PT Inženjerska praksa
A. LONČAREVIĆ
Odorizacija prirodnog gasa
P
otrošnja prirodnog gasa, kao izvora energije, u sto četrdeset
godina otkako se koristi, imala je ogromnu stopu rasta. S
obzirom na njegove energetske i ekološke prednosti u odnosu
na druge izvore energije, prirodni gas se smatra i dalje kao energent
od suštinskog značaja i kao gorivo budućnosti.
Od primarne važnosti pri procesu korišćenja, distribucije
i isporuke prirodnog gasa za industrijske i javne potrebe, jeste
obezbeđenje sigurnosti onih koji ga koriste.
Kako je prirodni gas smeša zapaljivih ugljovodonika, uglavnom
bez boje i mirisa, njegovo prisustvo može pod određenim okolnostima
biti veoma opasno.
Da bi se ove opasnosti eliminisale, u mnogim državama, kao i u
našoj, uvedeni su mnogi zakonski propisi, posebno u sferi odorizacije
prirodnog gasa.
Suština svih ovih mera je da ljudi sa normalnim čulom mirisa,
koji su u kontaktu sa prirodnim gasom mogu detektovati njegovo
nekontrolisano ispuštanje, znatno pre nego što bi se mogla stvoriti
eksplozivna smeša. Poznato je da prirodni gas obrazuje eksplozivnu
smešu sa vazduhom samo onda ako je njegova koncentracija u
smeši (prirodni gas-vazduh) jednaka ili veća od određene minimalne
vrednosti (DGE-donja granica eksplozivnosti), ili je jednaka ili
manja od određene maksimalne vrednosti (GGE-gornja granica
eksplozivnosti). Dakle, prirodni gas je eksplozivan za njegove
koncentracije koje se nalaze između DGE (oko 5,3 %) i GGE (oko
14,5%).
Iz navedenih razloga, a u cilju postizanja što veće bezbednosti
ljudi koji su u kontaktu sa prirodnim gasom, predviđeno je da se
prisustvo prirodnog gasa mora lako detektovati već na 1/5 od DGE,
tj. već na 1% njegovog prisustva u vazduhu.
Preduslovi za ostvarivanje zadovoljavajuće odor-
izacije
U cilju ostvarivanja zadovoljavajuće odorizacije prirodnog gasa
neophodno je ispuniti određene preduslove koji se mogu svrstati u
sledeće grupe:
1. Izbor adekvatnog tipa odoranta za odorizaciju
2. Izbor tipa odorizacije i odorizatora
3. Praćenje i provera funkcionalnosti sistema za odorizaciju sa
pratećom dokumentacijom
4. Praćenje i kontrolisanje intenziteta mirisa odoranta u gasu sa
pratećom dokumentacijom
36 PROCESNA TEHNIKA
1. Izbor adekvatnog tipa odoranta za odorizaciju
Sredstva za odorizaciju svojim fizičko-hemijskim
karakteristikama treba da obezbede prepoznatljiv, jak miris pri
malim isparenjima, odnosno, pri malim koncentracijama kako
bi se detektovalo curenje gasa i sprečile neželjene posledice.
Odoranti koji se koriste za odorizaciju prirodnog gasa su organska
sumporna jedinjenja i dele se u dve grupe: tioetri (tetrahidrotiofen)
i tioli (etilmerkaptan). Najčešće korišćena supstanca za odorizaciju
prirodnog gasa je tetrahidrotiofen (C4H8S), koji ima prepoznatljiv i
intenzivan miris.
Prema SRPS EN ISO 13734:2015 Prirodni gas-Organske
komponente koje se koriste kao sredstvo za odorizaciju-Zahtevi
i metode ispitivanja [1] efikasno sredstvo za odorizaciju treba da
ispunjava sledeće preporuke:
a) sredstvo za odorizaciju gasa treba da ima jak miris pri
veoma maloj koncentraciji;
b) karakter mirisa sredstva za odorizaciju treba da bude
neprijatan, izražen i da nije sličan ostalim često prisutnim
mirisima, tako da se jasno povezuje sa curenjem gasa;
c) karakter mirisa treba da ostane nepromenjen pri različitim
nivoima razblaživanja prirodnog gasa vazduhom;
d) sredstvo za odorizaciju treba da bude u dovoljnoj meri
stabilno tokom skladištenja i pri mešanju sa prirodnim gasom;
e) isparljivost sredstva za odorizaciju treba da bude dovoljno
visoka da ne dođe do osetnije kondenzacije sredstva za odorizaciju
u uslovima (temperature i pritiska) koji vladaju u gasovodnom
sistemu;
f) isparavanje sredstva za odorizaciju gasa ne treba da ostavlja
značajnije ostatke;
g) sredstvo za odorizaciju treba da bude upotrebljivo na
niskim temperaturama, ako je potrebno;
h) sagorevanje sredstva za odorizaciju ne treba da ostavlja
značajne čvrste naslage;
i) dodavanje sredstva za odorizaciju prirodnom gasu ne treba da
ga čini štetnim.
Odoranti u primeni u zemljama Evrope
U tabeli 1. prikazano je 21 jedinjenje sumpora, koje nalazi
najčešću primenu kao odorant prirodnog gasa u zemljama Evrope.
 Inženjerska praksa PT

