АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО

СЕМИНАРСКИ РАД

УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНА У ТРГОВИНИ НА

ВЕЛИКО И ТРГОВИНИ НА МАЛО
Предмет: Економика трговине

Ментор: Студент:
Проф. др Вуковић Андријана Глигорић Дарко
Бр. Индекса: 83/13

Београд, април, 2014.

 САДРЖАЈ

УВОД........................................................................................................................1

1.ЦЕНЕ У ТРГОВИНИ............................................................................................2
2.КАЛКУЛАТИВНЕ МЕТОДЕ И РАЧУНОВОДСТВЕНИ СТАНДАРДИ ЗА
ОДРЕЂИВАЊЕ ЦИЈЕНА.......................................................................................3
2.1.Калкулације и калкулативне методе..............................................................3
2.2.Калкулације у трговини - СФИ 2 И СФИ 10.................................................5
3.УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНА У ТРГОВИНИ НА ВЕЛИКО......................................6
3.1.Калкулација цене у трговини на велико........................................................8
4.УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНЕ У ТРГОВИНИ НА МАЛО.........................................11

ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................15
 УВОД

На формирање цена у трговини утичу бројни фактори, али цена је најважнији

елеменат који привлачи или одбија купце, а то значи да утиче на добит саме трговине.
Најважнију улогу у формирању цена има набавна функција јер она садржи и многе
зависне трошкове набавке који утичу на одређивање цене. Удео набавке у трговинама је
већи од 80% па није чудно што трговце брине колико ће сви трошкови износити и како ће
на крају бити формирана продајна цена производа. С обзиром да је цена битан фактор за
привлачење купаца, сваки трговац жели имати што нижу цену производа, а што већи
промет, односно зараду. У том сегменту је јако битно посредништво између добављача и
трговине. Директан контакт са добављачем знатно снижава цену производа, а тиме
производ постаје приступачнији, конкурентнији и занимљивији купцу. У нашој земљи се
на обрачун, тј. калкулације у трговини примјењују разни закони и правилници међу
којима су СФИ посебно СФИ 2, Закон о трговини, Закон о заштити потрошача, Закон о
рачуноводству, Наредба о одређивању производа и услуга за које се достављају
обавештења о ценама и маржама ради праћења. Нижим набавним ценама трговци могу
лакше манипусати ценама па тако могу одредити ниже цене, а оне су као такве важније у
односу на сам квалитет, понуду асортимана или позицију трговине.
 1.ЦЕНЕ У ТРГОВИНИ

Цене које се јављају у робном промету су:

фактурна (куповна) цена јесте цена по којој је роба купљена од добављача и
назначена је на фактури добављача
набавна цена је фактурна цена увећана за зависне трошкове набавке робе. У те
зависне трошкове набавке спадају трошкови превоза, утовара, истовара, осигурања,
царине итд. Међутим у набавну цену никако не улазе на пример трошкови
лежарине, трошкови одржавања и чувања робе, паковања, сортирања, трошкови
кала, растура, квара и лома,
продајна цена је набавна цена увећана за разлику у цени. Облици разлике у цени су
маржа, рабат и слободно формирана разлика у цени. Маржа се добија као количник
производа набавне цене и % марже и разлике броја 100 и % марже. Рабат се добјиа
као количник производа продајне цене и % рабата и броја 100.
продајна цена са ПДВ - ом јесте продајна цена увећана за ПДВ.

На основу свега овога долази се до шеме калкулације цене трговинске робе, која
изгледа овако:
1.фактурна цена
2.зависни трошкови набавку
_____________________
I набавна вредност (1+2)
3.разлика у цени
_____________________
II продајна цена I (I+3)
4.ПДВ
_____________________
III продајна цена II (II+4)
 2.КАЛКУЛАТИВНЕ МЕТОДЕ И РАЧУНОВОДСТВЕНИ
СТАНДАРДИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЦИЈЕНА

Цена означава новчани израз вредности робе и услуга на тржишту. Посредством

цене компанија остварује приход, мери тржишно учешће и своју профитабилност.
Разликујемо набавну цену и продајну цену. Продајне цене се формирају под утицајем
тржишта. Цена робе у трговини је разлика између набавне и продајне цене па се том
разликом покривају настали трошкови и остварује добит. Трошкови су граница за
одређивање цена. Код појединих артикала држава може утицати на износ цена тако што
уводи заштиту цене, тј. директна ограничења у обликовању цена која могу битит порези,
царине или каматне стопе. Такође и предузећа - трговине могу бити зависни од добављача
где се онда ради о условљеним ценама [Бараћ 2007: 78].

