АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО

СМЕР: Економија и политичке науке

БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ

БЕРЗАНСКИ ИНДЕКСИ

Семинарски рад

Ментор: Студент:
Проф. др Јелена Милановић
Бр.Индекса: 83/2013

Јагодина, мај, 2014.

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................1

1.БЕРЗЕ И БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ...............................................2

2.БЕРЗАНСКИ ИНДЕКСИ......................................................................4
2.1.Класификација берзанских индикатора.........................................6
3.ИНДЕКСИ НА СРПСКОЈ БЕРЗИ........................................................8
3.1.BELEX15, Индекс најликвиднијих српских акција......................9
3.2.Општи индекс акција Београдске берзе – BELEXlajn................10
3.3.SRX..................................................................................................11
3.4.BELEXsentiment..............................................................................12
3.5.PRODEX - индекс Продуктне берзе у Новом Саду.....................12

ЗАКЉУЧАК............................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................15
 УВОД

Берзански индекси су најбољи показатељи стања и кретања цена акција

на финансијском тржишту.
Берзански индекси су први пут развијени крајем 19. века као алатка за
мерење промена цена групе хартија од вредности, а данас их конструишу и
обрачунавају берзе и посебне специјализоване компаније. Чарлс Дау је 1896.
године креирао један од првих индекса америчког тржишта капитала "Доw
Јонес Индустриал Авераге –ДЈИА“.
Најпознатији светски провајдери индекса су Дау Џонс, Стандард и
Пурс, Морган Стенли и други. 
Због тога што берзански индекси треба да представљају најпоузданије
мерило успешности берзе у састав берзанских индекса, односно у такозвану
„берзанску корпу“, улазе акције најквалитетнијих великих угледних компанија,
које морају да буду репрезентативни узорци и да дају јасну слику о кретањима
на тржшту. Тако је и у Србији. 
На пример, индекс Продуктне берзе у Новом Саду зове се ПРОДЕX.
ПРОДЕX показује промене вредносне корпе најзначајнијих ратарских култура,
указујући на опште поскупљење или, пак, појефтињење примарних
пољопривредних производа. 
Индекс СРX, је индекс српских акција који израчунава Бечка берза. Тај
индекс се од 7. марта прошле године израчунава у динарима, еврима и
доларима, а прати осам највећих и најликвиднијих акција на Београдској берзи.
 1.БЕРЗЕ И БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ

Берзанско пословање представља дефинисани скуп правила понашања

учесника на организованом тржишту берзе.
Глобално су утврђена начела на којима су дефинисана правила
пословања на свим светским берзама. На берзи као организованом тржишту
капитала сви учесници трговања морају да поштују дефинисана правила
пословања. [Петровић, 2009,стр.56]
У свету су према различитим типовима законодавства који су у
употреби, дефинисани и различити типови институционалног организовања
берзе.
Берза представља основни индикатор стабилности и развоја једне земље.
Берза представља институционално организован простор, са
прецизираним правилима понашања и пословања учесника који тргују
хартијама од вредности тржишта капитала односно ефектима. Дакле, берза
ефеката је високо организована специјализована институција капитала,
непрофитна институција у власништву државе или учесника у трговини. То је
уједно и место на коме се концентрише понуда и тражња за капиталом. Основна
функција берзе јесте у смиривању тржишних осцилација и утврђивање реалних
вредности хартија од вредности које су емитовали емитенти (држава, локална
власт, корпорације и др.) једне националне економије.
Берза означава куповину и продају ефеката, с једне стране, као и место
на коме се трансакција одвија, с друге стране.
Берзанско пословање чини скуп прописаних правила понашања приликом
процеса трговања, који се обавља слободно – механизмом сусретања понуде и
тражње. Основне карактеристике берзе су: [Петровић, 2009,стр.58]
1) Рад на берзи је строго прописан и унапред утврђен.
2) Рад саме берзе се одвија путем састанака у тачно утврђено време.
3) Берзански послови се одвијају преко посредника и представника или
непосредно међу члановима берзе.
4) Чланови берзе могу бити само регистровани трговци и посредници.
5) Берзански послови се одвијају под контролом берзанских органа и под надзором
су државе и њених органа.
6) Послови на берзи се обављају путем аукције или континуираног тржишта
(трговања).
Да би се трговало одређеном хартијом од вредности она мора бити
примљена на берзи, а пријем се назива листинг. Услови пријема су врло строги,
рецимо на New York stock exchange (NYSE) да би неки финансијски
инструменти котирали, емитент мора имати: [Петровић, 2009,стр.61]
a) приход пре пореза у претходној години најмање 2,5 милиона долара, или за
претходне три године укупно 6,5 милиона долара;
b) нето активу од најмање 18 милиона долара;
c) најмање 1,1 милион акција емитованих у поседу инвеститора, њихова укупна
тржишна вредност мора бити најмање 18 милиона долара;
d) најмање 2.000 акционара од којих сваки мора поседовати најмање 100 акција,
или најмање 2.200 акционара са просечним обимом трговине од 100.000 акција.