Karakteristike THT kao odoranta prirodnog gasa, koji je najčešće

Tabela 1. Sumporna jedinjenja koja se koriste kao odoranti
u primeni [4]
DVGW-Tehnička pravila G-280- 1:2006 [2]
Relativno vreme
Sumporno jedinjenje Hemijska formula • Naziv proizvoda: tetrahidrotiofen (Thetrahydrothiophene)
zadržavanja
Methanthiol CH3SH 0,15 • Naziv u praksi: tiofen, tiofan
• Namena: sredstvo za odorizaciju
Ethanthiol (EM)* C2H5SH 0,26
• Broj prema CAS: 110-01-0
Dimethylsulfid CH3SCH3 0,29
• Identifikacioni broj: UN 2412
Schwefelkohlenstoff CS2 0,33
• Klasa opasnosti: 3
2-Propanthiol (CH3)2CHSH 0,35
• Tip pakovanja: II
2-Methylpropan-2-thiol (CH3)3CSH 0,43
1-Propanthiol C3H7SH 0,59 Fizičko – hemijske karakteristike [4]
Methyllethylsulfid CH3SC2H5 0,60
2-Butanthiol CH3CH(SH)C2H5 0,81 • Hemijska formula: C4H8S
2-methylpropan-1-thiol (CH3)2CHCH2SH 0,88 • Boja i miris: tečnost bez boje sa mirisom gasa
Thiophen C4H4S 1,00 • Granica mirisa: nije određena
Dethylsulfid (C2H5)2S 1,00 • Specifična težina: (voda=1) 0,999
2-Methylbutan-2-thiol (C2H5)(CH3)2CSH 1,00 • Pritisak para: 0,8 psi (100°F)
1-Butanthiol C4H9SH 1,12 • Gustina para: (vazduh=1) 3,0
Methyl-n-propylsulfid CH3SC3H7 1,12 • Gustina: 0,996 kg/l na 15°C
Methyl-iso-butylsulfid CH3S(iC4H4) 1,41 • Brzina isparavanja: nije određena
• Temperatura ključanja: 119-123°C
Methyl-sec-butylsulfid CH3SCH(CH3)C2H5 1,44
• Temperatura mržnjenja: <-51°C
2-Methylbutan-1-thiol CH3(CH3)CHCH2SH 1,51
• Temperatura topljenja: >-51°C
1-Pentanthiol C5H11SH 1,71
• Rastvorljivost u vodi: neznatna
Tetrahydrothiophen(THT)** C4H8S 1,87
1-Hexanthiol C6H13SH 2,32
Tetrahidrotiofen je organsko jedinjenje, koje sadrži sumpor i
*EM kao odorant se isključuje iz primene i po Pravilniku o uslovima za
nesmetanu i bezbednu distribuciju prirodnog gasa gasovodima do 16 bar (''Sl. spada u grupu sulfida (tioetar). Zbog svoje hemijske stabilnosti,
Glasnik RS'' br.86/2015, član108 [3]. fizičkih svojstava i inteziteta mirisa, THT je izrazito pogodan za
Odorant etil merkaptan kao sredstvo za odorizaciju može se koristiti do 31. odorizaciju, s obzirom na osnovne zakonske zahteve odoranta za
decembra 2022. god.
odorizaciju. THT (C4H8S) ima jak prepoznatljiv miris, koji je jasno
**THT je najčešće u primeni
izdiferenciran u odnosu na druge moguće mirisne nečistoće u gasu.
THT pokazuje veoma mala odstupanja od mirisa i veoma se teško
Tabela 2. Fizičko-hemijska jedinjenja sumpora, koja se ko- predozira. Najstabilniji je od svih odoranata gasa, što je posledica
riste najčešće kao odoranti [2] hemijske heterociklične strukture, inače neuobičajene za odorante.
Molarna Temp. Temp. Gustina Sadržaj Tetrahidrotiofen ne menja svojstvo mirisa pod uticajem promena na
Strukturna
Naziv masa ključanja topljenja na 20 °C sumpora
