VISOKA SKOLA AKADEMSKIH

STUDIJA ,,DOSITEJ“, BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

FRANŠIZING KAO INSTRUMENT ZA

POKRETANJE PREDUZETNIČKOG
PODUHVATA

Mentor: Student:
Prof. dr Vuk Miletić Andjela Milojevic

Beograd, 2023.
 SADRŽAJ

UVOD ........................................................................................................................................ 2
1. OSNOVE FRANŠIZINGA ................................................................................................. 3

1.1. Pojam i razvoj franšizinga ................................................................................................... 3

1.2. Motivi korišćenja franšizinga .............................................................................................. 5
1.3. Tipovi franšizinga ................................................................................................................ 7
1.4. Izbor davaoci franšizinga ..................................................................................................... 9

2. UGOVOR O FRANŠIZINGU ........................................................................................... 10

2.1. Izvori prava ........................................................................................................................ 10
2.2. Pojam, vrsta i forma ugovora o franšizingu ....................................................................... 11
2.3. Bitni elementi ugovora o franšizingu ................................................................................. 13
2.4. Pravna priroda ugovora o franšizingu ................................................................................ 13
2.5. Obaveze ugovornih strana .................................................................................................. 14

3. PREDNOSTI I NEDOSTACI FRANŠIZINGA ................................................................ 16

4. RAZVOJ FRANŠIZINGA U SRBIJI ................................................................................ 18

4.1. Početak razvoja franšizinga u Srbiji .................................................................................. 18
4.2. Problemi razvoja franšizinga u Srbiji ................................................................................ 20
4.3. Domaći franšizing sistem ................................................................................................... 22
4.4. Primeri uspešnih franšiza u Srbiji ...................................................................................... 23

5. FRANŠIZE I PARTNERSKI SITEMI ............................................................................. 31

ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 39
LITERATURA ........................................................................................................................ 41

1
 UVOD

Savremeno tržište obiluje nizom inovacija koje se ne ogledaju samo u novim proizvodima,
uslugama i tehnologijom nego i u novim organizacionim formama poslovanja. Jedna od
takvih je i franšizing. Franšizing predstavlja specifičan oblik poslovanja koji je poslednjih
decenija doživeo najveću eskpanizuju. To je koncept čiji začeci sežu još u srednjem veku i
koji se razvijao iz godine u godinu. Franšizing je uspešan poslovni koncept izlaska na
strana tržišta i internacionalizacije poslovanja. Zasniva se na kooperaciji između davaoca i
primaoca tj. korisnika franšize. Njihovi uzajamni odnosi i obaveze definisani su opšte
prihvaćenim pravilima.
U prvom delu rada upoznaćemo se sa konceptom franšizinga i načinom njegovog nastanka
i razvoja od srednjeg veka pa do dana današnjeg.
Prednosti i nedostaci franšizinga kao načina savremenog poslovanja opisani su u trećem
delu rada. Detaljno su opisane prednosti koje ima ovaj koncept donosi davaocima i
korisnicima franšize, međutim, ne zanemaruju se i nedostaci koje ovaj koncept ima.
Četvrti deo rada opisuje trenutno stanje u Srbiji kada je franšizing u pitanju. Akcenat se
stavlja na korisnicima franšizinga u Srbiji kao i na prednostima i nedostacima koje ovaj
koncept pruža preduzetnicima u Srbiji.

2
 1. OSNOVE FRANŠIZINGA
1.1. Pojam i razvoj franšizinga

Reč franšiza potiče od stare francuske reči “franche”, što znači sloboda ili izuzetak.
Franšiza je u srednjem veku bila privilegija ili pravo dodeljeno od strane suverene vlasti
(crkve, kralja ili lokalne samouprave). U osnovi franšizing predstavlja ugovorni odnos koji
se uspostavlja između davaoca franšize i primaoca franšize. Davalac franšizinga je po
pravilu veliki proizvođač robe ili veletrgovinska firma, a korisnici su trgovci na malo.
Davalac franšize ugovorom o franšizingu prenosi korisniku isključivo pravo prodaje robe
davaoca franšize na tržištu korisnika franšize, pri čemu koristi žig i ime robe1.
Osim gore navedenog, davalac franšize prenosi na korisnika franšize i:
- Svoju formulu (način) poslovanja,
- Svoje pravo industrijske svojine za dobar plasman i
- Svoj metod prodaje.
Korisnik franšizinga prodaje robu ili vrši uslugu po uniformisanom nalogu i uputstvima
davaoca franšizinga. Svi učesnici u sistemu franšizinga javljaju se kao jedinstvena celina u
odnosu na treće lice2.
Počeci franšize zadiru u daleku prošlost, dok se koreni spominju čak u doba feudalizma. Iz
19. veka datiraju dve teorije koje su vezane za početak modernog tj. komercijalnog
franšizinga. Po prvoj teoriji prva komercijalna prodajna franšiza bila je Singer Sewing
Center. Začetnik je bio Isaac Singer 1858. godine. Ova franšiza odnosila se na prodaju
prava lokalnim poslovnim ljudima koji su prodavali Singerove mašine i obučavali
korisnike. Svaka franšiza se sama finansirala i pomogla je vlasniku da prihodima poveća
rast kompanije i da nastavi finansiranje proizvodnje. Takođe, vlasnik je bio pošteđen nekih
troškova, kao što su troškovi zapošljavanja menadžera centara. Ovaj model franšize kasnije
su kopirale danas vodeće kompanije u svetu, a najpoznatija je Coca – Cola. Coca – Cola je
uspela da se proširi na nacionalno tržište, tako da je na lokalne poslovne ljude prebacivala
proizvodnju, skladište i distribuciju koji su dobili pravo punjenja. Poslovni ljudi za uzvrat
su morali obezbediti kapital za širenje, morali su preuzeti rizik na lokalnom tržištu, a dobili
su ekskluzivna marketinška i lokalna prava. Po drugoj teoriji, komercijalna franšiza se
razvija nešto kasnije, preciznije 1898. godine, kada General Motors počinje franšizirati
zastupanja. I dan danas ova kompanija posluje i obuhvata preko 10.900 prodavača3.
Prvi tragovi franšizinga mogu se nači u srednjovekovnoj Evropi. Današnji izgled franšize
formulisan je u SAD-u, i kao takav doživljava svoju ekspanziju. Može se reći da je
franšizing nastao kao zahtev i mobilnost savremenog, a pre svega američkog potrošača,
koji je na svojim putovanjima tražio standardizovanu uslugu poznatog naziva. Upravo ta
potreba za proizvodima svih vrsta prevaziđena je franšizingom kao načinom brzog rasta
poslovanja. Milion klijenata koji se uslužuju svakoga dana predstavlja ogromnu mogućnost
za franšize. Upravo zbog toga, mnogi brendovi su izgrađeni kroz franšizing4.
Posmatrajući prvih 100 godina komercijalne franšize, zanimljivo je da davalac franšize nije
kontrolisao izgled franšize kao što je slučaj danas, već su korisnici sami mogli da kreiraju
vlastiti poslovni stil. Moteli, prodavci automobila i benzinske stanice nisu imali isti izgled,
pa čak ni iste usluge i ako su imali zajedničko trgovačko ime. Ray Kroca tokom pedesetih
godina 20. veka preoblikuje franšize lansiranjem poslovnog oblika franšize koji je danas
1
https://www.inovacijenadelu.rs/wp-content/uploads/2019/01/Publikacija-1.pdf
2
Petković, S., Milanović, M. (2017). Laboratorija ideja. Univerzitet u Banjoj Luci, Ekonomski fakutet,
Banja Luka.
3
Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize. Ekonomski vjesnik,
Zagreb.
4
Jovanović I. (2015). Preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja. Univerzitet u Beogradu, Tehnički
fakutet u Boru, Bor.

3
poznat. Prodavanjem aparata za pravljenje milkšejka Ray Kroc je jednom od svojih kupaca
McDonald’s sa oduševljenjem predložio da kopira njegov način rada kako bi postigao
uspeh na celom tržištu SAD-a. McDonald’s je prodavao hamburgere i imao je nekoliko
restorana u svom posedu. Kroc je osmislio koncept pod nazivom “trgovačko odelo”, koji
pored izgleda i ugođaja poslovnog prostora obuhvata svaki detalj na osnovu koga se
posluje. McDonald’s je zahvaljujući viziji i ideji Raya Kroca postao deo sistema koji
osigurava da će iskustvo potrošača u svakom McDonald’s restoranu biti jednako uvek i
svuda5. Upravo uspeh koji su ostvarili McDonald’s i Ray Kroc zbog uvođenja linije za
proizvodnju i industriju hrane može se uporediti sa uspehom Henryja Forda u indrustrijskoj
revoluciji u proizvodnji automobila6. Henry Ford je osmislio liniju za montiranje
proizvoda, popravku automobila, masovnu distribuciju i mesto za odmaranje vozača tokom
puta. Ugovor o franšizingu se devedesetih godina 20. veka značajno razlikovao od
početnih. Davalac franšize je osoba koja određuje pravila, a korisnik je osoba koja prihvata
pravila i plaća uskuge korišćenja iste7.

