Ne za​ta​ška​ti! Jed​nos​tav​no, pri​ve​di​te stvar što pri​je
kra​ju bez pu​bli​ci​te​ta. Je​dan ubio dru​g og, a po​tom pao pod vlak! Tu se više nema šta is​tra​ži​va​ti i mu​-
dro​va​ti! Osim toga, ITER i Mul​ti​kem nam daju ga​r an​ci​je da će obo​ji​ca biti za​mi​je​nje​na no​vim eks​-
per​ti​ma, uz pret​hod​nu de​talj​nu pro​vje​r u.
Eks​per​ti po​put Kel​le​r a i Nar​del​li​ja, po​mis​li Ba​nić i tiho se na​ce​r i. A s nji​ma i eks​per​ti koji ču​va​-
ju gra​di​li​šte, pro​va​lju​ju u sta​no​ve, na​sr​ću na po​li​cij​ske služ​be​ni​ke!
– Što se pak gos​po​di​na Sc​hul​za tiče – nas​ta​vi De​lić, gle​da​ju​ći čas u in​s​pek​to​r a, čas u tipa – znam
da ste i tu uoči​li neke stva​r i...
Tip pri​pa​li ci​g a​r u koja mu se bila uga​si​la. Po​zor​no je slu​šao, vi​dje​lo se da mno​g o oče​ku​je od
ovog raz​g o​vo​r a.
– ITER ta​ko​đer du​bo​ko žali zbog ot​kri​ve​ne de​vi​jant​nos​ti nje​g o​vih mo​r al​nih... od​nos​no sek​su​al​-
nih... Do​bro, Ba​ni​ću, pa saz​nao si da je pe​der!
Ba​nić se na​smi​je. De​lić je ne​ho​ti​ce pre​ki​nuo svoj ce​r e​mo​ni​jal​ni ton, pro​uz​r o​čen na​zoč​noš​ću ko​-
vr​ča​ve po​li​tič​ke iko​ne, i pre​šao na »ti«, kako mu se i ina​če obra​ćao.
– Saz​nao sam.
– E, pa onda – nas​ta​vi pret​pos​tav​lje​ni – ITER će i nje​g a po​vu​ći i za​mi​je​ni​ti ga prik​lad​ni​jim pred​-
stav​ni​kom.
Ba​ni​ću pred oči​ma za​ti​tra re​če​ni​ca sa žu​tog pa​pi​r i​ća, što ga je pro​na​šao u Kel​le​r o​vim ko​li​ma:
PRO​TA​GO​NIST IZ​JA​VE BIT CCE UBR​ZO PO​VUC​CEN I PRO​GLA​SSEN NE​VA​LID​NIM. Nije li
onda Sc​hulz pro​ta​g o​nist iz​ja​ve snim​lje​ne na vi​deo-ka​ze​ti, pro​ta​g o​nist koji će biti po​vu​čen, usi​je​če
mu se u gla​vu iz​ne​nad​no, ali na​da​sve raz​lož​no pi​ta​nje.
– Kao što vi​di​te, in​s​pek​to​r e, čel​ni lju​di ITER-a i Mul​ti​ke​ma svjes​ni su de​li​kat​nos​ti si​tu​aci​je i ka​-
drov​ski se pres​tro​ja​va​ju u hodu, jer je us​pjeh za​jed​nič​kog pro​jek​ta obos​tra​na bri​g a i obos​tra​ni pri​-
ori​tet.
Za​ci​je​lo za​do​vo​ljan raz​g o​vo​r om, tip us​ta​ne, pri​đe De​li​ću, pru​ži mu ruku na poz​drav i reče:
– Mar​ko, mo​r am te sada na​pus​ti​ti. Stvar​no si me uvje​r io u oz​bilj​nost, do​bru vo​lju i do​bre ka​dro​-
ve. Ako ti to ne​što zna​či, mo​r am na​g la​si​ti da ćemo i tebe dr​ža​ti oso​bom zas​luž​nom za us​pjeh pro​jek​-
ta.
Ba​nić se stre​se od tog hra​pa​vog gla​sa, zbog ko​jeg je tako čes​to sti​ša​vao te​le​vi​zor, ali se i ne po​-
mak​ne kad je tip iz​la​zio. De​lić ga is​pra​ti, a onda se hi​tro vra​ti.
Sada je opet bio onaj sta​r i:
– Vrši pri​ti​sak na mene! U pra​vu je, ali ne vo​lim kad vrše pri​ti​sak. Slu​šaj, jas​no ti je da tre​baš
pos​tu​pi​ti ona​ko kako sam ti re​kao! U sto​lu već imam rje​še​nje o tvo​joj sus​pen​zi​ji i ovo ti je po​s​ljed​nja
šan​sa...
– Ne vr​ši​te li sada i vi pri​ti​sak? – mir​no će i raz​lož​no in​s​pek​tor.
– I vr​šim! Da znaš da vr​šim! – za​ja​pu​r io se De​lić. – Ali s raz​lo​g om, u ime ne​čeg što je važ​no!
– I što da ura​dim? Da sve te le​še​ve, sve te sum​nji​ve ti​po​ve, sve te ucje​nji​va​če, u nas​tu​pu ne​kak​-
vog is​traž​nog eku​me​niz​ma, sa​hra​nim u mir​ni za​bo​r av adak​ti​r a​nih spi​sa?
– Eku​me​niz​ma?! – za​ču​di se De​lić. – O kak​vom to ucje​nji​va​nju go​vo​r iš? Sti​pe​tić mi je re​kao da
je stvar kraj​nje jed​nos​tav​na...
– Sti​pe​tić je me​di​o kri​tet koga net​ko pro​te​ži​r a...
– Če​kaj, če​kaj! – uz​bu​di se De​lić. – Ka​žeš da je Sti​pe​tić me​di​o kri​tet, a Sti​pe​tić za tebe kaže da si
al​ko​ho​li​čar... E, je​bem mu, pa što ja tre​ba da ra​dim? Da se opre​dje​lju​jem iz​me​đu me​di​o kri​te​ta i al​ko​-
ho​li​ča​r a?
– U redu, u redu! – smi​r i​vao ga je Ba​nić. – Sve ćemo sre​di​ti po va​šem i Sti​pe​ti​će​vom re​cep​tu, a
na za​do​volj​stvo dru​g a s ci​g a​r om... Ali, što će biti ako na​kon ne​kog vre​me​na u tom Mul​ti​ke​mu ne​što
puk​ne? Onda nam obo​ji​ci ode skalp!
– Za​što bi ne​što puk​lo? Pa, to je ve​lik me​đu​na​r od​ni pro​jekt! Za​što mis​liš da bi ne​što mo​g lo
pući?
– Zato što Mul​ti​kem – une​se mu se u lice Ba​nić, od​lu​čan da ide do kra​ja – na hr​vat​sko-slo​ven​-
skoj gra​ni​ci po​di​že sve pri​je nego tvor​ni​cu lje​pi​la.
Gr​če​vi​tim po​kre​tom ruke De​lić obri​še znoj s lica, a onda umor​no proz​bo​r i:
– Ti si je​dan od onih koji će me str​pa​ti u grob a da ja neću ni pr​stom mak​nu​ti da te u tome spri​je​-
čim.
Ne zna​ju​ći da je li mu time odri​je​še​ne ruke, Ba​nić se okre​ne i bez ri​je​či na​pus​ti Ba​ni​ćev ured.
Pa, ako i ima odri​je​še​ne ruke, raz​miš​ljao je si​la​ze​ći niza stu​be, pi​ta​nje je do​kad će os​ta​ti odri​je​še​ne.
Neće li već su​tra ili pre​ko​su​tra u De​li​će​vu ure​du sje​di​ti ne je​dan, nego tri ko​vr​ča​va auto​r i​te​ta, koji će
od nje​g a tra​ži​ti da za​bi​je gla​vu u pi​je​sak i po​ko​pa sav onaj pr​lja​vi veš što je tako nez​g od​no iz​vi​r io?
Ov​dje se, sve je jas​ni​je na​zi​r ao, ne radi o po​je​di​nač​nim ek​s​ce​si​ma nego o sus​ta​vu, o bri​ž​lji​vo tka​noj
mre​ži u koju je sa​svim lako za​ples​ti ne​kog po​put nje​g a, ma​log po​li​cij​skog in​s​pek​to​r a. Što će ura​di​ti
bude li na koji od bez​broj​nih ad​mi​nis​tra​tiv​nih na​či​na blo​ki​r an? U tom slu​ča​ju, pos​to​ji samo još jed​no
pri​bje​ži​šte. Moć​no ali ne tako dos​tup​no! Pos​to​ji jav​nost! Ali, ni do jav​nos​ti se ne do​la​zi tek tako. Ne
mo​žeš ba​nu​ti u re​dak​ci​ju i reći: »Deč​ki, imam sen​za​ci​o nal​nu vi​jest ko​jom ćemo uz​dr​ma​ti ba​r em po​-
lo​vi​cu zem​lje!« Oni su i te kako oprez​ni. Iza nji​ho​ve de​mo​kra​tič​nos​ti i otvo​r e​nos​ti pos​to​ji či​tav la​bi​-
rint te​le​fon​skih li​ni​ja ko​ji​ma se pro​vje​r a​va is​ti​ni​tost, važ​nost i funk​ci​o nal​nost vi​jes​ti. Šta onda? Uko​-
li​ko iza Mul​ti​ke​ma sto​je auto​r i​te​ti, naj​bo​lje ih je uda​r i​ti is​tim oruž​jem – auto​r i​te​ti​ma! Ali, koje auto​-
ri​te​te on poz​na​je? Jed​nog je​di​nog! Jo​si​pa Ta​ma​r i​na. Zar ne bi bilo ne​ukus​no, ne​dos​toj​no, čak i per​-
verz​no, tra​ži​ti po​moć od no​vog muža biv​še žene? Ali, dođe li voda do grla, Ta​ma​r in bi ipak mo​g ao
biti ona po​s​ljed​nja slam​ka ne​si​g ur​na spa​sa!
Kad se vra​tio u svo​ju sobu, če​ka​lo ga je još jed​no ne​ma​lo iz​ne​na​đe​nje. Na dr​ve​noj, ne​udob​noj
sto​li​ci, po​r ed pro​zo​r a, sje​dio je no​vi​nar San​ti​ni i gric​kao pe​per​mint bom​bo​ne. Čim je spa​zio Ba​ni​ća,
us​tao je, ali po​tom od​mah sjeo i pro​mrm​ljao ne​što što je valj​da tre​ba​lo biti poz​drav.
– In​s​pek​to​r e, vama je valj​da jas​no da sam vrlo ne​r a​do do​šao ova​mo.
– Znam – ot​po​vr​ne Ba​nić i sje​de za stol. – To je zbog pos​lo​vič​nog ga​đe​nja vas li​be​r al​nih no​vi​-
na​r a spram po​li​ci​je, vlas​ti, pen​dre​ka...
– Ne, ne! Raz​lo​zi su in​tim​ni​je na​r a​vi.
Ba​ni​ću bje od​mah jas​no. Ni​ka​da mu neće opros​ti​ti Ma​te​ju. Ali, to je ra​zum​lji​vo, po​mis​li in​s​pek​-
tor, si​g u​r an da ni on neće ni​kad opros​ti​ti Ta​ma​r i​nu Li​di​ju.
– Jebi ga, ta​kav je ži​vot! – pro​mrm​lja Ba​nić, mis​le​ći više na svoj nego na San​ti​ni​jev jad. – Doš​li
ste za​ci​je​lo zato što ste ne​što doz​na​li?
– Na​r av​no! – reče San​ti​ni, a onda na​pra​vi zna​čaj​nu re​to​r ič​ku pa​uzu. – Doz​nao sam ne​što sen​za​-
ci​o nal​no!
– Pri​čaj​te!
San​ti​ni ga po​g le​da, ču​de​ći se valj​da nje​g o​voj rav​no​duš​nos​ti, a onda ipak poče:
– ITER je tran​s​na​ci​o nal​na kom​pa​ni​ja čiji pos​lo​vi ne iz​a​zi​va​ju baš ve​li​ko div​lje​nje u pos​lov​nim
sfe​r a​ma Za​pa​da. Sve je to za​pra​vo ne​ka​kav ne​ko​mer​ci​ja​lan sit​než. Po​dig​nu u ne​kak​voj afrič​koj zem​-
lji bol​ni​cu, a onda ne​ko​li​ko go​di​na eks​plo​ati​r a​ju ba​na​ne, kivi i ne​kak​ve piz​da​r i​je. Malo ka​r i​ki​r am, ali
to je to! Na ne​kim su pos​lo​vi​ma, iz​g le​da, i žes​to​ko po​pu​ši​li, fi​nan​ci​r a​ju​ći objek​te za pre​r a​du si​r o​vi​ne
koje u toj re​g i​ji nema u dos​tat​nim ko​li​či​na​ma. Ima​ju i oni svo​je Obrov​ce, ha, ha, ha! Ali, ono što je
naj​za​nim​lji​vi​je, to je što su se ne​ko​li​ko puta naš​li u fo​ku​su za​pad​ne štam​pe kao pro​ta​g o​nis​ti ne​ugod​-
nih afe​r a. Jas​no, tak​ve su stva​r i te​ško do​ka​zi​ve, a i kad te nač​ne štam​pa, uvi​jek pos​to​ji i put uz​ma​ka...
– Ne ra​zu​mi​jem – reče in​s​pek​tor, vid​no za​in​te​r e​si​r an.
– Tako... ako si vješt, sme​će što ti se ra​su​lo, mo​žeš brzo po​mes​ti i zbri​sa​ti. Go​di​ne 1980. bili su
oz​bilj​no na​pa​da​ni zbog po​sre​do​va​nja u pra​nju ma​fi​ja​škog nov​ca na li​ni​ji SAD – Švi​car​ska. Bilo je i
ne​kih hap​še​nja, ali na kon​cu ni​šta nije do​ka​za​no.
– Time se bave tran​s​na​ci​o nal​ne kom​pa​ni​je?! – za​ču​di se in​s​pek​tor.
– Pa, da​ka​ko da se ne bave! Ali, ko​li​ko je taj ITER tran​s​na​ci​o nal​na kom​pa​ni​ja, a ko​li​ko tran​s​na​-
ci​o nal​na mut​lja​vi​na, te​ško je ut​vr​di​ti...
– Ima​ju li još kak​vog pr​lja​vog rub​lja?
 – I te ko​li​ko – reći će San​ti​ni, hr​ska​ju​ći pe​per​mint. – Go​di​ne 1982. su s jed​nom afrič​kom zem​-
ljom ušli u agrar​ni pro​jekt na​vod​nja​va​nja ne​kak​ve pus​tinj​ske re​g i​je. Or​g a​ni​zi​r an je con​sul​ting, obra​-
zo​va​nje afrič​kih struč​nja​ka, ali...
– Ali?
San​ti​ni se za​do​volj​no na​smi​je. Bilo mu je dra​g o što je us​pio po​bu​di​ti po​li​caj​če​vu po​zor​nost.
– Tamo je i dan-da​nas pus​ti​nja... Zli no​vi​nar​ski je​zi​ci tvr​de da je pro​jekt za​pra​vo za​vr​šio pro​da​-
jom ogrom​nog kon​tin​g en​ta oruž​ja i po​ma​g a​la za po​li​cij​sku tor​tu​r u. Zna​te, tom afrič​kom dik​ta​to​r u
valj​da su ha​ubi​ce, ten​ko​vi i elek​trič​ni pen​dre​ci bili važ​ni​ji od krum​pi​r a i pše​ni​ce. A struč​nja​ci agro​-
no​mi, koji su se u ok​vi​r u pro​jek​ta ško​lo​va​li na Za​pa​du, za​ci​je​lo su bili nje​g o​vi si​no​vi i ne​ća​ci...
– Ali, ni tu nije ni​šta do​ka​za​no?
– Nije – ot​po​vr​ne no​vi​nar. – U toj sfe​r i iz​g le​da da i ne pos​to​je pre​va​r ant​ske fir​me, nego samo
fir​me koje bije loš glas. Slu​šaj​te da​lje! Go​di​ne 1984. neki nje​mač​ki i en​g le​ski lis​to​vi op​tu​žu​ju ih da
su pa​r a​ma, pri​kup​lje​nim od po​mo​ći za glad​ne što su ih sku​pi​le me​đu​na​r od​ne fon​da​ci​je, li​fra​li jed​noj
azij​skoj zem​lji pre​hram​be​ne ar​tik​le ko​ji​ma je pro​šao rok upo​r a​be. U tak​vim stva​r i​ma ra​ču​ni​ca mora
da je kraj​nje jed​nos​tav​na...
– A kaže li što stra​na štam​pa o nji​ho​vom inves​ti​r a​nju u Mul​ti​kem? – upi​ta Ba​nić i pa​ž​lji​vo ga po​-
gle​da.
San​ti​ni se stre​se; bio je to ipak po​g led čo​vje​ka koji mu je tu​cao žen​sku.
– Ni​šta! – od​vra​ti. – To je čud​no! Oko toga nije bilo ni​kak​vog mar​ke​tin​g a, ni​kak​vih pro​mo​tiv​nih
ak​tiv​nos​ti. I sada, kad nude su​r ad​nju, ovo što rade kod nas ne spo​mi​nju kao re​fe​r en​cu.
– Što zna​či... – reče Ba​nić.
– Što zna​či da Mul​ti​kem skri​va​ju kao zmi​ja noge!
 16.

U džep je sta​vio džep​nu svje​tilj​ku, nož, di​ja​mant​ni re​zač, plas​tič​nu tra​ku, set ot​pi​r a​ča i mi​ni​ja​tur​-
ni foto-apa​r at s bli​com u ko​jem je bio film za slaj​do​ve. Tako »obo​r u​žan«, ušao je u dvo​r i​šte Mul​ti​ke​-
mo​ve zgra​de u Gun​du​li​će​voj uli​ci. Otvo​r io je ot​pi​r a​čem vra​ta spo​r ed​nog stu​bi​šta i po​g le​dao na sat s
fo​sfo​r es​cent​nim broj​ča​ni​kom. Bilo je dva i de​set po po​no​ći. Sus​preg​nuo je dah i na pr​sti​ma kre​nuo
dr​ve​nim stu​bi​štem, koje je pri neo​prez​ni​jem ko​r a​ku mo​g lo za​š​kri​pa​ti i pro​bu​di​ti koga od sta​na​r a.
Vra​ta, ko​ji​ma se iz​la​zi​lo na du​g ač​ku te​r a​su što je opa​si​va​la po​boč​nu i glav​nu zgra​du, bila su za​ču​do
ot​klju​ča​na. Iz​a​đe na te​r a​su i pri​bli​ži se ogra​di. Bio je za​do​vo​ljan; zbog mra​ka i gus​te ma​g le, dvo​r i​šte,
ko​jih pet me​ta​r a niže od nje​g a, uop​će se nije vi​dje​lo. Znao je da je i on isto tako ne​vid​ljiv za ne​kog
tko bi se slu​čaj​no za​te​kao do​lje. Po​la​ko je išao na​pri​jed bro​je​ći pro​zo​r e, sve dok se nije na​šao pred
onim iza ko​jeg se na​la​zio Mul​ti​ke​mov hod​nik.
Po​mis​li što bi sad ka​zao De​lić, da samo zna za ovu noć​nu pus​to​lo​vi​nu! Za​ci​je​lo bi ga is​tog časa
po​g o​di​la kap. Jas​no, u ovom tre​nu više nije bio in​s​pek​tor nego obi​čan tat. Ali, što je mo​g ao? Nije
bilo dru​g og na​či​na da uđe u Mul​ti​kem, a da oni pret​hod​no ne pos​pre​me sve što bi ih mo​g lo oda​ti i
kom​pro​mi​ti​r a​ti.
Pre​miš​ljao je ča​sak-dva da li da uop​će uđe i ura​di ne​što što još ni​kad nije ura​dio, a onda od​luč​no
iz dže​pa iz​va​di di​ja​mant​ni re​zač i na stak​lu pro​zo​r a čvr​stim po​te​zi​ma na​cr​ta ne​što na​lik na pra​vo​kut​-
nik. Za​tim ga pre​mre​ži plas​tič​nom ljep​lji​vom tra​kom, a onda ga la​kim udar​cem lak​ta iz​bi​je. Prem​da
je stak​lo osi​g u​r ao tra​kom, ne​što se kr​ho​ti​na pro​su​lo i po podu. Znao je da će iza sebe za​ci​je​lo os​ta​vi​ti
go​mi​lu tra​g o​va, po ko​ji​ma će Kos​te​lac već su​tra shva​ti​ti da je net​ko nju​škao po Mul​ti​ke​mo​vim taj​na​-
ma, ali to nije dr​žao važ​ni​jim od onog što je mo​g ao pro​na​ći unu​tri.
Za​vu​kao je ruku kroz rupu na stak​lu i otvo​r io pro​zor, ušao u hod​nik i briž​no za​tvo​r io okno.
Vra​ta taj​ni​či​ne sobe otvo​r io je ot​pi​r a​čem i odah​nuo kad je vi​dio da ne​ma​ju alar​m​ni sis​tem. Objas​ni to
nji​ho​vom pre​tje​r a​nom si​g ur​noš​ću ili ti​pič​nim do​ma​ćim šlam​pe​r a​jem. Soba di​r ek​to​r a Kos​tel​ca bila je
ot​klju​ča​na i on se brzo uvu​če u nju. Svje​tlo se nije usu​dio pa​li​ti; mo​r ao se os​lo​ni​ti na uski snop svo​je
ba​te​r ij​ske svje​tilj​ke. Pri​šao je sli​ci što je vi​si​la iz​nad vi​tri​ne, na​da​ju​ći se da je iza nje sef. Od​mak​nuo
ju je, ali is​pod nje nije bilo ni​kak​vog sefa. Vra​ća​ju​ći sli​ku na mjes​to, osje​ti kako je ne​što tres​nu​lo na
pod. Po​svi​je​tli i shva​ti da je sru​šio Kos​tel​čev mo​bil. Hi​tro ga po​dig​ne i pos​ta​vi na​trag, na vi​tri​nu. Me​-
đu​tim, na spra​vi​ci se ne​što svi​nu​lo i ona se više nije okre​ta​la. Po​ku​ša je za​vr​tje​ti, ali unu​tri ne​što za​š​-
kri​pi i mo​bil os​ta​ne ne​po​mi​čan. Od​lu​či da se više ne gnja​vi tom kro​mi​r a​nom tri​ča​r i​jom, nego kre​ne
da za​vi​r i u Kos​tel​čev stol. Za​ču​do, bio je ot​klju​čan. Za​što, to je od​mah shva​tio. Osim pri​bo​r a za pi​sa​-
nje, ne​što stra​ne štam​pe i Nes​tle čo​ko​la​de, u la​di​ca​ma nije bilo ni​čeg što bi mu mo​g lo ko​r is​ti​ti.
Shva​ti da bi sve što je od kak​va zna​če​nja tre​ba​lo biti u kom​pju​to​r i​ma što​su se na​la​zi​li na pul​tu
po​r ed di​r ek​to​r o​va stol​ca. Osvi​je​tli ih ba​te​r ij​skim sno​pom, pri​bi​r u​ći u sebi sve svo​je skrom​no in​for​-
ma​tič​ko zna​nje.
Pri​đe pr​vom kom​pju​to​r u i uklju​či ga. Na ekra​nu se po​ka​že ras​po​r ed iga​r a. Kako nije imao ni
naj​ma​nje na​mje​r e da odi​g ra Bar​ba​ri​ana ili Inva​der​se, is​klju​či kom​pju​tor i pri​đe dru​g om, na ko​jem
je pi​sa​lo Ap​ple Ma​cin​tosh.
Uklju​či ga i na mo​ni​to​r u se uka​že start​na sli​ka. Osje​ti za​do​volj​stvo, prvi ko​r ak već je ura​dio.
Me​đu​tim, če​kao ga je još pra​vi kom​pju​tor​ski la​bi​r int, kroz koji je sum​njao da će se zna​ti pro​bi​ti. Stis​-
ne dug​me OPEN kako bi otvo​r io mapu koja ga je za​ni​ma​la, i koja je no​si​la na​ziv PRO​JEC​TS.
Na ekra​nu bljes​ne ri​ječ PA​SSWORD.
Ba​nić pro​ku​ne na​g las, prem​da je mo​r ao zna​ti da će sve važ​ne stva​r i biti »za​klju​ča​ne«. Sje​ti se
kako mu je kćer​ka, odu​šev​lje​na kom​pju​to​r a​ši​ca, pri​ča​la kako ho​bis​ti za pa​ssword po​čes​to uzi​ma​ju
pa​lin​drom vlas​ti​ta ime​na.
Ne​ma​ju​ći kud, po​ku​ša upi​sa​ti pa​lin​drom di​r ek​to​r o​va ime​na. Na ekra​nu su is​ka​ka​la ze​le​na slo​va:
CA​LET​SOK ASI​N IS
Kom​pju​tor pro​g u​ta lo​zin​ku i iz​ba​ci od​g o​vor:
NOT COR​RECT YOR SUC​KER
In​s​pek​tor lju​ti​to lupi dla​nom po mo​ni​to​r u, bi​je​san što ga glu​pa spra​va još i zeza. Onda, zna​ju​ći
da neće moći do be​svi​jes​ti uba​ci​va​ti pa​sswor​ds, drh​ta​vim pr​sti​ma ot​ku​ca nov tekst:
ITER MUL​TI​KEM
NOT COR​RECT YOU BLO​ODY BAS​TARD bljes​ne na ze​len​kas​tom mo​ni​to​r u.
A onda mu, kad je već htio odus​ta​ti, pade na pa​met su​lu​da ide​ja i on uba​ci u ure​đaj nov ključ:
SIVA ZONA
Mapa se iz​ne​na​da otvo​r i i pred njim se uka​žu os​nov​ne je​di​ni​ce uis​ti​nu za​nim​lji​vih nas​lo​va:

PLAN IZ​GRAD​N JE A 001 X

DIS​TRI​BU​CI​JA OBA​VE​ZA A 002 X
PRAV​N I PO​VRAT B 001 Y
MI​N I​M AL​N A EKS​P LO​ATA​- C 001 Z
CI​JA

Ne​ma​ju​ći strp​lje​nja za dalj​nja iš​či​ta​va​nja, Ba​nić ot​ku​ca ši​fru prve je​di​ni​ce A 001 X.
Na ekra​nu po​no​vo osva​ne uk​le​ta ze​len​kas​ta ri​ječ: PA​SSWORD
I os​nov​na je​di​ni​ca bila je »za​klju​ča​na«, a on nije poj​ma imao o lo​zin​ka​ma. Sad, mo​žda se lo​zin​-
ke na​la​ze neg​dje u Kos​tel​če​vu ure​du, ali tko bi ih mo​g ao pro​na​ći!
Ot​ku​ca ši​fru dru​g e je​di​ni​ce i po​no​vo na​le​ti na PA​SSWORD koji nije znao. Za​tim ot​ku​ca B 001 Y, što
je bila ši​fra je​di​ni​ce čud​na na​zi​va PRAV​N I PO​VRAT. Što bi to tre​ba​lo zna​či​ti, upi​ta se, oče​ku​ju​ći da će je​-
be​ni stroj po​no​vo za​tra​ži​ti lo​zin​ku. Ali, umjes​to PA​SSWOR​DA, na mo​ni​to​r u se po​ja​vi tekst:
NOT YET IN FILE
SEE BOBY UND RUDY
Stvar mu se uči​ni pot​pu​no ble​sa​vom, ali se onda pri​sje​ti onog što mu je svo​je​dob​no pri​čao
Zvon​ko Mr​k​ša. Re​kao je da ga je po​koj​ni Kel​ler jed​nom pri​li​kom slao u Mul​ti​kem da od​ne​se važ​nu
po​šilj​ku. Kad je ra​doz​na​lo otvo​r io ko​ver​tu, unu​tra je pro​na​šao knji​ži​cu sa ša​la​ma o Bo​bi​ju i Ru​di​ju.
Nije li u toj knji​ži​ci bio tekst koji se od​no​sio na do​ku​ment PRAV​N I PO​VRAT? Mo​žda ga zbog ne​kog raz​-
lo​g a još uvi​jek nisu uba​ci​li u pro​jekt SIVA ZONA? Mo​žda baš zbog toga na ekra​nu piše NOT YET IN FILE?
Uga​si kom​pju​tor i sag​ne se pre​ma vi​tri​ni na ko​joj je mi​r o​vao kro​mi​r a​ni mo​bil. Po​svi​je​tli kroz
stak​le​na vra​taš​ca i sta​ne raz​g le​da​ti hr​p​to​ve knji​g a. Sve su to bili ne​kak​vi stra​ni go​diš​nja​ci, zbir​ke
prav​nih pro​pi​sa, pros​pek​ti biv​ših ITER-ovih pro​je​ka​ta i ko​je​šta dru​g o.
A onda mu se po​g led za​us​ta​vi na tan​koj cr​noj knji​ži​ci, na či​jem je hr​p​tu zlat​nim slo​vi​ma pi​sa​lo
BOB​BY UND RUDY. Po​mis​li kako bi naj​r a​di​je za​pje​vao od sre​će. Iz​va​di sve​žanj ot​pi​r a​ča i po​ku​ša ot​-
klju​ča​ti bra​vi​cu. Na ne​sre​ću, ni je​dan od ot​pi​r a​ča nije od​g o​va​r ao. Pos​lu​ži se no​žem, ali ubr​zo shva​ti
da ni od toga neće biti ni​šta. Na pa​met mu pade čud​na mi​sao kako je Alek​san​dar Ma​ke​don​ski pre​sje​-
kao gor​dij​ski čvor, ne​ma​ju​ći vo​lje gnja​vi​ti se s la​bi​r in​tom čvo​r o​va.
Opa​li no​g om po vi​tri​ni i stak​lo se sas​pe na ko​ma​di​će. Pri​če​ka neko vri​je​me da vidi hoće li se
išta do​g o​di​ti, jer je zvuk lom​lja​ve stak​la uis​ti​nu bio jak. Za​tim uze knji​ži​cu i pos​ta​vi je na stol. Ruke
su mu drh​ta​le dok ju je otva​r ao. Na​r av​no, u knji​ži​ci uop​će nije bilo vi​ce​va, naj​ma​nje onih o poz​na​tim
ju​na​ci​ma nje​g o​ve mla​dos​ti – Bo​bi​ju i Ru​di​ju. U ko​r i​ca​ma se na​la​zi​lo tri​de​se​tak stra​ni​ca pi​sa​nih pi​sa​-
ćim stro​jem, ali na nje​mač​kom je​zi​ku. Za prvu stra​ni​cu bio je pri​kop​čan žuti pa​pi​r ić na ko​jem je pi​-
sa​lo:

PO MI​S​S​LJE​N JU STRA​N OG EKS​P ER​TA PRAV​N O OS​N O​VA​N O ALI U RE​ALI​ZA​CI​JI PRO​BLE​M A​TIC​C​N O I RI​ZIC​C​N O. OD​-
BA​CI​TI I SVE​SS​C​CICC RE​CIK​LI​RA​TI.