formula cevima i naslaga na cevovodu. Dovoljno je hemijski postojan, ne
kg/kmol °C °C g/cm³ %
S U L F I D I (tioetri)
reaguje sa oksidom gvožđa i bazama, nije osetljiv i potpuno je otporan
Dimetilsulfid CH3–S–CH3 62,13 37,3 -98,3 0,8483 51,6
na najveći deo uzroka slabljenja mirisa. Ovo je veoma važan aspekt
Dietilsulfid C2H6–S–C2H6 90,19 92,1 -103,6 0,8362 35,6
u postupku za obezbeđivanje i održavanje potrebne koncentracije
H2C-------CH2
odoranta u gasu. Njegov izbor uslovljavaju: tip odorizatora, sistem i
Tetrahidrotiofen H2C CH2 88,18 121,1 -96,2 0,9987 36,4 vrsta gasovoda, pritisak pare, miris, zemljišna probojnost, otpornost
S na oksidaciju.
T I O L I (merkaptani) Pri određivanju tipa odoranta mora se voditi računa o vrsti uređaje
Metantiol za odorizaciju, npr. za odorizatore sa ubrizgavanjem najpogodniji je
CH3-SH 48,11 6,2 -123 0,8665 66,6
(metilmerkaptan)
THT ili mešavina od 75-80% TBM i 20-25% DMS. Kod čeličnih
Etantiol
(etilmerkaptan)
C2H5-SH 62,13 35 -144,4 0,8391 51,6 gasovoda mora se voditi računa o otpornosti odoranta na oksidaciju,
1 – Propantiol (n- odnosno hemijsku apsorpciju i adsorpciju.
C3H7-SH 76,17 67 -113,3 0,8411 42,1
propilmerkaptan) Što se tiče mirisa, on je bitan i promena odoranta može da stvori
2 – Propantiol određene probleme kod stanovništva koje je već naviklo na određeni
(isopropilmerkap- (CH3)2CH-SH 76,17 52,56 -130,5 0,8143 42,1
tan) tip odoranta. Iz prakse je poznato da pored svih komparativnih
1 – Butantiol (n- prednosti THT u odnosu na druge odorante, on ima slabiju zemljišnu
C4H9-SH 90,19 98,48 -115,7 0,8337 35,6
propilmerkaptan) probojnost, posebno za određene tipove zemljišta. Zato je bitno
2 – Metilpropan odrediti odgovarajući tip odoranta za određenu geografsku lokaciju.
– 2 – tiol (tetr. (CH3)3C-SH 90,19 64,22 +1,1 0,8002 35,6
butilmerkaptan)

PROCESNA TEHNIKA 37
 PT Inženjerska praksa

Toksikološke i ekološke osobine na cevima i naslaga na cevovodu. Dovoljno je hemijski postojan,

Za određivanje toksikoloških i ekoloških osobina tetrahidrotiofena
vršeno je ispitivanje akutne oralne, akutne dermalne, odnosno akutne
inhalacione toksičnosti. Laboratorijska ispitivanja na glodarima
pokazala su umerenu toksičnost [4]:
- akutna oralna toksičnost LD50 (na pacovima) 1850 mg/kg
- akutna dermalna toksičnost LD50 (na pacovima) 3335 mg/kg
- akutna inhalaciona toksičnost LC50 (na miševima) 22,6 -30mg/l
(4 časa).
ne reaguje sa oksidom gvožđa i bazama, nije osetljiv i potpuno je
otporan na najveći deo uzroka slabljenja mirisa.
Razlika u stabilnosti tetrahidrotiofena i etilmerkaptana u prisustvu
korozije na zidovima cevi je velika u korist THT, što se može zapaziti
na grafičkom prikazu zavisnosti pada koncentracije odoranta u gasu
od vremena (Slika 1).