1.2. Motivi korišćenja franšizinga

Ako se ima u vidu veliki broj faktora koji u kombinaciji ili pojedinačno utiču na
funkcionisanje preduzeća, donošenje odluke o primeni franšiziga predstavlja strateško
pitanje. Neki od najznačajnijih faktora koji imaju značajan uticaj su: tehnološki napredak,
sve izraženija konkurencija, globalizacija, snažnija pozicija potrošača i potreba
prilagođavanja ponude individualnim potrebama, željama i preferencijama.
Kao moderan oblik poslovanja franšizing podrazumeva stvaranje čvrste veze imeđu
ekonomski jakim privrednim subjektima i nezavisnim pojedincima koji žele da se priključe
ovom sistemu.
Pravna samostalnost učesnika karakteriše franšizing sistem. Ovaj sistem kod korisnika
franšize utiče na stvaranje pozitivnog psihološkog efekta o nezavisnosti i automoniji u
poslovanju. Ostvarenju mnogobrojnih prednosti sa druge strane doprinosi ekonomska
integracija, a prvenstveno onih koje se vezuju za pozitivne efekte koji proizilaze iz
ekonomije obima. Davalac franšize teži da obezbedi prepoznatljivost marke, da osigura
rast i razvoj sistema, tako da na taj način gradi renome i reputaciju u očima kupca. Kada
potrošač na raznim mestima širom sveta doživi isti kvalitet, onda je njegovo zadovoljstvo
potpuno i velika je verovatnoća da će ostati lojalan8.
Ključ moći franšizinga je mogućnost geografskog širenja pod unapred dogovorenim
uslovima. Ova moć omogućuje franšiznom sistemu da potpuno zadovolji tržište.
Popunjavanje tržišta pruža franšizi uštedu troškova logistike, korist vidljivosti i
prepoznatljivosti, manje zaposlenih radnika i manje troškova obuke radnika uz mogućnost
korišćenja masovnih medija sa većom efikasnošću. Franšizing je postao prihvatljiv način
poslovanja upravo zbog toga što sve strane u ovom odnosu dobijaju 9. Kada pod okrivljem
jedinstvenog brenda veličina celog sistema raste, kao rezultat toga neće doći do rasta

5
Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize. Ekonomski vjesnik,
Zagreb.
6
Erceg, A. (2017). Franšiza način pokretanja poduzetničkog poduhvata i strategija rasta poslovanja,
Sveučilište Josipa Jurja Strossmmayera u Osjeku, Ekonomski fakultet U Osjeku, Osjeka.
7
Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize. Ekonomski vjesnik,
Zagreb.
8
Gašević, D., Stanković, M. (2016). Franšizing kao strategija ekspanzije hotelskih lanaca na globalnom
nivou. Škola biznisa, Novi Sad.
9
Jovanović I. (2015). Preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja. Univerzitet u Beogradu, Tehnički
fakutet u Boru, Bor.

4
troškova i rizika. Primaoci franšize su lično motivisani da ostvare što veći profit, a deo tog
profita se preliva i na davaoca franšize10.
Ukoliko se pojedinac odluči da postane korisnik franšize i uđe u lanac franšizing biznisa,
onda je korisnik u mogućnosti da radi u svom biznisu koji je pod nadzorom i kontrolom
firme davaoca franšizinga.
Šanse za uspešno poslovanje zavise od:
- Uspešnosti izbora odgovarajućeš davaoca franšizinga i
- Od uspešnosti u poslovnom poduhvatu vlastite firme.
Ovo je ujedno i razlog da potencijalni korisnik pre nego što se donese konačna odluka o
ulasku u proces franšizinga, pre svega preispita sopstvenu spremnost za uključivanje u taj
proces. Kod donošenja ovih odluka potencijalni korisnik franšize mora imati u vidu da
franšizing biznis ima svoje prednosti ali i nedostatke11.
Kao rezultat svega navedenog, prilikom donošenja odluke da li da se uđe u sam proces za
franšizu, postavlja se pitanje zašto franšizing? Vlasnik firme ima dve mogućnosti. Prva
mogućnost mu je da osnuje malo preduzeće. U ovakvoj situaciji vlasnik nije orjentisan na
brzi trend rasta i nema veliku želju da se razvije. Ovaj vlasnik će se suočavati sa
konkurencijom, imaće malu pokrivenost tržišta, javiće se problem sa sredstvima za
ulaganje u razvoj a javiće se nemogućnost iskorišćavanja celokupnog tržišnog potencijala.
S druge strane, vlasnik može da izabere posao preko franšize i na taj način mu se otvara
šansa za brži rast i širenje poslovnog modela sa manje kapitala i sa motivisanim ljudima.
Vlasnik ostvaruje profit ne samo od distribucije proizvoda i/ili usluge već i od članarine i
udela od prometa franšize12.

1.3. Tipovi franšizinga

U praksi postoje tri vrste franšizinga:

1. Franšiza za proizvode daje pravo franšizeru da prodaje proizvode franšizatora pod
njegovim imenom. Korisnik franšize plaća davaocu nabavnu cenu prodate robe i
naknadu od 5% od prodajne cene. Mala preduzeća su najčešći korisnici ove
franšize, i oni se najčešće bave trgovinom na malo. Značajna prednost kod ove
franšize je ta što korisnici prodaju robu za tržište koje je već istraženo. Dobar
primer ove franšize je Nike i Sony kompanije.
2. Franšiza za proizvodnju obezbeđuje franšizeru licencno pravo za proizvodnju,
prodaju određenog proizvoda iz asortimana franšizatora pod njegovim imenom i sa
njegovom markom. Proivodnja se približava mestu prodaje i na taj način se
smanjuju ukupni troškovi poslovanja. Davaoci proizvodnog franšizinga su veliki
proizvođači koji pomažu korisniku franšizinga u organizovanju proizvodnje,
zajedničkim pregovaranjem dogovaraju se oko lokacije i kapaciteta u proizvodnji
pošto na neki način postaju “konkurencija”. Korisnici ove franšize plaćaju fiksni
iznos. Mala preduzeća su korisnici ove franšize. Najreprezantivniji primer ove
franšize su Coca Cola i Pepsi.
3. Franšiza za posao daje pravo franšizeru da otvori i vodi posao pod imenom i
firmom franšizatora. Pružanje usluga je najčešći primer ovog franšizinga u praksi,

10
http://www.bojanavukovic.com/uncategorized/zasto-fransizirati-svoj-biznis-i-koje-su-prednosti-
fransizinga/

11
Petković, S., Milanović, M. (2017). Laboratorija ideja. Univerzitet u Banjoj Luci, Ekonomski fakutet,
Banja Luka.
12
: http://www.franadria.si/zasto-fransizing

5
 primenjuje se najčešće kod ugostiteljskih, servisnih, trgovačkih itd. Putem
specijalnog ugovora franšizer se obavezuje franšizatoru da će u obavljanju ovog
posla poštovati stroga pravila o uređenju i opremanju poslovnog prostora, načinu
proizvodnje i pružanju drugih usluga kupcima po standardima franšizatora. Dobar
primer ove franšize su Mc-Donald’s i hotel Holiday Inn13.
Pored navedene podele u praksi javlja se i sledeća podela:
- Franšiza distribucije proizvoda
- Franšiza prodajnog formata
- Konverzijski tip franšize
Franšiza distribucije proizvoda je klasičan oblik franšizinga. Saradnja se zasniva na
vertikalnoj povezanosti, koja zanemaruje povezanost preko kapitala. Davaoc franšize
proizvodi proizvod a korisnik franšize taj gotov proizvod prodaje. Ove vrste franšize se
primenjuju u industrijama osvežavajućih pića, industrijama automobila i propratnih
proizvoda benzinske industrije. Od korisnika franšize se zahteva nekoliko pripremnih
radnji pre konačnog procesa prodaje proizvoda. Davaoc franšize licencira svoje trgovačko
ime i logotip korisniku franšize ali mu ne osigurava sam proces poslovanja. Neke od
karakteristika ovog oblika franšize su:
- Smanjenje potrebe za finansijskim sredstvima
- Naglasak je na proizvodu i njegovoj prodaji
- Vlasnik franšize je obično proizvođač sa poznatom robnom markom koji na ovaj
način širi svoju distribuciju i uticaj.
- Pogodnosti za proizvode koji zahtevaju opsežne postupke pre i posle prodaje
- Razlika između klasične distribucije i ove franšize je u većoj povezanosti između
različitih oznaka vlasnika franšize, šire zasnovanoj uslužnoj delatnosti koja služi
kao pomoć korisniku franšize i ekskluzivnoj ili delimičnoj prodaju proizvoda, čega
u klasičnoj distribuciji nema u tolikoj meri.
- Vlasnik franšize svoje proizvode prodaje korisnicima franšize koji ih dalje prodaju.
Franšiza poslovnog formata korisniku franšize omogućava da koristi kompletan proces
za isporučivanje proizvoda i usluge za poslovanje. Sve više franšize organizovano je na
ovaj način, zbog toga što je korist obostrana.
Konverzijski tip franšize nastaje kada nezavisni preduzetnik koji se nalazi u istom
poslovnom području kao i davaoc franšize, prihvati od davaoca franšize robi i/ili
proizviode u svoj postojeći sistem poslovanja. Ovaj tip franšize nalazimo kod agencije za
promet nekretnina, cvećara i ostali uslužni objekti istog tipa14.