2.1.Калкулације и калкулативне методе

Приликом утврђивања цена потребно је повезати трошкове са њиховим носиоцима.

Из тог разлога при израчунавања продајне цене постоји неколико калкулативних метода.
Калкулација уз просечну стопу разлике у цени узима исту просечну разлику у
цени за сваки производ следећим прорачуном

Трошкови + добит
%Рц=------------------------- x100
Продаја

Овакав обрачун не узима у обзир тржишну позицију појединог артикла или групе
нити понашање конкуренције или потрошача. Служи као претпостављени модел, тј.
основица за друге методе [Лукић 2010: 114].
Калкулацијско изједначавање или мешовита калкулација узима у обзир
укупни асортиман и укупне цене и у том случају неки производи постају примаоци
изједначавања, а неки носици изједначавања док су неки неутрални. На тај начин неки
производи могу имати прихватљивије цене са стајалишта потрошача у односу на
конкуренцију. Један од разлога примене такве калкулације је и то што је доста трошкова
фиксног карактера и тиме се лакше распоређују просечно по сваком артиклу. Са тим у
вези неки производи не могу поднети велики терет фиксних трошкова па се тада
примењује начело вредности [Лукић 2010: 118].
Рачун дела трошкова на основу граничног трошка Direct Costing дели трошкове
на фиксне и варијабилне за једно раздобље уз услов да се трошкови морају планирати.
Фиксни су они који увек постоје без обзира да ли трговина ради или не, док су
варијабилни везани за продају односно набавку робе. У варијабилне трошкове улазе и
трошкови квара, нестанка или других губитака на роби и они се отписују. На основу такве
поделе трошкова настају гранични трошкови [Лукић 2010: 120].

фактурна цена + укупни појединачни трошкови артикала (робне групе) +

варијабилни заједнички трошкови артикала (робне групе) = гранични трошкови

Колико год се таква калкулација чини једноставном тешко је поделити фиксне и

варијабилне трошкове на носиоце трошкова.

Рачун појединачних трошкова – метода степеновања темељи се на директној

подели трошкова, тј. трошкови се не деле по кључу. Обрачун трошкова врши се по
местима, врстама и носицима у једном поступку, по артиклима, деловима предузећа
зависи шта се жели постићи [Перовић и др.2010: 134].
Рачун покрића фиксних трошкова узима у обзир узроке њиховог настанка према
одређеним слојевима: артикли или групе артикала. Примењује се у политици смањења или
проширења асортимана кад треба сазнати учинке разлике у цени. Неки артикли су
примамљивији од других па се понекад продају испод цене конкуренције због повећања
продаје постићи [Перовић и др.2010: 137].

2.2.Калкулације у трговини - СФИ 2 И СФИ 10

 Према стандардима финанцијског извештавања СФИ 2 утврђен је рачуноводствени
поступак за утврђивање залиха. Залихе трговачке робе утврђују се и обрачунавају по
трошковима набавке а чине је:
 трошкови набаве
 трошкови конверзије
 остали трошкови настали у довођењу залиха на садашњу локацију и садашње
стање - зависни трошкови набаве.

Трошкове набаве чине куповна цена, увозне царине, порези који се не могу
одбити, трошкови превоза, руковање залихама. Трошкови набаве умањују се за трговачке
попусте, рабате и сличне ставке. ПДВ зарачунан на рачунима добављача за набавку робе и
превоз не улази у трошкове набавке осим ако трговац који набавља робу није у систему
обвезника ПДВ-а, тада он улази у трошак набаве.

Трошкови конверзије обухватају трошкове који су настали ради довођења залиха

на садашњу локацију или садашње стање, нпр. трошкови дораде - препаковање, сечење,
дозревање и слично. У трошкове набаве не улазе трошкови продаје, управе па не могу
улазити ни у набавну вредност робе.
Трговина може водити робу на залихи по набавним или продајним ценама без
ПДВ-а, а у складу са Законом о трговини.