LD50 - srednja letalna doza na kojoj 50% testiranih životinja

ugine
LC50 - srednja letalna koncentracija na kojoj 50% testiranih
životinja ugine

THT ima trenutno (akutno) dejstvo na zdravstveno stanje, što

znači da prilikom kratkotrajnog izlaganja većoj koncentraciji ove
materije dolazi do različitih zdravstvenih problema. Međutim, za sad
nije poznat slučaj dugotrajnog i hroničnog delovanja na zdravstveno
stanje, odnosno, tokom dužeg i frekventnijeg izlaganja manjoj
koncentraciji THT ne dolazi do njegove akumulacije u organizmu [4].
U literaturi ne postoje podaci o toksičnom delovanju THT na
vodeni svet i nema oznaku opasnosti za životnu sredinu. Podaci
koji su dobijeni testiranjem na laboratorijskim životinjama (pacovi,
miševi) ukazuju na to da tetrahidrotiofen nije kancerogen, teratogen
i nije mutagen.
S obzirom na tačku ključanja i procenjeni koeficijent raspodele
na oktanol i vodu, THT nije podložan bioakumulaciji. Zbog mera
prevencije potrebno je da se spreči nekontrolisano ispuštanje THT u
vodenu ili kopnenu sredinu.

Etilmerkaptan kao odorant – prednosti i nedostaci

Etilmerkaptan ima vrlo jak i neprijatan miris koji podseća na
miris belog luka. Nizak prag osetljivosti mirisa stavlja ga na prvo
mesto po sposobnosti odorizacije prirodnog gasa. Međutim, sličnost
mirisa sa mirisom belog luka utiče na to da se ofaktorna čula lako
privikavaju na njegov miris, odnosno dolazi do fenomena zasićenja.
Pored ovih svojstava veliki problem je nestabilnost etilmerkaptana
jer lako reaguje sa oksidima i bazama dajući disulfide - gubeći mirisna
svojstva.
Pored toga ireverzibilna adsorpcija etilmerkaptana na zidovima
polietilenskih i čeličnih cevi gasovoda povećava početnu potrošnju
odoranta.
Niska tačka zapaljivosti i izrazita otrovnost, pored ekološkog
problema predstavljaju problem, odnosno povećavaju troškove
transporta i skladištenja. Iz ovih razloga etilmerkaptan kao odorant
zamenjuje se drugim supstancama sa većom hemijskom stabilnošću i
manjom ili neznatnom otrovnošću za okolinu [6].
Prednosti tetrahidrotiofena kao odoranta u odnosu na etilmerkaptan
Jedna od osnovnih prednosti THT u odnosu na etilmerkaptan je
izrazita hemijska stabilnost THT i naglašena ekološka prihvatljivost
kao organskog jedinjenja sumpora.
Tetrahidrotiofen ne menja svojstvo mirisa pod uticajem promena
Slika 1: Grafički prikaz zavisnosti koncentracije odoranta u
prirodnom gasu u prisustvu korozije
Iz dijagrama (Slika 1) vidi se da koncentracija THT u gasu počinje
značajnije opadati tek nakon trećeg dana merenja, dok koncentracija
etilmerkaptana opada na "0" za oko 2 časa. Ova zapažanja potvrđuju
da se etilmerkaptan potpuno utroši u hemijskoj reakciji oksidacije u
vrlo kratkom vremenu, gubeći potpuno miris [8].
THT spada u srednju klasu toksičnih supstanci prema nemačkoj
klasifikaciji zagađujućih supstanci vodotokova (W6K2) i ne nosi
oznaku opasnosti za okolinu,za razliku od EM, što ga čini lakšim za
pakovanje, skladištenje i transport. Ima sposobnost za čuvanje bez
promena u dužem vremenskom periodu. Upotrebljiv je i na niskim
temperaturama (temperatura mržnjenja: <-51°C).
Adsorpcija tetrahidrotiofena na zidove novih cevi skoro je
potpuno reverzibilna a adsorbovana količina THT predstavlja samo
rezervu odoranta. U slučaju promene u doziranju THT, dinamička
ravnoteža adsorpcije i desorpcije se narušava i THT se desorbuje sa
površina zidova cevi u struju gasa.