Pa, za​što ga onda idi​o ti nisu uni​šti​li, pi​tao se Ba​nić, raz​g le​da​ju​ći stra​ni​ce pi​sa​ne na nje​mu ne​r a​-
zum​lji​vu je​zi​ku. Valj​da opet šlam​pe​r aj?
U prvi mah od​lu​či ukras​ti sveš​čić, ali se pre​do​mis​li. Su​tra će sva​ka​ko ot​kri​ti da je no​ćas net​ko
bio ov​dje, ali ne bi bilo do​bro da ot​kri​ju da je ne​što nes​ta​lo. Iz​va​di foto-apa​r at kako bi pres​ni​mio
tekst, a onda se za​mis​li. U naz​na​ci sto​ji da se tekst od​ba​cu​je i da je za re​cik​la​žu. Tre​ba li ga onda uop​-
će pres​li​ka​va​ti? Ali, ako je za re​cik​la​žu, mora sa​dr​ža​va​ti i dozu taj​nos​ti uz po​moć koje se može ne​što
i doz​na​ti.
Otvo​r i prvu stra​ni​cu i pri​tis​ne pre​ki​dač foto-apa​r a​ta. Po​tom sni​mi dru​g u, tre​ću i če​t​vr​tu stra​ni​cu,
a na pe​toj us​ta​no​vi da mu se blic pok​va​r io. Op​su​je sebi ne​što u bra​du, po​mis​liv​ši kako bi naj​r a​di​je
raz​bio taj prok​le​ti apa​r at, a onda se pre​do​mis​li. Za ovo​g a noć​nog po​sje​ta iona​ko je pre​vi​še toga raz​-
bio. Valj​da će i ove če​ti​r i stra​ni​ce biti do​volj​ne!
Spre​mi foto-apa​r at u džep, a onda spa​zi po​li​cu s kar​to​teč​nim la​di​ca​ma. Bile su za​klju​ča​ne, a on
se ipak nije smio pre​du​g o za​dr​ža​va​ti ov​dje. Ipak, brzo iz​va​di ot​pi​r a​če i te​škom mu​kom ot​klju​ča naj​-
do​nju la​di​cu. U njoj su bili per​fo​r i​r a​ni kar​to​ni s osob​nim po​da​ci​ma i sli​ka​ma ne​kih lju​di. Spa​ziv​ši na
jed​nom kar​to​nu Kos​tel​če​vu sli​ku i ime, shva​ti da je to neka vr​sta Mul​ti​ke​mo​va per​so​nal​nog do​sjea.
Sta​vio je ba​te​r ij​sku svje​tilj​ku u zube i po​čeo brzo pre​bi​r a​ti po kar​ton​či​ći​ma. U nji​ma je bilo sve​-
ga i sva​če​g a. I Bru​no Kel​ler, i Ger​hard Sc​hulz, i onaj Lo​vi​nac što je ču​vao Mul​ti​ke​mo​ve te​me​lje, i
neki lju​di koje ni​kad nije vi​dio i za koje ni​kad nije čuo. Ali, je​dan od kar​to​na bio je po​seb​no za​nim​-
ljiv. Fo​tos u kutu po​ka​zi​vao je lice koje je in​s​pek​tor Ba​nić već neg​dje imao pri​li​ku vi​dje​ti. Pri​ne​se ba​-
te​r ij​sku svje​tilj​ku bli​že, a onda se sje​ti. Fo​to​g ra​fi​ja je ne​dvoj​be​no po​ka​zi​va​la de​be​lju​škas​tog mla​di​ća
koji je di​g ao uz​bu​nu kad mu je Ba​nić upao u sobu u ho​te​lu Es​pla​na​de, i koji se pred​sta​vio kao Bru​no
Kel​ler. Čak se po​ža​lio i nje​mač​kom kon​zu​la​tu, prem​da to nije bila nje​g o​va soba. In​s​pek​tor shva​ti
kako je tada na​sjeo na jef​tin štos. Soba u koju je ušao uis​ti​nu je bila soba Bru​ne Kel​le​r a. Tip se tu na​-
šao i za​ci​je​lo mu nije od​g o​va​r a​lo da net​ko nju​ška po po​koj​ni​ko​voj sobi, na​r av​no, sto​g a što ju je i
sam htio pre​g le​da​ti.
Is​pod fo​to​sa na kar​ton​či​ću pi​sa​lo je i ime RU​DI​GER FRO​EBE. Dak​le, to je čo​vjek kome je Kel​-
ler tre​bao uru​či​ti važ​nu vi​deo-ka​ze​tu i tako spa​si​ti goli ži​vot!
Za​do​vo​ljan svo​jim noć​nim ak​tiv​nos​ti​ma, in​s​pek​tor se Ba​nić tiho i oprez​no vra​ti pu​tem ko​jim je
i do​šao.
Jas​no, os​ta​tak noći je prob​dio. Ni oka nije mo​g ao sklo​pi​ti. Po​nu​kan čud​nim opre​zom, tulj​čić s
ne​r a​zvi​je​nim fil​mom sta​vio je pod jas​tuk. Osje​ćao je da će taj​na usko​r o biti ot​kri​ve​na, ra​zjaš​nje​na...
Uju​tro se ov​laš umio, sjeo u iz​g re​ban auto​mo​bil i odju​r io na po​sao. Još sne​nog la​bo​r an​ta na​tje​r ao je
da mu od​mah ra​zvi​je film i sta​vi ga u dija-ra​mi​ce. Dok se film su​šio, odju​r io je do Zo​r a​na i dao mu
da pro​vje​r i adre​su Iva​na Ko​va​če​vi​ća u Ili​ci 56/IV, adre​su na koju je gla​si​la po​t​vr​da o pre​da​noj po​šilj​-
ci, pro​na​đe​na u ko​li​ma Bru​ne Kel​le​r a.
– Kak​va je to adre​sa? – ču​dio se Zo​r an. – Za​što mi da​je​te dos​tav​ljač​ke, a ne kri​mi​na​lis​tič​ke pos​-
lo​ve?
– Samo vi pro​vje​r i​te! Pro​na​đi​te tog čo​vje​ka, pa ma​kar mo​r a​li pre​tres​ti či​ta​vu dr​ža​vu.
Zo​r an sleg​ne ra​me​ni​ma i ot​pu​ti se svo​jim pos​lom.
U de​vet i tri​de​set na sto​lu su mu le​ža​le če​ti​r i plas​tič​ne ra​mi​ce sa slaj​do​vi​ma, što ih je no​ćas bio
sni​mio u Mul​ti​ke​mu.
– Dvoj​be​ne su oš​tri​ne, ali se na​dam da će se dati pro​či​ta​ti – re​kao mu je foto-la​bo​r ant.
In​s​pek​tor ne reče ni​šta, nego uzme je​dan od slaj​do​va i po​g le​da ga spram svje​tla. Na bi​je​lom
fonu na​zi​r a​li su se toč​kas​ti re​do​vi nje​mač​kog tek​s​ta. Od​mah od​lu​či po​zva​ti pre​vo​di​o ca za nje​mač​ki
je​zik, ali se onda pre​do​mis​li. Tekst se mo​r ao ti​ca​ti di​je​la pos​lo​va​nja ITER-a i Mul​ti​ke​ma. Ne​upu​će​ni
pre​vo​di​lac tu mu mo​žda ne bi ko​r is​tio. Ne bi li bilo bo​lje po​r az​g o​va​r a​ti sa San​ti​ni​jem, koji se, kako
se čini, ra​zu​mi​je u tu vr​stu pos​lo​va​nja? Samo, zna li San​ti​ni tako do​bro nje​mač​ki?
Ot​pra​vi foto-la​bo​r an​ta i str​pa slaj​do​ve u džep, a onda na​zo​ve Ma​te​ju.
– To si ti! Gnja​viš li se još s onim...
Nije joj dao da go​vo​r i.
– Zna li San​ti​ni nje​mač​ki? – pre​ki​ne je ni​ma​lo uljud​no.
– Čemu sad to?
– Zna li?
– Per​fek​t​no! – ot​po​vr​ne Ma​te​ja, još uvi​jek zbu​nje​na. – Pro​veo je čak dva se​mes​tra u He​idel​ber​-
gu.
– Mo​žeš li sre​di​ti da se na​đe​mo kod tebe za sat vre​me​na... ili bo​lje od​mah! Stvar je straš​no važ​-
na...
– Ali... ne ra​zu​mi​jem?!
– San​ti​ni će ra​zu​mje​ti. Mo​lim te da ga od​mah po​zo​veš. I imaš li dija-pro​jek​tor, ili da ga ja po​ne​-
sem?
– Bože dra​g i! – us​klik​ne ona. – Ti si nas​kroz po​ša​ša​vio. Imam li dija-pro​jek​tor!
Za​pra​vo, ona je ima​la dva dija-pro​jek​to​r a, je​dan mali, s ma​nu​el​nim ure​đa​jem, i ve​li​ki Li​ese​-
gang, s da​ljin​skim uprav​lja​čem. Kad se uzme u ob​zir da je ima​la i vi​deo-re​kor​der, dalo se za​klju​či​ti
da je pra​vi fa​na​tik vi​zu​al​nih me​di​ja.
Kad je Ba​nić ušao u Ma​te​jin stan, no​vi​nar San​ti​ni bio je već tamo, sje​dio je do Ma​te​je i pio pivo
iz li​men​ke. In​s​pek​tor se pi​tao kako je samo us​pio tako hi​tro sti​ći iz re​dak​ci​je, a onda se na​smi​je,
shva​tiv​ši da se no​vi​nar bo​jao da in​s​pek​tor ne dođe pri​je nje​g a i bude u sta​nu sam s Ma​te​jom, koja
valj​da nije na​vik​la bra​ni​ti se od raz​nih mu​ških na​sr​ta​ja.
Pro​jek​tor je već sta​jao spre​man na sto​li​ću, us​mje​r en pre​ma čis​tom bi​je​lom di​je​lu zida. Ba​nić
sje​de uz pro​jek​tor tra​že​ći po dže​pu slaj​do​ve, a Ma​te​ja us​ta​ne, spus​ti ro​le​tu, vra​ti se i sje​de do nje​g a.
San​ti​ni se zgrc​ne pi​ju​ći pivo. Kako je znao da mu uz​bu​đe​ni i uz​r u​ja​ni San​ti​ni neće biti od ko​r is​ti, in​s​-
pek​tor uba​ci prvi slajd u dija-pro​jek​tor i okre​ne se dje​voj​ci:
– Ma​te​ja, bis​te li nam sku​ha​li jed​nu do​bru, ona​ko jaku kavu?
Ona ne​volj​ko, ali bez po​g o​vo​r a, us​ta​ne i ode u ku​hi​nju, a
San​ti​ni za​do​volj​no odah​ne, shva​tiv​ši da se in​s​pek​tor drži nji​ho​va džen​tl​men​skog spo​r a​zu​ma.
– No, što vam je na tim slaj​do​vi​ma? – upi​ta ga San​ti​ni.
– Tekst na nje​mač​kom... radi toga sam vas mo​lio...
– A za​što na slaj​do​vi​ma?
– Zato što je ori​g i​nal na do​bro ču​va​nom mjes​tu... ili bi bar tre​bao biti!
– To valj​da ima veze s ITER-om? – upi​ta ga San​ti​ni.
– Na​daj​mo se! – reče Ba​nić i iz​o ​š​tri sli​ku. Na zidu se po​ja​vi ve​li​ka pro​jek​ci​ja prve stra​ni​ce iz
knji​ži​ce o Bo​bi​ju i Ru​di​ju.
– Po​ku​šaj​te mi pre​ves​ti...
– Pus​ti​te da prvo pro​či​tam – reče no​vi​nar i za​du​bi se u tekst. Šu​tio je i či​tao, žmir​ka​ju​ći s vre​me​-
na na vri​je​me, kao da ga za​ma​r a blje​šta​vi​lo pro​jek​ci​je.
– Čud​no, straš​no čud​no! – pro​mrm​lja San​ti​ni više za sebe, a onda se okre​ne in​s​pek​to​r u: – Do​-
bro, daj​te dru​g i slajd!
– Ne​će​te mi pre​ves​ti?
– Nema smis​la. To je ču​dan, ap​s​trak​tan, prav​ni tekst. Pus​ti​te me da sve pro​či​tam, pa ću vam po​-
ku​ša​ti pre​pri​ča​ti su​šti​nu.
Ba​nić sleg​ne ra​me​ni​ma i uba​ci novi slajd. San​ti​ni je či​tao u sebi, ne​pre​kid​no se iš​ču​đa​va​ju​ći i
cok​ću​ći je​zi​kom. A onda se, kao da je u tom času ne​što shva​tio, okre​ne in​s​pek​to​r u i reče:
– To je naj​vje​r o​jat​ni​je pi​sao naš čo​vjek. Go​to​vo si​g ur​no prav​nik. Tekst sa​dr​ži re​fe​r en​ce na naše
za​mr​še​ne za​ko​ne i pro​pi​se, a na ne​ko​li​ko mjes​ta sa​svim ne​umjes​no rabi ko​njun​k​tiv. Na​ime, ko​njun​k​-
tiv se...
– Ne tre​ba​te mi sad o ko​njun​k​ti​vu... – pro​mr​si Ba​nić i uba​ci tre​ći slajd.
San​ti​ni po​g le​da dija-po​zi​tiv, a onda svr​ne po​g led na Ma​te​ju koja je upra​vo uni​je​la pla​danj s ka​-
vom. Sta​vi​la je kavu na stol​čić po​r ed pro​jek​to​r a, a za​tim sje​la do svog lju​bo​mor​nog no​vi​na​r a. On je
za​g r​li, a onda uto​ne u tekst.
– In​s​pek​to​r e, ko​li​ko ima​te tih slaj​do​va?
– Ovo je po​s​ljed​nji – reče Ba​nić i uba​ci če​t​vr​ti slajd.
Na​kon de​se​tak mi​nu​ta San​ti​ni iz​ja​vi da je dos​ta i da se pro​jek​tor može uga​si​ti. Ma​te​ja us​ta​ne i
po​dig​ne ro​le​tu, a da​nje svje​tlo sune u sobu.
– Ova​ko ne​što još ni​sam vi​dio – iz​ja​vi San​ti​ni, če​ška​ju​ći se po za​tilj​ku. – Oz​bi​ljan prav​ni tekst u
služ​bi be​smis​li​ce!
– Ne​moj​te biti tako taj​no​vi​ti! – obra​ti mu se Ba​nić, i sâm sve ra​doz​na​li​ji.
– Tekst je straš​no ap​s​trak​tan i go​vo​r i o prav​nim na​če​li​ma po ko​ji​ma bi se ne​ka​kav novi pri​vred​-
ni objekt mo​g ao naj​lak​še i naj​bez​bol​ni​je odves​ti u lik​vi​da​ci​ju.
– Ne ra​zu​mi​jem! – zbu​ni se Ba​nić.
– Ni ja! – uz​dah​ne no​vi​nar, pa nas​ta​vi: – Objekt je re​zul​tat obos​tra​nog ula​g a​nja, stra​nog i do​ma​-
ćeg. Na​kon otva​r a​nja i po​čet​ka rada tre​ba​lo bi u do​g led​no vri​je​me za​po​če​ti prav​ne pos​tup​ke za nje​-
go​vu hit​nu lik​vi​da​ci​ju. Spo​mi​nju se prav​ni pro​pus​ti, fi​nan​cij​ske ne​pra​vil​nos​ti i teh​no​lo​ške ne​adek​vat​-
nos​ti zbog ko​jih bi dalj​nji rad objek​ta tre​bao pos​ta​ti be​smis​len i neo​dr​živ. Na​ve​de​na je prav​na pro​ce​-
du​r a po ko​joj bi glav​ni kri​vac za ne​mo​g uć​nost dalj​njeg rada tre​bao biti stra​ni inves​ti​tor, tako da...
tako da – zbu​ni se San​ti​ni – ar​bi​tra​ža, ne znam do​du​še kak​va, do​su​di pla​ća​nje sve​ukup​ne šte​te nje​mu,
to jest stra​nom inves​ti​to​r u... Do​ma​ći part​ner iz​la​zi iz sve​g a čist kao suza, do​bi​va po​vrat svih utro​še​nih
sred​sta​va i enor​m​no vi​so​ku de​viz​nu kom​pen​za​ci​ju...
– A što onda do​bi​va ino​zem​ni inves​ti​tor?
– To je ono naj​čud​ni​je – tiho će San​ti​ni. – Stra​ni part​ner gubi ogrom​na sred​stva, ali za​dr​ža​va
odre​đe​nu vr​stu kon​tro​le nad iz​g ra​đe​nim i ne​upo​treb​lji​vim objek​tom, sve do nje​g o​ve pot​pu​ne lik​vi​da​-
ci​je... i ra​sho​da ugra​đe​ne opre​me... a to tre​ba ura​di​ti, kako u tek​s​tu piše, da taj vre​men​ski pe​r i​o d ne
bude sud​ski i za​kon​ski li​mi​ti​r an... za​pra​vo, da bude prak​tič​ki neo​g ra​ni​čen...
– Kog to vra​g a gra​de? – sko​či in​s​pek​tor kao opa​r en i usho​da se po sobi.
– Vi po​uz​da​no zna​te na što se od​no​si tekst? – zna​ti​želj​no će San​ti​ni.
– Na​g a​đam – od​vra​ti Ba​nić. – Po sve​mu su​de​ći, stra​ni bi part​ner tre​bao biti ITER, a objekt, valj​-
da, Mul​ti​kem... Dru​g og rje​še​nja ne vi​dim.
– I šta to onda zna​či? – pro​šap​će no​vi​nar, i sâm u ne​do​umi​ci.
– To zna​či – još tiše će Ba​nić – da ITER gra​di ne​što što od​mah po do​vr​še​nju na​mje​r a​va lik​vi​di​-
ra​ti.
 17.

– In​s​pek​to​r e, to je da po​ši​ziš! – ža​lio se Zo​r an, če​ška​ju​ći se iza uha. – Iz​g u​bi​li smo či​tav dan na
pro​vje​r a​va​nju adre​se koju ste mi dali. Zna​te li vi ko​li​ko ima Iva​na Ko​va​če​vi​ća u Za​g re​bu? Če​tr​de​set
tri! A raz​ba​ca​ni su od Gor​nje Du​bra​ve, pre​ko Ko​za​r i Boka, pa sve do Kus​to​ši​je i Mi​ku​li​ća. Obiš​li
smo ih sve, ali ni je​dan nam nije mo​g ao ni​šta reći o Kel​le​r u, ni o bilo kak​voj po​šilj​ci. Je​dan od njih
fak​tič​ki nije mo​g ao reći ni ri​je​či, jer je bio glu​ho​ni​jem!
– A za​što ste kr​sta​r i​li po či​ta​vom Za​g re​bu? – stro​g o će Ba​nić, kuc​ka​ju​ći olov​kom po fas​cik​lu što
je le​žao na sto​lu. – Dao sam vam li​je​po na​pi​sa​nu adre​su. Ako se ne va​r am, Ili​ca 56, kroz če​ti​r i.
– Dali ste nam, in​s​pek​to​r e, jas​no da ste dali – obra​na​ški će Zo​r an. – Ali, u Ili​ci 56 nema ni​kak​vih
Ko​va​če​vi​ća... A da stvar bude još ble​sa​vi​ja, zgra​da na tom bro​ju čak nema ni če​ti​r i kata! Ja si mis​lim
ova​ko: kad lju​di pišu u žur​bi, čes​to zna​ju na​pi​sa​ti kri​vu adre​su. Moja po​koj​na baka mno​g o puta je
sla​la po​štu na svo​ju vlas​ti​tu adre​su...
– Bru​no Kel​ler nije bio star kao vaša baka! – pre​ko​r i ga in​s​pek​tor.
– Ne ra​zu​mi​jem.
– Hoću reći da nije bio se​ni​lan.
– Sve​jed​no je mo​g ao na​pi​sa​ti Ko​va​če​vić umjes​to Ko​va​čić, ili Ko​vač. Isto tako je mo​g ao na​pi​sa​ti
kri​vu uli​cu, ili broj, što je još vje​r o​jat​ni​je...
– I vi bis​te sad – po​g le​da ga Ba​nić zna​čaj​no – obiš​li sve Ko​va​či​će i Ko​va​če u Za​g re​bu, od Ko​za​-
ri Boka do Kus​to​ši​je?
– Mo​g ao je na​pi​sa​ti Ko​va​če​vić umjes​to No​va​če​vić, ili Ro​va​če​vić – do​sje​ti se Zo​r an, ne od​g o​vo​-
riv​ši na Ba​ni​će​vo pi​ta​nje.
– Do​bro! Pro​vje​r i​te! – po​mir​lji​vo će Ba​nić, mi​r e​ći se sa spoz​na​jom da se is​ti​na po​kat​kad kri​je
iza naj​ne​o bič​ni​jih pret​pos​tav​ki. – Prem​da, mo​r am priz​na​ti – doda – da mi se čini kako je na​mjer​no
na​pi​sao iz​miš​lje​nu adre​su e da bi se po​šilj​ka vra​ti​la.
– Za​što bi to ura​dio?
– Po​šilj​ka je mo​g la biti »vru​ća«. Neka stvar koju nije smio ima​ti uza se, jer je to bilo pre​o pas​no.
Pos​lao ju je na iz​miš​lje​nu adre​su i tako je se na de​se​tak dana ri​je​šio. Umjes​to adre​se na koju je nas​lo​-
vio po​šilj​ku, bilo bi nam mno​g o ko​r is​ni​je da ima​mo ono što piše na po​le​đi​ni.
– Mis​li​te na adre​su po​ši​lja​o ca?
– Tako je, Zo​r a​ne! Ali, vi sve​jed​no pro​vje​r i​te i Ko​va​či​će i Ko​va​če. Ali, samo ako koji od njih
živi u Ili​ci. Ne​moj​te mi lu​ta​ti či​ta​vim gra​dom! Na​ime, straš​no je i to što ono što je na​pi​sao na po​šilj​-
ku ne mora ima​ti ni naj​ma​nje veze s onim što je na​pi​sao na po​t​vr​du. Sve mi se više čini da nas taj pa​-
pi​r ić neće ni​ka​mo do​ves​ti. Kad još po​mis​lim da u po​šilj​ci može biti i ne​što po​sve ne​važ​no...
Po​što je ot​pra​vio Zo​r a​na, siđe niza stu​be i kre​ne pre​ma iz​la​zu. Dok je na​pu​štao zgra​du, za​ču​je
por​ti​r a kako viče za njim:
– Ba​ni​ću! De​lić vas zove da se od​mah ja​vi​te!
– Nisi me vi​dio! – ot​po​vr​ne Ba​nić i hi​tro iz​a​đe.
 Ovaj je put uzeo služ​be​na kola, jer se u svo​ju ošte​će​nu »če​tvor​ku« nije mo​g ao po​uz​da​ti. Ne ma​-
re​ći mno​g o za ma​g lu, brzo je kre​nuo pre​ma za​pad​nom di​je​lu gra​da. Upa​lio je ra​dio da pre​kra​ti vri​je​-
me. Apa​r at je bio po​de​šen na sta​ni​cu na ko​joj je neki na​zal​ni pri​mi​ti​vac ar​la​ukao no​vo​kom​po​ni​r a​ni
na​pjev. Po​mak​ne bi​r ač sta​ni​ca i za​ču​je glas koji je go​vo​r io o tome kako bi čo​vjek pre​din​dus​trij​ske
ere u da​naš​njoj za​g a​đe​noj at​mo​sfe​r i iz​dr​žao go​di​nu-dvi​je. Nije mu se slu​ša​lo de​žur​ne eko​lo​g e, pa je
okre​nuo in​di​ka​tor do frek​ven​ci​je na ko​joj je ra​dio Omla​din​ski ra​dio. Na​smi​jao se, klin​ci su is​pa​lji​-
va​li što​so​ve do pri​je ne​ko​li​ko go​di​na utu​ži​ve i kaž​nji​ve.
Za​us​ta​vio je kola na Sa​mo​bor​skoj ces​ti is​pred dvo​r i​šta, opa​sa​nog ži​ča​nom ogra​dom, is​tom
onak​vom kak​vu je vi​dio na Mul​ti​ke​mo​vom gra​di​li​štu. Iz​nad kol​skog ula​za sta​jao je ve​lik pano s na​zi​-
vom fir​me:

A • B • C PRO​JEKT

Iza ogra​de vi​dje​le su se nas​la​g a​ne be​ton​ske plo​če, ar​mir​na žica, ro​vo​ko​pa​či, mi​je​ša​li​ce i dru​g i
gra​đe​vin​ski pri​bor.
Ušao je i pr​vog od rad​ni​ka upi​tao:
– Gdje bih mo​g ao naći gaz​du?
– Ko​jeg? – od​vra​ti rad​nik, žva​ču​ći ve​lik sen​dvič iz ko​jeg je vi​r io ko​ma​dić jef​ti​ne sa​la​me. – Ima​-
mo tri gaz​de. Ašker​ca, Bu​tu​r u i Cr​k​ven​ca! Zato se i zo​ve​mo ABC Pro​jekt.
– Bilo ko​jeg – od​vra​ti Ba​nić.
– Cr​k​ve​nac vam je tamo u ba​r a​ci – po​ka​že rad​nik pre​ma dr​ve​nom kro​vu što se vi​dio iza vi​so​kog
niza nas​la​g a​nih gra​đev​nih blo​ko​va. – Eno, upra​vo iz​la​zi! Gaz​da, gaz​da!
Gaz​da Cr​k​ve​nac se okre​ne, a rad​nik se iz​de​r e tako glas​no da su ga svi mo​g li čuti:
– Gaz​da, tre​ba vas čo​vjek s po​li​ci​je!
– Kako zna​te? – zbu​ni se Ba​nić, jer se uop​će nije pred​sta​vio.
– Kola! – upre rad​nik pr​stom u služ​be​no vo​zi​lo par​ki​r a​no is​pred ula​za.
Cr​k​ve​nac je bio vi​sok čo​vjek u ze​le​noj tan​ke​r i​ci, s kož​nim ru​ka​vi​ca​ma na ru​ka​ma. Prem​da uop​-
će nije imao kose, lice mu je ima​lo iz​g led čo​vje​ka ne sta​r i​jeg od pe​de​set go​di​na. U hodu je malo še​-
pao i tru​dio se da se to ne pri​mi​je​ti.
Ušli su u ba​r a​ku koja je bila neka vr​sta uprav​ne zgra​de. Unu​tar​nji su joj zi​do​vi bili pre​svu​če​ni
bi​je​lim ta​pe​ta​ma, a na podu je bio do​bro oču​van ze​le​ni ta​pi​son. Bio je to am​bi​jent koji je odi​sao re​-
dom i čis​to​ćom, ne​uobi​ča​je​nom za tak​vu pos​lov​ni​cu.
Ba​nić sje​de na po​nu​đe​no mu mjes​to, a Cr​k​ve​nac ga ra​doz​na​lo po​g le​da:
– Mi smo pri​vat​na fir​ma, ali dje​lu​je​mo sa​svim u skla​du sa za​kon​skim pro​pi​si​ma. Iz​ne​na​đu​je me
vaš do​la​zak.
– Ne uz​bu​đuj​te se! – smi​r i ga in​s​pek​tor. – Ni​sam do​šao zbog toga. Htio bih vam samo pos​ta​vi​ti
ne​ko​li​ko pi​ta​nja.
– Opros​ti​te – na​smi​je​ši se gaz​da. – Vi​dio sam vani vaša služ​be​na kola, ali... ne bis​te li sve​jed​no...
Shva​tiv​ši što želi, Ba​nić mu pru​ži svo​ju služ​be​nu is​kaz​ni​cu.
– Što vas za​ni​ma? – upi​ta Cr​k​ve​nac, pom​no gla​de​ći ćelu.
 – Vi ste iz​vo​đa​či ra​do​va na Mul​ti​ke​mo​vom objek​tu?
– Bili smo! Ali samo dje​lo​mič​no. Ra​do​ve su iz​vo​di​le tri fir​me u fa​za​ma. Mi smo bili dru​g i, ili
tre​ći...
– Za​ni​ma me što ste tamo ra​di​li? Ka​kav je to objekt?
– Pa, što ne ode​te u Mul​ti​kem i ne pi​ta​te? – na​smi​je se Cr​k​ve​nac. – Oni će vam to naj​bo​lje zna​ti.
– Že​li​te li reći da vi ne zna​te?
– Ne znam – reče Cr​k​ve​nac, pa se pro​teg​ne na ne​udob​noj sto​li​ci. – Mi smo ra​di​li samo jed​nu
fazu i do​bi​li pro​jek​t​nu do​ku​men​ta​ci​ju samo za tu fazu. Ni​šta više! Rek​li su nam da će to biti ne​ka​kav
objekt ke​mij​ske in​dus​tri​je. Bo​ji​la, lje​pi​la, što li... To što smo mi ra​di​li samo je gra​đe​vin​ska pre​drad​-
nja za slo​že​nu teh​no​lo​g i​ju koja do​la​zi kom​plet​no iz ino​zem​s​tva...
– Ne​ma​te li do​jam da je taj po​sao oba​vi​jen ve​lom taj​ne? – upi​ta ga Ba​nić.
– Imam! Ali, mi smo oba​vi​li svo​je, po​ku​pi​li pare i otiš​li.
– Zna​te li mo​žda tko je ra​dio na objek​tu pri​je vas?
– Ne​mam poj​ma. O tome nisu ni​šta... Zna​te, bili su vrlo ta​jans​tve​ni. Kad smo pos​ta​vi​li iz​nad ula​-
za pano naše fir​me, to su smjes​ta ski​nu​li i slo​mi​li.
– Tko to?
– Nji​ho​vi ču​va​r i! – reče Cr​k​ve​nac, pa pro​vi​r i kroz okno kao da ga za​ni​ma što se zbi​va vani. A
onda se po​no​vo usre​do​to​či na in​s​pek​to​r a: – Groz​ni neki lju​di! Pre​g le​da​va​li su sve rad​ni​ke i na do​la​-
sku i na od​la​sku... Zna​te li mo​žda vi što se tamo radi?
– To po​ku​ša​vam saz​na​ti – pro​mrm​lja in​s​pek​tor, ne​ma​ju​ći vo​lje da mu ne​što po​bli​že objas​ni. –
Vi ste ipak bili tamo – nas​ta​vi Ba​nić. – Mo​že​te li mi opi​sa​ti kako to iz​g le​da iz​nu​tra?
– Pa, ova​ko – na​kon kra​ćeg će pre​miš​lja​nja Cr​k​ve​nac. – To vam je neka vr​sta užas​no ma​siv​nih
te​me​lja. Po ko​li​či​ni utro​še​nog be​to​na čini vam se da bi zgra​da mo​r a​la ima​ti bar sto ka​to​va, što je kao
pret​pos​tav​ka skroz ble​sa​vo. Sami te​me​lji idu vrlo du​bo​ko, mis​lim tri eta​že. U naj​do​nju nisu ni​kog pu​-
šta​li. Ipak, pri​mi​je​tio sam da su na dnu naj​ni​že eta​že ne​što kao du​bo​ki be​ton​ski bu​na​r i... ne​što na​lik...
na​lik na ra​ket​ne si​lo​se...
Ba​nić ga je pom​no slu​šao. Po onom što je Cr​k​ve​nac pri​čao, sve mu se više či​ni​lo da se neo​prez​-
no upet​ljao u ne​što pre​o pas​no, ne​što što sam neće moći raz​mr​si​ti.
– Naj​čud​ni​je je ono što sam pos​li​je doz​nao – nas​ta​vi Cr​k​ve​nac, po​ma​lo neo​d​luč​nim gla​som.
– Šta to?
– To da se, ako do​bro pro​cje​nju​jem, de​se​tak me​ta​r a is​pod dna te​me​lja na​la​ze hod​ni​ci na​pu​šte​nog
rud​ni​ka ug​lje​na...
– Pa, do​bro, ima​te li bar kak​ve pre​dodž​be o tome što bi to tre​ba​lo biti?
– Čuj​te, ja sam do sada ra​dio sva​šta – sleg​ne ra​me​ni​ma Cr​k​ve​nac – ali tako ne​što još ni​sam vi​-
dio. U gra​đev​nom smis​lu sve dje​lu​je kao be​smis​li​ca koja neće ni​če​mu pos​lu​ži​ti. Osim ako se ne radi
o kak​vom voj​nom objek​tu... a u toj do​me​ni ne​mam ni​kak​vih is​kus​ta​va.
– Hva​la vam – reče in​s​pek​tor po​što je ne​ko​li​ko mi​nu​ta po​šu​tio i po​ku​šao sre​di​ti sve što je doz​-
nao. – Mis​lim da ste mi ipak po​mo​g li, prem​da još ne znam na koji na​čin.
Us​ta​ne i kre​ne na​po​lje. Cr​k​ve​nac ga je bez ri​je​či pra​tio.
– Ako vam to može po​mo​ći – iz​ne​na​da će Cr​k​ve​nac – vi nis​te prvi koji je do​šao ova​mo zbog
Mul​ti​ke​mo​vog gra​di​li​šta.
In​s​pek​tor ga po​g le​da upit​no i iz​ne​na​đe​no.
– Neg​dje na po​čet​ku pro​sin​ca do​ve​zao se ova​mo u kras​nom bi​je​lom Mer​ce​de​su neki tip koga su
za​ni​ma​le iste stva​r i.
– Zvao se?
– Če​kaj​te da se sje​tim – reče Cr​k​ve​nac, nav​la​če​ći vu​ne​nu ka​pi​cu. – Mis​lim da se zvao Ka​ler... ili
Ke​ler... tako ne​ka​ko... Nje​mu sam re​kao mno​g o ma​nje, prem​da je nu​dio pare.
– Za​pam​tit ću to ime – pro​mrm​lja Ba​nić i pođe pre​ma ko​li​ma.
Dak​le, prem​da je ra​dio u ITER-u, po​mis​li Ba​nić, ni Bru​no Kel​ler nije znao pra​vu na​mje​nu Mul​-
ti​ke​mo​va objek​ta. Nju​škao je na​o ko​lo, a onda je, valj​da, ne​ma​ju​ći dru​g e, uci​je​nio Sc​hul​za i doz​nao
sve od nje​g a.
Ako je uop​će i on ne​što doz​nao!
Vra​tio se u ured, gdje su ga iz​vi​jes​ti​li da Zo​r an još ni​šta ne zna, ali uve​li​ke radi. Ne​ma​ju​ći dru​g e,
oti​šao je kući.
Pre​sko​čio je ru​čak, ku​pio bocu vi​nja​ka i po​pod​ne pro​veo su​o čen s iz​a​zov​nim žu​tim sja​jem vin​-
skog des​ti​la​ta. Bila je to još jed​na bor​ba u ko​joj nije iz​vo​je​vao po​bje​du. Po​pio je dvi​je ča​ši​ce, a onda
se sru​šio u fo​te​lju, pre​zi​r u​ći i sebe i svoj po​sao. Osje​ti prvo ne​si​g ur​nost, za​tim očaj, a onda i strah.
Što ako je to je​be​no gra​di​li​šte ka​kav taj​ni voj​ni objekt? Što ako je Kel​ler bio pri​pad​nik kak​ve stra​ne
oba​vje​štaj​ne služ​be? Što ako se vozi po ko​lo​si​je​ku us​po​r ed​nim s ko​lo​si​je​kom kak​ve taj​ne služ​be?
Za​je​ba​va se tu i igra na​do​bud​nog de​tek​ti​va, i ne slu​te​ći da će za​g la​vi​ti u tam​noj mi​šo​lov​ci sprem​lje​-
noj za bu​da​lu ka​kav je on sam.
Na​zvao je Ka​ma​ufo​vu da vidi što je s Ni​kom, osje​ća​ju​ći po​tre​bu za gla​som ne​kog dra​g og i poz​-
na​tog. Nit​ko se nije oda​zvao. Po​tom je na​zvao Ma​te​ju ali je re​zul​tat bio isti. Vra​tio se boci i po​pio još
je​dan vi​njak, a za​tim je lju​ti​to otvo​r io pro​zor i ba​cio bocu na​po​lje. Tres​nu​la je i raz​bi​la se neg​dje u
mra​ku.
Pri​šao je gra​mo​fo​nu i sta​vio plo​ču Char​li​eja Min​g u​sa i Ro​lan​da Kir​ka. Oh Lord, dont let them
drop that ato​mic bomb on me, vri​štao je cmi Min​g us svoj sa​mrt​ni la​ment, koji su od​mah za​o kru​ži​li tu​-
rob​ni to​no​vi pu​hač​kih na​pra​va Ro​lan​da Kir​ka. S ne​ko​li​ko vi​nja​ka u du​pe​tu, tak​vu bez​iz​laz​nu stvar ne
mo​žeš slu​ša​ti a da se ne ba​ciš kroz pro​zor, po​mis​li, a onda is​klju​či gra​mo​fon, gle​da​ju​ći kako se plas​-
tič​ni disk po​la​ko za​us​tav​lja.
Bilo je već osam kad je osje​tio stra​šan po​r iv za iz​la​skom. Mo​r ao je biti neg​dje gdje ima svi​je​ta,
gdje se kre​će, raz​g o​va​r a, pje​va, sva​đa ili pla​če. Od​lu​či oti​ći u ka​kav res​to​r an, ili u kino, ili u ka​za​li​-
šte...
Uzeo je tran​zis​tor i po​šao u ku​pa​o ni​cu, sta​vio ga na stroj za pra​nje rub​lja i uklju​čio. Pro​na​šao je
sta​ni​cu s pris​toj​nim dže​zom i sta​vio re​g u​la​tor glas​no​će na mak​si​mum, a onda se uz zvu​ke alt-sak​so​-
fo​na što je za​vi​jao po​čeo bri​ja​ti.
Pra​sak stak​la koji je za​čuo bio je je​dva ču​jan, ali mu je fi​juk iz​nad gla​ve bio go​to​vo za​g lu​šan.
Od​mah za njim, neg​dje s Je​le​nov​ca, raz​leg​ne se pu​canj.
Is​pus​tio je apa​r at za bri​ja​nje u la​va​bo i po​g le​dao na pro​zor, na či​jem se stak​lu vi​dje​la okru​g la
ru​pi​ca. Na zidu, na​su​prot ru​pi​ci, bila je raz​bi​je​na ke​r a​mič​ka plo​či​ca. Shva​tiv​ši da se radi o met​ku koji
je do​šao iz​va​na, baci se pre​ma pre​ki​da​ču i uga​si svje​tlo, baš u tre​nu kad je dru​g i me​tak pro​bio okno i
me​tal​no odjek​nuo, za​biv​ši se vje​r o​jat​no u boj​ler.
 Po​ju​r i u pred​sob​lje, zgra​bi re​vol​ver što je le​žao u la​di​ci san​du​či​ća za ci​pe​le i str​mo​g la​vi se niza
stu​be. U ne​ko​li​ko ko​r a​ka pro​ju​r io je kroz dvo​r i​šte, pre​ba​cio se pre​ko dr​ve​ne ogra​de i po​tr​čao uz​br​-
do pre​ma je​le​no​vač​koj šumi. Prok​le​ta ma​g la bila je tako gus​ta da nije ni​šta vi​dio. Zas​ta​ne i os​luh​ne.
Gore, pri vrhu bri​je​g a, za​ču​je dah​ta​nje i lom​lja​vu gran​či​ca. Za​bo​r av​lja​ju​ći na opas​nost, po​tr​či pre​ma
mjes​tu ot​ku​da je do​pi​r ao zvuk, prok​li​nju​ći ne​mar za vlas​ti​tu fi​zič​ku kon​di​ci​ju. Kad se na​šao na vrhu
Je​le​nov​ca, či​ni​lo mu se da će dušu is​pus​ti​ti. Je​dva je do​la​zio do zra​ka, srce mu je ku​ca​lo nes​noš​lji​vo
br​zim rit​mom, a kosa bila mo​kra od zno​ja. Pe​de​se​tak me​ta​r a da​lje, na ces​ti što je vo​di​la kroz park,
za​čuo je kako se upa​lio auto​mo​bil​ski mo​tor i za​cvi​lje​le gume.
Op​su​je i plju​ne, zna​ju​ći da mu je gad uma​kao, a onda, onda se do​sje​ti da još uvi​jek može pre​-
sres​ti auto ako se do​volj​no brzo spus​ti niz pa​di​nu obras​lu grm​ljem, do onog mjes​ta gdje se na​la​zi iz​-
laz iz par​ka. Po​tr​či kao lud niz​br​do, je​dva za​dr​ža​va​ju​ći rav​no​te​žu i os​lu​šku​ju​ći zvuk auto​mo​bi​la koji
se od​ne​kud odoz​g o pri​bli​ža​vao. Do​ko​pao se ces​te, stao na​sred nje i upe​r io re​vol​ver u auto​mo​bil​ske
fa​r o​ve, koji su ga go​to​vo zas​li​je​pi​li. Ali, vo​zač nije imao na​mje​r u sta​ti, da​pa​če, stis​nuo je gas i po​ju​-
rio da ga pre​g a​zi.
Imao je tek to​li​ko vre​me​na da opa​li pre​ma vje​tro​bra​nu auto​mo​bi​la i baci se u stra​nu. Sko​tr​ljao
se u ja​r ak, osje​tiv​ši snaž​nu bol u li​je​voj nozi.
Po​g le​dao je za auto​mo​bi​lom što se uda​lja​vao, ža​los​no svjes​tan da ga nije us​pio za​us​ta​vi​ti. Us​tao
je i za​ko​r a​čio; noga ga je bo​lje​la, ali je mo​g ao ho​da​ti. Baš kad je htio kre​nu​ti kući, spa​zi kako cr​ve​na
svje​tla auto​mo​bi​la kri​vu​da​ju, kao da je vo​zač iz​g u​bio kon​tro​lu nad vo​zi​lom. Ne​ka​ko je pro​šao kroz
iz​laz iz par​ka, okrz​nuv​ši malo be​ton​ski stup, a onda je pre​šao pre​ko ces​te i za​le​tio se u obliž​nju zgra​-
du. Za​čuo se sna​žan pra​sak stak​la i lom​lja​va lima, a na​kon toga po​no​vo je zav​la​dao mir ma​g lo​vi​te
zim​ske noći.
Tru​de​ći se da za​bo​r a​vi na bol u nozi, Ba​nić po​tr​či, a kad se na​šao na ces​ti, prig​ne se i oprez​no
pri​šu​lja auto​mo​bi​lu. Osim mla​za vode što je pr​štao iz hlad​nja​ka, ni​šta nije čuo. Ohra​bren ti​ši​nom,
pri​đe raz​bi​je​nim ko​li​ma.
U taj čas se gore, na pro​zo​r u, iz​nad mjes​ta gdje je uda​r io auto​mo​bil, upa​li svje​tlo, otvo​r e okna i
uka​že žen​ska gla​va. Po​g le​da​la je što se zbi​lo, a onda se upla​ši​la i za​vri​šta​la.
– Sklo​ni​te se! – vik​ne Ba​nić iz sve​g a gla​sa, pa s upe​r e​nim re​vol​ve​r om pri​đe raz​bi​je​nom vje​tro​-
bra​nu. Ti​su​će stak​le​nih ko​ma​di​ća što su se ra​su​li svud na​o ko​lo, svje​tlu​ca​li su na svje​tlu obliž​nje ulič​-
ne svje​tilj​ke. Za uprav​lja​čem, pog​nu​te gla​ve, sje​dio je čo​vjek i tiho ste​njao. Vi​dje​lo se da je u po​lu​-
svi​jes​ti. Na sje​da​lu do nje​g a le​ža​la je pu​ška iz koje je pu​cao.
– Zo​vi​te hit​nu! – do​ba​ci ženi koja je po​g a​si​la svje​tla, ali se nije mi​ca​la s pro​zo​r a. – Ili bol​ni​cu!
Bli​zu je, mo​žda će sti​ći pri​je hit​ne. A po​zo​vi​te od​mah i mi​li​ci​ju!
Ženu su zbu​ni​le to​li​ke za​po​vi​je​di tako da se neko vri​je​me nije ni po​mak​nu​la. A onda, kao da je
na​po​kon shva​ti​la, okre​ne se i nes​ta​ne s pro​zo​r a.
Ba​nić brzo iz​vu​če ra​nje​nog vo​za​ča i po​lo​ži ga na ploč​nik. Ra​skop​ča mu ka​put da vidi gdje je ra​-
njen i kako da mu za​us​ta​vi krv. Ko​šu​lja is​pod sa​koa bila mu je kr​va​va, a me​tak je ušao neg​dje u pre​-
dje​lu ključ​ne kos​ti. In​s​pek​tor odah​ne; rana je bila pri​lič​no te​ška, ali, ko​li​ko on zna, nije bila smr​to​-
nos​na. Kr​va​r e​nje je bilo tak​vo da je ra​nje​nik mo​g ao pri​če​ka​ti do​la​zak am​bu​lant​nih kola.
In​s​pek​tor po​g le​da svo​je ruke i shva​ti da su po​sve kr​va​ve. Osje​ti kako mu se ne​što diže u že​lu​cu,
a onda se pre​sa​mi​ti i poče glas​no po​vra​ća​ti. To​li​ke go​di​ne radi taj mu​čan po​sao, a ni​kad do​sad nije
do​šao u pri​li​ku da puca u čo​vje​ka. Os​tat će živ, os​tat će živ, po​nav​ljao je u sebi, za​bo​r av​lja​ju​ći da ga
je taj tip htio ubi​ti.
 Ko​nač​no se sag​ne i une​se u lice čo​vje​ku koji je pod njim ste​njao. Bli​je​da lica, za​tvo​r e​nih oči​ju i
ra​sku​š​tra​ne kose, pred njim je le​žao treš​nje​vač​ki bes​pos​li​čar – Zvon​ko Mr​k​ša!
In​s​pek​tor se za​ču​di, a za​tim mu, sus​pre​žu​ći ga​đe​nje, pre​tra​ži dže​po​ve. U jed​nom od njih na​la​zi​la
se plas​tič​na ku​ti​ja s vi​deo-ka​ze​tom!
 18.

Za​ču​do, po​li​cij​ska i am​bu​lant​na kola Vi​no​g rad​ske bol​ni​ce doš​la su is​to​dob​no i to​li​ko brzo da se
za​ma​lo nisu su​da​r i​la. Iz pla​vog gol​fa iz​ju​r i​la su dva mi​li​ci​o ne​r a i Zo​r an.
– In​s​pek​to​r e, što se do​g o​di​lo? – vik​ne Zo​r an, uis​ti​nu za​ču​đen pri​zo​r om: raz​bi​jen auto​mo​bil iz
či​jeg hlad​nja​ka pr​šti voda, ošte​će​na fa​sa​da kuće, ne​po​mič​no ti​je​lo na ploč​ni​ku i in​s​pek​tor Ba​nić s kr​-
va​vim ru​ka​ma i re​vol​ve​r om, odje​ven u tra​pe​r i​ce i ta​nak pu​lo​ver.
– Tko ga je upu​cao? – upi​ta, spa​ziv​ši krv na ra​nje​ni​ko​voj ko​šu​lji.
– Ja – po​ti​ho će Ba​nić, po​ku​ša​va​ju​ći ma​r a​mi​com obri​sa​ti kr​va​vi dlan. – Pu​cao je na mene dok
sam se bri​jao u ku​pa​o ni​ci. Tr​čao sam za njim... su​tra ću vam sve is​pri​ča​ti.
– Mak​ni​te se da ga po​ku​pi​mo! – vi​kao je je​dan od bol​ni​ča​r a, tre​ska​ju​ći sklo​pi​vim no​si​li​ma.
– Hoće li pre​ži​vje​ti? – upi​ta Ba​nić li​ječ​ni​ka koji je klek​nuo po​nad Mr​k​še.
– Oka​ni​te se sad na​g a​đa​nja! – otre​se se li​ječ​nik ner​voz​no, a po​tom se i sam sklo​ni kako bi na​-
pra​vio mjes​ta bol​ni​ča​r i​ma.
In​s​pek​tor htje​de još jed​nom pos​ta​vi​ti isto pi​ta​nje, ali su li​ječ​nik i bol​ni​čar tako brzo oba​vi​li po​-
sao da za pi​ta​nja više nije bilo vre​me​na. Usko​či​li su u kola, uklju​či​li si​r e​nu i odju​r i​li pre​ma bol​ni​ci.
– Tko je to bio? – upi​ta Zo​r an.
– Zove se Zvon​ko Mr​k​ša. Zo​r a​ne, još ve​če​r as pro​vje​r i​te ima li do​sje kod nas – reče in​s​pek​tor,
pre​ko​r a​va​ju​ći sama sebe što nije pro​vje​r io Mr​k​ši​nu proš​lost. – Uz to, oti​đi​te k meni i pro​vje​r i​te ku​-
pa​o ni​cu – nas​ta​vi. – Pro​zor je raz​bi​jen, a naći ćete i dva puš​ča​na met​ka, je​dan u zidu, dru​g i vje​r o​jat​no
u boj​le​r u. To će vam tre​ba​ti radi uvi​đa​ja, zar ne? Stan vam je ot​klju​čan.
– U redu! Ali, zar vi ne​će​te os​ta​ti?
– Ne. Imam je​dan hi​tan po​sao.
– Mogu li vam još kako po​mo​ći?
– Mo​že​te – reče Ba​nić, cvo​ko​ću​ći zu​bi​ma. – Ima​te li is​pod tog ka​pu​ta ne​što što bis​te mi mo​g li
po​su​di​ti... da obu​čem. Iz​ju​r io sam iz kuće, po​ni​jev​ši samo re​vol​ver.
– Imam sako – zbu​ni se Zo​r an. – Nije baš oso​bi​to to​pao, ali...
Zo​r an brzo svu​če ka​put, ot​kop​ča sako i pru​ži ga Ba​ni​ću; ovaj se ogr​ne, pro​mrm​lja ne​što što je
tre​ba​la biti za​hva​la, usko​či brzo u kola ko​ji​ma su bili doš​li mi​li​ci​o ne​r i, i kroz po​lu​o tvo​r e​ni pro​zor​-
čić im do​vik​ne:
– Deč​ki, na​r u​či​te dru​g a kola, ja ne​mam više ni se​kun​de vre​me​na.
I dok su ga oni za​ču​đe​no gle​da​li, on pri​tis​ne pa​pu​či​cu gasa i uz re​sku škri​pu guma nes​ta​ne u ma​-
gli. Ko​nač​no je od​lu​čio oti​ći tamo kamo se na​dao da neće mo​r a​ti.
Na​kon de​se​tak mi​nu​ta po​zvo​nio je u Ka​ma​ufo​voj na vra​ti​ma s nat​pi​som:

Ing. JO​SIP I LI​DI​JA TA​M A​RIN

Ni​k o​l i​na Ba​nić
 Zbu​njen nat​pi​som, po​zvo​ni još jed​nom i pri​če​ka. Valj​da ga nisu čuli jer se unu​tri glas​no pje​va​lo.
Mora da ima​ju ve​li​ku ve​se​li​cu, po​mis​li i na​leg​ne na zvo​no.
Čuo je kako se pri​bli​ža​va​ju ko​r a​ci i diže ka​pak špi​jun​ke. Na​kon toga vra​ta se otvo​r e i na nji​ma
se po​ja​vi nje​g o​va če​tr​na​es​to​g o​diš​nja kćer​ka Nika.
– Tata! – vris​ne ve​se​lo, a onda se uoz​bi​lji i dla​nom po​kri​je usta.
On je bio ra​sku​š​tran, zno​jan, kr​va​vih ruku, blat​nih hla​ča i po​de​r a​na ko​lje​na. Iz dže​pa Zo​r a​no​va
sa​koa vi​r io mu je dr​žak re​vol​ve​r a. Nije ni raz​miš​ljao o tome kako iz​g le​da, pa je za​bo​r a​vio da će svo​-
jom po​ja​vom upla​ši​ti kćer​ku.
– Tko je? – za​ču​je Li​di​jin glas, a za​tim se i nje​g o​va biv​ša žena po​ja​vi na hod​ni​ku. Spa​ziv​ši biv​-
šeg muža iz​us​ti tek: – Koji ti je vrag?
Ba​nić je šu​tio. Tamo iz dru​g og di​je​la ve​li​kog sta​na do​pi​r ao je ža​g or ve​se​lih gla​so​va.
– Opros​ti​te što kva​r im ve​se​li​cu... – reče, a onda i sam po​g le​da u svo​je kr​va​ve ruke i po​de​r a​ne
hla​če.
– Nije ve​se​li​ca – oz​bilj​no će Nika.
Ba​nić upit​no po​g le​da Li​di​ju. Bila je iz​u​zet​no do​tje​r a​na, bri​ž​lji​vo na​ma​za​na, s fri​zu​r om kak​vu do
tada nije no​si​la. Ona obo​r i po​g led i ne​si​g ur​nim gla​som reče:
– Pri​ja​te​lji su nam ov​dje. Jo​sip i ja smo se da​nas po pod​ne vjen​ča​li.
– Opros​ti! – tiho će on na​kon kra​će šut​nje. – Ni​sam imao poj​ma. Ali, mis​lim da bih sve​jed​no
mo​r ao po​r az​g o​va​r a​ti s Jo​si​pom.
– Eto! To​li​ko te mo​lim da raz​g o​va​r aš s njim! – ra​žes​ti se Li​di​ja. – A ti ne​ćeš i ne​ćeš... I onda do​-
la​ziš u naj​g o​r i mo​g u​ći čas...
– Nije zbog ono​g a... – tiho će on.
– Nego?
– Net​ko me ve​če​r as po​ku​šao ubi​ti.
Li​di​ja pro​bli​je​di, a Nika za​pla​če i baci se maj​ci u na​r u​čje.
U taj čas na vra​ti​ma se po​ja​vi Jo​sip Ta​ma​r in u cr​nom odi​je​lu i s pom​no na​mje​šte​nim tu​pe​o m na
gla​vi. Spa​zi Ba​ni​ća i uoz​bi​lji se, ali onda pro​g o​vo​r i raz​dra​g a​nim gla​som:
– Sta​r i moj Nik, ko​nač​no si se ra​sku​r a​žio! Li​di​ja ti je valj​da rek​la što se do​g o​di​lo... da smo se...
Za​šu​ti, vi​djev​ši u kak​vom se sta​nju na​la​zi Ba​nić, a onda će ti​šim, ra​doz​na​lim gla​som:
– Za​bo​g a, Nik, što je to s to​bom?
– Mo​r a​mo raz​g o​va​r a​ti. Ima li koja praz​na soba?
– I... ima – pro​mu​ca Ta​ma​r in, valj​da pre​pla​šen Ba​ni​će​vom taj​no​vi​toš​ću.
– Do​bro. Smjes​ti onda u nju vi​deo-re​kor​der i te​le​vi​zor...
– Ali, za​što? – za​ču​di se Ta​ma​r in. – Nisi valj​da do​šao da na dan na​šeg vjen​ča​nja bu​lji​mo u te​le​-
vi​zor!
Dok je Ta​ma​r in pre​no​sio vi​deo i te​le​vi​zor u Ni​ki​nu sobu, koju je​di​nu nisu bili za​po​sje​li gos​ti,
Ba​nić je na br​zi​nu oprao ruke i lice, a po​tom se pri​dru​žio Ta​ma​r i​nu, za​mo​liv​ši Li​di​ju da iz​a​đe iz
sobe.
– Ja ne​mam taj​ni pred Li​di​jom – reče Ta​ma​r in pa​te​tič​no. Ba​nić se okre​ne i uhva​ti Li​di​jin za​do​-
vo​ljan po​g led; bila je po​nos​na na re​ak​ci​ju svo​g a no​vog su​pru​g a.
– Za nju je bo​lje da ne zna ni​šta – reče in​s​pek​tor tra​že​ći po dže​po​vi​ma ka​ze​tu.
Ta​ma​r in je ne​ko​li​ko ča​sa​ka ok​li​je​vao, a onda gla​som pu​nim njež​nos​ti reče:
– Li​di​ja, os​ta​ni, mo​lim te, s gos​ti​ma! Nik si​g ur​no ima pra​vo.
– Os​nov​ni pro​blem kod Ni​ko​le je što je od ro​đe​nja odu​vi​jek bio u pra​vu! – gru​bo će ona, ali
sve​jed​no iz​a​đe i za​lu​pi za so​bom vra​ti​ma.
– Vi​diš što te čeka – reče Ba​nić, ne bez sar​kaz​ma u gla​su.
– Haj​de, pri​čaj zbog čega si do​šao – pre​šu​ti Ta​ma​r in nje​g o​vu pa​kos​nu pri​mjed​bu.
– Ti si čuo za Mul​ti​kem? – reče in​s​pek​tor, mo​tre​ći pom​no Ta​ma​r i​na, kao da je po iz​r a​zu nje​g o​-
va lica htio naz​r e​ti ima li on kak​ve veze s ta​ko​zva​nim re​fe​r en​ca​ma Kos​tel​če​ve fir​me.
– Je​sam. Svo​je​dob​no se mno​g o go​vo​r i​lo o tome. To je re​zul​tat stra​ne inves​ti​ci​je, ne​kak​vog
ITER-a, ako se ne va​r am. Gra​de tvor​ni​cu boja ili lje​pi​la, ili jed​nog i dru​g og, ili ne​čeg tre​ćeg. Ali, zar
je to raz​log da mi kr​vav i po​dra​pan upa​daš u stan na dan vjen​ča​nja?
– Do​bro, Jo​si​pe, pa ne že​niš se valj​da prvi put!
Ta​ma​r in ga pros​tri​je​li lju​ti​tim po​g le​dom, a Ba​nić nas​ta​vi:
– Is​pri​čat ću ti ukrat​ko o čemu se radi. Pred samu Novu go​di​nu pro​na​šao sam na pruž​nom na​si​-
pu kod Ale​je Bo​log​ne dva leša. Spo​r a i pip​ka​va is​tra​g a do​ve​la me do tog Mul​ti​ke​ma i nji​ho​vog di​-
rek​to​r a Kos​tel​ca. Znaš Kos​tel​ca? Na​vod​no je biv​ši po​li​ti​čar.
– Po​li​tič​ki aut​saj​der! Ina​če zao i na​g ao tip! Gdje god je bio, svi su bje​ža​li pred njim gla​vom bez
ob​zi​r a...
– E, onda se nje​g ov ka​r ak​ter do​bro uk​la​pa u moju sli​ku Mul​ti​ke​ma.
– Kak​vu sad tvo​ju sli​ku Mul​ti​ke​ma? – ra​žes​ti se Ta​ma​r in. – Pa, zna se što je Mul​ti​kem!
– U tome je i štos što se samo čini da se zna što je Mul​ti​kem! – pre​ki​ne ga Ba​nić auto​r i​ta​tiv​nim
gla​som ne​kog tko zna više. – U Mul​ti​ke​mu ne​što kri​ju! Za​pra​vo, kri​ju sve! Gra​di​li​šte je pod stro​g om
kon​tro​lom ti​po​va koji po​sje​du​ju kri​mi​nal​ne do​sjee. ITER-ovi kon​tak​t​me​ni su isto tako kraj​nje sum​-
nji​ve oso​be. Mis​lim da je Mul​ti​kem ne​što sa​svim dru​g o od onog što se čini da jest! Isto je i s ITER-
om. Ni​ska nji​ho​vih me​đu​na​r od​nih pos​lov​nih afe​r a je im​po​zant​na, ali o tome u nas, iz​g le​da, nit​ko nije
vo​dio ra​ču​na.
– Imaš li ti kak​vih do​ka​za za sve to?
– Po​la​ko! Doći ćemo i do toga. Oko Nove go​di​ne nas​ta​la je či​ta​va str​ka u bran​ši ITER-Mul​ti​-
kem, zbog toga što se je​dan od nji​ho​vih lju​di do​mo​g ao ka​ze​te na ko​joj bi tre​bao biti kom​pro​mi​tan​tan
ma​te​r i​jal koji im može upro​pas​ti​ti sve. Tip je pla​tio gla​vom, ali ka​ze​tu nisu pro​naš​li. Nas​ta​vi​li su tra​-
ga​ti, zna​ju​ći da će, pro​na​đe li ka​ze​tu net​ko dru​g i, mo​r a​ti spa​ki​r a​ti stva​r i i zbri​sa​ti. Tra​g a​li su oni, a
tra​g ao sam i ja. To im se nije do​pa​lo, pa su me ve​če​r as po​ku​ša​li ubi​ti...
Ta​ma​r in je šu​tio, valj​da pun ne​vje​r i​ce.
– Ne mis​liš li da malo pre​tje​r u​ješ?
– Čo​vjek koji je pu​cao na mene sada je u bol​ni​ci. Uko​li​ko pre​ži​vi, na​dam se da će dati vri​je​dan
is​kaz.
– Uz​mi​mo da je sve to is​ti​na – odjed​nom će Ta​ma​r in. – Dak​le, ako je sve i is​ti​na, još uvi​jek ne
znam zbog čega si do​šao k meni.
 – Kako ne znaš! – uz​bu​di se Ba​nić. – Ti si je​di​ni po​li​ti​čar koga poz​na​jem. Svo​jim auto​r i​te​tom
mo​žeš mi po​mo​ći da se stvar ob​z​na​ni, da pro​dre do jav​nos​ti. Bez toga nema ni​čeg...
– A ti to​bo​že ne mo​žeš do​pri​je​ti do jav​nos​ti? – boč​ne ga Ta​ma​r in.
– Ni​sam si​g u​r an – za​mis​li se Ba​nić. – Pra​vi​li su mi neke pro​ble​me na pos​lu. Osim toga, čini se
da ov​dje net​ko po​dr​ža​va taj pro​jekt, net​ko mo​ćan... Kos​te​lac mi je pri​je​tio moć​nim i utje​caj​nim re​fe​-
ren​ca​ma. Bo​jim se da sve ne nes​ta​ne u ne​kak​vim bi​r o​krat​skim za​vr​z​la​ma​ma, ne​dos​tat​nos​ti do​kaz​nog
ma​te​r i​ja​la i šta ja znam... Ne smi​je im se dati vre​me​na da za​me​tu trag! Ne smi​je se ok​li​je​va​ti, tre​ba ih
po krat​kom pos​tup​ku tres​nu​ti u gla​vu...
Ta​ma​r in je šu​tio i raz​miš​ljao. Vi​dje​lo se da mu je Ba​nić, kako se to kaže, uba​cio bubu u uho. A
onda proz​bo​r i tiho, kao da još nije sa​svim si​g u​r an što će po​du​ze​ti:
– Znam koji su lju​di po​dr​ža​va​li taj pro​jekt. Uko​li​ko si u pra​vu, sva​ka​ko će po​ku​ša​ti spri​je​či​ti da
is​ti​na iz​bi​je na vi​dje​lo.
– A što će biti s nji​ma ako se sve obje​lo​da​ni?
– Što će biti s nji​ma! – na​smi​je se Ta​ma​r in. – U slu​ča​ju da se radi o ne​kak​voj mut​lja​vi​ni, oni su
biv​ši lju​di i ni​šta više! Ali, imaš li ka​kav kon​kre​tan do​kaz? Ovo što si mi na​pri​čao po​ma​lo je ne​su​vis​-
li sli​jed na​g a​đa​nja.
In​s​pek​tor pro​ku​ne u sebi; to što se ovih dana is​kr​vio, i uma​lo za​g la​vio, bilo je za Ta​ma​r i​na »tek
ne​su​vis​li sli​jed na​g a​đa​nja«!
– Imam vi​deo-ka​ze​tu!
– Imaš vi​deo-ka​ze​tu? – po​sko​či Ta​ma​r in. – Vi​deo-ka​ze​tu koje su se htje​li do​ko​pa​ti? Gdje je?
Ba​nić iz​va​di vi​deo-ka​ze​tu i pru​ži je Ta​ma​r i​nu.
Za ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka na te​le​vi​zij​skom ekra​nu za​ti​tra​ju ne​kak​ve kose li​ni​je i za​ču​je se gla​san
šum, a onda se sli​ka po​la​ko smi​r i i na ekra​nu se uka​že lik gos​po​di​na Ger​har​da Sc​hul​za.
Ba​nić za​us​ta​vi sli​ku do​di​r om da​ljin​skog uprav​lja​ča.
– Znaš li još uvi​jek ona​ko do​bro nje​mač​ki?
– Znam. Za​što? – ču​dio se Ta​ma​r in.
– To ti je ITER-ov glav​ni kon​tak​t​men u Mul​ti​ke​mu. Iz​g le​da, ho​mo​sek​su​al​nih sklo​nos​ti. Kel​ler ga
je uci​je​nio de​li​kat​nim sli​ka​ma i vje​r o​jat​no ga nag​nao da dade iz​ja​vu o pra​voj pri​r o​di ITER-ovih i
Mul​ti​ke​mo​vih pos​lo​va...
– Ka​kav sad Kel​ler? – nije bilo jas​no Ta​ma​r i​nu.
– Za​bo​r a​vi to! To je duga i za​mr​še​na pri​ča. Pi​tao sam te znaš li nje​mač​ki, jer će Sc​hul​zo​va iz​ja​-
va si​g ur​no biti na nje​mač​kom.
In​s​pek​tor pri​tis​ne sen​zor Pa​use i sli​ka se po​kre​ne. Sc​hulz je šu​tio i rav​no​duš​no gle​dao u objek​-
tiv. Ba​nić ubr​zo shva​ti da je ka​ze​ta snim​lje​na u di​r ek​tor​skoj sobi Mul​ti​ke​ma. Is​pred Sc​hul​za je bio
stak​le​ni stol, iza nje​g a vi​tri​na s me​ha​nič​kim mo​bi​lom, a iz​nad nje​g a umjet​nič​ka sli​ka ne​poz​na​ta auto​-
ra.
Sc​hulz pro​g o​vo​r i pro​muk​lim i umor​nim gla​som, a Ba​nić po​ja​ča ton. Sc​hulz je stvar​no go​vo​r io
nje​mač​ki, i to tako po​la​ko da ga se mo​g lo lako pre​vo​di​ti.
– Die Gra​uzo​ne ist tec​h​no​lo​gis​c​her Wi​der​sinn ohne je​glic​he teh​no​lo​gis​c​he Fun​k​ti​on...
Sad Ta​ma​r in pri​tis​ne pa​uzu.
 – Spo​mi​nje »sivu zonu«... Što mu je to?
– Su​de​ći po sve​mu, »siva zona« je kod​ni na​ziv za ta​jans​tve​ni pro​jekt koji na​mje​r a​va​ju re​ali​zi​r a​ti
u Ju​g os​la​vi​ji. Može da​lje.
– Vra​ti na po​če​tak!
Ba​nić vra​ti vi​deo-se​ar​ch na po​če​tak Sc​hul​zo​va is​ka​za. Po​no​vo se za​ču​je la​g an, umo​r an, nje​mač​-
ki mo​no​log:
– Die Gra​uzo​ne ist tec​h​no​lo​gis​c​her Wi​der​sinn ohne je​glic​he teh​no​lo​gis​c​he Fun​k​ti​on. In sie sind
ab​sic​h​tlic​he ju​ris​ti​se​he und pro​duk​ti​ons​tec​h​nis​c​he Män​gel hi​ne​in​ges​c​hri​eben wor​den. Sie ist Es​c​hers
Trep​pen​ha​usern sehr ah​nlich...
– Jebo te, daj mi pre​vo​di! – po​bu​ni se Ba​nić. – Znaš da ne​mam poj​ma o nje​mač​kom!
– Do​bro! Vra​ti!
Ba​nić još jed​nom vra​ti vrp​cu. Sada je Ta​ma​r in sli​je​dio Sc​hul​zov glas, po​ku​ša​va​ju​ći što vjer​ni​je
pre​ves​ti Ni​jem​čev is​kaz:
– Siva zona je teh​no​lo​ški ap​surd bez pro​izvod​ne funk​ci​je. U nju su ugra​đe​ni na​mjer​ni prav​ni i
eks​plo​ata​cij​ski pro​pus​ti. Ona je ne​što na​lik na Es​c​he​r o​va stu​bi​šta...
– Što su to »Es​c​he​r o​va stu​bi​šta«? – upi​ta Ta​ma​r in, za​us​ta​viv​ši snim​ku.
– Ne znam. Pi​tat ćemo ne​kog tko se ra​zu​mi​je u teh​no​lo​g i​ju – ot​po​vr​ne Ba​nić, a Ta​ma​r in ot​pus​ti
sen​zor na da​ljin​skom uprav​lja​ču.
Sc​hulz je go​vo​r io, a Ta​ma​r in pre​vo​dio:
– ... Es​c​he​r o​va stu​bi​šta, u ko​ji​ma se gubi mo​g uć​nost sva​ke ori​jen​ta​ci​je. Siva zona ima is​klju​či​vo
po​li​tič​ke re​per​ku​si​je, jer pred​stav​lja inves​ti​cij​ski ap​surd i pro​ma​šaj koji bi tre​bao po​mo​ći odre​đe​noj
po​li​tič​koj struk​tu​r i da nad​v​la​da dru​g u, onu na vlas​ti...
– Ne ra​zu​mi​jem! – zine Ta​ma​r in, po​no​vo za​us​tav​lja​ju​ći snim​ku. – Na koji bi se to na​čin mo​g lo
iz​ves​ti? I koje bi to stru​je tre​ba​le biti? Ja sam stvar​no upu​ćen u po​li​tič​ke la​bi​r in​te, ali ovo ni​ka​ko ne
mogu str​pa​ti ni u ka​kav kon​tekst! Ide​mo da​lje?
– Ne! – od​luč​no će Ba​nić. – Po​pu​šio sam! Sni​mak je čis​ti mu​ćak ko​jim su me htje​li ob​ma​nu​ti. I
us​pje​li bi da nisu pre​vi​dje​li jed​nu je​di​nu sit​ni​cu.
– Uop​će te ne ra​zu​mi​jem! – ču​dio se Ta​ma​r in. – Prvo mi do​no​siš ka​ze​tu sa sen​za​ci​o nal​nim do​-
ka​zi​ma, a sada tvr​diš da je sve mu​ćak?!
– Po​g le​daj pa će ti biti jas​no – reče Ba​nić i vra​ti sni​mak na po​če​tak.
Po​no​vo se za​ču​je Sc​hul​zov mo​no​log o »si​voj zoni«, a Ba​nić poče objaš​nja​va​ti:
– Sni​mak je na​prav​ljen u sobi di​r ek​to​r a Kos​tel​ca. Vi​diš li na vi​tri​ni iz​nad Sc​hul​za one čud​ne me​-
tal​ne obli​ke?
– Da.
– To ti je ne​ka​kav mo​bil; stvar koja se, kad je po​kre​neš, giba mje​se​ci​ma. A ov​dje je ne​po​kret​na.
– Ne ra​zu​mi​jem! Što bi to tre​ba​lo do​ka​zi​va​ti?
– Pri​je ne​ko​li​ko dana noću sam pro​va​lio u Mul​ti​kem, na​da​ju​ći se da ću ne​što is​ko​pa​ti. Neo​prez​-
no sam po​tr​g ao tu je​be​nu igrač​ku i vra​tio je na vi​tri​nu ne​po​kret​nu, što zna​či... što zna​či da su ovu ka​-
ze​tu sni​mi​li pri​je ne​ko​li​ko dana, da me za​va​r a​ju. Pra​va ka​ze​ta snim​lje​na je za Kel​le​r o​va ži​vo​ta, dak​le
još pri​je Nove go​di​ne...
 – Ali, kako su ti onda pod​met​nu​li ovu ka​ze​tu? – upi​ta ga Ta​ma​r in, po​la​ko shva​ća​ju​ći srž pro​ble​-
ma.
– Ne znam. Pro​na​šao sam je u dže​pu čo​vje​ka koji je pu​cao na mene. Nije mi jas​no. Ali, ako se
opo​r a​vi, mo​r at će mi objas​ni​ti.
– Zna​či da od sve​g a još nema ni​šta? – ra​zo​ča​r a​no će Ta​ma​r in.
– Ne znam. Po​ku​šat ću su​tra na​g o​vo​r i​ti De​li​ća da upad​ne​mo u Mul​ti​kem... ali ne znam hoće li to
ima​ti ikak​va smis​la.
– Za​što?
– Zato što su mo​žda već svu do​ku​men​ta​ci​ju uni​šti​li. Ako su bili sprem​ni da me ubi​ju, onda tako
ne​što nije ni naj​ma​nje ne​vje​r o​jat​no.
– I što ćeš sad?
– Ne znam – neo​d​luč​no će Ba​nić. – Mis​lim da ću no​ćas ra​di​je pre​no​ći​ti u ho​te​lu.
– Mo​žeš pre​no​ći​ti i ov​dje...
In​s​pek​tor us​ta​ne i na​smi​je se, mis​le​ći da nije tako per​ver​zan pa da spa​va u sta​nu u ko​jem nje​g o​va
biv​ša žena i njen novi muž pro​vo​de svo​ju prvu brač​nu noć.
 19.