Зависни трошкови набавке настају од места где је добављач испоручио робу до

места складиштења. У зависне трошкове убрајамо трошкове превоза, укрцавања и
искрцавања, осигурање робе и слично. Уколико купац набавља различити асортиман робе
заједно, зависни трошкови набавке се распоређује на поједине врсте асортимана робе
према критеријуму тежине, волумену или вредности робе.
3.УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНА У ТРГОВИНИ НА ВЕЛИКО

Калкулација је рачунски поступак израчунавања цене. Сваки трговац приликом

израде калкулације продајне цене посматра и мери трошкове набавке и услове на
тржишту. Разлика између набавне и продајне цене за трговаца је износ који покрива све
индиректне трошкове, а од тог износа и остварује добит [Лукић 2010: 137].
Разликују се три начина калкулирања продајних цена: [Лукић 2010: 137]
 уз примену стопе марже - на основу података о трошковима набавке по рачунима
добављача и рачунима зависних трошкова набавке, и на такву утврђену цену додаје
се одређени проценат марже.
 уз познату продајну цену - цена се формира према стању на тржишту па према
набавној цени, па је маржа разлика између стварне набавне цене и задане продајне.
 рабатни систем - крајњу цену на тржишту, велепродајну или малопродајну,
утврђује сам произвођач, а трговцу се на такву робу одобрава рабат - попуст на
цену. Најчешће се такав облик формирања цене догађа у дуванској индустрији где
је задана цена цигарета или дуванских прерађевина.

Код набавке робе из увоза набавну вредност робе чине царинска основица по
фактури добављача и трошкови допреме до границе. Калкулације се раде и приликом
смањена цена, распродаја као и инвентура како би се све промене могле књижити у
трошковном, тј. финансијском рачуноводству [Бараћ 2007: 156].
Закона о трговини регулиша трговину на велико као куповине робе на начин да се
даље продаје професионалним корисницима, тј. другим правним или физичким лицима
које обављају неку одређену делатност која је регистрована и законом одобрена. Она се
обавља у продајним објектима, али се може обављати и као трговина на велико у транзиту
на начин да се куповина и продаја робе обавља без задржавања у складишту и за такву
трговину није потребан продајни објекат.
Приликом одређивања критеријума трговине основни критеријум је онај који
трговину на велико дефинише према врсти купаца којима се роба продаје, а не третира се
према количини коју купац купује.
Трговац на велико робу набавља директно од произвођача, увозника или је сам
увози.
Залихе робе у трговини на велико могу се водити по набавној или продајној цени.
Цена се може утврдити на улазном документу, а то је докуменат којим је роба задужена.
Помоћу калкулације цене може се утврдити разлика између набавне и продајне цене, али
по закону нису обавезне да се састављају. Одлуку о томе како ће се утврдити цена доноси
предузетник и регулише је у својим рачуноводственим политикама.
Калкулација набавне цене трговачке робе обухвата настале трошкове у свези са
набавком робе на основу којих се утврђује вредност залиха. У систему пореза на додану
вредност не постоји разлика у обликовању продајне цене трговачке робе у великопродаји
и малопродаји, јер код обе врсте продаје трговац на продајну цену мора зарачунати 20%
ПДВ-а,(колики је сада у нашој земљи био је 18%), односно 0% ПДВ-а ако продаје
производе на које се односи нулта стопа ПДВ-а. Направљену калкулацију потписује особа
која је саставила и она је пропратни документ документу који смо добили од добављача.
После израде калкулације настало је задужење трговине на велико. Код израде
калкулације веома је важно знати распоредити трошкове, посебно зависне трошкове
[Лукић 2010: 153]
Приликом распоређивања зависних трошкова најчешће се користе:
 директна
 тежинска - пондерисана
 процентна метода

Директна метода распореда зависних трошкова користи се приликом набавке

само једне врсте робе јер сви настали трошкови терете ту робу, а због ње су и настали.
Када се саберу куповна цена и сви остали зависни трошкови добија се трошак набавке
робе.
Тежинска - пондерирсана метода распореда зависних трошкова користи се код
набављања више различитих врста робе одједном и за њу настају заједнички зависни
трошкови. Трошкови се тада распоређују уз помоћ тежинског фактора. Пондерисани
фактор се рачуна као однос укупних зависних трошкова и укупне тежине или количине
робе, а добије се цена по килограму (дин/кг).

Пондерисани фактор = Укупан зависни трошак = дин/кг

Укупна тежина или количина робе

Тада се пондерисани фактор множи са количином или пондером сваке врсте робе, а
резултат је зависни трошак за ту врсту робе.
 Процентна метода или метода удела користи се за распоред зависних трошкова
приликом набавке различитих врста роба које су међусобно различите по појединачној
вредности, али имају слична спољна обележја.

3.1.Калкулација цене у трговини на велико

При изради калкулације у трговини на велико у трошак набавке уносе се своте

везане за набаву робе (куповна цена, зависни трошкови) без ПДВ-а. Предузетници који
нису у систему ПДВ-а укључују укупну своту без одбитка ПДВ-а.
Елементи калкулације цене су приказани у Табели 1.