1.5. Izbor davaoca franšizinga

Od bitnog značaja za svaki biznis je izbor delatnost koja će se obavljati. Ovo pravilo je
jako bitno kod izbora franšizinga, prvenstveno zbog toga što se u ovom slučaju ne bira
samo delatnost, već i tehnološko – organizacioni model po kome se biznis obavlja. Upravo
zbog toga prilikom odabira izbora davaoca franšize poseban akcenat treba da se stavi na
prikupljanju i proveri informacija o ponuđaču franšizinga. Takođe, potrebno je razmotriti i
druge alternativne varijante.
Pre donošenja konačne odluke od ponuđača franšize potrebno je tražiti sledeće:
- Podatke o profitabilnosti ponuđača,
- Podatke o profitabilnosti firmi koje već koriste usluge,
13
Jovanović I. (2015). Preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja. Univerzitet u Beogradu, Tehnički
fakutet u Boru, Bor.
14
Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize. Ekonomski vjesnik,
Zagreb.

6
 - Kolika je cena korišćenja franšizinga izražena kroz: procenat u učešću davaoca
franšize u ostvarenom prihodu korisnika, cena u učešću stručnih kadrova u procesu
biznisa i cena korišćenja kapaciteta opreme i poslovnog prostora,
- Iznos kapitala za koje namene i uz koje uslove bi učestvovao davalac franšize,
- Veličina potrebnog kapitala koju treba uložiti pre otpočinjanja biznisa,
- Broj i stuka kadrova koje je potrebno obezbediti na početku biznisa,
- Oblici kontrole kojima podleže korisnik franšizinga i na koji način je regulisano za
druge korisnike,
- Kakva je struktura i iskustvo ključnih kadrova davaoca frašizinga,
- U kom domenu bi učestvovali kadrovi davaoca usluga,
- Kakva je konkurencija na ugovorno određenoj teritoriji,
- Kakav je organizacioni oblik davaoca usluga (inokosni, kooperativni ili zajednički),
- Kakav je tehnološko organizacioni model i u kojoj meri je fleksibilno njegovo
sprovođenje,
- Na kojoj lokaciji i za koje vreme se daje pravo korišćenja franšizinga15.

15
Petković, S., Milanović, M. (2017). Laboratorija ideja. Univerzitet u Banjoj Luci, Ekonomski fakutet,
Banja Luka.

7
 2. UGOVOR O FRANŠIZINGU
2.1. Izvori prava

Već godinama u praksi mnogih zemalja kao i kod nas poznati su franšizing poslovi. Danas,
u savremenim uslovima poslovanja ostvaruje se velika ekspanziju u različitim oblastima
privrednih delatnosti16. Poslovna saradnja se realizuje kroz ugovor o franšizingu.
Pitanjima ugovora o franšinzigu i time šta franšizing obuhvata, domaća teorija i praksa nije
se dovoljno bavila. Kao izvor prava za ugovor o franšizingu služe načela obligacionih i
ugovornih prava, intelektualna svojina, pravila o lojalnoj konkurenciji, tipski i formalni
ugovori kao i opšti uslovi poslovanja davaoca franšizinga. Komisija Vlade Republike
Srbije za izradu Građanskog zakona dala je predlog za zakonsko regulisanje do sada
neimenovanog ugovora o franšizingu u Izveštaju o otvorenim pitanjima17.
Ugovor o franšizingu regulišu odredbe Zakona o obligacionim odnosima kao i određen
broj odredbi drugog zakona. Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. List SFRJ”, br. 29/78,
39/85, 45/89 i 57/89 i “SL. List SFRJ”, br. 31/93).
Ugovor o franšizingu spada u tzv. neimenovane ugovore. Zakon ovaj ugovor ne poznaje
kao takav, već isti predstavlja saglasnost volja dveju strana. Kao takav on predstavlja
“zakon između strana”, koji nije suprotan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
običajima. Zakon o obligacionim odnosima kao takav ne reguliše obavezan sadržaj
ugovora o franšizingu niti ukazuje na to koje su suštinski važne odredbe ugovora moguće.
Slobodno se kreira kao izraz volje dveju ugovornih strana.
Franšizing ugovor sadrži oblik nekih drugih ugovora i kao takav ima karakter mešovitog
ugovora. On sadrži ugovor o prodaji, lizingu i zakupu. Stoga, može da uključuje
odgovarajuće odredbe Zakona o obligacionim odnosima ili drugih zakona koji regulišu ove
ugovore, ali samo kao nužnu alternativu, pošto ovakvi modeli nisu obavezni za pisanje
franšizing ugovora18.

2.2. Pojam, vrsta i forma ugovora o franšizingu

Ugovorom o franšizingu jedna ugovorna strana – davalac franšizinga preuzima obavezu da

drugoj ugovornoj strani – primaocu franšizinga prenese svoje znanje i iskustvo u
obavljanju određene delatnosti. Shodno tome, primalac franšizinga se obavezuje da
davaocu franšizinga plati određenu naknadu, da posluje pod određenim nazivom i spoljnim
izgledom, i da uloži osnovni kapital.
Reč franšiza potiče od engleske reči franchise. Ova reč je nastala od starofrancuske reči
frans koja označava slobodu ličnosti i samostalnosti.
Primaocu franšize davalac franšize može preuzeti obavezu da isporučuje određenu robu ili
vrši određene usluge, a primalac franšiza preuzima obavezu da će se pridržavati određenih
standarda u pogledu poslovanja iz oblastri predmeta franšizinga kao i načina vršenja
delatnosti. Samostalno pravno lice je primalac franšizinga. On posluje u okviru mreže
devaoca usluga. Za prenos ugovora na treće lice, primaocu franšize je potrebna saglasnost
davaoca franšizinga.
Robni ili proizvodni franšizing javlja je u slučaju da davalac franšizinga daje primaocu
franšizinga pravo isključive prodaje određene vrste robe na određenom područiju. Predmet
ovog ugovora je pravo isključive prodaje te vrste robe, uz korišćenje poslovnog imena i
žiga davaoca franšizinga kao i uz prenos poslovnog znanja i iskustva u prodaji.

16
Knežević, dr M., Spalević Ž. (2011). Franšizing usluga. Kragujevac, Institut za pravne i društvene nauke.
17
Knežević, dr M. (2012). Privredno pravo. Kragujevac. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
18
: https://franchising.rs/abc-fransiza/17/pravni-akti-koji-regulisu-fransizni-ugovor/

8
Prometni franšizing ili franšizing usluga javlja se ukoliko je predmet franšizinga
korišćenje poslovnog i tehničkog znanja i iskustva davaoca franšizinga u obavljanju
određene vrste usluga od strane primaoca franšizinga. Dobar primer ovog ugovora je
prodaja brze hrane.
Razlikuju se nacionalni (domaći) franšizing i međunarodni franšizing u zavisnosti od
toga da li su davalac i primalac sa iste ili sa područja različitih država.
Iz ugovora o franšizingu proizilaze obaveze ugovornih strana, stim u vezi, razlikuju se
sledeće vrste ugovora:
- jedinstven ugovor o franšizingu na osnovu kog davalac franšize ustupa pravo
korišćenja obeležja svog identiteta primaocu franšize. Na ovaj način primalac
franšize se inkorporira u njegovom poslovnom sistemu. Davalac franšize pruža
primaocu franšize stalnu pomoć i kontrolu, čime je faktička samostalnost primaoca
franšize veoma mala;
- ugovor o zakonskom proširenju daje eksluzivno takozvano isključivo pravo
primaocu franšize da na tačno određenoj ugovorenoj teritoriji obavlja franšizing
poslove. Na toj ugovorno navedenoj teritoriji neće konkurisati ni davalac ni drugi
primaoci franšize;
- ugovor o master franšizingu podrazumeva da strani davalac franšize (master) daje
domaćem davaocu (franšizantu) isključivo pravo da na svojoj domaćoj teritoriji
zaključuje ugovore o franšizingu sa domaćim primaocima franšize (podfranšizing).
Kod ugovora o franšizingu se primenjuje načelo neformalnosti pravnih poslova iz čega
sledi da uslov pravne valjanosti nije pismeni oblik ili drugi posebni oblik. U praksi su to ne
samo pismeni ugovori već i opširni tekstovi tipa samoodređujućih ugovora, tipski obrasci
koji sadrže unapred odštampane sve pojedinosti ove složene poslovne transakcije. Ovi
ugovori se upravo zbog toga u praksi zaključuju kao formali, tj. tipski. To su i adhezioni
ugovori, tj. jednoobrazna ponuda potencijalnih primaoca franšizinga, koju oni kao takvu
mogu prihvatiti u potpunosti ili odustati od takvog poslovnog odnosa koji im ne odgovara.
2.3. Bitni elementi ugovora o franšizingu