Ho​dao je du​g im, ne​ugod​nim bol​nič​kim hod​ni​kom što je za​uda​r ao po li​je​ko​vi​ma, ete​r u i al​ko​ho​-
lu, sli​je​de​ći u sto​pu bra​da​tog dok​to​r a Je​la​či​ća, koji je ne​volj​ko pris​tao da ga po​ve​de u sobu in​ten​ziv​-
ne nje​g e gdje je le​žao Zvon​ko Mr​k​ša.
– Sre​ća je što je me​tak mi​mo​išao plu​ća. Unu​tar​nja kr​va​r e​nja su nez​nat​na, a mo​g uć​nost in​fek​ci​je
je ot​klo​nje​na. Pros​tri​jel​ne rane su uvi​jek lak​še... Slu​šaj​te, taj gad koji ga je po​g o​dio, mora da je pu​cao
iz ve​li​ke bli​zi​ne.
– Ja sam ga po​g o​dio – reče Ba​nić, pa zas​ta​ne i po​g le​da star​ca u bol​nič​koj pi​dža​mi koji je sta​jao
do pro​zo​r a i po​ta​ji​ce pu​šio.
Dok​tor Je​la​čić se na​kos​tri​je​ši i okre​ne in​s​pek​to​r u. Ba​nić shva​ti da li​ječ​nik spa​da u one koji ne
vole po​li​caj​ce.
– Zar vi po​li​caj​ci pu​ca​te tek tako po lju​di​ma? Zar nije bilo dru​g og na​či​na?
– Dru​g i na​čin je bio taj da me pre​g a​zi – umor​no će i bez​volj​no Ba​nić. – A što, vi bis​te ra​di​je
ima​li pre​g a​že​nog in​s​pek​to​r a... po mo​g uć​nos​ti u mr​tvač​ni​ci?
Je​la​čić se na​kaš​lje i pros​tri​je​li in​s​pek​to​r a stro​g im po​g le​dom, a onda pri​pa​li ci​g a​r e​tu. Po tome
kako ju je dr​žao, vi​dje​lo se da nije pra​vi pu​šač, već da puši tek kad je uz​r u​jan.
– On je pri svi​jes​ti – reče na​kon što je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka pre​miš​ljao – ali nije uput​no da ga sada
pres​lu​ša​va​te!
– Za​bo​g a, dok​to​r e – reći će Ba​nić kao da se čudi dok​to​r o​vu ne​r a​zu​mi​je​va​nju – pa ne mis​li​te
valj​da da ću mu sada upe​r i​ti re​flek​tor u lice i ša​ma​r a​ti ga sve dok ne priz​na. Samo ne​ko​li​ko pi​ta​nja,
bude li uop​će htio raz​g o​va​r a​ti.
Je​la​čić baci ci​g a​r e​tu na pod, zga​zi je pe​tom i op​su​je krat​ko, a onda otvo​r i sobu in​ten​ziv​ne nje​g e
i pus​ti in​s​pek​to​r a da uđe.
Na bi​je​lom me​tal​nom kre​ve​tu, po​kri​ven čis​tom plah​tom, le​žao je treš​nje​vač​ki pro​le​ter Zvon​ko
Mr​k​ša. Imao je gola prsa, omo​ta​na za​vo​ji​ma, koji su mu pre​la​zi​li i pre​ko li​je​vog ra​me​na, a na li​je​voj
ruci imao je pri​bo​de​nu iglu, koja se nas​tav​lja​la cjev​či​com što je vo​di​la do boce obje​še​ne o po​mič​ni
sta​lak. U boci je bila bez​boj​na te​ku​ći​na i Ba​nić se sje​ti da se to zove in​fu​zi​ja.
Čim je spa​zio Ba​ni​ća, Mr​k​ša se trg​ne, okre​ne gla​vu i po​g led upre u strop.
Neo​d​luč​na ko​r a​ka, pre​ko​r a​va​ju​ći po​ma​lo sama sebe zbog bez​duš​nos​ti, Ba​nić pri​đe kre​ve​tu i po​-
gle​da bo​les​ni​ka niz čije su se obra​ze sli​je​va​le suze.
– Ot​kad se uju​tro pro​bu​dio, ne​pre​kid​no pla​če – reče dok​tor Je​la​čić. – Mis​lim da ću mo​r a​ti po​-
zva​ti i psi​hi​ja​tra. Čini se da je ura​dio ne​što što na​di​la​zi nje​g o​ve mo​g uć​nos​ti.
In​s​pek​to​r u se stis​ne u grlu; ni on u Mr​k​ši nije mo​g ao vi​dje​ti čo​vje​ka ka​drog da ubi​je, još k tome
za no​vac.
– Pla​ti​li su vam da me ubi​je​te? – upi​ta Ba​nić ti​him, ob​zir​nim gla​som.
Mr​k​ša des​nom ru​kom po​kri​je oči i glas​no za​pla​če.
– Ne​moj​te ga pre​vi​še uz​bu​đi​va​ti! Pa​zi​te što ga pi​ta​te – upo​zo​r i Je​la​čić in​s​pek​to​r a.
 – Že​li​te li da ga pi​tam za koga na​vi​ja, ili kad mu je ro​đen​dan? – uz​r u​ja​nim ali i da​lje ti​him gla​-
som od​vra​ti Ba​nić. – Dok​to​r e, mo​lim vas, pri​če​kaj​te vani! Raz​g o​va​r at ću s nji​me kraj​nje ob​zir​no i ne
duže od pet mi​nu​ta.
– Baš ne​ma​te sa​mi​los​ti pre​ma jad​ni​ku – reče Je​la​čić i kre​ne pre​ma vra​ti​ma.
– Da je taj vaš »jad​nik« us​pio ura​di​ti ono za što je pla​ćen, ja bih sada bio u va​šoj bol​nič​koj mr​-
tvač​ni​ci – ot​po​vr​ne Ba​nić, gle​da​ju​ći kako li​ječ​nik na​pu​šta sobu.
A onda se okre​ne Mr​k​ši. Bili su sami u sobi.
– Pla​ti​li su mi da vas za​pla​šim – spo​r o će Mr​k​ša, svla​da​va​ju​ći plač. – Ali, vi to ni​kad ne​će​te
shva​ti​ti. Vi ima​te po​sao, auto, ženu, di​je​te, druš​tve​ni ugled... vi ne mo​že​te shva​ti​ti što zna​či biti je​be​ni
treš​nje​vač​ki aut​saj​der bez pre​bi​je​ne pare u dže​pu.
– To​li​ke go​di​ne ra​dim ovaj po​sao i uvi​jek se su​o ča​vam s is​tim slu​ča​je​vi​ma. Kri​mi​nal uz po​moć
bi​je​de re​g ru​ti​r a svo​je naj​bo​lje po​da​ni​ke. Ako vam to ne zvu​či pre​vi​še pa​te​tič​no.
Mr​k​ša ga po​g le​da za​ču​đe​no; vi​dje​lo se da mu je »pa​te​ti​ka« ne​poz​na​ta ri​ječ.
– Mene je i žena na​pus​ti​la zbog toga, zbog vje​či​te bes​pa​r i​ce. Rek​la je: što će mi švorc muž! Vi​di​-
te, da sam us​pio, mo​žda bi mi se i vra​ti​la. Tre​bao sam i nju, i di​je​te, bio sam tamo na Treš​njev​ci neka
vr​sta na​pu​šte​na pse​ta.
– Ko​li​ko su vam pla​ti​li?
Mr​k​ša je šu​tio, vi​dje​lo se da je shva​tio pi​ta​nje, ali i da se još ko​le​ba.
– Pe​de​set ti​su​ća ma​r a​ka. Sklo​nio sam ih kod ro​đa​ka. Ura​dio sam to jer sam mis​lio da će se ona
vra​ti​ti... Osim toga, rek​li su mi da je Bru​nu ubi​la po​li​ci​ja i da ste vi osob​no umi​je​ša​ni u to uboj​stvo.
– Glu​post – pro​mrm​lja in​s​pek​tor. – Tko vam je pla​tio da me ubi​je​te?
– Da vas upla​šim! – reče Mr​k​ša od​luč​no. – Tre​bao sam vam samo pu​ca​ti kroz pro​zor. Slu​šaj​te, ja
sam bio re​pu​blič​ki re​pre​zen​ta​ti​vac u ma​lo​ka​li​bar​skoj... da sam vas htio po​g o​di​ti, po​g o​dio bih vas!
– Do​bro, tko vam je pla​tio?
– Ne znam. Ni​kad ga pri​je ni​sam vi​dio. Re​kao je da je iz fir​me u ko​joj je ra​dio Bru​no.
– Dali su vam pe​de​set ti​su​ća samo da bis​te dva puta pu​ca​li u moj pro​zor?
– Ne – reći će on, vid​no za​mo​r en raz​g o​vo​r om. – Tre​bao sam oba​vi​ti još jed​nu stvar. Dali su mi
vi​deo-ka​ze​tu koju sam vam da​nas tre​bao od​ni​je​ti i reći da ju je po​koj​ni Bru​no za​bo​r a​vio kod mene...
In​s​pek​tor se za​mis​li. Stva​r i su mu dje​lo​va​le pri​lič​no lo​g ič​no, ali u ne​kim di​je​lo​vi​ma čud​no. Za​-
što su pla​ća​li Mr​k​šu da puca, kad su to mo​g li i sami ura​di​ti? Mr​k​ša ga je mo​g ao i po​g o​di​ti; mo​žda
nisu htje​li ima​ti ni​šta s uboj​stvom po​li​cij​skog služ​be​ni​ka? Ili su se bo​ja​li da bi stvar mo​g la za​vr​ši​ti
ona​ko kako je i za​vr​ši​la – hva​ta​njem stri​jel​ca!
Po​g le​da u ra​nje​ni​ka koji je le​žao i mir​no ga pro​ma​trao. Nije više imao vo​lje is​pi​ti​va​ti ga; od​lu​či
tu muč​nu gnja​va​žu pre​pus​ti​ti sucu is​tra​ži​te​lju.
– In​s​pek​to​r e, mis​li​te li da bi se Ruža vra​ti​la... da je sve bilo u redu?
– Ne znam – uz​dah​ne Ba​nić sve više ra​zu​mi​je​va​ju​ći ne​sret​nog i neo​d​g o​vor​nog Mr​k​šu. – Ni​sam
vam baš neki struč​njak za žene. I mene je moja os​ta​vi​la... za​jed​no s dje​te​tom. Ali je ja i ne po​ku​ša​vam
vra​ti​ti pu​ca​ju​ći po tu​đim pro​zo​r i​ma. Slu​šaj​te, Mr​k​ša, što se mene tiče, mo​že​te is​traž​nom sucu reći da
ste sve ura​di​li i za de​set ti​su​ća ma​r a​ka. Kad od​le​ži​te, os​tat će vam dos​ta love. Ali, že​lim da zna​te da
ste sve de​fi​ni​tiv​no upro​pas​ti​li. To što ste ura​di​li zbog love čini vas bez​vri​jed​nim. A ako se ta vaša
Ruža zbog love i vra​ti, ni ona neće vri​je​di​ti mno​g o više od vas. Sad idem! Zbo​g om i opros​ti​te na us​-
po​me​ni, prem​da ste je zas​lu​ži​li!
– Kak​voj us​po​me​ni?! – za​ču​di se Mr​k​ša.
Umjes​to da mu od​g o​vo​r i, Ba​nić upre pr​stom u ranu iz​nad nje​g o​ve ključ​ne kos​ti, a onda ga još
jed​nom po​g le​da i iz​a​đe.
– Jes​te li ga do​bro ug​nja​vi​li? – pre​sret​ne ga dok​tor Je​la​čić.
– A, ne ni​ka​ko! – na​smi​je se Ba​nić. – Ovim raz​g o​vo​r om on je mno​g o za​r a​dio. Uđi​te pa ga po​-
gle​daj​te, vi​djet ćete da se čo​vjek pre​po​r o​dio!
Li​ječ​nik ga je gle​dao kao da ni​šta ne ra​zu​mi​je, a in​s​pek​tor po​la​ko upa​li ci​g a​r e​tu i kre​ne pre​ma
iz​la​zu na dru​g oj stra​ni bol​nič​kog hod​ni​ka. Htio je još upi​ta​ti li​ječ​ni​ka ima li kak​ve rod​bin​ske veze s
onim Je​la​či​ćem, čiji je spo​me​nik ne​koć sta​jao na Trgu Re​pu​bli​ke, ali se na kon​cu pre​do​mis​li i brzo
na​pus​ti Vi​no​g rad​sku bol​ni​cu.
Dok je, us​pi​nju​ći se stu​bi​štem zgra​de u ko​joj je ra​dio, po​ku​ša​vao ra​zve​za​ti šal, na​le​ti na Zo​r a​na.
– Imam Mr​k​šin do​sje. Neki sit​ni de​lik​ti, tuč​nja​ve i tako... Lako pla​ne, još lak​še se po​tu​če...
– Za​je​bi​te do​sje! – pro​mrm​lja Ba​nić i mi​mo​iđe Zo​r a​na. – Upra​vo do​la​zim iz bol​ni​ce.
– Što, zar je umro?
– Još gore! – ne​volj​ko će in​s​pek​tor. – Za​ci​je​lo će od​le​ža​ti par go​di​na, a do​tle će mu se žena tri
do če​ti​r i puta pre​uda​ti.
Na​kon Zo​r a​na, na​le​ti na Sti​pe​ti​ća. Pro​ku​ne u sebi; kao da je osu​đen na ta dva čo​vje​ka, koji mu
se, prem​da bli​ski su​r ad​ni​ci, ni​kad nisu pre​vi​še do​pa​da​li.
– De​lić vas je do sada zvao rav​no je​da​na​est puta! – reče Sti​pe​tić, za​do​vo​ljan kao i uvi​jek kad Ba​-
ni​ću može sa​o p​ći​ti lošu vi​jest.
Okre​nuo se, vra​tio do glav​nog stu​bi​šta i kre​nuo »gaz​di«.
De​lić je bio bli​jed, uz​r u​jan i za​pla​šen, kao da je ne​tom ne​što vrlo ne​ugod​no do​ži​vio.
– Ni​ko​la – reče drh​ta​vim gla​som – u onu stvar s onim Kel​le​r om, Mul​ti​ke​mom i ITER-om mo​r aš
kre​nu​ti od​luč​no i ener​g ič​no! Že​lim de​talj​ne re​zul​ta​te već po pod​ne na sto​lu!
– Ot​ku​da sad ta žur​ba? – iro​nič​no će Ba​nić. – Zar nije bilo do​g o​vo​r e​no da sve adak​ti​r a​mo u ci​lju
op​će​druš​tve​na do​bra?
– Ne za​je​ba​vaj se! – pre​ki​ne ga uz​r u​ja​ni De​lić. – U jed​nom času na​sjeo sam na​g o​va​r a​nji​ma
onog... ali kad si mi re​kao da su stva​r i mut​ne, dao sam ti odri​je​še​ne ruke.
– Dali ste mi odri​je​še​ne ruke?! – za​ču​di se Ba​nić. – Nije baš tako iz​g le​da​lo!
– Do​bro, do​bro! – lu​pao je De​lić ša​kom po sto​lu. – Priz​na​jem da ni​sam baš bio fer pre​ma tebi.
Že​liš li da ti se is​pri​čam? Ako brzo ne raz​mr​si​mo tu stvar, obo​ji​ca smo na uli​ci! – A po​tom tiho doda:
– Prok​let​nik! Nije oti​šao se​kre​ta​r u ili na​čel​ni​ku, nego baš meni! Dao sam se im​pre​si​o ni​r a​ti! Tako mi
i tre​ba... tko mi je kriv!
Ba​nić shva​ti da se De​li​će​va ljut​nja od​no​si na utje​caj​nog tipa, koji je još pri​je ne​ko​li​ko dana sje​-
dio tu u sobi i raz​me​tao se op​će​druš​tve​nim do​brom koje za​vi​si od... od čega... od lje​pi​la u koje su se
svi tre​ba​li uli​je​pi​ti!
– Da​nas kad sam ga zvao... žena mu kaže da je mo​r ao hit​no ot​pu​to​va​ti.
– Što se za​pra​vo do​g o​di​lo? – upi​ta ga Ba​nić.
De​lić zas​ta​ne i po​g le​da Ba​ni​ća, a onda iz​va​di pa​pir​na​tu ma​r a​mi​cu i obri​še znoj​no čelo. Dje​lo​vao
je po​put čo​vje​ka uhva​će​nog u klop​ku. Pri​je no što će pro​g o​vo​r i​ti, otvo​r i la​di​cu, iz​va​di dvi​je ku​ti​ji​ce i
iz sva​ke pro​g u​ta po jed​nu ta​ble​tu.
– Prvo to što su pu​ca​li na tebe... Kad sam to čuo, shva​tio sam da su tvo​je crne slut​nje oprav​da​ne.
A za​tim ovo... ovo što se do​g o​di​lo u Mul​ti​ke​mu!
– Što se do​g o​di​lo? – po​sko​či in​s​pek​tor.
– No​ćas je u Mul​ti​ke​mu buk​nuo po​žar, i to samo u pros​to​r i​ja​ma u ko​ji​ma se na​la​zi​la do​ku​men​ta​-
ci​ja. Po​zva​ni su va​tro​g as​ci, koji su brzo uga​si​li va​tru. Ali, straš​no zvu​či, na te​r i​to​r i​ju či​ta​ve zem​lje
da​nas ne pos​to​ji ni je​dan je​di​ni do​ku​ment o pro​jek​tu ITER-Mul​ti​kem...
Osim vi​deo-ka​ze​te, po​mis​li Ba​nić, a onda se oz​bilj​no za​pi​ta: pos​to​ji li uop​će i vi​deo-ka​ze​ta?
– Na​kon po​ža​r a, da​nas do pod​ne, oko de​vet, sti​g ao je i te​leks iz Züric​ha po ko​jem se ra​do​vi
obus​tav​lja​ju, a ITER-ovo part​ner​stvo se do dalj​njeg stav​lja u fazu mi​r o​va​nja... što zna​či...
– Što zna​či – na​do​ve​že se Ba​nić – da si nit​ko​vi osi​g u​r a​va​ju uz​mak. No​vi​nar San​ti​ni mi je re​kao
da je ITER-ova pos​lov​na po​vi​jest puna ovak​vih afe​r a. Po svoj pri​li​ci će ih štam​pa sada op​tu​ži​va​ti za
sve i sva, a oni će mimo sve de​man​ti​r a​ti i tra​ži​ti nove part​ne​r e u Cen​tral​noj Afri​ci ili Ju​g o​is​toč​noj
Azi​ji... Naši su lju​di bili u Mul​ti​ke​mu?
– Jesu! Na​r av​no! – od​vra​ti De​lić. – Ali, bez ikak​vih vred​ni​jih re​zul​ta​ta. Kao da sam ih pos​lao na
tr​ž​ni​cu Do​lac. Sve je nes​ta​lo u pe​pe​lu. Je​di​no što će se valj​da dati ut​vr​di​ti bit će uz​r ok po​ža​r a. Ali, što
da ra​di​mo s tim?
– A di​r ek​tor?
– Kos​te​lac je ne​tra​g om nes​tao. Ono malo Mul​ti​ke​mo​va osob​lja ni o čemu nema poj​ma osim da
se gra​di​la ke​mij​ska tvor​ni​ca. A po​g le​daj, mo​lim te, ovo! – De​lić mu pru​ži tri foto-ko​pi​je, a onda nas​-
ta​vi: – To su foto-ko​pi​je JAT-ove lis​te za ju​troš​nji avi​o n za Pa​r iz. Po​g le​daj samo! Mul​ti​kem je na​r u​-
čio če​ti​r i kar​te za Pa​r iz na ime​na Ger​hard Sc​hulz, Ru​di​g er Fro​ebe, Ivan Lo​vi​nac i Bru​no Kel​ler.
– Bru​no Kel​ler je mr​tav! – uba​ci Ba​nić.
– Tko zna tko pu​tu​je pod tim ime​nom! Ta je ci​je​la za​je​ban​ci​ja, čini se, igra u ko​joj nit​ko nema
svo​je pra​vo ime!
– Mo​žda, mo​žda – za​mis​li se Ba​nić, a onda po​no​vo po​g le​da De​li​ća. – Ali, Kos​tel​ca nema na lis​-
ti!
– U ovom tre​nu – reći će De​lić – osam na​ših lju​di tra​ži Si​ni​šu Kos​tel​ca. Ali, na ža​lost, bez us​pje​-
ha!
– Šta​ko​r i na​pu​šta​ju brod koji tone.
– Jest, a mi ne zna​mo ni ime bro​du! – za​va​pi De​lić.
– I što ćete sad?
– Što ću sad? Što ću sad? – de​r ao se »gaz​da«. – Ne​moj me iz​a​zi​va​ti! Što ću sad! Dođe mi da na​-
pi​šem os​tav​ku, a onda od​mah i opo​r u​ku.
– Ima​mo još jed​nu šan​su – smi​r i​vao ga je Ba​nić.
– Kak​vu šan​su?
– U sve​mu, jed​na je stvar si​g ur​na! To da ne​ma​ju ka​ze​tu na ko​joj je ključ​ni do​kaz pro​tiv njih.
– A gdje je ka​ze​ta?
– To upra​vo po​ku​ša​vam saz​na​ti.
 – Do​bro! Ja te mo​lim... ne... ja ti na​r e​đu​jem da ra​diš na tome dva​de​set če​ti​r i sata dnev​no... ako
tre​ba, i više!
– Na ža​lost, to neće ići tako – pre​ki​ne ga Ba​nić. – Iz ovih sto​pa idem kući da se nas​pa​vam. Ima​te
do​volj​no lju​di koji će dva​de​set če​ti​r i sata dnev​no prč​ka​ti po Mul​ti​ke​mo​vu zga​r i​štu i jur​ca​ti za de​be​-
lim Kos​tel​cem. A tra​že​nje ka​ze​te nije ku​luk nego in​te​lek​tu​al​na za​g o​net​ka.
Re​kav​ši to, Ba​nić, pra​ćen iz​ne​na​đe​nim po​g le​dom svo​g a pret​pos​tav​lje​nog, za​ve​že šal i iz​a​đe.
Sti​g ao je kući i za​vi​r io u ku​pa​o ni​cu. Net​ko je pro​mi​je​nio stak​lo na pro​zo​r u i za​g ip​sao rupu u
zidu. Shva​tiv​ši da je to za​ci​je​lo bio Zo​r an, za​pe​če ga sa​vjest što pre​ma tom čo​vje​ku nije ni​kad po​ka​-
zao ni naj​ma​nju nak​lo​nost. Za​tim kre​ne u ku​hi​nju, u ko​joj je net​ko sre​dio već pos​lo​vič​ni ne​r ed. Na​-
zo​ve ured i za​tra​ži Zo​r a​na.
– Zo​r a​ne, hva​la ti! Su​tra ću ti vra​ti​ti sako. Spa​sio si me od upa​le plu​ća, ili bar pre​hla​de.
– Nema veze – reče Zo​r an. Po gla​su se či​ni​lo da mu je dra​g o što ga je Ba​nić prvi put u ži​vo​tu os​-
lo​vio sa »ti«.
Po​što je spus​tio te​le​fon​sku slu​ša​li​cu, stro​va​li se na kauč i po​kri​je de​kom, koju je već na ne​ko​li​-
ko mjes​ta pro​g o​r io opuš​ci​ma ci​g a​r e​ta, a onda usne. Spa​vao je do šest i de​set, kad ga je pro​bu​dio te​le​-
fon.
Bila je Li​di​ja.
– Ni​ko​la, jesi li u redu?
– Je​sam.
– Htje​la sam ti reći da će su​tra uju​tro ko​nač​no biti go​to​vi i po​s​ljed​nji na​la​zi... ja​vit ću ti u ured.
Ako je s Ni​kom sve u redu, onda su​tra po pod​ne Jo​sip, ja i ona pu​tu​je​mo na tje​dan dana u Bru​ni​co na
ski​ja​nje.
Brač​no pu​to​va​nje, po​mis​li Ba​nić, i sje​ti se kako su na​kon vjen​ča​nja on i Li​di​ja sa sit​nom lo​vom
ot​pu​to​va​li nje​noj tet​ki u Veli Lo​šinj.
– A kako je sad? – upi​ta bo​ja​ž​lji​vo.
– Nika?
– Da.
– Sa​svim do​bro. Ide u ško​lu i nema više ni​kak​vih pro​ble​ma. Za​mis​li, da​nas me upoz​na​la s deč​-
kom. Neki smi​je​šan i stid​ljiv kli​nac, lud za njom i kom​pju​to​r i​ma...
– Valj​da će biti sve u redu – reče on i da​lje se bo​r e​ći s tje​sko​bom. – Slu​šaj, opros​ti zbog onog
ju​čer. Čak sam vam za​bo​r a​vio čes​ti​ta​ti...
Ona je šu​tje​la. On na​kon kra​ćeg vre​me​na ra​za​be​r e da ona pla​če uz te​le​fon​sku slu​ša​li​cu.
– Me​te​o ro​lo​zi su ja​vi​li da bi se su​tra ma​g la mo​r a​la ko​nač​no po​vu​ći – iz​r e​če sa​svim bez​vez​nu
re​če​ni​cu, samo da olak​ša nes​nos​nu šut​nju.
– To je valj​da u vezi s an​ti​cik​lo​nom – pro​mu​ca ona, a onda ga poz​dra​vi i, ne če​ka​ju​ći da on od​-
go​vo​r i, brzo spus​ti slu​ša​li​cu.
Spus​tio je slu​ša​li​cu, oti​šao u ku​hi​nju, uzeo bocu vi​nja​ka i otvo​r io je, po​r az​mis​lio malo, a onda
je ipak ba​cio kroz pro​zor.
Za​tim se vra​tio u sobu, uklju​čio te​le​vi​zor i za​vu​kao se pod deku.
Bilo mu je sa​svim jas​no da je po​koj​ni Kel​ler na​pi​sao po​g reš​nu adre​su pri​ma​o ca, kako bi se ta​-
jans​tve​na po​šilj​ka vra​ti​la na adre​su po​ši​lja​o ca. Ali, koju je adre​su mo​g ao na​pi​sa​ti na po​le​đi​ni kad je u
Za​g re​bu bio pra​vi be​skuć​nik, lu​ta​li​ca u pro​la​zu?... Zo​r an i Sti​pe​tić su pro​vje​r i​li sve što im je palo na
pa​met. Bili su kod uja​ka, kod Mr​k​še, u Es​pla​na​di, čak i kod lju​di s ko​ji​ma je Kel​ler ne​koć dav​no išao
u ško​lu. Mis​li​li su da je mo​žda na​pi​sao adre​su ne​kog dav​nog dru​g a, na​mje​r a​va​ju​ći pos​li​je, kad se
pra​ši​na sleg​ne, oti​ći i uze​ti pre​po​r u​ku.
Ali, ni​šta! Ni jed​na od pret​pos​tav​ki nije funk​ci​o ni​r a​la!
Pri​ti​skom dug​me​ta da​ljin​skog uprav​lja​ča, Ba​nić se pre​ba​ci s gnja​va​že, u ko​joj su dva tipa od de​-
vet zbr​ka​nih slo​va po​ku​ša​va​li sas​ta​vi​ti su​vis​lu ri​ječ, na Tre​ći pro​g ram gdje je tek​la neka in​ter​na za​-
gre​bač​ka emi​si​ja.
Bila je to re​por​ta​ža o pri​je​pod​nev​noj li​ci​ta​ci​ji sa​dr​ža​ja dav​no za​g ub​lje​nih pa​ke​ta što se odr​ža​va​-
la u za​g re​bač​koj Glav​noj po​šti. Bili su to pa​ke​ti koji su ima​li po​g reš​no na​pi​sa​ne adre​se pri​ma​o ca, pa​-
ke​ti koji se zbog pri​ma​o če​ve smr​ti nisu mo​g li uru​či​ti, a ni vra​ti​ti jer nije bila naz​na​če​na adre​sa po​ši​-
lja​o ca, za​tim pa​ke​ti na ko​ji​ma su se adre​se pri​li​kom tran​s​por​ta ne​po​prav​lji​vo ošte​ti​le, a nit​ko za nji​-
ma nije pos​lao ta​ko​zva​nu »po​štan​sku po​tjer​ni​cu«. Za​tim je tu bilo ne​ko​li​ko pa​ke​ta bez adre​se pri​ma​-
oca, s naz​na​kom »Pos​te res​tan​te«...
Kad je čuo iz​r az »Pos​te res​tan​te«, Ba​nić sko​či kao opa​r en i lupi se dla​nom po čelu. Kao i to​li​ko
puta, si​jev​ne mu gla​vom, iza naj​te​žih pi​ta​nja kri​ju se naj​jed​nos​tav​ni​ji od​g o​vo​r i. Po​mis​li na​zva​ti Zo​-
ra​na, De​li​ća, ili mo​žda Ta​ma​r i​na, po​mis​li da pri​pa​li ci​g a​r e​tu ili po​pi​je ne​što, a onda jur​ne pre​ma ci​-
pe​la​ma, obu​je ih, pre​ba​ci ka​put pre​ko ra​me​na i iz​ju​r i na​po​lje.
Prok​le​ti auto​mo​bil, koji ni​ka​ko da odve​ze auto-me​ha​ni​ča​r u i li​ma​r u, ni​ka​ko da ga upa​li. Neki je
vrag u nje​mu de​fi​ni​tiv​no kre​pao. Lju​ti​to ras​pa​li po vo​la​nu, a onda no​g om tres​ne po pa​pu​či​ca​ma, vra​ti
se u stan i na​r u​či tak​si.
– Iz​vo​li​te! – reče mu lju​baz​no tak​sist, koji se po​ja​vio već na​kon tri-če​ti​r i mi​nu​te.
– Na po​štu u Bra​ni​mi​r o​voj! – na​r e​di in​s​pek​tor, dr​š​ću​ći od ra​doz​na​los​ti.
Kad se po​ja​vio is​pred šal​te​r a, na ko​jem su se pre​uzi​ma​le po​šilj​ke s naz​na​kom »Pos​te res​tan​te«,
uči​ni mu se da po​la​ko do​bi​va tem​pe​r a​tu​r u. Nije znao da li je to re​zul​tat ju​če​r aš​nje jur​nja​ve po Je​le​-
nov​cu ili tre​nut​nog uz​bu​đe​nja. Pred njim se po​ja​vi krup​na po​šta​r i​ca s na​po​li​tan​kom u ruci.
– Pos​lao sam pri​je više od mje​sec dana pi​smo na koje sam za​bu​nom na​pi​sao kri​vu adre​su. Mora
da se vra​ti​lo...
– Pa, valj​da vam se vra​ti​lo kući – reče služ​be​ni​ca, hr​ska​ju​ći keks.
– Ne, ne! – objaš​nja​vao je on. – Na po​le​đi​ni sam na​pi​sao svo​je ime i »Pos​te res​tan​te«.
– Kak​vih sve ču​da​ka ima! – raz​lju​ti se po​šta​r i​ca. – A za​što nis​te na​pi​sa​li svo​ju adre​su?
– Se​lio sam se... zna​te... pa... sam... – zbu​ni se on, a onda se ra​sr​di i po​vik​ne: – Ho​će​te li po​tra​ži​ti
tu pre​po​r u​ku, ili ne​će​te?
Ona pro​g u​ta os​ta​tak na​po​li​tan​ke, po​g le​da ga rav​no​duš​no i reče:
– Daj​te mi adre​su pri​ma​o ca i po​ši​lja​o ca, pa ću po​g le​da​ti.
Ba​nić na​pi​še onu ne​pos​to​je​ću adre​su u Ili​ci, a kao adre​su po​ši​lja​o ca naz​na​či: BRU​NO KEL​LER,
Za​g reb, Pos​te res​tan​te.
Po​šta​r i​ca se od​g e​g a ne​ka​mo iza pa​r a​va​na, gdje je valj​da pre​tu​r a​la po po​šti.
– Ko​li​ko je to ve​li​ko? – vik​nu​la je zak​lo​nje​na pa​r a​va​nom.
– Pa, tako... kao špil igra​ćih ka​r a​ta.
 – Nema vam toga – ne​za​in​te​r e​si​r a​no će ona, a onda, kad ga je već obu​ze​lo ra​zo​ča​r a​nje još jed​-
nog ne​us​pje​ha, do​vik​ne mu: – Ima​te sre​ću! Evo, tu je!
Vra​ti​la se s po​šilj​kom u ruci. Po​šilj​ka je bila umo​ta​na u pla​vi pa​pir i bila ve​li​či​ne vi​deo-ka​ze​te.
– Daj​te mi brzo!
Ona ga pri​je​kor​no po​g le​da i za​tra​ži osob​nu kar​tu.
Sa​svim zbu​njen svi​me što se do​g o​di​lo, on joj, ne raz​miš​lja​ju​ći, pru​ži svo​ju osob​nu kar​tu.
– Če​kaj​te! To neće ići! – po​g le​da ga po​šta​r i​ca stro​g o. – Vi ste Ni​ko​la Ba​nić, a po​šilj​ka pri​pa​da
Bru​ni Kel​le​r u.
– Opros​ti​te! – na​smi​je se on i iz​va​di svo​ju služ​be​nu is​kaz​ni​cu.
– In​s​pek​tor Ba​nić! – po​g le​da ga po​šta​r i​ca ra​doz​na​lo.
– Da. Ta je po​šilj​ka od ne​pro​cje​nji​ve važ​nos​ti.
– Vje​r u​jem, ali to ne mogu bez šefa! – reče ona, uze nje​g o​vu služ​be​nu is​kaz​ni​cu i pođe, valj​da
da po​tra​ži šefa, neo​prez​no os​ta​viv​ši Kel​le​r o​vu po​šilj​ku na pul​tu.
– Opros​ti​te! – reče on i zgra​bi po​šilj​ku. – Stvar je to​li​ko hit​na da ne​mam vre​me​na objaš​nja​va​ti
se s va​šim še​fom. Za​dr​ži​te moju is​kaz​ni​cu, su​tra ću doći da sve sre​di​mo. Ako tre​ba, vaš će šef do​bi​ti
kilu na​lo​g a, po​t​vr​da, re​ver​sa i slič​nih ko​je​šta​r i​ja.
– Ne može to tako! – us​pro​ti​vi se ona, ali je in​s​pek​tor nije imao vre​me​na slu​ša​ti. Str​pao je po​-
šilj​ku u džep i is​tr​čao na​po​lje.
Usko​čio je u prvi slo​bo​dan tak​si, za​bo​r av​lja​ju​ći da ga če​ka​ju kola ko​ji​ma je do​šao.
– U Ka​ma​ufo​vu! – reče vo​za​ču, na​da​ju​ći se da je Ta​ma​r in kod kuće.
– Vo​zi​li su se spo​r o kroz mrak i ma​g lu, zas​taj​ku​ju​ći na se​ma​fo​r i​ma, gdje su se stva​r a​li pra​vi
pro​met​ni če​po​vi.
– Kažu da će se su​tra ma​g la dići – reče tak​sist, kao da mu je do raz​g o​vo​r a.
In​s​pek​tor Ba​nić ne pri​hva​ti raz​g o​vor o ma​g li. Iz​va​di ci​g a​r e​tu na​mje​r a​va​ju​ći za​pa​li​ti, ali ga tak​-
sist pri​je​kor​no po​g le​da. Kao i os​ta​li, imao je na pred​njoj ar​ma​tu​r i na​ljep​ni​cu »Hva​la što ne pu​ši​te!»
Sta​li su u Ka​ma​ufo​voj, ali su Ta​ma​r i​no​vi pro​zo​r i bili mrač​ni.
– Vo​zi​te u Ko​sir​ni​ko​vu! – reče in​s​pek​tor, mis​le​ći kako će pos​li​je na​zva​ti Ta​ma​r i​na i oba​vi​jes​ti​ti
ga o ve​li​koj no​vos​ti.
Ako ga ne us​pi​je naći, ka​ze​tu bi mo​g ao po​g le​da​ti i kod Ma​te​je. U ured nije htio ići, jer je pret​-
pos​tav​ljao da se De​lić no​ćas neće mi​ca​ti s pos​la. Ka​ze​tu je htio naj​pri​je po​g le​da​ti sam i ut​vr​di​ti ima li
na njoj uop​će ne​što važ​no. Na​kon to​li​kih »mu​ća​ka«, ni u šta više nije bio si​g u​r an.
Tak​si je stao is​pred Ba​ni​će​va sta​na u Ko​sir​ni​ko​voj. In​s​pek​tor pla​ti, još jed​nom pro​vje​r i ima li
po​šilj​ku uza se, a onda, pre​ska​ču​ći po pet ste​pe​ni​ca, po​ju​r i u stan. Otvo​r io je vra​ta, ski​nuo ci​pe​le,
ušao u sobu i upa​lio svje​tlo.
– Do​bar ve​čer! – za​ču​je poz​nat glas, a onda zas​ta​ne, sle​đen od iz​ne​na​đe​nja.
U nje​g o​voj fo​te​lji, s re​vol​ve​r om u ruci, sje​dio je Si​ni​ša Kos​te​lac, de​be​li di​r ek​tor ITER-ovog
pro​jek​ta zva​nog Mul​ti​kem.
 20.