38 PROCESNA TEHNIKA
 Inženjerska praksa PT

Potrebne minimalne koncentracije odoranta u prirodnom gasu • Pumpa za ubrizgavanje

• Brizgaljka
Potrebne minimalne koncentracije odoranta C u prirodnom gasu • Elektronski blok
računaju se na osnovu sledeće matematičke relacije: • Merač protoka gas
• Korektor zapremine

Koriste se isključivo na odorizacijskim mestima sa "većom"

potrošnjom prirodnog gasa (preko 5000 Sm³/h).Veoma su fleksibilni i
gde su: precizni jer je doziranje odoranta u direktnoj proporciji sa potrošnjom
K – konstanta, gasa.
UZG – donja granica paljenja u %, zapreminskog udela gasa u
vazduhu. Decentralizovana odorizacija vrši se uglavnom na ulazima u
DGM. Prednosti ovog tipa odorizacije je što se koncentracija sredstva
Konstanta K se usvaja iz tabele 3. za odorizaciju može prilagoditi specifičnim uslovima lokalne DGM
(novi gasovod ili stari sa talogom). Ne povećava se sadržaj sumpora
Tabela 3. K-vrednost za određeno sredstvo za odorizaciju [2]
u gasu za industrijske potrebe, jer se ovaj gas ne odoriše. Nedostaci su
Sredstvo za odorizaciju K-vrednost [mg/m³]
potreba za mnoštvom odorizacijskih stanica, uglavnom u naseljenim
Tetrahidrotiofen (THT) 0,075 područjima, češći transport odoranta i povećan broj radnika koji
Tioli (merkaptani) 0,04 do 0,09 rukuju odorantom. Pri ovom vidu odorizacije koriste se odorizatori
Dimetrisulfid 0,28 sa isparavanjem sredstva za odorizaciju: bay-pass odorizatori i
odorizatori sa fitiljem [5].
Primer:
Bajpas-sistemi funkcionišu tako što je rezervoar odorizatora
Minimalna koncentracija THT je: spojen sa ulaznim i izlaznim vodovima sa gasovodom. Ulazni vod je
iz gasovoda izveden ispred glavne regulacione klapne, a izlazni vod
ulazi u gasovod iza glavne regulacione klapne. Količina gasa koja
se upućuje preko odorizatora reguliše se sa glavnom regulacionom
klapnom (tj. povećava se ili smanjuje ∆p). U parcijalnoj struji gasa
Prema tehničkom propisu DVGW G280-1-2004, preporučuje se isparava odorant i izlaznim vodom ponovo se uvodi u gasni tok . Ovi
nova K-vrednost za izračunavanje minimalne koncentracije odoranta sistemi odorizacije obično se primenjuju pri manjim ali stabilnim
u prirodnom gasu (Tabela 4.). gasnim protocima (do 10.000 Sm³/h).
Ako je potrošnja gasa neravnomerna, sa čestim kolebanjima
Tabela 4. Nove K-vrednosti za sredstva za odorizaciju[2] protoka usled neravnomernih uključivanja i isključivanja većih
Sredstvo za odorizaciju K-vrednost [mg/m³] potrošača i ako dolazi do promene temparature odoranta usled
Tetrahidrotiofen (THT) 0,08 neizolovanosti rezervoara, dolazi do promena ∆p i vrlo brze potrošnje
Merkaptani i smeše merkaptana 0,03 odoranta. Uređaji su laki za održavanje, jer ne poseduju pokretne
Sredstva za odorizaciju bez sumpora na
delove i za rad im nije potreban energetski izvor napajanja.
0,03 Odorizatore sa fitiljem, možemo najbolje uporediti sa fenjerima,
bazi akrilata
gde se odorant "penje" uz fitilj koji je ubačen u gasovod. Ovi sistemi
obično se primenjuju pri vrlo niskim protocima i imaju mali sadržaj
2. Izbor tipa odorizacije i odorizatora odoranta. Nedostatak ovih uređaja je da za vreme ‘’niskog’’ protoka
Generalno gledajući, postoje dva načina odorizacije: gasa može doći do prevelike odorizacije, a za vreme "visokog"
• Centralizovana protoka odorizacija može biti nedovoljna [7] .
• Decentralizovana
3. Praćenje i provera funkcionalnosti sistema za odorizaciju sa
Kod centralizovanog načina odorizacije sredstva za odorizaciju pratećom dokumentacijom
u gasovod uvode se ubrizgavanjem. Centralizovanom odorizacijom Praćenje i provera funkcionalnosti sistema za odorizaciju treba
distribuiše se gas sa ujednačenijim mirisom, rad je automatski a da se vrši od strane predstavnika lokalnih distributera gasa. Što je ova
moguće je i daljinsko praćenje. aktivnost ažurnija pouzdanost sistema je veća.
Nedostatci centralizovanog načina odorizacije ogledaju se u Iskustveni podaci govore da je kod distributera koji vrše redovne
privremenom slabljenju mirisa u rekonstruisanim ili novoizgrađenim kontrole rada uređaja za odorizaciju (bar dva puta mesečno) i koji su
sistemima, kao i potrebe deodorizacije gasa za određene industrijske osposobljeni da zadovoljavaju sve zahteve iz radnog lista DVGW-
potrošače [5]. 280 gotovo zanemariv broj otkaza . Ukoliko su uređaji za odorizaciju
Odorizatori sa ubrizgavanjem, u zavisnosti od proizvođača, rekonstruisani od strane d.o.o "OD-JU", onda su sve promene
sastoje se uglavnom iz sledećih komponenti: dokumentovane.