Franšiza je bitan element ugovora o franšizingu, ona je ujedno i predmet franšizinga i kao
takva može biti veoma raznolika. To može biti za vizuelni identitet oznake koje služe za
raspoznavanje robe i usluga, zatim oznake koje davaocu franšize daju znanje i veštine,
njegov poslovni identitet, plasman, organizovanje, finansijske usluge i sl. Franšiza
predstavlja skup, celinu ili paket raznovrsnih elemenata materijalne ili nematerijalne
prirode koji označavaju identitet davaoca franšize.
Ugovor o franšizingu prvenstveno sadrži odredbe o obavezi primaoca franšize da obezbedi
uniformnost u izgledu i jednoobraznost u kvalitetu robe i usluge. Takođe, ugovor o
franšizingu mora da sadrži odredbe u pogledu pridržavanja pravila o uniformnosti izgleda i
poslovanja, raskida ugovora, pružanje ugovora, zaštiti od konkurencije, odredbe o
poslovnoj tajni itd.
Postoje dva dela naknade koju primalac franšize plaća davaocu. Prvi deo naknade
ostvaruje se prilikom pristupanja franšizing poslu, kada primalac franšize plaća davaocu
franšize. To je pristupna ili inicijalna naknada. Drugi deo naknade kontinuirano se plaća.
To je naknada za korišćenje franšize. Visina naknade se utvrđuje procentualno i zavisi od
obima prihoda koji ostvaruje primalac franšize19.

2.4. Pravna priroda ugovora o franšizingu

19
Knežević, dr M. (2012). Privredno pravo. Kragujevac. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

9
Ugovor o franšizingu je ugovor sa posebnim svojstvima, on je neimenovan, autonoman
ugovor, obostrano obavezujući, teretan i formalan. Neimenovan je zbog toga što sadrži
elemente iz više ugovora: ugovor o licenci, ugovor o know – how, ugovor o radu, ugovor o
zastupanju, ugovor o pružanju usluga, ugovor o zakupu, ugovor o prodaji, ali se ne može
izjednačiti ni sa jednim od tih ugovora. Upravo ovi elementi koji su navedeni, nisu
primarni niti dominantni. Franšizing se zbog svoje složenosti posmatra kao sistem
organizacije poslovanja, on nije jednostavno obavezni ugovorni odnos između ugovarača.
Specifičnost ovog ugovora ogleda se u ograničenosti principa autonomije volje u pogledu
toga da jača strana tj. davalac franšize nameće odredbe ugovora primaocu franšize kao
ekonomski slabijoj strani. Davalac franšize ima pravo izbora primaoca franšize, tako da se
ovaj ugovor smatra i ugovorom intuitu persnae upravo zato što njegovo zaključivanje
zavisi od ličnih svojstava druge strane20.
Ugovori o franšizingu se obično zaključuju na duži vremenski period, odnosno na više od
pet godina, a neki i na neodređeno vreme. U prakis se smatra da su zaključeni ugovori na
period kraći od pet godina nedopustivo kratki, odnosno vreme mora biti dovoljno da
korisnik franšizinga amortizuje sva svoja ulaganja. Jako bitna stavka u ugovora je i
mogućnost raskida ugovora što kao posledica se javlja prodaja preduzeća od strane
korisnika. Prestanak ugovora može se ugovoriti istekom vremena, otkazom kod ugovora
zaključenih na određeno vreme ili otkazom kod ugovora zaključenih na neodređeno vreme
kao i sporazumnim dogovorom. Takođe, kao uzroci raskida može se javiti i neizvršavanje
bitnih ugovornih obaveza, stečaj preduzeća, likvidacija, razne prevare, postupci protiv
dobre volje. Ugovor zaključen na određeno vreme prestaje istekom ugovorenog roka21.

2.5. Obaveze ugovornih strana

Primaocu franšize davalac franšize je obavezan da obezbedi uniformnost izgleda primaoca

franšize u poslovanju, jedoobraznost u kvalitetu i izgledu robe koju proizvodi ili usluge
koje pruža, jednoobraznost u vođenju poslovne politike, reklami, finansijskim i
knjigovodstvenim operacijama itd, kao i da za vreme trajanja franšize pruža stalnu pomoć
primaocu i vrši kontrolu i nadzor nad realizacijom posla.
Pored osnovne obaveze da primalac franšize plati naknadu davaocu, primalac franšize
može da ima i brojne druge obaveze koje zavise od same prirode posla, volje davaoca
franšize i međunarodnih prava u oblasti franšizinga. Obaveze primaoca franšize su:
korišćenje ustupljenih znanja i iskustva, prodaja robe ili davanje usluga potrošačima u
skladu sa ugovorom, trgovački i uslužni žig, iskorišćavanje prava industrijske svojine,
poslovno ime, modela, simbola i dr22.
Ugovorne obaveze davaoca franšize su:
- Dati korisniku franšize pravo prodaje proizvoda ili usluge u prodavnicama u skladu
sa ugvorom,
- Ustupanje prava korišćenja žiga,
- Ustupanje pravo korišćenja znanja,
- Pružanje komercijalne i tehničke podrške,
- Kontrolisanje poslovanja prodavnica.
Ugovorne obaveze korisnika franšize su:
20
Knežević, dr M. (2012). Privredno pravo. Kragujevac. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
21
Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize. Ekonomski vjesnik,
Zagreb.
22
Knežević, dr M. (2012). Privredno pravo. Kragujevac. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

10
 - Da će prodavati robu i/ili proizvod davaoca franšize,
- Da će poštovati sve obaveze iz ugovora,
- Da će koristiti sva prava propisana ugovorom,
- Da neće prodavati proizvode iznad svoga ugovorenog područija,
- Da se neće angažovati u sličnim načinima poslovanja za vreme trajanja ugovora,
- Da će se maksimalno angažovati u prodaji robe i obavljanju usluga23.

3. PREDNOSTI I NEDOSTACI FRANŠIZINGA

23
Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize. Ekonomski vjesnik,
Zagreb.

11
Poslovanje korišćenjem franšizinga ima određene prednosti:
- Obukom je moguće nadoknaditi nedostatak znanja i iskustva,
- Korišćenje uspešnog i poznatog poslovnog imena i reputacije,
- Primalac je nezavisan poslovni čovek,
- Za početak potrebno je manje inicijalnog kapitala.
Pored brojnih prednosti koje nudi poslovanje korišćenjem franšize, javljaju se i brojni
nedostaci:
- Gubitak nezavisnosti,
- Neelastičnost franšiznog sistema,
- Prevelika zavisnost od davaoca usluga i
- Očekivanje prevelikog prihoda.
Korisnici franšize imaju manje poslovne slobode što za posledicu istiskuje manji poslovni
rizik. Kupovinom franšize, svoj poslovni poduhvat razvijaju na već stvorenoj marki i
proverenoj organizaciji posla. Osnovni kriterijum na kome davaoc franšize meri svoj
interes ogleda se u tome što kupac franšize mora osigurati kapital za uspešni prodor na
tržište, nego što bi to davaoc franšize mogao sam učiniti. Iako izgleda da korisnik franšize
dobija “sve na tacni”, potrebno je pored kapitala imati i preduzetničke veštine i znanje za
vođenje posla24.
Pored gore navedenih problema sa kojima se susreću korisnici franšize, javljaju se i
problemi koji su vezani za ograničenu prodajnu teritoriju, fiksiranje cena, zabranu
konkurisanja davaocu za vreme trajanja ugovora, ali i neko vreme nakon prestanka
ugovornog odnosa. Poseban se akcenat stavlja na troškovima koji se javljaju na samom
startu otpočinjanja saradnje a koji su neophodni kako bi se upravo ta saradnja započela kao
i plaćanje nadoknada što naročito može biti problem, ukoliko korisnik smatra da ne dobija
podršku od davaoca franšize i ukoliko očekivanja u pogledu projektovanog prihoda ne
budu zadovoljena. Prema istraživanjima Centra za franšizing pri Privrednoj komori Srbije,
javljaju se i sledeći nedostaci: može doći do pojave konkurencije između različitih
konkurenata, ukoliko teritorijalna eksluzivnost primalaca franšize nije dobro definisana,
takođe, neophodno je stalno usaglašavanje sa ugovorima i standardima koje propisuje
davalac franšize25.
Kupac franšize dobija već oblikovano preduzeće koje je kopija svih istih takvih u
franšizorskom lancu. Kupac dobija pre svega stručnu pomoć uz naknadu, koja bi inače bila
preskupa za njegovo preduzeće. Ta pomoć ogleda se u sledećem:
- Marketing strategiji (akcenat se stavlja na oglašavanje),
- Početno obučavanje zaposlenih i menadžmenta,
- Uređivanje lokala i nabavka opreme,
- Standardizovani postupci i poslovna politika,
- Uz uštedu centralizovana nabavka,
- Finansiranje26.
Početno ulaganje je značajno, ali je dugoročno isplativo jer rešava probleme širenja
poslovanja i problem nedostatka novca, osoblja i vremena. Za davaoca franšize kao
prednost možemo istaći i brže širenje poslovanja, korišćenje tuđih sredstava jer kapital
potreban za širenje poslovanja dobija od primatelja franšize. Takođe, upravljačke
24
Matić, B., Stupar, N., Matić, D., Radošević, M., Baošić, M., Đurović, Ž. (2011). Franšizing kao instrument
za pokretanje studentskog preduzetništva, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka AD Neimar.
25
Gašević, D., Stanković, M. (2016). Franšizing kao strategija ekspanzije hotelskih lanaca na globalnom
nivou. Škola biznisa, Novi Sad.
26
Matić, B., Stupar, N., Matić, D., Radošević, M., Baošić, M., Đurović, Ž. (2011). Franšizing kao instrument
za pokretanje studentskog preduzetništva, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka AD Neimar.