Берзанско пословање сачињавају операције са хартијама од вредности

тржишта капитала (ефектима) односно њихову организовану купопродају. На
берзи ефекта се тргује само оним хартијама од вредности тржишта капитала
које имају сагласност комисије за регистрацију емисије и дозволу пласмана на
берзи.
Задатак ове комисије је да изврши регистрацију емисије и изда дозволу
за трговину са ефектима те емисије. Дакле на тржишту капитала једне
националне економије постоје ефекти којима се тргује на берзи и ефекти којим
се тргује у ванберзанској трговини.
Регистрација ефеката и добијање дозволе за трговину односно котацију у
оквиру званичног берзанског тржишта представља унапред и утврђен берзански
поступак. Овај поступак има за циљ да штити инвеститора-улагача капитала од
разних злоупотреба којима може да прибегне емитент.
Дозвола за продају ефекта се издаје на писмени захтев коју емитент
подноси заједно са својим финансијским посредником на берзи. Затим се
подноси проспект емисије са гаранцијом банке и емитента.
 2.БЕРЗАНСКИ ИНДЕКСИ

Берзански индекс се може дефинисати као свеобухватна статистичка

компилација цена акција које су њима репрезентоване, односно као метода
мерења или праћења ценовног кретања одређене групе хартија од
вредности [Штимац, 2006, стр.79].
Берзански индекс stock exchange index представља просек цена хартије од
вредности у односу на неку раније утврђену тржишну вредност. Постоје три
основна фактора по којима се берзански индекси разликују међусобно:
[Штимац, 2006, стр.89]
1) По бројчаној заступљености акција које индекс представља.
2) По релативној „тежини” пондеру који се даје акцијама.
3) По коришћеној методи упросечавања.

Најпознатији је Дау Џонс Индекс Dow Jones Index, DJI који показује
кретање цена акција на Њујоршкој берзи (израчунава се још од 1897) који се
најчешће исказује као Дау Џонс индустријски просек Dow Jones Industrial
Average, DJIA базиран на вредности 30 акција водећих компанија у индустрији и
другим секторимапривреде [Ристић, Савић, 2010, стр.99].