– Samo se vi ra​sko​mo​ti​te, in​s​pek​to​r e – reče Kos​te​lac gla​som koji je htio zvu​ča​ti lju​baz​no. –
Priz​naj​te da sam ja gost koga ste po​naj​ma​nje oče​ki​va​li.
– Sva​ki je gost uvi​jek do​bro do​šao u ovaj dom – pre​ko vo​lje će Ba​nić, pa se, ne ski​da​ju​ći ka​put,
sru​či na tro​sjed na​su​prot Kos​tel​cu, po​g le​da​ju​ći u re​vol​ver što mu je bio upe​r en u tr​buh.
Kos​te​lac se u po​s​ljed​nje vri​je​me straš​no pro​mi​je​nio, pos​ta​r ao, za​pra​vo – po​sve se po​r u​šio. Kosa
mu je bila si​je​da i još pro​r i​je​đe​ni​ja, bore na licu ne​ka​ko uoč​lji​vi​je i dub​lje, a oči upi​je​ne, go​to​vo po​-
sve nes​ta​le u mo​drim, umor​nim dup​lja​ma. Od​mah se vi​dje​lo da pro​živ​lja​va naj​lo​ši​ju se​zo​nu ži​vo​ta.
– Pret​pos​tav​ljao sam da ste i vi već da​le​ko on​kraj gra​ni​ce.
Kos​te​lac ne od​g o​vo​r i. Drh​ta​vom ru​kom po​igra​vao se re​vol​ve​r om, kao da po Ba​ni​će​vom tr​bu​hu
crta neke za​miš​lje​ne šare.
– Svi su iz​vuk​li dupe iz ove kaše – ti​him i po​ku​nje​nim gla​som će on – a mene os​ta​vi​li u gov​ni​ma
do vra​ta...
– Za​što ste se uop​će pa​ča​li u sve to? – upi​ta ga Ba​nić.
Kos​te​lac se stre​se, kao da ga je to pi​ta​nje boc​nu​lo.
– Zar mis​li​te da bih se pa​čao da sam znao o čemu se radi? Ušao sam u to po​let​no i na​iv​no, sa​-
svim ne​pri​mje​r e​no čo​vje​ku moje dobi i is​kus​tva. A kad sam doz​nao o čemu se radi, sva su vra​ta već
bila za​tvo​r e​na. Nije bilo uz​ma​ka; na​šao sam se u pos​lov​no-mo​r al​noj mi​šo​lov​ci, koja mi je tre​ba​la
do​ni​je​ti ve​li​ku fi​nan​cij​sku kom​pen​za​ci​ju za do​kra​ja uka​ljan obraz.
– A o čemu se ra​di​lo? – ra​doz​na​lo ga po​g le​da in​s​pek​tor.
Kos​te​lac se prvo iz​ne​na​di, a onda se gro​ho​tom na​smi​je.
– Dak​le, vi ste to​li​ko nju​ška​li, a još uvi​jek nis​te us​pje​li pro​klju​vi​ti svu is​ti​nu! Ha, ha, ha! Pa da,
ne​dos​ta​ja​li su vam pa​sswor​di. Kad sam pro​na​šao onaj dar​mar u svom ure​du, bio sam si​g u​r an da ste
to bili vi, ali sam se smi​r io, na​g a​đa​ju​ći da vam kom​pju​tor​ska na​o braz​ba nije ve​li​ka.
– Ima​te pra​vo – reče Ba​nić. – Je​di​no što sam vam us​pio sni​mi​ti prve stra​ni​ce Bo​bi​ja i Ru​di​ja.
– To vam nije mno​g o ko​r is​ti​lo. Unu​tri je iona​ko bio ne​si​g u​r an plan nak​nad​ne lik​vi​da​ci​je pro​-
izvod​nje, ne​usvo​jen i spre​man za re​cik​la​žu. Ali, se​kre​ta​r i​ca je pro​pus​ti​la da to ura​di. Zna​te, čes​to po​-
mis​lim da je Mul​ti​kem, za​ne​ma​r e li se mo​r al​ne kon​zek​ven​ce, mo​g ao biti sa​svim pris​to​jan pro​jekt.
Ali je nje​g o​va pro​ved​ba bila opas​no ugro​že​na autoh​to​nim do​ma​ćim šlam​pe​r a​jem!
– A što je to tre​ba​lo lik​vi​di​r a​ti?
– Nis​te baš oso​bi​to lu​ka​vi – na​po​me​ne Kos​te​lac. – Zar mis​li​te da ću se neo​prez​no za​le​tje​ti i iz​la​-
ja​ti? Pos​to​je još uvi​jek do​bre šan​se da nit​ko ne zna, nit​ko od onih koji bi mo​g li stvar pro​va​li​ti...
– A što ako ja već znam? – pre​ki​ne ga Ba​nić upa​di​com koja će se po​ka​za​ti sa​svim ne​umjes​nom.
– Što ako vi zna​te! – na​smi​je se Kos​te​lac. – Zbog toga sam i ov​dje! Stvar se dade jed​nos​tav​no
sre​di​ti; mo​r am vas samo do​ves​ti u sta​nje u ko​jem više ni​šta ne zna​te.
In​s​pek​tor osje​ti kako se zno​ji, ali to nije bilo zbog toga što je sje​dio u pre​to​plom ka​pu​tu. Kos​te​-
lac se i da​lje po​igra​vao re​vol​ve​r om, ne​dvoj​be​no upe​r e​nim u in​s​pek​to​r ov tr​buh.
 – Pa​zi​te malo s tim re​vol​ve​r om! Ne znam ko​li​ko uop​će ima​te is​kus​tva s njim...
Kos​te​lac po​g le​da na re​vol​ver kao da se i sam čudi što mu je ta opas​na na​pra​va u ruci, a onda se
obra​ti Ba​ni​ću:
– Ili... ili ćete mi ko​nač​no dati tu vi​deo-ka​ze​tu...
– Ne​mam je.
– Ne​moj​te biti zlo​čes​ti – po​ku​di ga di​r ek​tor Mul​ti​ke​ma. – Znam da je ima​te. Mi smo vas u po​s​-
ljed​nje vri​je​me mo​r a​li... tako... malo... kon​tro​li​r a​ti. Tak​sist koji vas je odve​zao na po​štu nije bio onaj
isti ko​jeg ste na​r u​či​li te​le​fo​nom. Da​pa​če, nije uop​će bio tak​sist! Haj​de, bu​di​te ra​zum​ni. Ako mi pre​da​-
te ka​ze​tu, vaše »bur​zov​ne ak​ci​je« iz​ne​na​da ras​tu. Nema raz​lo​g a ubi​ja​ti ra​doz​na​log caj​ka​na koji ipak
još uvi​jek ni​šta važ​no ne zna!
Ba​nić po​seg​ne ru​kom u džep, iz​va​di za​mo​tak u pla​vom pa​pi​r u i baci ga Kos​tel​cu u kri​lo. Kos​te​-
lac pak, ne ski​da​ju​ći po​g le​da s in​s​pek​to​r a, slo​bod​nom ru​kom po​de​r e pa​pir i iz​vu​če plas​tič​nu ka​ze​tu s
vi​deo-vrp​com.
– Do​bar po​sao, in​s​pek​to​r e! Ipak ste vi bili taj koji ju je na​šao, ali ne​će​te biti taj koji će je gle​da​ti.
I opros​ti​te na iro​ni​ji. Da ste u mo​joj koži, zna​li bis​te da se na​la​zim u si​tu​aci​ji koja ne nudi oso​bi​to ši​-
rok iz​bor. Taj prok​le​ti Mul​ti​kem upro​pas​tio mi je obraz i sa​mo​po​što​va​nje, vaše upor​no nju​ška​nje
upro​pas​ti​lo mi je po​sao, ka​r i​je​r u, ugled, a ova ka​ze​ta... ona bi mi sva​ka​ko upro​pas​ti​la i ži​vot.
– K vra​g u, koji je ku​r ac na toj ka​ze​ti? – uz​bu​di se in​s​pek​tor, za​bo​r av​lja​ju​ći na tren na re​vol​ver
upe​r en u sebe.
Kos​te​lac ga od​mje​r i od gla​ve do pete, čvr​š​će ste​žu​ći kro​mi​r a​ni me​tal re​vol​ve​r a.
– Vi ste zbi​lja upo​r an pas tra​g ač! Či​tao sam svo​je​dob​no kako u Mek​si​ku pos​to​ji in​di​jan​sko ple​-
me koje lovi je​le​ne na oso​bit na​čin. Upor​no trče za je​le​nom ne​ko​li​ko dana, sve dok jad​noj ži​vo​ti​nji
ne puk​ne srce od umo​r a. Za​tim na​pr​te je​le​na i trče na​trag u selo. Mek​si​kan​ci su ih htje​li an​g a​ži​r a​ti za
olim​pij​ski ma​r a​ton, ali jad​ni​ci nisu zna​li tr​ča​ti bez je​le​na. U vama ima ne​čeg od tak​ve in​di​jan​ske krvi.
Kad ste doš​li prvi put u Mul​ti​kem, ja sam od​mah znao da će sve pro​pas​ti, oti​ći k vra​g u. Bili ste upor​-
ni​ji i opas​ni​ji od Bru​ne Kel​le​r a.
– Ne ra​zu​mi​jem.
– E pa, to vam baš i mogu objas​ni​ti. Kel​ler je na​nju​šio da Mul​ti​kem nije ono za što se iz​da​je.
Uci​je​nio je Sc​hul​za onim glu​pim fo​to​si​ma, a ta mu je de​be​la ho​mo​sek​su​al​na bu​da​la li​je​po sve ot​pje​-
va​la. I to pred ka​me​r om! Samo da Kel​ler ne ot​kri​je nje​g o​vu pra​vu na​r av i ne upro​pas​ti mu po​sao,
brak, ugled... Či​ta​va je ta ble​sa​va »emi​si​ja« tu, na ka​ze​ti. Čak mu je odao i lis​tu ov​daš​njih lju​di koji su
pri​mi​li de​be​lu lovu da bi šu​tje​li i po​du​pi​r a​li stvar kao op​će​druš​tve​no do​bro. Op​će​druš​tve​no do​bro!
Ha, ha, ha...
– Kel​ler je tom ka​ze​tom na​mje​r a​vao ucje​nji​va​ti ITER?
– Ma kak​vi! – raz​ma​še se Kos​te​lac ru​ka​ma.
– Ne bis​te li ipak malo pri​pa​zi​li na taj re​vol​ver? – upla​ši se Ba​nić, svjes​tan da opas​na igrač​ka
može i slu​čaj​no opa​li​ti, po​g o​to​vo u ruci ama​te​r a.
Kos​te​lac se smi​r i, pa nas​ta​vi:
– Su​lu​di pa​tri​o t! To ne mo​že​te shva​ti​ti! Či​tav je ži​vot pro​ski​tao po stra​nom svi​je​tu, a onda se u
nje​mu pro​bu​dio pa​tri​o t​ski duh. Htio je uči​ni​ti us​lu​g u svo​joj si​r o​toj, ne​ko​nver​ti​bil​noj i do grla za​du​-
že​noj do​mo​vi​ni i dos​ta​vi​ti ka​ze​tu ju​g os​la​ven​skim vlas​ti​ma. – Uos​ta​lom – smi​r i se iz​ne​na​da i uoz​bi​lji
Kos​te​lac – kad malo bo​lje po​r az​mis​lim, mis​lim da ga ra​zu​mi​jem. Da sam mo​g ao, mo​žda bih i ja uči​-
nio isto. Ali, ni​sam mo​g ao! Ni​sam mo​g ao! Kad sam doz​nao, bio sam tako du​bo​ko upet​ljan da bih tak​-
vim či​nom is​ko​pao sebi grob.
– Kad je vi​dio da mu Kel​ler ne vra​ća fo​to​se, Sc​hulz je pos​lao Nar​del​li​ja da ga sre​di?
Kos​te​lac se za​bu​lji u in​s​pek​to​r a, kao da ga je tak​va tvrd​nja iz​ne​na​di​la, a onda ga po​drug​lji​vo
upi​ta:
– To je dak​le re​zul​tat vaše is​traž​ne de​duk​ci​je? Ma, ne​moj​te me na​smi​ja​va​ti! Tko šiša Sc​hul​za!
Tko je taj Sc​hulz? Kad je ITER doz​nao što se do​g o​di​lo, po​di​g la se haj​ka za Kel​le​r om. Jas​no, ne zbog
sli​ka nego zbog ka​ze​te. Sc​hul​za je ITER iona​ko na​mje​r a​vao po​vu​ći i za​mi​je​ni​ti po​uz​da​ni​jim čo​vje​-
kom. Kel​ler je bje​žao pred sve​o p​ćom haj​kom, tako da jed​nos​tav​no i nije dos​pio vra​ti​ti fo​to​se Sc​hul​-
zu.
– Nije li Nar​del​li bio Sc​hul​zov taj​nik?
– Jest, ali ne ona​kav ka​kav vi mis​li​te. ITER je ko​r is​tio Nar​del​li​ja kao neku vr​stu kon​tro​le nad Sc​-
hul​zom. Nar​del​li je tre​bao biti svom šefu Sc​hul​zu na us​lu​zi, ali je is​to​vre​me​no mo​r ao do​ja​vi​ti ITER-
u pri​mi​je​ti li na Sc​hul​zu ne​što sum​nji​vo. I što je mo​g ao pri​mi​je​ti​ti Nar​del​li? Mora da vam je jas​no!
Pri​mi​je​tio je nje​g o​ve ho​mo​sek​su​al​ne sklo​nos​ti. Da bi se po​uz​da​no uvje​r io u oprav​da​nost svo​je sum​-
nje, na​mjes​tio je Sc​hul​zu onog mla​dog ho​mi​ća, ina​če nar​ko​ma​na kome je lova bila pri​je​ko po​treb​na.
Kad se uvje​r io u Sc​hul​zo​ve nas​tra​ne sklo​nos​ti, od​mah je oba​vi​jes​tio ITER o tome da je Sc​hulz ne​po​-
uz​dan, sa​svim ne​po​uz​dan. Zna​te, u ovak​vim pos​lo​vi​ma, sva​ka oso​ba koju je mo​g u​će kom​pro​mi​ti​r a​ti
i uci​je​ni​ti, sa​svim je ne​po​uz​da​na. Dak​le, Nar​del​li je sve iz​veo bri​ljant​no, sve osim ne​ko​li​ko sit​ni​ca.
– Pret​pos​tav​ljam da me ne​će​te mu​či​ti ra​doz​na​loš​ću – pri​po​me​ne Ba​nić.
– Jed​na od tih sit​ni​ca – nas​ta​vi Kos​te​lac – jest to što je do​pus​tio da za Sc​hul​zov ho​mo​sek​su​ali​-
zam doz​na i Kel​ler. I ne samo što je to do​pus​tio, nego je do​pus​tio da se i sni​me oni ble​sa​vi po​la​r o​idi.
I na kon​cu, do​pus​tio je da se sni​mi vi​deo-ka​ze​ta...
– Ali, Nar​del​li je ipak ubio Kel​le​r a! Za​što je to ura​dio pri​je no što je pro​na​šao vi​deo-ka​ze​tu?
– Zato što je bio idi​o t! – ogor​če​no će Kos​te​lac. – Da nije bio idi​o t, ne bi se sve ovo do​g o​di​lo!
Kel​ler ga je na​sa​ma​r io tak​vim dje​čač​kim što​som da se čini ne​vje​r o​jat​nim da pro​fe​si​o na​lac može na​-
sjes​ti na tak​vo šta. Zna​te, prvo su ga obra​đi​va​li u ne​kak​voj ba​r a​ci pod​no Slje​me​na...
– Znam – mir​no će in​s​pek​tor.
– Pa jas​no! Ni​sam li re​kao da ste pra​vi upor​ni pas tra​g ač? – na​smi​je​ši se Kos​te​lac. – Kako nije
htio ni​šta ka​za​ti, pus​ti​li su ga da to​bo​že po​bjeg​ne, a po​tom su ga sli​je​di​li. Na​kon toga ga je Nar​del​li
po​no​vo uhva​tio, pro​na​šao ka​ze​tu i lik​vi​di​r ao ga. Idi​o t!
– Priz​na​jem da mi nije baš jas​no.
– Kel​le​r ov bi​jeg bio je pod kon​tro​lom, što će reći da su ga pus​ti​li da po​bjeg​ne, na​da​ju​ći se da će
ih tako odves​ti do ka​ze​te. Na​kon što je po​bje​g ao, na​le​tio je na ne​kak​vu žen​sku, smo​tao je svo​jim
man​g up​skim šar​mom i us​pio pre​no​ći​ti kod nje. U nje​nom je sta​nu us​pio ukras​ti vi​deo-ka​ze​tu s ro​đen​-
da​nom ne​kak​vog ba​lav​ca. Uva​lio je ka​ze​tu Nar​del​li​ju, a ovaj ga je, brz ka​kav je, smak​nuo a da nije
pro​vje​r io sa​dr​žaj vrp​ce. Za​tim je odve​zao Kel​le​r o​vo ti​je​lo da ga baci pod vlak. I što se do​g o​di​lo?
Čini se da ga je vlak za​hva​tio i us​mr​tio.
– Vi ste vo​di​li sve te groz​ne ope​r a​ci​je? Sve te ot​mi​ce, pro​va​le u sta​no​ve, uboj​stva?
– Ja da sam ih vo​dio? – zgro​zi se Kos​te​lac. – Slu​šaj​te, meni je jed​nom poz​li​lo u ri​bar​ni​ci kad
sam vi​dio kako od​si​je​ca​ju gla​vu ži​vom ša​r a​nu. Ni​sam vam ja za to, sve mi je to odur​no! Ali, šta sam
mo​g ao? O toj ka​ze​ti ovi​si​la je moja sud​bi​na.
 – A tko je onda vo​dio?
– Der Sc​har​fric​h​ter je vo​dio.
– Tko?
– To vam na nje​mač​kom zna​či »krv​nik«. Gos​po​din Ru​di​g er Fro​ebe. Kad god ITER upad​ne u
slič​ne nez​g o​de, na lice mjes​ta do​la​zi gos​po​din Fro​ebe, eg​ze​ku​tor​ski um kom​pa​ni​je.
– I nje​g a sam imao čast upoz​na​ti. U Es​pla​na​di je od​g lu​mio Kel​le​r a, samo da me spri​je​či u pre​-
gle​da​va​nju sobe.
– In​s​pek​to​r e, nis​te li svjes​ni da sva​ka nova či​nje​ni​ca koju doz​na​te sma​nju​je vaše šan​se? Po​vi​jest
in​k​vi​zi​ci​je uči nas da je zna​nje odu​vi​jek bilo opas​no i su​bver​ziv​no. Po​li​tič​ka po​vi​jest ta​ko​đer nam
nudi ne​bro​je​ne slič​ne pri​mje​r e – za​g o​net​no ga od​mje​r i Kos​te​lac po​g le​dom.
– U pra​vu ste – mir​no će Ba​nić. – Ali kako ćete me ubi​ti vi kome poz​li​je kad ša​r a​nu od​si​je​ku...
– Pus​ti​te vi sad ša​r a​ne! – ču​des​no će mir​no Kos​te​lac. – Nu​žda tje​r a čo​vje​ka na sva​šta! Ubi​jem li
vas, mo​žda ću tu neko vri​je​me blju​va​ti, mo​žda ću se one​svi​jes​ti​ti, ali ću se na​kon toga sre​di​ti, umi​ti i
oti​ći s ka​ze​tom... – Mo​r a​te zna​ti – nas​ta​vi di​r ek​tor Mul​ti​ke​ma – da su se s ovom ka​ze​tom moje šan​se
znat​no po​bolj​ša​le. ITER je iz​g ra​dio do​bar i po​uz​dan put za uz​mak. Kom​plet​na do​ku​men​ta​ci​ja je uni​-
šte​na, a po te​me​lji​ma se neće moći po​uz​da​no za​klju​či​ti o čemu se radi... Kad se tome doda da će i vi​-
deo-ka​ze​ta biti uni​šte​na...
– Neće li vas oda​ti ovi do​ma​ći? Mis​lim, ovi koji su pri​mi​li mito.
– Jes​te li ludi?! – za​ču​di se Kos​te​lac. – Ne bude li do​ka​za, tko će se uop​će usu​di​ti pi​ta​ti ih? A da
sami sebi ko​pa​ju jamu pod no​g a​ma?
Shva​tiv​ši da je Kos​tel​če​vo strp​lje​nje pri kra​ju, Ba​nić poče žus​tro raz​miš​lja​ti kako da se iz​vu​če.
Sve što bi mu palo na pa​met či​ni​lo mu se ne​do​volj​no uvjer​lji​vim. Kos​tel​čev re​vol​ver bio je dva-tri
me​tra uda​ljen od nje​g o​va tr​bu​ha, i na sva​ki in​s​pek​to​r ov po​kret mo​g ao je opa​li​ti. Prem​da je di​r ek​tor
za​ci​je​lo bio čo​vjek bez pu​cač​kih is​kus​ta​va, mala uda​lje​nost či​ni​la je pro​ma​šaj go​to​vo ne​vje​r o​jat​nim.
Kad bi bar po​nes​ta​lo stru​je, po​mis​li Ba​nić, ali je ta stvar bila u bož​jim ru​ka​ma, a on se mo​r ao iz​ba​vi​ti
vlas​ti​tim ru​ka​ma.
– Ne bis​te li malo otvo​r i​li pro​zor? – pre​ki​ne ga u raz​miš​lja​nju Kos​te​lac. – Ov​dje je po​pri​lič​no
za​g uš​lji​vo i vru​će.
To je mo​žda ta stvar, po​mis​li Ba​nić pri​la​ze​ći pro​zo​r u. Tre​ba samo ra​ši​r i​ti okna i sko​či​ti do​lje.
– Nis​te mi još rek​li što zna​či »siva zona« – reče ne bi li uljulj​kao Kos​tel​če​vu paž​nju.
Ali, Kos​te​lac kao da je či​tao nje​g o​ve mis​li.
– Sko​či​te li kroz pro​zor – reče daš​ću​ći – neću se mo​r a​ti žu​r i​ti da opa​lim. Za​ci​je​lo ćete slo​mi​ti
nogu, pa ćete biti li​je​pa, ne​po​kret​na meta.
– Zar vam je zlo? – upi​ta ga in​s​pek​tor kad se okre​nuo i vi​dio ga kako te​ško diše.
– Samo mi je malo za​g uš​lji​vo... i... vru​će – ot​po​vr​ne Kos​te​lac oti​r u​ći znoj s lica.
Nije bilo uop​će vru​će. Hla​dan zrak što je na​hru​pio kroz otvo​r e​na okna, ra​s​hla​dio je iona​ko ne​-
za​g ri​ja​nu sobu. Ba​nić htje​de ne​što reći, a onda pri​mi​je​ti kako je Kos​te​lac na​g lo pro​bli​je​dio a oči mu
se za​mu​ti​le. Da nije pri sebi, shva​tio je kad mu se di​r ek​tor Mul​ti​ke​ma obra​tio na čis​tom nje​mač​kom
je​zi​ku:
– Ha​ben Sie vi​el​le​ic​ht eine Ni​tro​glyze​rin​ta​blet​te, bit​te?33
Na​kon toga se nag​nuo na​pri​jed, ne​s​vjes​no po​vu​kao oba​r ač i is​pa​lio hi​tac u sku​pi te​pih, a onda se
stro​va​lio po​tr​bu​ške na pod. Što tre​ba ura​di​ti kod sr​ča​nog na​pa​da, pi​tao se Ba​nić, pre​tu​r a​ju​ći po sje​ća​-
nju dav​no za​bo​r av​lje​no gra​di​vo prve po​mo​ći. Voda? Umjet​no di​sa​nje? Ma​sa​ža srca? Umjes​to sve​g a,
pri​sko​či te​le​fo​nu i na​zo​ve hit​nu po​moć. A onda, ču​de​ći se i sam vlas​ti​toj beš​ćut​nos​ti, mir​no pri​đe ne​-
po​mič​nom Kos​tel​cu, obr​ne ga na leđa i iz dže​pa mu iz​va​di vi​deo-ka​ze​tu.
Ne pre​miš​lja​ju​ći mno​g o, vra​ti se te​le​fo​nu i na​zo​ve stan u Ka​ma​ufo​voj. Javi mu se Ta​ma​r in.
– Kod kuće si? – upi​ta ga in​s​pek​tor, ne pri​mi​je​tiv​ši ko​li​ko je tak​vo pi​ta​nje be​smis​le​no.
– Nego gdje?
– Do​la​zim od​mah! Ot​ka​ži ski​ja​nje! Ovih ćeš dana ima​ti pune ruke pos​la!
 21.