12
sposobnosti se bolje koriste jer deo poslovnog rizika preuzima primatelj franšize. Bolje
korišćenje lokalnih izvora, jer korisnici uvek bolje mogu iskoristiti lokalno tržište, pri
čemu se javlja veća motivisanost kroz povećanje prometa i prihoda.
Kod franšize postoje i nedostaci, među kojima su kod davaoca franšize najznačajniji
gubitak potpune kontrole nad poslovnim jedinicama, jer svaki korisnik franšize ima
kontrolu nad svojom poslovnom jedinicom. U tom slučaju moguće je nepridržavanje
procedura poslovanja od strane korisnika, mogući problemi u odnosima sa davaocima
franšize, problemi se javljaju kod podele prihoda, manji prihodi ostaju davaocu u odnosu
na korisnike. Međutim, to nije veliki nedostatak jer veći broj korisnika franšize osigura i
veću profitabilnost. Kao nedostatak navodi se i nedostatak poverenja koje se ugovorno
rešava, pojava potencijalne konkurencije. Pored navedenih nedostataka kod davaoca, mogu
se javiti i nedostaci kod korisnika franšize, od kojih su najznačajni zavisnost korisnika od
davaoca franšize, trajna veza prema davaocu jer ugovornu obavezu je teško raskinuti.
Takođe se javljaju problemi kod odlučivanja i dobit nije srazmerna uloženim sredstvima, a
cena franšize može se kretati od 2% do 20% ostvarenog prometa27.

4. RAZVOJ FRANŠIZINGA U SRBIJI

27
Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize. Ekonomski vjesnik,
Zagreb.

13
 4.1. Početak razvoja franšizinga u Srbiji

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, franšizing je stigao u Srbiju. Franšizing se

pojavio veoma rano, na samom početku svoje evropske ekspanzije u Srbiji, kada počinje
uvoz američkih franšiza (Coca-Cola, Avis, Intercontinental, Hyatt).
U proteklih desetak godina beleži se ulazak nekoliko moćnih franšizing sistema pre svega
u oblasti modne industrije, kao što su Zara, Sprinfild, Mango i dr28.
Osamdesetih godina dvadesetog veka, u našoj zemlji je franšizing počeo da se razvija
kupovinom licence za Coca-Cola. Prema ocenama Privredne Komore Srbije, u Srbiji se od
2000. godine povećava prisustvo franšiznog koncepta poslovanja, ali svest o prednostima
tog poslovanja i dalje nije na visokom nivou.
Kada se franšizing počeo primenjivati u našoj zemlji pre dvadesetak godina vršene su i
brojne primene za uvođenje franšizinga po licenci drugih inostranih kompanija. Tada se
franšizing uvodio po principu stranih ulaganja joing venture, što nije bio pravi franšizni
sistem pošto nisu bili postojali potrebni sistemski uslovi. Ovo je bila početna praksa29.
Na slici 1 prikazana je struktura davaoca franšizinga u Republici Srbiji 2014. godine. Sa
slike možemo primetiti jasan rast domaćih franšizing sistema kao i dominaciju stranih
sistema u Srbiji.
Slika 1. Struktura davaoca usluga franšize u Republici Srbiji

33% strani 32% trgovina

67% domaći 68% usluge

Izvor: Prvi izveštaj o franšizingu u Srbiji, član 391

Kod domaćih i kod stranih sistema franšizinga trgovački sistemi dominiraju. Ovaj rezultat
je posledica činjenice da je lakše implementirati u distribuciji proizvoda. Broj uslužnih
sistema stranog porekla je 26%. Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da tržište ima kapacitet
da apsorbuje i uslužne sisteme sa stranim tržištima. U narednom periodu treba očekivati
dodatan rast broja ovakvih sektora. Sa slike možemo primetiti da čak 67% ne posluje van
domaćeg tržišta, dok je na domaćem tržištu 33% ostvarilo izvoz, većinom iz trgovinske
industrije, dok usluge zauzimaju 39%30.

Slika 2. Odnos između trgovine i usluga u Srbiji 2014.

28
Matić, B., Stupar, N., Matić, D., Radošević, M., Baošić, M., Đurović, Ž. (2011). Franšizing kao instrument
za pokretanje studentskog preduzetništva, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka AD Neimar.
29
Jašarević, J. (2014). Problemi i razvoj franšizinga u Srbiji. Ekonomski izazov, Beograd.
30
Kovačević, M., Injac, M. (2016). Komparativna analiza franšizinga na međunarodnim tržištima. Fakultet
za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Univerziteta Privredna akademija u Novom sadu.

14
 Domaći Strani
usluge 26% trgovina
44% trgovina usluge
56%
74%

Izvor: Prvi izveštaj o franšizingu u Srbiji, član 391

Kada se posmatra domaće tžište (slika 3), istraživanje pokazuje da od ukupno 54 domaća
sistema, 24 su usluge a 30 trgovina. Kod trgovine najzastupljenija su odeća i obuća, zatim
sledi oprema za kuću i dvorište. Roba široke potrošnje rangirana je na trećem mestu, a
zatim sledi prodaja kućnih aparata i kozmetike. Benzinske pumpe i oprema su poslednje
rangirane31.
Slika 3. Odnos franšize po sektorima

10% kućni aparati,

3 tehnika, IT
33% 7%
% kozmetika, nakit,
pokloni
benzinske pumpe i
20% auto oprema
27% roba široke
potrošnje
kuća i dvorište
odeća i obuća

Izvor: Prvi izveštaj o franšizingu u Srbiji, član 391

4.2. Problemi razvoja franšizinga u Srbiji

Franšizni Centar za preduzetništvo u Beogradu je tokom septembra 2010. godine sproveo

anketu u kojoj je učestvovalo 50 ispitanika. Ispitanici su bili predstavnici banaka, advokata
i preduzetnika. Od ispitanika je traženo da iskažu svoje mišljenje o barijerama u Srbiji.
Njihovi odgovori su:
- Zakon – u Srbiji ne postoji pravna regulativa o franšizi. Reč franšiza samo se
spominje u trgovačkom pravu. Nedostatak jasne pravne odrednice u Srbiji stvara
poteškoće advokatima kako bi svojim klijentima dali određene savete iz franšiznog
poslovanja.
- Infrastruktura – postoji oskudica infrastrukture, što se pre svega odnosi na banke
koje će pomoći franšizi, zatim premalo obrazovnih centara što se pre svega odnosi
na nedovoljan broj savetnika koji bi pružili pomoć potencijalnim davaocima
franšize u razvijanju sopstvene mreže. Takođe, nema dovoljno edukacije o
franšiznom poslovanju, pa i potencijalni primalac franšize se suočava sa
problemom nedovoljne informisanosti gde da ide i kome da se obrati u vezi
franšiznog posla.
- Problemi kod banaka, banke nisu dovoljno upoznate sa franšizno poslovanje i ne
prepoznaju ga kao siguran način ulaska u nove poslovne poduhvate. Takođe, banke
ne nude specijalizovane kredite za franšizno poslovanje.
31
https://franchising.rs/clanak/394/prvi-izvestaj-o-domacim-fransiznim-sistemima-u-srbiji/