Слика 1. Приказ Индекса земаља Југоисточне Европе

Извор:https://www.google.rs/search?q=berzanski+indeksi&espv=2&source=
 Позната рејтинг агенција Стандард и Поор’с израчунава индекс већег и
репрезентативнијег броја акција (500 акција) познат као Standard & Poor prosek
Standard and Poor’s average, S&P 500. Главни берзански индекс међу већим
бројем индекса с Лондонске берзе је Фајненшал тимес берзански индекс 100
акција чија појединачна капитализација не прелази 1 милијарду ГБП (Financal
Times Stock Exchange 100 Share Index FTSE ili FOOTSIE. Свака берза у свету има
свој референтни берзански индекс, као што је НYСЕ индекс (Њујоршке берзе),
ТОПИX индекс (Токијска берза), ДАX индекс (Франкфуртска берза) или ЦАЦ
индекс (Париска берза).
Берзански индекси су својеврсни алати којима се берза као организовано
тржиште капитала служи да би учесницима у трговању пружила што
квалитетнију информацију и помогла потенцијалним инвеститорима у
доношењу одлука о улагању у, за њих, најатрактивније хартије од вредности.
Берзански индекси су осетљиви на било коју политичку или економску
промену на глобалном и локалном нивоу.
Свака светска берза углавном има барем један показатељ којим се мери
дневна, као и дугорочна активност на тржишту. Индекси служе за мерење и
упоређивање општих перформанси тржишта. Индекси могу бити састављени на
тај начин да представљају само појединачне сегменте тржишта.
На пример, у састав индекса могу се укључити само предузећа која
припадају одређеној привредној грани, то јест сектору (нпр. грађевинске фирме
једне државе). Такође, они могу припадати различитим нишама по питању
величине компанија на које се односе (могу бити оријентисани стриктно на
велике компаније или само на мала и средња предузећа ). 
За финансијске аналитичаре од велике важности је да буду упознати са
карактеристикама индекса као тржишних показатеља, како би се поређења
њихових вредности и кретања вршила на исправним оснвама.
Досадашња проучавања финансијских тржишта показала су да индекси на
једном тржишту углавном имају исту тенденцију кретања. Шта више, на
развијенијим тржиштима постоје и утврђене вредности фактора корелације
између одређених индекса, који имају доста високе вредности [Ристић, Савић,
2010, стр.103].
На различитости кретања може утицати велики број фактора. Основна три
фактора приликом конструкције индекса су: [Ристић, Савић, 2010, стр.104.]
 a) број акција које улазе у индексну корпу,
b) учешће додељено укљученим акцијама и
c) метод путем којег се рачуна просек.

Пет основних намена берзанских индекса су: [Ристић, Савић, 2010,

стр.105]
1) Употреба индекса као репера у процени перформанси индивидуалних
портфолија хартија од вредности,
2) Употреба индекса у конструкцији тзв. индексних портфолија.
3) Употреба индекса у истраживању фактора који утицу на берзанске цене.
4) Употреба индекса у техничкој анализи тржишта.
5) Употреба индекса за утврђивање систематског ризика хартија од
вредности.

Групе фактора који утицу на конструкцију берзанских индекса:

1) Фактори који се односе на конструкцију узорка:
a) репрезентативност (подударност структура популације и узорка)
b) намена индекса
c) величина листе компанија које улаже у индекс
d) критеријуми за избор компанија (маx. цена или маx. капитализација
или маx. обим...)
e) измене узорка (ревизија)
2) Фактори који се односе на нацин пондерисања елемената узорка:
a) ценовно пондерисање
b) вредносно пондерисање
c) непондерисане серије
3) Фактори који се односе на поступак израцунавања:
a) израчунавање берзанског просека
b) израчунавање берзанског индекса
 2.1.Класификација берзанских индикатора

Према типу тржишног материјала (тржишном сегменту) разликујемо:

а) акцијски
б) обвезнички
 индекси који прате обвезнице инвестиционог квалитета (Investment-
Grade bond indexes)
 индекси који прате обвезнице високог приноса (High-Yield Bond
indexes)
 индекси који прате глобално тржиште државних обвезница (Global
government bond market indexes)
ц) композитни (укључују и акције и обвезнице)
 Merrill Lynch-Wilshire U.S. Capital Markets Index (ML-WCMI)
 Brinson Partners Global Security Market Index (GSMI)

Према пондерационој шеми разликујемо:

а) ценовно пондерисане серије индикатора (Price-Weighted - PW)
 Dow Jones Industrial Average (DJIA)
 Nikkei-Dow Jones Average
б) вредносно пондерисане серије показатеља (Value-Weighted - VW)
 Standard&Poors indeksi (S&P 500, S&P 400)
 NYSE Composite
 NASDAQ Series
 AMEX Market Value Index
 Wilshire 5000 Equity Index
 Russell indeksi (Russell 3000, Russell 2000, Russell 1000)
 Financial Times Actuaries indeksi
 Tokyo Stock Exchange Price Index (TOPIX)
c) непондерисане серије показатеља (Equal-Weighted - NV)
 Value Line Averages
 Financial Times Ordinary Share Index.
 Према обухватности разликујемо:
а) индексе националних тржишта (USA: DJIA, AMEX; JPN: TOPIX; GB: FT-
SE; ...)
б) глобалне индексе (представљени су само акцијски):
 Financial Times Actuaries World Index (sadrži oko 2.200 akcija iz 24
земље, које покривају најмање 70% укупне вредности котираних
компанија у свакој земљи)
 Morgan Stanley Capital International (MSCI) (садржи 3
интернационална, 19 националних и 38 регионалних индекса)
 Dow Jones World Stock Index
 Euromoney-First Boston Global Stock Index
 Salomon-Russell World Equity Index.

Берзански индекси представљају један од најзначајнијих показатеља

развоја тржишта, али и привреде у целини. Они не одређују како ће се цене
мењати у будућности, већ показују како су се цене акција мењале у прошлости.
Ипак, упркос том значајном ограничењу за све потенцијалне инвеститоре они
представљају основу у анализи берзанског пословања и доношењу одлука о
куповини и продаји хартија од вредности.

3.ИНДЕКСИ НА СРПСКОЈ БЕРЗИ

Индексе акција или било којих других хартија конструишу и одржавају

берзе, посебне специјализоване компаније које израчунавају индексе. У Србији
раде две берзе – тржиште капитала у Београду и Продукт берза у Новом Саду на
којој се уговара кузпопродаја ратарских култура и минералних ђубрива.
Берзански индекси су својеврсни алати којима се берза као организовано
тржиште капитала служи да би учесницима у трговању пружила што
квалитетнију информацију и помогла потенцијалним инвеститорима у
доношењу одлука о улагању у, за њих, најатрактивније хартије од вредности.
Берзански индекси су први пут развијени крајем 19. века као релативно
једноставна алатка за мерење промена цена групе хартија од вредности. Чарлс
Дау је још 1896. године креирао један од првих индекса америчког тржишта
капитала „Dow Jones Industrial Average –DJIA“ [Петровић, 2009,стр.134].
Индексе акција или било којих других хартија конструишу и одржавају
берзе, посебне специјализоване компаније које израчунавају индексе, такозвани
провајдери индекса и брокерске куће. Најпознатији светски провајдери индекса
су Dau Džons, Standard и Purs, Morgan Stenli и други [Петровић, 2009,стр.134].
У Србији раде две берзе - тржиште капитала у Београду и Продуктна
берза у Новом Саду на којој се уговара купопродаја ратарских култура и
минералних дјубрива.