In​s​pek​tor Ba​nić u zim​skom ka​pu​tu i Jo​sip Ta​ma​r in u pi​dža​mi, biv​ši i sa​daš​nji muž Li​di​je Kru​-
hak, sje​di​li su is​pred te​le​vi​zij​skog ekra​na u sta​nu u Ka​ma​ufo​voj uli​ci. Na​kon uobi​ča​je​nih smet​nji na
po​čet​nom di​je​lu vrp​ce, iz​r o​ni jas​na, oš​tra, ali po​ma​lo drh​ta​va sli​ka. Od​mah su pre​poz​na​li Sc​hul​za,
koji je na ovom snim​ku dje​lo​vao mno​g o ne​pri​bra​ni​je i upla​še​ni​je. Vrp​ca je bila snim​lje​na u Ba​ni​ću
ne​poz​na​tom am​bi​jen​tu, mo​žda baš u onoj vili na Tu​škan​cu, a po Sc​hul​zo​vu po​na​ša​nju i po​g le​di​ma
jas​no se osje​ća​la na​zoč​nost dru​g e oso​be, koja nije bila tek obi​čan sni​ma​telj. Ka​me​r a je za​ci​je​lo mo​-
ra​la biti u ruci Bru​ne Kel​le​r a, po​mis​li in​s​pek​tor, naj​e​živ​ši se od »žive« pri​sut​nos​ti čo​vje​ka za či​jim je
»dje​lom« tako dugo i na​por​no tra​g ao.
– Na​dam se da ovaj put nije obič​na na​mje​štalj​ka – reče Ta​ma​r in, usre​do​to​čen na ekran.
– Bilo bi to pre​tje​r a​no – uz​dah​ne Ba​nić.
Sc​hulz se za​pi​lji u objek​tiv i na ne​vid​ljiv znak sni​ma​te​lja poče go​vo​r i​ti:
– Die Gra​uzo​ne ist..34
– Wür​den sie sich vor​stel​len, bit​te35 – pre​ki​ne ga glas koji je mo​r ao pri​pa​da​ti Kel​le​r u.
– Ich he​isse Ger​hard Sc​hulz. Ich bin Be​vol​l​mäc​h​tig​ter von ITER fùr das Pro​jekt Mul​tic​hem. Was
ich nun sage, ist re​ine Wa​hr​he​it, und das kann in der Mul​tic​hem-Do​ku​men​ta​ti​on Über​prüft wer​den...36
– Za​što ne pre​vo​diš? – po​bu​ni se Ba​nić i gur​ne Ta​ma​r i​na lak​tom pod re​bra. Rek​lo bi se da više
nisu su​par​ni​ci, nego dru​g o​vi iz klu​pe pro​vin​cij​ske gim​na​zi​je.
– Nije bilo ni​šta važ​no. Čo​vjek se pred​sta​vio.
Sc​hulz za​ni​je​mi i po​g le​da još jed​nom u sni​ma​te​lja, a onda sa​svim tiho proz​bo​r i:
– Sind Sie sich der Gefä​hr​lic​h​ke​it ihres Un​ter​neh​mens bewu​sst?37
Či​ni​lo se da čeka od​g o​vor, a onda, kad ga nije do​bio, sa​svim ne​volj​ko nas​ta​vi:
– Na gut. Sie sc​ha​ufeln uns be​iden das Grab! Der Plan »Gra​uzo​ne« ist der Code für das Pro​jekt,
das dur​ch die Er​ric​h​tung Mul​tic​hemwer​ks re​ali​sert wird...38
Ta​ma​r in poče pre​vo​di​ti:
– Plan SIVA ZONA je kod​ni na​ziv za pro​jekt koji se tre​ba re​ali​zi​r a​ti iz​g rad​njom ke​mij​ske tvor​-
ni​ce Mul​ti​kem. SIVA ZONA je za​pra​vo ope​r a​ci​ja od​la​g a​nja i po​hra​nji​va​nja di​je​la za​pad​no​evrop​skog
nuk​le​ar​nog ot​pa​da u Ju​g os​la​vi​ji... i to ono​g a vi​so​ke ra​dio-ak​tiv​nos​ti... A objekt Mul​ti​kem nije ni​šta
dru​g o nego de​po​nij, skla​di​šte nuk​le​ar​nog ot​pa​da...
Ta​ma​r in za​us​ta​vi pro​jek​ci​ju i po​g le​da Ba​ni​ća, koji je, bli​jed i ne​po​mi​čan, šu​tio s uga​še​nom ci​-
ga​r e​tom u us​ti​ma.
– Sve vri​je​me sam mis​lio da se radi o ne​kak​voj pri​vred​noj mut​lja​vi​ni – reče in​s​pek​tor, još uvi​-
jek pod doj​mom onog što je čuo.
Ta​ma​r in ga mune ša​kom po nad​lak​ti​ci, a onda odu​šev​lje​no vris​ne:
– Sta​r i moj Nik! Znaš li što ima​mo u ru​ka​ma! Znaš li što ima​mo u ru​ka​ma!
Za​tim pus​ti pro​jek​ci​ju i nas​ta​vi pre​vo​di​ti Sc​hul​zo​ve ri​je​či:
 – Ope​r a​ci​ja je do​g o​vo​r e​na s jed​nom ne​for​mal​nom do​ma​ćom sku​pi​nom, koja ima auto​r i​tet dos​-
ta​tan da se pro​jekt iz​ve​de... Jebo te, pa tu je net​ko upet​ljan do grla... Slu​šaj da​lje: ko​li​či​nu dek​la​r i​r a​nih
ke​mij​skih pro​izvo​da Mul​ti​kem bi pro​izvo​dio na po​moć​noj pro​izvod​noj li​ni​ji u ogra​ni​če​noj kvo​ti,
sve dok ot​pad ne bi bio us​kla​di​šten u do​g o​vo​r e​noj ko​li​či​ni. Na​kon toga pro​izvod​nja bi bila obus​tav​-
lje​na, a Mul​ti​kem lik​vi​di​r an zbog prav​nih, teh​no​lo​ških i fi​nan​cij​skih pro​pus​ta u pro​jek​tu... ali tako da
kriv​nja pad​ne na ITER.
– To su zva​li PRAV​NI PO​VRAT – na​po​me​ne Ba​nić.
Ta​ma​r in na​čas za​us​ta​vi vrp​cu i po​g le​da ga bez​iz​r a​žaj​no, a onda pus​ti Sc​hul​za da da​lje go​vo​r i:
– ... u pos​tup​ku lik​vi​da​ci​je do​ma​ći bi part​ner do​bio ogrom​nu de​viz​nu re​kom​pen​za​ci​ju, a ITER bi
za​dr​žao kon​tro​lu nad objek​tom još duže vri​je​me. O tome kako bi se to iz​ve​lo, pos​to​ji niz raz​li​či​tih
pla​no​va, ali još ni je​dan nije u pot​pu​nos​ti usvo​jen. Po jed​no​me, nak​nad​no bi či​ta​vo po​dru​čje tre​ba​lo
za​tvo​r i​ti zbog opas​nos​ti od ke​mij​ske po​lu​ci​je, ali se čak ni to ne čini pri​hvat​lji​vim, jer ke​mij​ska za​-
ga​đe​nja u si​tu​aci​ji pro​bu​đe​ne eko​lo​ške svi​jes​ti po​di​žu tek ne​što ma​nje pra​ši​ne od nuk​le​ar​nih. Na tom
di​je​lu pro​jek​ta još uvi​jek se radi...
– Kome je tako ne​što mo​g lo pas​ti na pa​met? Ga​do​vi! – mrm​ljao je za sebe Ta​ma​r in.
– Ali, do​bar su kod​ni na​ziv smis​li​li – na​po​me​ne Ba​nić. – Siva zona. Či​tav je kraj mo​g ao pos​ta​ti
opas​no, sivo, be​ži​vot​no po​dru​čje.
– Wie be​ab​sic​h​tig​ten Sie den Ab​fal​l​tran​s​port zu or​ga​ni​si​eren? – za​ču​je se glas Bru​ne Kel​le​r a.
– Pita ga na koji su na​čin na​mje​r a​va​li do​pre​ma​ti ot​pad – objas​ni Ta​ma​r in, a onda od​mah nas​ta​vi
pre​vo​di​ti Sc​hul​zo​vo objaš​nje​nje: – I za to pos​to​je raz​ni pla​no​vi. Naj​bo​ljim se čini pri​je​voz po​seb​nim
ka​mi​o ni​ma, ili bro​dom... u me​tal​nim ba​čva​ma kao uvoz​na si​r o​vi​na za Mul​ti​ke​mo​vu re​do​vi​tu pro​-
izvod​nju. Jas​no, bez ko​nven​ci​o na​li​zi​r a​nih zna​ko​va opas​nos​ti od ioni​zi​r a​ju​ćih zra​če​nja...
– Zar bi se tako ne​što uop​će mo​g lo re​ali​zi​r a​ti? – u ne​vje​r i​ci će Ba​nić.
– Valj​da bi – za​mis​li se Ta​ma​r in. – Ako se ulo​že ve​li​ke pare u šut​nju, ako se sve umo​ta u ša​r e​nu
am​ba​la​žu uvo​đe​nja nove teh​no​lo​g i​je, ako je kon​tro​la sla​ba ili ni​kak​va... Što mis​liš, ko​li​ko je tak​va ot​-
pa​da »pro​da​no« ne​r a​zvi​je​nim zem​lja​ma bez de​mo​kra​ci​je, jav​nos​ti i bez eko​lo​ške svi​jes​ti i os​nov​ne
pojm​lji​vos​ti o opas​nos​ti​ma i po​s​lje​di​ca​ma tak​va im​por​ta? Ako do​bro pla​tiš, lju​di su sprem​ni pri​g r​li​ti
i vlas​ti​tu smrt!
Sc​hulz je još ne​što go​vo​r io o de​ta​lji​ma iz​ved​be, o nad​zor​noj eki​pi i me​ha​niz​mu do​to​ka sred​sta​-
va, ali je na tom di​je​lu snim​ka ima​la jake ton​ske smet​nje, pa su se tek neke ri​je​či ra​zu​mje​le. Na​kon
toga je tona po​sve nes​ta​lo, ali je sli​ka još uvi​jek bila sa​svim ras​poz​nat​lji​va.
– Je​bem mu! – op​su​je in​s​pek​tor. – Da li ti je re​kor​der u redu?
– To je zbog vrp​ce – pro​g un​đa Ta​ma​r in.
Gle​da​li su sli​ku i pra​ti​li Sc​hul​za kako pri​la​zi kuć​nom sefu i iz nje​g a vadi ko​mad kom​pju​tor​skog
pa​pi​r a. Ka​me​r a po​la​ko pri​đe pa​pi​r u i na ekra​nu se uka​že ne​kak​va lis​ta.
– Za​us​ta​vi sli​ku! – upo​zo​r i ga Ba​nić.
Pro​jek​ci​ja se za​us​ta​vi; bio je to do​bar, skup vi​deo-re​kor​der koji je imao sa​vr​še​nu stop-snim​ku.
Na li​je​voj stra​ni lis​te bilo je ot​ku​ca​no se​dam ime​na, a na des​noj su bili bro​je​vi sa mno​g o nula, a
na kra​ju sva​ke ci​fre znak za ame​r ič​ke do​la​r e. Ba​nić pre​poz​na dva-tri ime​na. Među nji​ma bilo je ime
gla​vo​nje koga je sreo u De​li​će​vu ure​du. A Ta​ma​r in kao da je znao sva ime​na. Zviz​ne za​do​volj​no i
klo​pi se dla​no​vi​ma po ko​lje​ni​ma, a onda se okre​ne in​s​pek​to​r u:
– Ti bok​ca! Znaš li ti što je to?
 – Mis​lim da znam...
– To je sen​za​ci​ja koja će eks​plo​di​r a​ti kao bom​ba i raz​ni​je​ti mno​g e gu​zi​ce! To ti je po​pis ime​na
onih koji su pri​mi​li lovu da po​dr​že pro​jekt. Sve ih znam! Na raz​nim su se mjes​ti​ma za​la​g a​li kako bi
olak​ša​li i ubr​za​li re​ali​za​ci​ju. To ti je, sta​r i moj, ako ne zvu​či ble​sa​vo, nuk​le​ar​ni sme​tlar​ski lob​by!
Sme​tla​r i s ab​nor​mal​nim, vr​to​g la​vim kon​ti​ma u stra​nim ban​ka​ma...
Za​tim is​klju​či re​kor​der i pri​ne​se dlan čelu. Prem​da je čas kas​ni​je bio ra​dos​tan, go​to​vo eufo​r i​čan
zbog ne​na​da​nog ot​kri​ća, sad kao da su ga šče​pa​li bez​volj​nost, umor i strep​nja.
– Kak​vi su to lju​di? Kak​vi su to lju​di? – po​nav​ljao je više za sebe. – Tak​vi se pos​lo​vi, pre​ma me​-
đu​na​r od​nim pro​cje​na​ma, is​ka​zu​ju mi​li​jar​da​ma ma​r a​ka. Mo​žda su na taj na​čin htje​li zem​lji osi​g u​r a​ti
pri​je​ko po​treb​ne de​vi​ze... Slu​šaj, Nik, jesu li ti lju​di su​lu​di pa​tri​o ti, ili obič​ni nit​ko​vi?
Ba​nić je i sam raz​miš​ljao o Ta​ma​r i​no​vim pret​pos​tav​ka​ma, a za​tim je us​tao, pro​šao ne​ko​li​ko ko​-
ra​ka po sobi i ra​zo​ča​r a​nim gla​som re​kao:
– Pro​su​di sâm! Što se pak mene tiče... ja sve ma​nje vje​r u​jem u pa​tri​o te, čak i su​lu​de, a sve više u
nit​ko​ve. To ti raš​čis​ti, moje je bilo da pro​na​đem vi​deo-ka​ze​tu. Eto, imaš pri​li​ku da sko​r o pe​de​set go​-
di​na pos​li​je rata pos​ta​neš na​r od​ni he​r oj!
Ta​ma​r in se gor​ko na​smi​je, pri​đe bi​feu, iz​va​di bocu i dvi​je ča​ši​ce. Na boci je bila Mar​tel​lo​va eti​-
ke​ta. Na​to​či piće i is​pi​je jed​nu od ča​ši​ca na​iskap. Ba​nić ga je gle​dao, os​lo​niv​ši se o ka​lje​vu peć, koju
je po​li​ti​čar za​ci​je​lo dao sam ugra​di​ti u novi stan. Sje​ti se ko​nač​no ski​nu​ti ka​put.
– Zar ti ne​ćeš? – po​ka​že Ta​ma​r in na punu ča​ši​cu.
Ba​nić mu ne od​g o​vo​r i, nego, kao da se u taj čas ne​čeg sje​tio, reče:
– Valj​da su radi toga gra​di​li tvor​ni​cu iz​nad na​pu​šte​nog rud​ni​ka...
– Gra​di​li su je iz​nad rud​ni​ka? – za​ču​di se Ta​ma​r in.
– Jest. Dav​no na​pu​šten rud​nik lig​ni​ta.
– Mo​žda su na​mje​r a​va​li naj​vru​ći dio ot​pa​da stav​lja​ti u be​ton, ko​jim bi injek​ti​r a​li hod​ni​ke rud​ni​-
ka.
– Kako se uop​će us​kla​di​šta​va nuk​le​ar​ni ot​pad? – iz​ne​na​da će in​s​pek​tor, koji je o sve​mu tome
imao tek ne​jas​ne poj​mo​ve.
– Ni​ka​ko! – reče Ta​ma​r in, na​to​čiv​ši sebi još pola ča​ši​ce Mar​tel​la. – To je naj​ve​ći pro​blem da​-
naš​njih po​sjed​ni​ka nuk​le​ar​ne teh​no​lo​g i​je. Ko​la​ju i smje​nju​ju se raz​li​či​te teh​no​lo​ške ide​je, od ko​jih ni
jed​na nije do​volj​no pri​hvat​lji​va. Prvo su na​mje​r a​va​li pa​ki​r a​ti ot​pad u po​seb​ne kon​tej​ne​r e i po​ta​pa​ti
ga u oce​an​ske du​bi​ne. Za​tim su smje​r a​li lan​si​r a​ti ga u sve​mir; os​ta​klji​va​ti ga u ve​li​ke blo​ko​ve i od​la​-
ga​ti u se​iz​mič​ki sta​bil​no pod​zem​lje. Ame​r i​kan​ci su ga po​ku​ša​va​li uba​ci​va​ti u pod​zem​ne for​ma​ci​je
soli, ali i to je po​ka​za​lo ve​lik niz ne​dos​ta​ta​ka... Ovo s Mul​ti​ke​mom pod​sje​ća me na šved​ski pro​jekt
traj​nog skla​di​šta, ne​sa​vr​še​nog, kao što su i sva os​ta​la. Znaš u čemu je os​nov​ni pro​blem?
– U čemu?
– U »am​ba​la​ži«. Nema na svi​je​tu tak​vog ma​te​r i​ja​la čiji bi vi​jek tra​ja​nja bio duži od vre​me​na po​-
treb​nog da ra​dio-ak​tiv​nost od​lo​že​nog ot​pa​da pad​ne na pri​hvat​lji​vu mje​r u. Zna​či, am​ba​la​ža i sta​bil​-
nost mjes​ta mo​r a​li bi tra​ja​ti na ti​su​će go​di​na. A što se sve može do​g o​di​ti u ne​ko​li​ko ti​su​ća go​di​na? U
po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko mi​le​ni​ja pro​pa​le su mno​g e ci​vi​li​za​ci​je, ri​je​ke su skre​nu​le svo​je to​ko​ve, po​tre​si i
dru​g e ka​tak​liz​me pro​mi​je​ni​li iz​g led kra​je​va. O tome što sve mogu uči​ni​ti rat​na ra​za​r a​nja, da i ne go​-
vo​r im. Kak​vu šan​su ima​ju me​tal​na ba​čvi​ca i be​ton​ski blok su​o če​ni s ne​iz​vjes​noš​ću na​r ed​nih mi​le​ni​-
ja? A da i ne go​vo​r i​mo o tome da bi taj ITER-ov de​po​nij mo​g ao net​ko sprč​ka​ti već da​nas ili su​tra...
 – Ot​kud sve to znaš? – is​kre​no se za​ču​di Ba​nić.
– Pa, poz​na​to ti je da sam u po​s​ljed​nje vri​je​me po​dos​ta igrao na eko​lo​šku kar​tu!
Da, u pra​vu je, po​mis​li Ba​nić, on je odu​vi​jek igrao na neku kar​tu, koja je u da​nom tre​nu pred​-
stav​lja​la vri​jed​nost. On je uvi​jek bio ne​što is​pred os​ta​lih, ma​kar za pola ko​r a​ka, tek to​li​ko da bude
nov i na​pre​dan a da is​to​dob​no ne bude he​r e​tik.
Ba​nić pri​đe svo​joj ča​ši​ci, po​dig​ne je i kroz nju po​g le​da Ta​ma​r i​na. U žu​tom sja​ju fran​cu​skog ko​-
nja​ka, Ta​ma​r in je iz​g le​dao si​ću​šan i du​bio je na gla​vi. In​s​pek​tor vra​ti ne​dir​nu​to piće na stol i uz​dah​-
ne.
– Do​bro, i kak​ve su tu onda kon​kret​ne opas​nos​ti po oko​li​nu?
– Opas​nos​ti su la​tent​ne. Nas​ta​ju kad se ra​dio-ak​tiv​nost os​lo​bo​di, od​nos​no kad de​po​nij »pro​cu​r i«.
Šez​de​se​tih go​di​na je​dan je naš on​ko​lo​ški la​bo​r a​to​r ij na kraj​nje neo​d​g o​vo​r an na​čin po​hra​nio oz​r a​če​-
ni ot​pad u bli​zi​ni na​se​lje​na mjes​ta. U po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko de​ce​ni​ja u mjes​tu je dras​tič​no po​r as​tao
broj ma​lig​nih obo​lje​nja, oso​bi​to le​uke​mi​je...
– Le​uke​mi​je?! – zna​čaj​no će Ba​nić, pa po​no​vo pri​hva​ti čašu, za​vr​ti je na po​vr​ši​ni sto​la i uz​r u​ja​-
no je još jed​nom od​lo​ži.
– Da, baš le​uke​mi​je! – po​t​vr​di Ta​ma​r in, a onda zas​ta​ne, shva​tiv​ši koji su raz​lo​zi uz​ne​mi​r i​li nje​-
go​va škol​skog dru​g a.
– Valj​da će su​tra s ma​lom biti sve u redu – reče Ba​nić, nat​mu​r en i za​bri​nut.
– Hoće, hoće – umi​r i​vao ga je Ta​ma​r in, iako se vi​dje​lo da mis​li na ne​što dru​g o. Za​ci​je​lo se već
vi​dio kako na su​traš​njem sas​tan​ku, okru​žen za​pa​nje​nim li​ci​ma i no​vi​na​r i​ma, čiji fle​še​vi blje​ska​ju, si​-
je​če gla​ve nuk​le​ar​nog lob​byja i ra​zot​kri​va sram​nu ra​bo​tu, čije je groz​ne po​s​lje​di​ce upra​vo on spri​je​-
čio.
– Slu​šaj, Nik – iz​ne​na​da će. – Ovih ću dana stvar​no ima​ti pos​la. Za​što ne bi ti odveo malu na ski​-
ja​nje? Do​bro će ti doći od​mor. Na​r av​no, budu li joj na​la​zi u redu.
– Ja ne ski​jam – gor​ko se na​smi​je​ši in​s​pek​tor. – I ne igram te​nis.
Ta​ma​r in ga po​g le​da kao da je re​kao ne​što po​sve glu​po, a onda po​mir​lji​vim gla​som reče:
– Mo​že​te se i gru​da​ti.
– Mo​žda ćemo se i gru​da​ti – reče Ba​nić, nav​la​če​ći ka​put. – Uzet ću ka​ze​tu da je još no​ćas is​ko​pi​-
ram. Su​tra uju​tro ćeš do​bi​ti ko​pi​ju. I doći ću... doći ću da te vi​dim ka​kav si...
– Što, ka​kav sam?
– Pa, su​tra na tom sas​tan​ku. Mo​r aš ih ras​pa​li​ti pra​vo u gla​vu.
Ta​ma​r in se sa​mo​do​pad​no na​smi​jao; on je do​bro znao kako se to radi, tu za nje​g a nije bilo taj​ni.
– Poz​dra​vi Niku, kad se vra​ti – reče otva​r a​ju​ći vra​ta stu​bi​šta. – Mo​žeš i... i Li​di​ju.
A onda po​la​ko siđe na uli​cu. Na li​je​voj stra​ni vi​dio je kako Vla​škom uli​com jure auto​mo​bi​li, a
na des​noj osvi​jet​lje​ne pro​zo​r e ro​di​li​šta u Pe​tro​voj uli​ci sa sjen​ka​ma no​vo​pe​če​nih maj​ki. Iz​nad nje​g a
bio je ve​dar svod, osut da​le​kim, žmir​ka​vim, zim​skim zvi​jez​da​ma. Bilo je hlad​no, ali se duga, do​sad​-
na, nez​dra​va ma​g la di​g la i nes​ta​la.
Znao je da no​ćas mora na​pi​sa​ti iz​vje​štaj, koji će su​tra rano iz​ju​tra os​ta​vi​ti na De​li​će​vu sto​lu.
Prem​da ga je to u po​s​ljed​nje vri​je​me mu​či​lo, ipak se na​dao da je De​lić »čist«, da je samo na​sjeo na
uvje​r a​va​nja auto​r i​te​ta. Kao što je i sam re​kao, dao se im​pre​si​o ni​r a​ti, i to mu mo​žda ne tre​ba za​mje​r i​-
ti, tâ tko od nas nije bar jed​nom žmir​nuo pred sjaj​nim svje​tlom ko​jeg od mno​g ih po​li​tič​kih auto​r i​te​-
ta? Dak​le, ipak će mu dati taj iz​vje​štaj, a s njim i dio sla​ve, do​du​še – ma​nji dio, jer vrh​nje će iona​ko
obra​ti Ta​ma​r in.
Zas​ta​ne na uglu i pri​pa​li ci​g a​r e​tu. Ve​li​ka crna mač​ka šmug​ne mu po​r ed noge, po​ju​r i bez​g la​vo na
ces​tu i nes​ta​ne pod ko​ta​či​ma ju​r e​ćeg auto​mo​bi​la. In​s​pek​to​r u se na​čas uči​ni da je smrt za​pra​vo sa​svim
obič​na, sve​pri​sut​na okol​nost svag​daš​njeg ži​vo​ta.
 22.