15
 -Malo tržište – ispitanici su pesimisti da će najveći davaoci franšize doći u Srbiji
zbog logističkih problema. Poznati i veliki davaoci franšize traže veće površine u
smislu broja stanovnika i često se opiru prilagođavanju lokalnih cena i standardima.
Manji davalac franšize koji bi želeo da uđe u Srbiju sa svojom franšizom nije dobro
poznat preduzetnicima u Srbiji pa će kao posledica toga biti retko izbor korisnicima
franšize.
- Franšiza nije poznat način poslovanja – ljudi nisu spremni da ulaze u nešto sa
čime nisu upoznati. Zato treba organizovati što više seminara kako bi se edukovali
preduzetnici i kako bi oni uočili koje potencijale i prednosti nudi franšiza.
Na osnovu gore navedenog postoje nekoliko prepoznatljivih razloga za spor razvoj
franšiznog poslovanja u Srbiji:
- Preduzetničko razmišljanje,
- Nedostatak obrazovanja o franšizi i
- Slabo nacionalno franšizno udruženje.
Mnogi preduzetnici će u Srbiji radije posedovati vlastite firme i imaće potpunu slobodu u
poslovanje, nego što će podneti ograničenja koje nameće ugovor o franšizingu. Takođe,
preduzetnici u Srbiji nisu u potpunosti upoznati sa prednostima koje bi mogli da postignu
time što su članovi franšiznog sistema. Država treba da širi i pruža veću finansijsku
pomoć, takođe, treba širiti i ojačati franšizno udruženje i na lokalnom nivou, pri tom
stvarajući jake i neraskidive veze između preduzetnika u Srbiji.
Za adekvatnu primenu franšizinga u Srbiji neophodno je sprovesti doslovnu privatizaciju
društvenih preduzeća, izvršiti denacionalizaciju i zakonom garantovati privatnu svojinu.
Neophodno je obezbediti adekvatni tržišni ambijent sa adekvatnom zakonskom
regulativom i neophodnim instrumentima za njegovu primenu, kako bi se franšizing
agresivnije primenio u našoj zemlji i postao osnovna metod rada većine preduzetnika.
Takođe, za ulazak međunarodnih franšiznih sistema od velikog značaja je pre svega
politička stabilnost i ukupna društvena klima u zemlji. Generalno gledano bez franšizinga
naša zemlja ne može zakoračiti dublje u proces tranzicije i sprovođenje ekonomskih i
drugih reformi. Franšizing može podstaći privredni razvoj po isprobanim receptima u
svetskim razmerama, on može biti primenljiv u brojnim delatnostima za naše uslove i
prihvaćen od strane velikog broja nezaposlenih radnika, otvaranjem franšiznog preduzeća
ili prodavnice.
Međunarodni franšizing je ozbiljno otežan pravilima i zakonima koji se razlikuju od zemlje
do zemlje. Za razvoj ovog načina poslovanja na našim prostorima prema mišljenju
domaćih stručnjaka za franšizing prvenstveno je potrebno da se pored definisanja u
Zakonu o obligacionim odnosima, mesta franšizinga utvrde i u Zakonu o trgovini, kao i u
Zakonu o ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Upravo ovo bi dovelo do preciznije
vizije finansijskog poslovanja inostranih firmi kod nas. Upravo zbog ovih nedostataka u
domaćim zakonima, strana preduzeća kod nas ne posluju kao franšizni sistem već na
osnovu ugovora o stranim ulaganjima32.

4.3. Domaći franšizing sistem

32
Jašarević, J. (2014). Problemi i razvoj franšizinga u Srbiji. Ekonomski izazov, Beograd.

16
Novi kvalitet u razvoju franšizinga na našem tržištu predstavlja izgradnju domaćih
franšizing sistema. U poslednjih desetak godina sopstvene mreže grade DIS, Com Trade,
Mini Maxi, Rakia Bar, Krofna bar i dr33.

Tabela 1. Pregled pojedinih franšizing sistema u Srbiji i njihova zastupljenost u

inostranstvu
Kompanije Godina Delatnost Broj Inicijalna Zemlja Zemlje u
pokretanja poslovnih naknada porekla kojima
franšiznog jedinica koju franšiznog postoji
koncepta plaćaju koncepta franšizing
korisnici koncept
franšizinga
Adore 2002. Proizvodnja i 4 25 -28.000 € Srbija Samo Srbija
Chocolat prodaja
čokolade/slatkiša
Rakia bar 2006. Kafeterija/bar 4 15-30.000 € Srbija Kanada
Dve šmizle 2002. Izrada i prodaja 6 4-15.000 € Srbija Crna Gora,
nakita Makedonija,
BiH,
Hrvatska
Battery 2006. Prodaja baterija i 3 10 – 80.000 Srbija Samo Srbija
centar akumulatora €

Izvor: Kovačević, M., Injac, M. (2016). Komparativna analiza franšizinga na

međunarodnim tržištima. Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu,
Univerziteta Privredna akademija u Novom sadu.

4.4. Primeri uspešnih franšiza u Srbiji

Dve šmizle je brend koji postoji od 2002. godine. Ovaj brend se bavi proizvodnjom i
prodajom modnog nakita, prodajom Swarovski elemnata i repromaterijala za izradu
bižuterije. Prodajnu mrežu ovog brenda čine sopstveni prodajni objekti.
Oblik poslovanja:
- Franšizna radnja podrazumeva otvaranje radnje po ugledu na sopstvene poslovne
jedinice,

33
Matić, B., Stupar, N., Matić, D., Radošević, M., Baošić, M., Đurović, Ž. (2011). Franšizing kao instrument
za pokretanje studentskog preduzetništva, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka AD Neimar.

17
 -Franšizni korner podrazumeva da se u lokalu koji se bavi prodajom kompatibilnih
proizvoda postoji deo lokala predviđen za brendiranje vitrine sa nakitom.
Sopstvene poslovnice: 9 (Srbija)
Broj franšizing poslovnica: 21 (Srbija), 2 (Bosna i Hercegovina), 21 (Crna Gora), 2
(Makedonija) i 1 (Luksemburg).
Očekivani iznos investicija:
Osnovna investicija:
- Za franšizni korner: ulazna investicija za nakit oko 3.000 €, do 1.000 € prateći
troškovi,
- Za franšizu: ulazna investicija za nakit oko 5.000 €, do 1.000 € prateći troškovi.
Marketing: troškovi variraju u zavisnosti od grada
Opremanje lokala: kreću se oko 3.000 €
Nema franšiznih naknada
Ukupna vrednosti investicije: do 10.000 €34.

Centar lepote Cacao beauty center osnovan je 2012. godine u Kragujevcu od strane
bračnog para Marije i Nemanje Čalija.
Franšiza Cacao pogodna je za one koji prvi put pokreću posao ali i za one koji već vode
kozmetički salon a žele da poslovanje podignu na viši nivo.
Sopstvene poslovnice: 3 (Srbija)
Broj franšizing poslovnica: 1 (Srbija), 1 (Hrvatska), 1 (Crna Gora) i 1 (Bosna i
Hercegovina).
Očekivani iznos investicija:
- Ulazna franšizna naknada: od 2.000 €
- Redovna mesečna naknada: od 100 €
Ostale investicije:
- Trošak edukacije,
- Trošak uređenja i opremanje centra: od 5.000 € do 10.000 €
- Prvo punjenje: od 3.000 € do 6.000 €35.

34
https://franchising.rs/fransiza/40/dve-smizle/
35
https://franchising.rs/fransiza/66/cacao-beauty-center/

18
Car Foil Shop čini prodaja proizvoda za stilizovanje automobila, primarno baziranih na
auto – folijama svih vrsta i pružanja usluga za apliciranje i ugradnju svih proizvoda iz
ponude.
Kompletni sistem se sastoji iz poslovnih jedinica tj.prodavnica u servisa tj.radionica. U
okviru koncepta postoje:
- Puna franšiza – koja obuhvata prodaju i servis,
- Prodajna franšiza – koja obuhvata samo prodaju i
- Servisna franšiza koja obuhvata samo servis tj. radionicu.
Sopstvene poslovnice: 1 (Srbija)
Broj franšizing poslovnica: 3 (Srbija), 1 (Slovenija), 2 (Hrvatska) i 1 (Crna Gora).
Očekivani iznos investicija:
Franšizne naknade
Puna franšiza (redova naknada se naplaćuje kao procenat od ostvarene prodaje i pruženih
usluga, visina naknade zavisi od ostvarenog prodajnog rezultata)
Franšiza prodaje (redovna naknada se naplaćuje kao procenat od prodaje, naknada zavisi
od ostvarenog prodajnog rezultata)
Servis franšiza (redovna naknada se plaća na mesečnom nivou u fiksnom iznosu, kreće se
od 50 do 100 € u zavisnosti od karakteristika teritorije na koju se uzima franšiza).
Neophodne investicije za početak poslovanja:
- Za prodajnu franšizu – od 5.000 € pa naviše,
- Za servis franšizu – od 1.000 € pa naviše,
- Za punu franšizu – od 6.000 € pa naviše,
- Kapital za prvih par meseci poslovanja.
Ugovor se sklapa na 5 godina za punu i prodajnu franšizu i na godinu dana za servis
franšizu36.