Табела 1. Елементи калкулације цене

1. Нето фактурна цена робе – куповна цена

2. Зависни трошкови набавке робе (превоз, претовар, осигурање робе на путу,

шпедитер)
3. Царина и друге таксе
4. Посебни порези акцизе
I. НАБАВНА ЦЕНА (трошак набавке) - вредност по којој се роба евидентира у
складишту.
5. Разлика у цени (% или апсолутна свота) - намењена покрићу трошкова трговине, а
остатак представља зараду
II. ПРОДАЈНА ЦЕНА
6. 10 или 20% ПДВ-а
III. ПРОДАЈНА ЦЕНА С ПДВ-ом

Извор: [Лукић 2010: 157]

Разлика у цени (РУЦ) представља разлику између трошкова набавке и продајне

цене која не укључује ПДВ-е. Намењена је за покриће трошкова периода у које убрајамо
трошкове управе, продаје и администрације, такође је намењена и за зараду предузетника.
Методе обрачуна РУЦ-а: [Лукић 2010: 162]
 % РУЦ-а који се обрачунава на трошак набавке
  примена прерачунате стопе РУЦ-а на продајну цену, али се користи само када је
продајна цена позната
 када тржиште одређује продајну цену онда се РУЦ рачуна као разлика између
продајне и набавне цене,
 РУЦ износи висину одобреног рабата од добављача.

Направљену калкулацију потписује особа која је саставила и она је пропратни

докуменат документу који смо добили од добављача. После израде калкулације настало је
задужење трговине на велико.
У наставку је на примеру приказана израда калкулације компаније ПАГ д.о.о. која
се бави трговином на велико.
Пример израде калкулације у компанији ПАГ д.о.о. - складиште велепродаје.
Компанија ПАГ д.о.о. Београд набавила је производ под називом ЛЦД ТВ PHILIPS
од компаније Philips д.о.о. Београд. Он јој је испоставио рачун Р-1 број 141275-12365 од
23.03.2010. године на износ од 9.206,55 дин. Рабат је 20%.
Наведена компанија је донијела одлуку да ће радити калкулације без обзира на
закон.

Табела 2. Калкулација у трговини на велико

редни Елементи цене ЛЦД ТВ PHILIPS

број 1 ком. 3 ком.
1. Набавна цена 2.495,00 7.485,00
 2. Зависни трошак    
3. Рабат 499,00 1.497,00
I. Трошак набаве 1.996,00 5.988,00
4. Разлика у цени 299,40 898,20
(РУЦ)
II. Продајна цена 2.295,40 6.886,20
5. 20% ПДВ-а 458,08 1.377,24
III. ПЦ с ПДВ-ом 2.753,48 8.263,44

Извор: [Лукић 2010: 166]

Трошак набаве је израчунат тако да је од набавне цене одузеет рабат добављача од

20%.
На трошак набавке додато је 15% марже и добијен је износ од 229,40 динара по
једном артиклу. Након тога је збирни трошак набаве и РУЦ и добијена је продајна цена.
На ту продајну цену додано је 20% ПДВ-а и добијена је продајна цена са ПДВ - ом.
У документе у продаваоници на велико достављена роба је задужена без ПДВ-а, а
када ће се испостављати рачун Р-1 обрачунат ће се и ПДВ-е.
Ако би на документу за калкулацију постојали и зависни трошкови у износу од
90,00 динара, израчун би изгледао како је приказано у Табели 3.

Табела 3. Калкулација са зависним трошковима у трговини на велико

редни Елементи цене ЛЦД ТВ PHILIPS

број 1 ком. 3 ком.
1. Набавна цена 2.495,00 7.485,00
 2. Зависнии 30,00 90,00
трошак
3. Рабат 499,00 1.497,00
I. Трошак набаве 2.026,00 6.078,00
4. Разлика у цени 303,90 911,70
(РУЦ)
II. Продајна цијена 2.329,90 6.989,70
5. 20% ПДВ-а 465.98 1.397,94
III. ПЦ с ПДВ-ом 2.795,88 8.387,64

Извор: [Лукић 2010: 174]

У табели 3. подаци су рачунати на исти начин као и у табели 2., осим у делу
зависних трошкова који се у овој табели појављују у односу на претходну. Основна
разлика у ова два примера који су приказани у табелии 2. и 3. је висина трошка набавке,
односно у табели 3. трошак набавке је већи за висину зависних трошкова. Самим тим и
коначна цена производа се морала повећати, што у овом примеру представља повећање
продајне цене 1 ком производа ЛЦД Пхилипс за 42,44 динара.
Роба у трговини на велико се набавља директно од произвођача, другог
велепродавца или се увози. Набавка и усклађивање трговачке робе прати се по основним
калкулацијама којим се утврђује набавна или продајна цена робе.

4. УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНЕ У ТРГОВИНИ НА МАЛО

Утврђивање цена у трговини на мало спроводи се на идентичан начин као и код

трговине на велико. Потенцијална зарада код трговаца на мало је маржа, а стопа марже се
одређује за сваку групу производа посебно или за цели асортиман робе у продавници
користи се једнака стопа марже. Притом висина маржа зависи од трошкова трговине, које
она треба надокнадити, као и од очекиване зараде трговца. Процена и планирање
трошкова, као и остваривање добити потребни су трговини како би могла утврдити циљну
маржу. Циљна маржа представља ниво који се мора остварити како би предузеће
остваривало добит. Како би предузеће продајом подмирило остварен трошак набавке и
остварило добит, продајна цена мора бити већа у односу на трошак [Бараћ 2010: 155].
Код порезних обвезника који су у систему ПДВ-а не постоји разлика између
велепродајне и малопродајне цене јер трговац у земљи увек продаје робу а укљученим
ПДВ-ом, осим оних трговаца који продају производе са 0% ПДВ-а. Једина разлика између
малопродајног и велепродајног складишта је та што се роба у малопродаји задужује по
продајној цени са урачунатим ПДВ-ом. Трговац у малопродаји може утврдити продајну
цену полазећи од унапред утврђене стопе марже која се обрачунава на набавну вредност
робе или може полазити од продајне цене са урачунатих 20% ПДВ-а из које се
прерачунатом стопом пореза израчунава свота ПДВ-а. Та стопа ПДВ-а одузима се од
продајне цене и добија се продајна цена без ПДВ-а, а разлика између продајне цене без
ПДВ-а и набавне цене утврђује маржа [Бараћ 2010: 157].
Трговац у малопродаји обавезан је да у продајном објекту на јасно, читљиво и
видљиво место истакне малопродајну цену робе која је утврђена калкулацијом. Цена мора
бити изражена у динарима и трговац на ту цену не сме купцу зарачунавати никакве
додатне накнаде.

На следећем примеру показа ће се израда малопродајне калкулације.

Трговина на мало набавља од компаније Пхилипс д.о.о. Београд 3 комада ЛЦД ТВ
Philips
(2 329,90 дин/ком). Примљен је рачун Р-1 број 208563-9856 на 8 597,3 динара (од
чега основица износи 6 989,70 и ПДВ 1 607,63). Код набавке производа нема зависних
трошкова.

Табела 4. Израда малопродајне калкулације

Редни број 1
Врста робе ЛЦД ТВ PHILIPS
 Јединица мере Ком
Количина 3
Набавна вредност робе - ком 2 329,90
Набавна вредност робе 6 989,70
% марже 10%
Количина марже 698,97
Продајна вредност 7 688,67
% ПДВ-а 20%
Свота ПДВ-а 1.397,94
Продајна вредност с ПДВ-ом 9.086,61
Продајна цена с ПДВ-ом 3.028,87

Извор: [Лукић 2010: 185]

ЗАКЉУЧАК
 Често је тешко одредити цену која ће истовремено привући купце и осигурати
зараду предузетнику. Циљеви купца и продавца су различити - купац жели купити
производ по што нижој цени, а продавац жели продати што скупље. У тржишном
привреди велики је утицај тржишта на који утиче број трговаца - понуђача и велики број
купаца. На политику цена утиче и расположиви доходак потрошача који је под утицајем
тренутне привредне ситуације прилично низак.
Трговац при одређивању цена мора „ослушкивати“ тржиште и добро проценити
која је цена за купца прихватљива, али исто тако мора добро познавати своје трошкове
које мора надокнадити из прихода оствареног при продаји. Зато је од изузетне важности
познавати правила калкулисања цена и поступаку израчунавања цена приступити врло
пажљиво.
При калкулисању цена добро је знати које се могућности пружају, односно што се
све може укључити у набавну односно продајну вредност.
Добро постављена политика марже односно разлике у цени трговцу пружа простор
за одобравање попуста, а да притом не угрози своју зараду.

ЛИТЕРАТУРА
 1.Бараћ, Никола,: Екномика трговине - скрипта, Београд: 2007.
2.Перовић - Јовановић, Милена, Кисић, Светлана,: Економика предузећа - принципи
и примена, Београд: Савремена администрација, 2010.
3.Радојко Лукић,: Рачуноводство трговинских предузећа, Београд: Економски
факултет, 2010.