Слика 2. Приказ Београдских индекса на Београдској берзи

Извор: http://see.biz.net

3.1.BELEX15, Индекс најликвиднијих српских акција

Водећи индекс Београдске берзе BELEX15, чији је пун назив Индекс

најликвиднијих српских акција, има циљ да што прецизније прикаже кретање
цена акција којима се тргује методом континуираног трговања и које су
испуниле критеријуме за улазак у индексну корпу. Континуирано трговање се
обавља тако што се налози за продају и куповину појединих акција по
одредјеној цени аутоматски упарују.
 Израчунавање и објављивање индекса BELEX15 обавља се од октобра
2005. године сваког радног дана Берзе, у реалном времену, од тренутка када је
испуњен услов за његово израчунавање и публиковање, па до формирања цена
на затварању, објављено је на сајту Београдске берзе.
Цена акција која се користи за израчунавање индекса BELEX15 је свака
цена акција која је формирана у трговању акцијама које чине индексну корпу,
изузев цена које су остварене у такозваним блок трансакцијама.
Индексну корпу могу сачињавати акције које су испуниле „правило 80“,
односно оне акције које су током претходна два сукцесивна квартала имале
минимум 80 одсто трговања током сваког појединачног квартала на којима су
закључене трансакције. Након формирања листе акција које су испуниле напред
наведени критеријум обавља се рангирање и првих 15 акција чини индексну
корпу [Ристић, Савић, 2010, стр.155].
Да би се спречило да нека од акција издаваоца има доминантно учешће у
индексној корпи, ограничава се број акција са којом одредјени издавалац може
да учествује у индексној корпи на највише 20 одсто. Такође, да неки од
индустријских сектора не би имао доминантно учешће у индексној корпи,
ограничава се број хартија из истог индустријског сектора у индексној корпи на
највише 50 одсто [http:// kapital.rs/za-pocetnike/glavni-berzanski-indeksi/].
Ревизија индексне корпе, односно евентуална промена акција које је
чине, обавља се квартално, на крају марта, јуна, септембра и децембра. У
случајевима значајних промена карактеристика индексних компоненти може да
се спроведе и ванредна ревизија индексне корпе, чији је поступак идентичан
редовним.
Индексну корпу BELEX15, после ванредне ревизије обављене 21. јануара
ове године, тренутно чине акције „АИК банке“, „Комерцијалне банке“,
„Енергопројект холдинга“, „Соја протеина“, “Универзал банке“, „Агробанке“,
„Металс банке“, „Привредне банке“, „Јубмес банке“, „Имлека“, „Металца“,
„Месер Техногаса“, „Телефоније“, „Бамби Баната“ и „Тигра“.
 3.2.Општи индекс акција Београдске берзе – BELEXlajn

Други индекс који показује кретање на српском тржишту капитала је

„Општи индекс акција Београдске берзе – BELEXlajn“, који је заменио први
индекс акција Београдске берзе, BELEXfm [Петровић, 2009,стр.167].
Основна разлика измедју ова два показатеља је у томе што BELEXlajn
представља кретања цена репрезентативног узорка хартија којима се тргује, у
односу на методологију BELEXfm који је давао приказ кретања цена свих
хартија које су закључиле најмање једну трансакцију одредјеног дана.
BELEXfm се израчунавао од 13. децембра 2004. године до 30. априла 2007. када
је замењен индексом BELEXlajn. [http:// kapital.rs/za-pocetnike/glavni-berzanski-
indeksi/]
BELEXlajn описује укупна тржишна кретања и може да служи као
подлога за креирање структурираних производа и финансијских деривата на
домаћем и иностраном тржишту. Од тог показатеља се очекује да буде
аналитичка алатка како за портфолио менаџере, професионалне аналитичаре,
стручну јавност, инвеститоре, тако и за све друге који проучавају динамику
кретања цена на српском тржишту.
BELEXline се састоји од акција којима се тргује на тржиштима
Београдске берзе и које су испуниле критеријуме за улазак у индексну корпу.
Број издавалаца чије акције учествују у конструкцији индекса је константан у
току периода измедју ревизија индексне корпе. Индексна корпа може имати
најмање 70 компоненти, при чему горњи лимит за број компоненти није
ограничен, али се тежи да их не буде више од 150 [Петровић, 2009,стр.168].
Исто као код индекса BELEX15, спречава се доминанто учешће неке
хартије у индексној корпи, ограничавањем њеног броја на највише 10 одсто, док
су индустријски сектори ограничени на 40 одсто од укупног броја издавалаца
чије су хартије укључене у састав индексне корпе.

3.3.SRX

И Бечка берз Wiener Börse АГ израчунава и дистрибуира у реалном

времену индекс српских акција, SRX, ценовни индекс пондерисан тржишном
капитализацијом и структуриран од акција којима се највише трговало на
Београдској берзи.
Тај индекс се од 7. марта 2007. израчунава у динарима, еврима и
доларима, а прати осам највећих и најликвиднијих акција на Београдској берзи,
наведено је на сајту Берзе [http:// kapital.rs/za-pocetnike/glavni-berzanski-
indeksi/]. СРX је дизајниран као индекс којим се може трговати и који се може
користити као основа за стандардизоване финансијске деривате као и за
структуриране производе.
Бечка берза израчунава и објављује укупно 22 индекса, од којих се 16
односи на источну и југоисточну Европу, што јасно говори о њеном усмерењу.