36
https://franchising.rs/fransiza/58/car-foil-shop/

19
Happy kids group je poslovni sistem izgrađen kao „Happy kids“.
Sopstvene poslovnice: 10 (Srbija)
Broj franšizing poslovnica: -
Očekivani iznos investicije:
Partnerske naknade:
- Ulazna naknada od 5.000 € (zavisno od veličine ustanove),
- Redovne naknade, u koju je uključena naknada za marketing (5% prometa).

Franšizne naknade:
- Ulazna franšizna naknada od 35.000 € (od čega se u početku saradnje plaća iznos
od 5.000 €, a preostali iznos od 30.000 € se plaća po prekidu ugovora po bilo kom
osnovu, s tim da se preostali iznos smanjuje za 3.000 € za svaku godinu uspešne
saradnje),
- Redovne franšizing naknade, u koju je uključena naknada za marketing (5%
prometa),
- Očekivani početni iznos investicija zavisi od projektovanog broja dece i veličine
objekta kao i njegovog stanja37.

Kliker IT centar za decu osnovan je 2015. godine, od kada organizuje kurseve koji
predstavljaju inovativan i interaktivan način učenja osnova kompjuterskog programiranja,
robotike i digitalne kreativnosti, namenjen deci uzrasta od 5 do 18 godina.
Sopstvene poslovnice: 4 (Srbija)
Broj franšizing poslovnica: 11 (Srbija), 1 (Bosna i Hercegovina), 1 (Crna Gora) i 1
(Makedonija).

Očekivani iznos investicija:

- Ulazna naknada 1.500 €
- Redovna naknada (naplaćuje se za svaki ciklus kurseva kao 10% ili 15% ostvarenih
prihoda),
- Ukupan iznos početnih investicija zavise od formata saradnje, kao i opreme kojom
partner već raspolaže a nisu veće od 1.000 €.

37
https://franchising.rs/fransiza/83/happy-kids/

20
 - Naknada za svaki novi kurs (trošak obuke – 200€)38.

Malac genijalac je škola mentalne aritmetike koja predstavlja poseban program edukacije
namenjen zdravom razvoju dečijeg mozga. Program koji nudi ova škola se zasniva na
mentalnoj aritmetici, koja predstavlja provereni program razvoja mentalnih sposobnosti
kod dece.
Sopstvene poslovnice: 4 (Srbija)
Broj franšizing poslovnica: 65 (Srbija), 23 (Bosna i Hercegovina), 11 (Crna Gora), 10
(Mađarska), 4 (Hrvatska), 1 (Švajcarska), 1 (Slovačka), 1 (Slovenija), 1 (Rumunija); SAD,
Kanda, Malta
Očekivani iznos investicije:
- Ulazna franšizing naknada: zavisi od veličine mesta
- Mesečna naknada: 5% od mesečne školarine,
- Franšizni ugovori se potpisuju na pet godina uz mogućnost produžavanja bez
novčane naknade,
- Ukupno očekivani iznos investicija u opremu i poslovni prostor: 3.000 €39.

6. FRANŠIZE I PARTNERSKI SITEMI

38
https://franchising.rs/fransiza/89/kliker-it-centar-za-decu/

39
https://franchising.rs/fransiza/62/malac-genijalac/

21
Body Creator osnovan je 2001. godine u Zagrebu. Ova kompanija propagira sasvim prirodne
pristupe mršavljenja bez gladovanja.
Svoju uspešnu metodu i know how ova kompanija je implementirala u franšizing poslovni model
koji je podelila sa preduzetnicima kroz franšizu. Franšiza se odnosi na posebnu metodu Thermo
slim kroz rad u centrima za zdravo mršavljenje I preoblikovanje ženskog tela.
Pojedinci kod izbora ove franšize treba u razmatranje da uključe nekoliko pitanja kao ključnu
karakteristiku kod odlučivanja:
1. Poslednjih nekoliko godina industija za mršavljenje preuzima vodeće mesto kod
potrošaća. Svako želi da izgleda lepo I da bude zdrav, zato je zabeležen uspon ovog
sektora,
2. Korporacije se sve više okreću svojim zaposlenima i sve više akcenat se stavlja na
produktivnost, a upravo produktivnost se povećava zadovoljnim radnicima. Kompanije
svojim zaposlenima obezbeđuju tretmane za rekreaciju, opuštanje I mršavljenje,
3. Franšizing kao garancija za siguran ulazak pojedinaca na tržište. Davalac franšize
obezbeđuje znanje, obuku I stalno savetovanje,
4. Iskustvo I know how davaoca franšize,
5. Iskustvo i predznanje u sektoru nije neophodno,
6. Provereno odlična metoda koja daje garantovane rezultate.
Sopstvene poslovnice: 1
Broj franšizing poslovnica: 5 franšiznih i 9 licenciranih
Očekivani iznos investicije:
- Mono format – 30.000 €
- Mini format – 43.000 €
- Optima format – 52.000 €
- Master franšiza za pojedinu zemlju regiona 15.000 € + otvaranje pilot centra u toj
zemlji40

40
https://franchising.rs/fransiza/5/body-creator/

22
Brutale je robna marka sa zaštitinim žigom za prodaju košulja i odela izrađenih po meri
korisnika. Poslovna filozofija ovog brenda je da oni prave odela po meri koje uzimaju
primaoci franšize. Sve je unikatno i personalizovano do sitnih detalja.
Sopstvene poslovnice: 3 (Madrid, Londom i Sofija)
Broj franšizing poslovnica: 7
Očekivani iznos investicije:
- 5.000 € za licencu za korišćenje zaštitnog žiga,
- 3.000 € za materijale i uzorke odela,
- 12.000 € za marketing podršku, obuku i know – how,
- 5.000 € za paket za košulje napravljene po meri,
- 0 € mesečna franšizing naknada,
- 0 € mesečno za marketing41.

Captain Bean je jedan on najcenjenijih i najpopularnijih lanaca kafeterija sa kafom za

poneti. Brend je osnovan u Rumuniji. Akcenat je na kafi, koja se nudi ljudima koji su u
pokretu od ranog jutra. Koncept je baziran na konstantnim inovacijama velikog broja
napitaka na bazi kafe.
Sopstvene poslovnice: -
Broj franšizing poslovnica: 8
Očekivani iznos investicije:
- Očekivani ukupan iznos investicija je između 17.000 € i 27.000 €:
 5.000 € ulazna franšiza
41
: https://franchising.rs/fransiza/103/brutale/

23
 7.000 € investicije u opremu
 5.000 € - 10.000 € investicije u opremanje objekta

24
 - 5,5 % neto prometa iznosi redovna franšizna naknada,
- 3% neto prometa iznosi naknada za marketing42.

CHIPAS je lanas restorana sa posebnim “pečatom” kompanije Coca – Cola, koja je

učestvovala u kreiranju enterijera. Brend je osnovan u Sarajevu. Chipas nudi brze i
kvalitetne usluge sa izgrađenim stilom posluživanja. Chipas svoj meni bazira na jelima od
piletine i paste sa jedinstvenom i jednostavnom cenovnom politikom.
Sopstvene poslovnice: 3
Broj franšizing poslovnica: -
Očekivani iznos investicije:
- 5.000 € ulazna naknada,
- 2,5 % prometa iznosi redovna naknada,
- Očekivani nivo ukupnih investicija zavisi od formata,
- 2 godine je optimalan period da se početne investicije vrate43.

CityPal je turistička platforma, pomoću koje lokalni stanovnici turistima predstavljaju

najbolje iz njihovog grada. CityPal koristi web stranice, mobilne aplikacije i štampane
mape grada. Ova platforma nudi informacije turistima, gde se najbolje jede, gde su noćni
barovi i drugi barovi, koje znamenitosti posetiti i drugo.
Sopstvene poslovnice: 4
Broj franšizing poslovnica: -
Očekivani iznos investicije:
42
https://franchising.rs/fransiza/105/captain-bean/

43
https://franchising.rs/fransiza/64/chipas/

25
 - 2.500 € iznos ulazne investicije,
- 3.500 € iznos ukupne investicije,
- 10 % naknada za franšiznu licencu44.

Coding Giants je škola programiranja. Usluge su usmerene na mlade ljude koji žele da
steknu znanja iz oblasti programiranja i koji su zainteresovani za nove tehnologije i
kompjutersko programiranje. Ovaj brend je osnovan u Poljskoj.
Sopstvene poslovnice: 59
Broj franšizing poslovnica: 44 (Poljska), 1 (Češka) i 1 (Slovačka).
Očekivani iznos investicije:
Oko 6.000 € za jednu školu programiranja45.