Tu noć prob​dio je in​s​pek​tor Ba​nić nad svo​jom por​tabl pi​sa​ćom ma​ši​nom, kuc​ka​ju​ći iz​vje​štaj za
pret​pos​tav​lje​nog. Mno​g o, za​pra​vo ne​umje​r e​no je pu​šio, ali al​ko​hol nije ni tak​nuo. U jed​nom času,
za​dub​ljen u šest ot​ku​ca​nih stra​ni​ca iz​vje​šta​ja, uči​ni mu se da za​pra​vo piše uz​bud​ljiv kri​mi​na​lis​tič​ki
ro​man, ali se onda na​smi​je tak​voj dje​ti​njas​toj pret​pos​tav​ci – nije to bio kri​mić nego suh, ne​na​šmin​-
kan, su​r ov ži​vot!
U tri je na​zvao bol​ni​cu da se ras​pi​ta o Kos​tel​če​voj sud​bi​ni.
Si​ni​ša Kos​te​lac nije iz​dr​žao novi sr​ča​ni na​pad. Umro je, ali, nije li to bio is​hod koji bi mo​žda i
on sam oda​brao, su​o čen sa sram​nom pro​paš​ću Mul​ti​ke​ma? Shva​tiv​ši da je Kos​tel​če​vom smr​ću pro​-
pao i sta​no​vit niz do​ka​za, Ba​nić se vra​ti već is​pi​sa​nim stra​ni​ca​ma i une​se ne​ko​li​ko iz​mje​na i is​pra​va​-
ka. Una​toč sve​mu, bit je os​ta​la ista, a o pra​ved​noj ras​po​dje​li kriv​nje neka bri​nu sud i po​r o​ta! O prav​-
nim kon​zek​ven​ca​ma ni​ka​da nije vo​lio raz​miš​lja​ti, jer je znao da pod ka​pom ne​be​skom nema kriv​nje
koja ne bi ima​la i svo​je in​tim​no, bol​no oprav​da​nje.
U če​ti​r i uju​tro otvo​r io je pro​zor kako bi obla​ci ni​ko​tin​skog dima mo​g li iz​a​ći na​po​lje. A onda je
na​čas zas​tao i po​g le​dao do​lje, u dvo​r i​šte. Na uže​tu, na ko​jem je su​sje​da vje​ša​la čis​to rub​lje, sje​di​le su
če​ti​r i crne, tus​te vra​ne i kao da su ga mo​tri​le.
Sta​vio je iz​vje​štaj u fas​cikl i za​tvo​r io pro​zor, a na​kon toga, ona​ko obu​čen, po​ku​šao zas​pa​ti. Us​-
pio je tek za​dri​je​ma​ti pola sata, ili čak ma​nje, a onda je otvo​r io oči i za​g le​dao se u rupu koju je na​-
pra​vio Kos​tel​čev me​tak. Hi​tac je upro​pas​tio sku​po​cje​ni per​zij​ski sag, je​di​nu us​po​me​nu na po​koj​nu
maj​ku.
U šest uju​tro, pri​je svih, bio je već u ure​du. De​žur​ni ga je odveo do sobe gdje su bili vi​deo-re​-
kor​de​r i i on od​mah na​pra​vi tri ko​pi​je, a ku​ti​je za​li​je​pi vrp​com na ko​joj je pi​sa​lo »Stro​g o po​vjer​lji​-
vo«. Za​tim jed​noj ko​pi​ji pri​lo​ži iz​vje​štaj, jed​nu sta​vi u džep za Ta​ma​r i​na, a ori​g i​nal i tre​ću ko​pi​ju za​-
klju​ča u la​di​cu. Pri​je no što se De​lić po​ja​vio, os​ta​vi iz​vje​štaj i ka​ze​tu nje​g o​vom po​moć​ni​ku, a po​tom
iz​a​đe na uli​cu.
Ma​g le više nije bilo, ali se po​no​vo na​o bla​či​lo. Iz tmas​tih obla​ka koji su od​g o​di​li svi​ta​nje, po​ku​-
lja​le su gus​te pa​hu​lje sni​je​g a. Pra​vo ro​man​tič​no ju​tro za one ko​ji​ma su okol​nos​ti do​pu​šta​le da se
osje​ća​ju ro​man​tič​no. On se pak osje​ćao muč​no i tje​skob​no. Po​pio je kavu u su​sjed​nom ka​fi​ću, a onda
se sje​tio da već dugo nije ni​šta jeo. Na​r u​čio je to​ast, ali ga je već na​kon dva-tri za​lo​g a​ja mo​r ao od​lo​-
ži​ti. Iz​a​đe na uli​cu i ot​pu​ti se pje​ši​ce pre​ma Gor​njem gra​du; sjed​ni​ca Ta​ma​r i​no​va »ko​mi​te​ta« ili »sa​-
vje​ta« bila je za​ka​za​na za osam i tri​de​set. Na Trgu je ku​pio no​vi​ne i pre​le​tio po nas​lo​vi​ma iz vanj​ske
i do​ma​će po​li​ti​ke, shva​tiv​ši da su se stva​r i sa​svim pro​mi​je​ni​le. Ne​koć su nas​lo​vi iz vanj​ske po​li​ti​ke
bili pre​pu​ni raz​nih stra​ho​ta, dok je u do​ma​ćoj sfe​r i vla​dao tra​jan i ne​pro​mjen​ljiv mir bal​kan​ske idi​le.
Sad je bilo obrat​no. Iz​g u​žva no​vi​ne i baci ih u ko​ša​r u za sme​će, pa kre​ne pre​ma stu​ba​ma što su vo​di​le
na Gor​nji grad.
Sjed​ni​ca samo što nije po​če​la. Po ža​mo​r u su​di​o ni​ka i trč​ka​r a​nju no​vi​na​r a dalo se nas​lu​ti​ti da se
spre​ma ne​što ne​sva​ki​daš​nje. Da se sve zbi​lo pri​je pet ili de​set go​di​na, po​mis​li in​s​pek​tor, stvar bi bila
ri​je​še​na iza za​tvo​r e​nih vra​ta i od sve​g a bi os​tao tek po koji is​kriv​lje​ni trač, koji se po​zi​va na na​vod​ne
auto​r i​te​te. A da​nas će no​vi​na​r i na​g la​vač​ke ju​r i​ti do pr​vog te​le​fo​na da što pri​je iz​vi​jes​te re​dak​ci​ju o
sen​za​ci​o nal​noj no​vos​ti.
 Ta​ma​r i​na je sreo na sa​mom ula​zu u dvo​r a​nu kako ner​voz​no puši i po​g léda pre​ma dru​g om kra​ju
hod​ni​ka. Brzo je shva​tio da Ta​ma​r in čeka upra​vo nje​g a.
Poz​dra​vio ga je i pru​žio mu vi​deo-ka​ze​tu, a onda je i sam za​pa​lio ci​g a​r e​tu. Po​g le​da​ju​ći na sa​to​-
ve i ga​se​ći ci​g a​r e​te lju​di su po​la​ko po​če​li ula​zi​ti u dvo​r a​nu; či​ni​lo se da Ta​ma​r in na​mje​r a​va ući po​s​-
ljed​nji.
– Nik, bilo bi do​bro da i ti su​dje​lu​ješ... ili bar pri​sus​tvu​ješ – go​to​vo će umol​nim gla​som Ta​ma​-
rin. – Po​ma​lo me strah pi​ta​nja koja će mi pos​tav​lja​ti... a ti si bo​lje upoz​nat sa svi​me...
– Ti si kao po​li​ti​čar bio pri​si​ljen od​g o​va​r a​ti i na ku​di​ka​mo teža pi​ta​nja, pa si se uvi​jek znao sna​-
ći – od​vra​ti in​s​pek​tor.
– Zna​či, ne​ćeš?
Sada su već bili sami na hod​ni​ku. Tada se na onom di​je​lu hod​ni​ka, gdje se na​la​zi​lo stu​bi​šte, po​-
ja​vi usop​lje​na pri​li​ka dru​g a De​li​ća.
Ta​ma​r in ga po​g le​da, brzo uga​si ci​g a​r e​tu i uđe u dvo​r a​nu, gdje se ža​mor brzo sti​šao.
– Ni​ko​la, pro​či​tao sam iz​vje​štaj i pre​g le​dao ka​ze​tu. Tvoj sam duž​nik. Prem​da sam te ši​ka​ni​r ao,
odu​vi​jek sam znao da si ti moj naj​bo​lji ka​dar – go​vo​r io je De​lić, još uvi​jek daš​ću​ći.
– Ka​dar! – pos​prd​no će in​s​pek​tor, a onda sta​vi prst na usta po​ka​zu​ju​ći De​li​ću da za​šu​ti. – Slu​šaj​-
te, sada će bom​ba eks​plo​di​r a​ti!
Kroz po​lu​o tvo​r e​na vra​ta čuo je ra​van, mo​no​ton, ali auto​r i​ta​ti​van glas Jo​si​pa Ta​ma​r i​na:
– Dru​g a​r i​ce i dru​g o​vi! Iz​ne​nad​ne, no​vo​nas​ta​le okol​nos​ti tje​r a​ju me da da​naš​nji dnev​ni red pot​-
pu​no sus​pen​di​r am i pred​lo​žim vam novi, koji ima jed​nu je​di​nu toč​ku koja gla​si: »Siva zona«...
Nas​tao je ta​jac, vje​r o​jat​no pro​uz​r o​čen neo​bič​nim na​zi​vom toč​ke koja je za​pre​ma​la či​tav dnev​ni
red.
Ta​ma​r in nas​ta​vi:
– Mo​lim vas da ovu iz​mje​nu od​mah usvo​ji​te, zbog nje​ne pri​o ri​tet​nos​ti, koju ću vam za ne​ko​li​ko
tre​nu​ta​ka uči​ni​ti oči​g led​nom...
Shva​tiv​ši da ov​dje više nema što tra​ži​ti, Ba​nić se okre​ne i pođe po​la​ko pre​ma stu​bi​štu. De​lić je
ska​ku​tao za njim, tru​de​ći se da ga ras​tre​se​ni Ba​nić bar pri​mi​je​ti. Prvi put u ži​vo​tu bio je pri​mo​r an na
ulo​g u po​dre​đe​nog. Siš​li su niza stu​be i iz​aš​li na​po​lje a da Ba​nić ni jed​nom ges​tom nije po​ka​zao da je
De​li​ća pri​mi​je​tio.
– Sada ćemo tu do​lje is​tru​si​ti po jed​nu, go​vo​r io je De​lić – da se malo pri​be​r e​mo. Bo​g a​mi, ho​će​-
mo!
Ba​nić je šut​ke ko​r a​čao pre​ma us​pi​nja​či ko​jom se spu​šta​lo u Do​nji grad.
– Čuo si što sam re​kao?
– Pa, zna​te da uop​će ne pi​jem – pro​mrm​lja in​s​pek​tor, ne zna​ju​ći da li ga je »gaz​da« uop​će čuo.
– Do​bro! Onda ne​će​mo! Ide​mo sada na​trag u ured da ovu stvar za​jed​no pri​ve​de​mo kra​ju – reče
De​lić kad su se naš​li is​pred ula​za u us​pi​nja​ču.
– Ima​te iz​vje​štaj i ka​ze​tu, pa sre​di​te sve sami – reče Ba​nić, pro​pu​šta​ju​ći De​li​ća da uđe u ka​bi​nu
us​pi​nja​če. – One​s​vje​šta​va​li su me, pu​ca​li po meni, po​ku​ša​li me ubi​ti, za​ma​lo da ni​sam na​vu​kao upa​lu
plu​ća i ni​šta me više u vezi s tom je​be​nom stva​r i ne za​ni​ma! Vi bu​di​te eg​ze​ku​tor, ja sam pre​umo​r an!
Re​kav​ši to zas​ta​ne pro​pu​šta​ju​ći ZET-ovog služ​be​ni​ka da za​tvo​r i vra​ta ka​bi​ne. Ka​bi​na se za​tre​se i
la​g a​no kre​ne do​lje, od​no​se​ći De​li​ća, nosa pri​pi​je​na uz stak​lo i po​g le​da upr​tog u svo​g a naj​bo​ljeg čo​-
vje​ka, koji ga ni ovaj put nije pos​lu​šao.
In​s​pek​tor Ba​nić se okre​ne i iz​a​đe iz ZET-ove ku​ći​ce.
Kula Lo​tr​š​čak, pod zas​to​r om od snjež​nih pa​hu​lji​ca, pod​sje​ća​la je na ča​r ob​no-ki​čast sa​dr​žaj stak​-
le​nih ku​g li što su se ne​koć dav​no pro​da​va​le kao su​ve​ni​r i. Sta​ne na ras​križ​ju i po​g le​da pre​ma Mar​ko​-
vu trgu; sred gus​ta sni​je​g a cr​k​va se je​dva na​zi​r a​la. A onda, kad je već htio kre​nu​ti do​lje, pre​ma stu​ba​-
ma, na nje​g a na​le​ti sva za​di​ha​na i uz​bu​đe​na Li​di​ja. Sta​la je, pre​di​šu​ći.
– Tra​ži​la sam te gore, kod Jo​si​pa... rek​li su mi da si ovaj čas oti​šao... a imam tako važ​ne stva​r i...
Ba​nić je po​g le​da; zar je mo​g u​će da je i nju pro​past Mul​ti​ke​ma to​li​ko uz​bu​di​la?
– Na​la​zi su u redu! – go​vo​r i​la je br​zim, raz​dra​g a​nim gla​som. – Ču​ješ li, Ni​ko​la, Nika je sa​svim
zdra​va! Sve je u redu!
– Zbi​lja! – po​sko​či on. – Pa što su onda...
– Ne znam! Ne​što su kri​vo in​ter​pre​ti​r a​li... objaš​nja​va​li su mi, ali ih ni​sam ra​zu​mje​la. Na​kon le​-
uke​mi​je, po​miš​lja​li su na ne​kak​vu mo​no​nuk​le​o zu... ali... nema veze... Nika je sa​svim zdra​va!
Odu​šev​ljen, ću​te​ći kako mu ne​ka​kav te​žak te​r et pada s ple​ća, on je za​g r​li, a po​tom se na​kaš​lje i
brzo po​vu​če, svjes​tan da na tu vr​stu in​tim​nos​ti više nema pra​va.
Njen po​g led kao da mu je go​vo​r io: »Nema veze, stva​r i su bar na tren kao što su ne​koć bile!»
– Kamo si kre​nuo? – upi​ta ona i da​lje na​smi​ja​na, ra​dos​na.
– Kući – sleg​ne on ra​me​ni​ma, kao da mu je ne​ugod​no. – Kraj​nje je vri​je​me da se nas​pa​vam.
– Ne​maš kola?
– Po​no​vo sam ih upro​pas​tio.
– Haj​de! – uhva​ti ga ona pod ruku. – Tu je Jo​si​pov BMW. Ja ću te odves​ti. Ti si bio kod mene,
red je da i ja vi​dim gdje ti sta​nu​ješ.
Ne​ma​ju​ći sna​g e da je od​bi​je, on se po​ko​r i i kre​ne s njom.
Sku​pi BMW je tiho preo, la​g a​no kli​ze​ći niz Mes​nič​ku uli​cu, a bri​sa​či su ku​pi​li gus​ti sni​jeg, kvr​-
c​ka​ju​ći rav​no​mjer​nim, us​pav​lju​ju​ćim rit​mom. Ne​ko​li​ko puta mu je gla​va klo​nu​la od umo​r a. Ona se,
vi​djev​ši ga kako dri​je​ma, tiho na​smi​ja​la.
– Umo​r an sam – prav​dao se on. – A mis​lim da imam i tem​pe​r a​tu​r u.
– Ne​maš! – reče ona, po​lo​živ​ši mu dlan na čelo. – To ti se čini, od umo​r a. Jo​sip je ju​tros re​kao
Niki da ima sjaj​nog tatu, i ona je bila tako po​nos​na... Re​kao joj je da ćeš je po​ves​ti na ski​ja​nje...
– To joj je re​kao? – za​ču​di se Ba​nić.
– Zar nije is​ti​na?
– Pa, valj​da jest – pre​da se on. – Po​li​ti​ča​r i​ma tre​ba koji put i vje​r o​va​ti!
Sta​li su pred nje​g o​vim sta​nom u Ko​sir​ni​ko​voj. On iz​a​đe iz kola, a onda, ko​le​ba​ju​ći se ne​ko​li​ko
ča​sa​ka, reče:
– Ho​ćeš li mo​žda na kavu?
Li​di​ja hi​tro is​ko​či iz kola, za​lu​pi vra​ti​ma i za​klju​ča ih.
Ušli su u stan i on se na​čas pos​ti​di op​ćeg ra​su​la i ne​r e​da u nje​mu. U po​s​ljed​nje vri​je​me nije uop​-
će imao vre​me​na da pos​pre​mi stan, ali je znao da to ne bi bio ni​ka​kav iz​g o​vor. Jer, da je i imao vre​-
me​na, te​ško da bi sta​nje bilo bit​no dru​g a​či​je.
– Ti pri​leg​ni, a ja ću sku​ha​ti kavu – reče ona, pra​ve​ći se da nije pri​mi​je​ti​la ne​r ed.
Iz​va​lio se u fo​te​lju, osje​ća​ju​ći kako se od sna neće moći dugo bra​ni​ti. Kad se vra​ti​la s po​su​dom
iz koje je mi​r i​sa​la i pu​ši​la se kava, i sa dvi​je praz​ne ša​li​ce što ih je za​ci​je​lo mo​r a​la na br​zi​nu opra​ti,
on ju je je​dva pri​mi​je​tio.
Pi​juc​ka​la je kavu, brb​lja​la o ne​važ​nim stva​r i​ma, i da​lje sret​na što se po​du​g a mora Ni​ki​ne bo​les​ti
tako po​volj​no raz​r i​je​ši​la. On nije ni pri​čao ni pio, nego ju je gle​dao kroz po​lu​s​klop​lje​ne kap​ke, tek tu
i tamo od​g o​va​r a​ju​ći sa »da« ili »ne«.
– Ti si mr​tav umo​r an! – na kon​cu će ona, shva​tiv​ši valj​da da od raz​g o​vo​r a neće biti ni​šta. –
Idem! Su​tra ću te na​zva​ti da se do​g o​vo​r i​mo o ski​ja​nju.
– Tiho za​tvo​r i vra​ta! – reče joj on go​to​vo u snu; reče joj baš ona​ko kao što joj je ne​koć go​vo​r io,
kad bi do​šao uju​tro, na​kon noći pro​ve​de​ne na pos​lu.
Čuv​ši to, ona se stre​se od ne​la​g o​de, ili od us​po​me​na koje ni​kad neće moći za​bo​r a​vi​ti, po​g le​da
ga na​čas, pa kad shva​ti da je zas​pao, po​g la​di ga po kosi, iz​a​đe i tiho za so​bom za​tvo​r i vra​ta.
Pro​bu​dio se tek pred ve​čer. Osje​ćao se sa​svim do​bro i prvi put na​kon to​li​ko vre​me​na bio je gla​-
dan. Oti​šao je u ku​hi​nju, u hlad​nja​ku pro​na​šao ko​ma​dić sira, sta​vio ga iz​me​đu dva ko​ma​da dvo​pe​ka i
vra​tio se u sobu. Raz​miš​ljao je o slu​ča​ju koji je upra​vo raz​r i​je​šio. Sve se uk​la​pa​lo, sve je bilo jas​no,
ali mu se či​ni​lo da mu ipak jed​na bit​na stvar ne​dos​ta​je. Ne​dos​ta​ja​la mu je pra​va sli​ka Bru​ne Kel​le​r a,
ono što se ti​ca​lo nje​g o​va ljud​skog, mo​r al​nog pro​fi​la, dak​le ono što lo​g i​ci zlo​či​na nije mo​g lo ni​šta
do​da​ti i ni​šta odu​ze​ti, ali bez čega se sav smi​sao do​imao ne​ka​ko okr​njen, ne​do​r e​čen...
Tko je za​pra​vo bio Bru​no Kel​ler, i koji su ga to unu​tar​nji mo​ti​vi nag​na​li da po​kre​ne me​ha​ni​zam
koji će ga i sa​mog smr​vi​ti? Jer, ako je u ovom slu​ča​ju bilo mjes​ta za hra​bre, onda ono nije pri​pa​da​lo
ni nje​mu – Ba​ni​ću, ni služ​bi, ni Ta​ma​r i​nu... Dak​le, ako je pos​to​ja​lo ma​kar jed​no mjes​to za he​r o​je,
onda je ono pri​pa​da​lo samo Bru​ni Kel​le​r u. Apa​trid, le​g i​o nar, muć​ka​r oš, skit​ni​ca i osam​lje​nik, u jed​-
nom času mora da se sje​tio svo​je dav​ne treš​nje​vač​ke uli​ce, svog bo​so​no​g og dje​tinj​stva, pe​r i​fe​r ij​ske
idi​le sa​či​nje​ne od tuč​nja​va ri​val​skih dru​ži​na, pr​vih ame​r ič​kih fil​mo​va, kose na​ma​za​ne bri​ljan​ti​nom i
lo​šeg pri​je​ma stra​nih sta​ni​ca na ko​ji​ma se vr​tje​la glaz​ba El​vi​sa Pres​leyja. Sje​tio se toga i čvr​sto od​lu​-
čio da taj je​di​ni ne​pa​tvo​r e​ni su​ve​nir ne pro​da za šaku tran​s​na​ci​o nal​nih nov​ča​ni​ca. Sa su​ma​nu​tom
upor​noš​ću us​pio je iz​nu​tra ra​zjes​ti taj trust zla, da bi kao na​g ra​du do​bio tek ano​nim​nost i klo​r al​hi​-
drat​nu euta​na​zi​ju kak​va se daje one​mo​ća​lim psi​ma.
Osje​ti kako ga po​no​vo obu​zi​ma zlo​vo​lja. Upa​lio je ci​g a​r e​tu i uklju​čio te​le​vi​zor. Još nije bilo
vri​je​me Dnev​ni​ka, ali su na Pr​vom pro​g ra​mu ne​pre​kid​no emi​ti​r a​li vi​jes​ti o sen​za​ci​ji koju je ju​tros
lan​si​r ao Jo​sip Ta​ma​r in. Na ekra​nu se vi​dje​la snim​ka Mul​ti​ke​mo​va gra​di​li​šta pu​nog mi​li​ci​je i ci​vi​la
koji su ne​što sni​ma​li i pre​mje​r a​va​li. Tko zna jesu li ču​va​r i uhap​še​ni, ili su us​pje​li na vri​je​me zbri​sa​ti,
pi​tao se in​s​pek​tor, o tome u vi​jes​ti​ma nije bilo ni​šta re​če​no. Za​tim je mlad, za​jed​ljiv spi​ker go​vo​r io o
ka​tas​tro​fal​noj ne​bri​zi, ne​dos​tat​ku kon​tro​le i pro​pus​ti​ma či​nje​nim pri ugo​va​r a​nju pos​la s ITER-om.
Oti​šao je u ku​hi​nju kako bi spra​vio još je​dan sen​dvič. Tra​že​ći či​ta​ve ko​ma​de dvo​pe​ka, čuo je
spi​ke​r a kako na​vo​di ime​na osum​nji​če​nih i pri​tvo​r e​nih po​je​di​na​ca. Za​tim su na​iz​mjen​ce go​vo​r i​li Ta​-
ma​r in i De​lić, ni​jed​nom ne spo​me​nuv​ši nje​g a, in​s​pek​to​r a. Ali, nije im to za​mje​r io; ra​di​lo se o pu​bli​-
ci​te​tu ko​jeg se on odu​vi​jek briž​no klo​nio. Za​tim je, uz sa​svim ne​po​vo​ljan ko​men​tar, po​ka​za​na sli​ka
po​koj​nog Kos​tel​ca, da bi na​kon toga ka​me​r a ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka kru​ži​la po unu​traš​njos​ti na​g o​r je​lih
pros​to​r i​ja Mul​ti​ke​ma. Po​tom su, agil​ni kao i uvi​jek, po​ka​za​li ne​ko​li​ko in​se​r a​ta iz stra​nog TV-pro​g ra​-
ma. Je​dan mr​šav, sim​pa​ti​čan tip pe​de​se​tih go​di​na, is​pod či​jeg se lica mo​g ao pro​či​ta​ti titl po ko​jem se
vi​dje​lo da je pred​stav​nik ITER-a, sve​ča​no je iz​ja​vio da je tran​s​na​ci​o nal​na agen​ci​ja ITER vo​di​la s
Mul​ti​ke​mom samo na​čel​ne pre​g o​vo​r e o ula​g a​nju u objek​te ke​mij​ske in​dus​tri​je. To se zove »put uz​-
ma​ka«, na​smi​je se u sebi Ba​nić. Na​kon toga je fran​cu​ski na​zal​ni glas go​vo​r io ne​što o tome kako se
oče​ku​je na​g li pad ITER-ovih ak​ci​ja, koje su iona​ko u sta​nju per​ma​nent​na pada.
Usred nove vi​jes​ti pre​ki​ne ga zvo​nja​va te​le​fo​na i on se ot​pu​ti u pred​sob​lje.
– Nije li Ma​te​ja mo​žda kod vas? – za​ču​je San​ti​ni​jev glas, lju​tit i uz​bu​đen. Po​no​vo je imao pro​-
ble​ma sa svo​jom ne​uvi​đav​nom i ne​ukro​ti​vom mač​kom.
– Nije – od​vra​ti Ba​nić. – Dr​žim se na​šeg do​g o​vo​r a!
– Slu​šaj​te, in​s​pek​to​r e – nas​ta​vi San​ti​ni. – Gle​dam na te​le​vi​zi​ji onaj užas koji ste oči​to vi is​ko​pa​li,
i na​mje​r a​vam vas već da​nas in​ter​v​ju​ira​ti. Na​r av​no, ako se sla​že​te.
– Ne sla​žem se!
– Ali, za​što? – ču​dio se no​vi​nar.
– Ja sam svo​je oba​vio; In​ter​v​jue će da​va​ti Ta​ma​r in i moji pret​pos​tav​lje​ni.
Ne do​pu​šta​ju​ći San​ti​ni​ju da ga da​lje gnja​vi, spus​ti te​le​fon​sku slu​ša​li​cu i vra​ti se te​le​vi​zo​r u.
Na redu su bile iz​ja​ve po​je​di​nih za​pad​nih nuk​le​ar​nih agen​ci​ja, koje su de​man​ti​r a​le da su s ITER-
om bile u bilo kak​vim pre​g o​vo​r i​ma o od​la​g a​nju ot​pa​da u na​vod​nom ju​g os​la​ven​skom de​po​ni​ju.
Pro​su​div​ši da mu je ITER-a i Mul​ti​ke​ma dos​tat​no za či​tav ži​vot, Ba​nić se pre​ba​ci na Dru​g i pro​-
gram, gdje se da​va​la neka pras​ta​r a emi​si​ja o dže​zu. To ga nije uop​će za​ču​di​lo; džez je bio pro​g ram​-
ska za​kr​pa za ter​mi​ne u ko​ji​ma su se na Pr​vom pro​g ra​mu da​va​li naj​a​trak​tiv​ni​ji sa​dr​ža​ji.
Ubr​zo pre​poz​na Char​li​eja Par​ke​r a i nje​g ov stan​dard iz pe​de​se​tih go​di​na. – Autumn in New York.
Stvar je bila puna umor​ne je​sen​ske ma​g le i bez​na​đa ve​li​kog gra​da. Lup​ka​ju​ći pr​sti​ma po nas​lo​nu fo​-
te​lje u la​kom, kri​vu​da​vom rit​mu »nju​jor​ške je​se​ni«, bio je za​do​vo​ljan spoz​na​jom da po​koj​ni Bird
sada svi​r a samo za nje​g a. Svi os​ta​li mora da ovog časa bu​lje u sen​za​ci​o nal​ne vi​jes​ti Pr​vog pro​g ra​ma.
Po miš​lje​nju mno​g ih zlu​r a​dih zna​na​ca, bio je je​di​ni po​li​cij​ski in​s​pek​tor na svi​je​tu za​ljub​ljen u Char​-
li​eja Par​ke​r a. Bila je to spoz​na​ja koja mu je u ovom času uis​ti​nu go​di​la!
A onda ga iz po​no​vo za​do​bi​ve​na mira još jed​nom pre​ne te​le​fon i on ne​volj​ko us​ta​ne.
Za​ču​je tih, za​g o​ne​tan glas Ma​te​je Ga​špar, ša​pu​tav po​put te​le​vi​zij​skih spo​to​va za do​ma​će par​fe​-
me.
– Gle​dam cir​kus koji si na​pra​vio – reče – pa sam mis​li​la do​tr​ča​ti do tebe...
U nje​noj je po​nu​di bilo ne​čeg ne​dvoj​be​no las​civ​nog, i on se u prvi mah zbu​ni.
– Ma​lo​pri​je je zvao San​ti​ni. Čini se da te po​svu​da tra​ži – reče ne​volj​ko i po​ma​lo služ​be​no.
– Onda? – pro​šap​će ona, kao da nije čula što joj je re​kao.
On se za​mis​li, tra​že​ći pra​vi iz​g o​vor, a onda, bi​r a​ju​ći ri​je​či, od​vra​ti:
– Opros​ti, ni​ka​ko ne mogu! Spre​mam se. No​ćas pu​tu​jem s kćer​kom na ski​ja​nje.
Spus​ti slu​ša​li​cu i vra​ti se glaz​bi, što je već za​mi​r a​la u ton​skom pre​ta​pa​nju no​vog bro​ja. Jas​no,
nije mu bilo oso​bi​to sta​lo do lju​bo​mor​nog no​vi​na​r a, ali mu je ipak bilo sta​lo do vlas​ti​ta obe​ća​nja. I
prem​da, mo​žda, na tak​ve mis​li nije imao ve​li​kih pra​va, uči​ni mu se da je svi​jet u ko​jem živi već ot​po​-
čeo pri​g od​nu ras​pro​da​ju vlas​ti​ta mo​r a​la, ras​pro​da​ju kak​voj se po​je​di​nac te​ško može su​prot​sta​vi​ti.
Kako uop​će? Žmi​r e​njem, odus​ta​ja​njem, pro​s​vje​dom, glaz​bom Char​li​eja Par​ke​r a ili ne​čim de​se​tim?
Koja bi se in​di​vi​du​al​na ges​ta uop​će čula u ovoj sve​o p​ćoj ne​ar​ti​ku​li​r a​noj ga​la​mi? Da​nas je pro​pa​lo
nuk​le​ar​no sme​tli​šte, ali neće li već su​tra pro​ći ne​što još straš​ni​je? Ne​što što će či​ta​vu zem​lju pre​tvo​r i​-
ti u ve​li​ku, su​mor​nu »sivu zonu«? Je​di​no što je mo​g ao u ovom tre​nu ura​di​ti bilo je to da sve ve​ćoj
pr​lja​voj pli​mi ne do​da​je još i svo​je po​g a​že​no obe​ća​nje.
 Napomene

[←1] Što to zna​či?

[←2] Gos​po​din je iz po​li​ci​je.
[←3] Prok​le​ti po​li​cij​ski re​žim! Čo​vjek se ne može ni mak​nu​ti iz sobe a da mu je ne pre​tre​su.
[←4] Ima​te li na​log za pre​tres? Zna​te li da mi ne smi​je​te pre​g le​da​va​ti sobu bez pri​sut​nos​ti služ​be​ni​ka
nje​mač​kog kon​zu​la​ta? Ža​lit ću se nje​mač​kom kon​zu​la​tu i va​šem mi​nis​tar​stvu unu​traš​njih pos​lo​va.
[←5] Ja sam ugle​dan nje​mač​ki tr​g o​vac.
[←6] Što »en​šul​di​g en«. To je me​đu​na​r od​ni skan​dal!
[←7] »Siva zona«, što je to?
[←8] Što je? Tko ste vi?
[←9] Go​vo​r i​te li en​g le​ski?
[←10] Da, po​ma​lo.
[←11] Zo​vem se Ba​nić. Vo​dim is​tra​g u u vezi smr​ti gos​po​di​na Re​li​era. Mogu li vam pos​ta​vi​ti ne​ko​li​-
ko pi​ta​nja. Vi ste Sc​hulz, je li tako?
[←12] Gos​po​din Kel​ler je mr​tav?!
[←13] Neću vam od​g o​va​r a​ti bez pri​sut​nos​ti mog advo​ka​ta i služ​be​ni​ka Nje​mač​kog kon​zu​la​ta. Mo​-
ram vas upo​zo​r i​ti da znam svo​ja pra​va.
[←14] Iz​me​đu os​ta​log mo​g li bi​smo po​r az​g o​va​r a​ti o ne​kim za​nim​lji​vim i de​li​kat​nim po​la​r o​id​nim fo​-
to​g ra​fi​ja​ma.
[←15] Ali samo ne​ko​li​ko pi​ta​nja. Ne​mam vre​me​na.
[←16] Čo​vjek koji je ubio gos​po​di​na Re​li​era tra​žio je neku ta​jans​tve​nu stvar. To bi mo​g la biti i neka
vr​sta pos​lov​ne taj​ne. Pret​pos​tav​lja​te li što bi to mo​g lo biti?
[←17] Ne​mo​g u​će! To je ne​mo​g u​će. Kel​ler nije ras​po​la​g ao ni​kak​vim pos​lov​nim taj​na​ma. On je bio
samo agent, ne​što više od služ​be​ni​ka.
[←18] Da li je po​sje​do​vao kak​vu vi​deo-ka​ze​tu koja bi ima​la veze s ITER-ovim pos​lo​vi​ma?
[←19] Pri​r o​da na​šeg an​g a​žma​na u Ju​g os​la​vi​ji ne zah​ti​je​va ni​kak​vih vi​deo sni​ma​nja.
[←20] A pri​vat​ne ho​mo​sek​su​al​ne se​an​se?
[←21] Na što mis​li​te?
[←22] Na por​ni​će.
[←23] Ne za​ni​ma​ju me por​ni​ći.
[←24] Nije li imao ne​pri​ja​te​lja u ITER-u ili Mul​ti​ke​mu?
[←25] Ne! Mi smo po​put ve​li​ke, do​bre i sret​ne obi​te​lji!
[←26] Na kon​cu, mo​žda zna​te gdje je gos​po​din Kel​ler os​tav​ljao svo​ja kola?
[←27] Kak​va kola?
[←28] Nje​g ov bi​je​li Mer​ce​des 220 D.
[←29] Ni​sam se za​ni​mao tak​vim tri​ca​ma.
[←30] Nis​te li spo​me​nu​li ne​kak​ve po​la​r o​id​ne fo​to​se? Mo​g li bi vri​je​di​ti de​set ili pet​na​est ti​su​ća ma​r a​-
ka. Čuo sam da je pro​sječ​na pla​ća u Ju​g os​la​vi​ji ma​nja od tris​ta ma​r a​ka.
[←31] Ili dva​de​set ti​su​ća.
[←32] To je dos​ta. Tako ćemo ura​di​ti. Ali ne bez va​šeg advo​ka​ta i služ​be​ni​ka Nje​mač​kog kon​zu​la​ta.
[←33] Mo​lim vas, ima​te li mo​žda ni​tro​g li​ce​r in​sku ta​ble​tu?
[←34] Siva zona je...
[←35] Bis​te li se pred​sta​vi​li, mo​lim vas.
[←36] Zo​vem se Ger​hard Sc​hulz. ITER-ov sam opu​no​mo​će​nik za pro​jekt Mul​ti​kem. Ovo što ću sada
reći čis​ta je is​ti​na, koja se može pro​vje​r i​ti u Mul​ti​ke​mo​voj do​ku​men​ta​ci​ji.
[←37] Jes​te li svjes​ni opas​nos​ti va​šeg pot​hva​ta?
[←38] No, do​bro. Ko​pa​te nam obo​ji​ci grob. Plan »siva zona« je kod​ni na​ziv pro​jek​ta koji bi se tre​-
bao re​ali​zi​r a​ti iz​g rad​njom tvor​ni​ce Mul​ti​kem...
Sadržaj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
Na​po​me​ne