3.4.BELEXsentiment

Постоји још један Српски индекс - BELEXsentiment, који приказује

очекивања тржишних учесника у наредном периоду, односно предстојећем
месецу. Вредност BELEXsentimenta за фебруар је на историјском минимуму,
што указује да се учесници у тржишту капитала не надају скором опоравку цена
акција и вредности индекса Београдске берзе [http://
kapital.rs/za-pocetnike/glavni-berzanski-indeksi/].
Оваква предвидјања учесника у гласању за BELEXsentiment ни мало не
чуде јер српско тржиште капитала већ више од пола године функционише у
амбијенту који се, према мишљењу стручњака, може уопштено окарактерисати
као „неафирмативан“.
То оправдава констатацију да тржиште Београдске берзе тиме потврдјује
интегрисаност у укупна економско-политичка збивања у земљи. Ваља имати на
уму и да су и светска финансијска тржишта и берзе већ више од пола године
захваћени нестабилношћу због погоршаних економских изгледа.

3.5.PRODEX - индекс Продуктне берзе у Новом Саду

Продуктивна берза у Новом Садује од 1. Октобра прошле године

установила свој индекс под називом PRODEX, који је показатељ тржишних
дешавања на тој берзи и прати се сваког дана [http://
kapital.rs/za-pocetnike/glavni-berzanski-indeksi/].
PRODEX је ценовни индекс и суштински се разликује од индекса на
ефектним берзама, као што је индекс акција најликвиднијих српских компанија
Београдске берзе BELEX 15.
На таквим тржиштима кретања индекса, односно индексне промене,
указују на тренд развоја тржишта и степен развијености привреде, док PRODEX
пре показује промене вредносне корпе најзначајнијих ратарских култура,
указујући на опште поскупљење или, пак, појефтињење примарних
пољопривредних производа, објашњено је у саопштењу Новосадске берзе.
Стручњаци Продуктне берзе су, на основу обављених анализа, одлучили
да се у индексну корпу PRODEX-а сврстају оне културе које у дужем
временском периоду учествују у структури укупне производње у Србији са
више од два одсто, а то су кукуруз, пшеница, шећерна репа, јечам, сунцокрет и
соја.
 ЗАКЉУЧАК

Берзански индекси представљају просек цена хартија од вредности

изражен у односу на утврђену базичну тржишну вредност претходног радног
дана берзе. Индекс се користи за анализу функционисања берзе. Најпознатији
берзански индекси су DOW JONES, NASDAQ i FTSE.
Берзански индекс је листа – каталог деоница и њихова статистика која
приказује средњу – пондерисану вредност тих акција. Користи се као мерило,
помоћу којег се приказују карактеристике акција које су у њега укључене.
Све деонице у сваком берзовни индекси имају неке заједничке особине,
као што су: трговина на истој берзи, припадност истој бранши или висина
тржишне капитализације. Многе медијске куће прикупљају податке
о индексима, те их редовно објављују, често и у реалном времену.  Обично се
презентују као проценат промене појединог индекса у односу на његову
вредност из претходног дана, ређе месеца.
Индекси се употребљавају иу прорачунима перформанси инвестиционих
портфолија, као, на пример, код узајамних фондова.
 ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА

1. Петровић, Б.П.,: Берзе и берзанско пословање, Београд, 2009.

2. Ристић, Ж, Савић, Ј.,: Берзе и берзанско пословање, Висока пословна школа
Чачак, Београд, 2010.
3. Штимац, Д.,: Основе берзанског пословања, Стубови културе, Београд, 2006.

Интернет сајтови:

4. http:// kapital.rs/za-pocetnike/glavni-berzanski-indeksi/.
5. https://www.google.rs/search?q=berzanski+indeksi&espv=2&source=
6. http://see.biz.net