DepilConcept osnovan je u Portugaliji. Ovaj brend je usmeren na inovativnu mrežu

specijalizovanih estetskih centara opremljenih najmodernijom savremenom tehnologijom
koja se koristi za obavljanje tretmana epilacije i fototerapije tela i lica po pristupačnim
cenama.
Sopstvene poslovnice: 1 (Srbija)
Broj franšizing poslovnica: 3 (Srbija), 49 (Portugalija), 54 (poljska) i 67 (Brazil).
Očekivani iznos investicije:
- Od 29.000 € do 36.500 € plus PDV,
- Od 5.000 € do 10.000 € za adaptaciju lokala,
- 250 € iznos mesečne naknade za royalty,
- 250 € iznos mesečne naknade za marketing na nacionalnom nivou46.

44
https://franchising.rs/fransiza/109/citypal/

45
https://franchising.rs/fransiza/99/coding-giants/
46
https://franchising.rs/fransiza/2/depilconcept/

26
Direct booker je vodeća agencija za iznajmljivanje privatnog smešzaja u regionu. Ideja je
zasnovana na povezivanju putnika sa iznajmljivačima, tako što posreduju i nude pomoć
obema stranama.
Sopstvene poslovnice: 1
Broj franšizing poslovnica: 1 (Srbija), 13 (Hrvatska), 2 (Crna Gora), 1 (Bosna i
Hercegovina), 1 (Slovenija), 1 (Albanija), 1 (Italia), 1 (Peru) i 1 (Poljska).
Očekivani iznos investicije:
- Franšiza se daje na tri godine,
- Franšiza se može davati neograničeno,
- Postoje dodatni troškovi koji se odnose na paket usluga,
- Trošak tekućeg poslovanja primaoci sami snose,
- Troškoi vezani za uređenje prostora, inventara, opreme47.

Dog & Style franšiza usmerena je na sve ljubitelje kućnih ljubimaca koji žele samostalan
posao koji će im doneti samostalno organizovan raspored radnog vremena u danu, dobru
zaradu i pre svega puno zadovoljstva.
Sopstvene poslovnice: 1
Broj franšizing poslovnica: -
Očekivani iznos investicije:
- 5.000 € iznos ulazne franšizine naknade,
- 4% iznos franšizne naknade od prihoda
- 10.000 € za opremu + 30.000 € za obrt kapitala i punjenje robe je iznos očekivane
ukupne investicije za pokretanje posla48.

47
https://franchising.rs/fransiza/65/direct-booker/

48
https://franchising.rs/fransiza/107/dog-style/

27
 ZAKLJUČAK

Poslovanje korišćenjem franšize je sistem trgovanja dobrima, uslugama i tehnologijom

koje se bazira na bliskoj i stalnoj legalnoj saradnji između finansijski samostalne
kompanije, vlasnika franšize i njihovih pojedinačnih korisnika. Ovakav način saradnje koji
se zasniva na franšizi pruža korist za obe strane, a ta korist se ogleda u vlasništvo nad
sopstvenom firmom sa jedne strane kao i partnerstvo i vođstvo uspešne firme sa druge
strane. Franšiza olakšava poslovanje svima koji se uključuju u sistem. Prednosti ostvaruju
davaoci i korisnici franšize, a efekti su još veći na nivou države, i oni su vidni pre svega
kroz unapređenje i razvoj preduzetništva, povećanje zaposlenosti a reflektuju se i na opšti
ekonomski rast.
U poslednjih nekoliko godina značajan rast uslužnog sektora jedan je od glavnih faktora za
koji možemo reći da doprinosu rastućoj ulozi franšizinga. Upravo uslužni sektor
predstavlja potencijal gde ovaj model može naći primenu.
Zbog velikog potencijala koji franšizing ima, očekuje se dalja njegova ekspanzija u
budućnosti. Neophodan je jasan i jak uticaj države u promociji ovog načina poslovanja,
neophodno je značajno angažovanje na promociji i primeni franšizing poslovanja. Vrlo je
važno informisati potencijalne preduzetnike o uslovima, mogućnostima kao i potencijalnim
problemima koji su povezani sa franšizing poslovnim modelom, kako bi se lakše donele
odluke o primeni ovog poslovnog formata. Zbog sve veće popularnosti poslednjih godina,
davaoci franšize smanjuju zaštitu tržišta i time dovode korisnike u teži položaj. Budući da
današnji sastav franšize nije pravo distribucije proizvoda, usluge i tehnologije nego ono što
se franšizira, većina davaoca franšize naplaćuje vernost.
Prema broju primalaca i davaoca franšize Srbija dosta kaska za zemljama u Evropi i
regionu, a velika je razlika u odnosu domaćih i stranih investicija. U Srbiji postoje mali
broj kvalitetnih franšizing koncepta u odnosu na potencijal i zainteresovanost, a broj
inostranih je mnogo veći. Franšizing pre svega odgovara mladim preduzetnicima koji su
upravo završili školovanje i žele da pokrenu posao. Oni nemaju sopstvene ideje ali su zato
uporni, vredni i imaju menadžerske veštine, nešto malo kapitala za početak i koji nesvesno
neće biti frustrirani nedostatkom autonomije. Franšizam često je najbolji put do uspeha.
Procenat neuspeha veoma je mali, budući da veća organizacija štiti franšizanta dajući mu
putokaz i određujući standard.
U poslednjih nekoliko godina naročito veliki akcenat stavljen je na franšize u uslužnom
sektoru. Razvijaju se specijalne platforme koje omogućavaju korisnicima da kroz samo par
klika pronađu informacije koje ih zanimaju na jednom mestu. Ovoj oblasti predviđa se
veliki uspon u narednom periodu u budućnosti.

28
 LITERATURA

1. Gašević, D., Stanković, M. (2016). Franšizing kao strategija ekspanzije hotelskih

lanaca na globalnom nivou. Škola biznisa, Novi Sad.
2. Erceg, A. (2017). Franšiza način pokretanja poduzetničkog poduhvata i strategija
rasta poslovanja, Sveučilište Josipa Jurja Strossmmayera u Osjeku, Ekonomski
fakultet u Osjeku, Osjeka.
3. Jašarević, J. (2014). Problemi i razvoj franšizinga u Srbiji. Ekonomski izazov,
Beograd.
4. Jovanović I. (2015). Preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja. Univerzitet
u Beogradu, Tehnički fakutet u Boru, Bor.
5. Knežević, dr M. (2012). Privredno pravo. Kragujevac. Ekonomski fakultet
Univerziteta u Kragujevcu.
6. Knežević, dr M., Spalević Ž. (2011). Franšizing usluga. Kragujevac, Institut za
pravne i društvene nauke.
7. Kovačević, M., Injac, M. (2016). Komparativna analiza franšizinga na
međunarodnim tržištima. Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u
Novom Sadu, Univerziteta Privredna akademija u Novom sadu.
8. Matić, B., Stupar, N., Matić, D., Radošević, M., Baošić, M., Đurović, Ž. (2011).
Franšizing kao instrument za pokretanje studentskog preduzetništva, Univerzitet u
Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka AD Neimar.
9. Mahačeh, D., Martinko Lihter, M. (2013). Ulaganje u poslovanje putem franšize.
Ekonomski vjesnik, Zagreb.
10. Petković, S., Milanović, M. (2017). Laboratorija ideja. Univerzitet u Banjoj Luci,
Ekonomski fakutet, Banja Luka.
11. http://www.franadria.si/zasto-fransizing
12. : https://franchising.rs/fransiza/40/dve-smizle/

13. : https://franchising.rs/fransiza/58/car-foil-shop/
14. : https://franchising.rs/fransiza/89/kliker-it-centar-za-decu/
15. : https://franchising.rs/fransiza/83/happy-kids/
16. : https://franchising.rs/fransiza/66/cacao-beauty-center/
17. https://franchising.rs/fransiza/62/malac-genijalac/
18. https://franchising.rs/abc-fransiza/17/pravni-akti-koji-regulisu-fransizni-ugovor/
19. https://franchising.rs/clanak/394/prvi-izvestaj-o-domacim-fransiznim-sistemima-u-
srbiji/
20. : https://franchising.rs/fransiza/62/malac-genijalac/
21. : https://franchising.rs/fransiza/5/body-creator/
22. : https://franchising.rs/fransiza/103/brutale/
23. https://franchising.rs/fransiza/105/captain-bean/
24. https://franchising.rs/fransiza/64/chipas/
25. https://franchising.rs/fransiza/109/citypal/
26. https://franchising.rs/fransiza/99/coding-giants/
27. https://franchising.rs/fransiza/2/depilconcept/
28. https://franchising.rs/fransiza/65/direct-booker/
29. https://franchising.rs/fransiza/107/dog-style/

29