PROCESNA TEHNIKA 39
 PT Inženjerska praksa
4. Praćenje i kontrolisanje intenziteta mirisa odoranta u gasu
sa pratećom dokumentacijom
Neophodno je da se kontrolom odorizacije proveri ispravnost
rada opreme za odorizaciju. Pored toga, pošto je odorizacija gasa čest
zahtev nadležnih organa, ova kontrola je uglavnom potrebna da bi se
demonstrirao kvalitet odorizacije u odnosu na važeće propise. Stoga
je neophodno obratiti pažnju na zahtevanu dokumentaciju, relevantne
procedure istraživanja koji se zahtevaju važećim propisima i/
ili standardima, kao i na nadležnost po pitanju istrage nezgoda
prouzrokovanih gasom. Ukoliko nema lokalnih propisa, treba
postupati u skladu sa sledećim preporukama. Sve kontrole, održavanje
i rezultati merenja treba da se evidentiraju na odgovarajući način, a
dokumentacija čuva u periodu utvrđenom lokalnim propisima za
sigurnosnu gasnu opremu [5].
Intezitet mirisa gasovite materije je stepen jačine osećaja mirisa
koji ona izaziva. Intenzitet mirisa po mirisnoj skali prepoznatljiv je u
šest stepeni mirisa – od 0 do 6 (vidi tabelu 5); G-280-1:2006 [2]
Tabela 5. Mirisna skala intenziteta mirisa
STEPEN MIRISA DEFINICIJA NAPOMENA
0 Miris se ne oseća - svih učesnika u procesu odorizacije prirodnog gasa, kao i potrošača
Donja granica osećaja mirisa
1 Vrlo slab miris
(mirisni prag)
2 Slab miris - procesu.
3 Jasno izražen Optimalan intenzitet mirisa
4 Jak miris - prirodnog gasa gasovodima do 16 bar (Sl. Glasnik RS br.86/2015),
5 Vrlo jak miris -
Gornja granica povećavanja
6 Ekstreman miris
intenziteta mirisa
Vrednost K pokazuje onu masenu količinu sredstva za odorizaciju
u gasu ili vazduhu, koja je poptrebna da bi se postigao slab stepen
mirisa - stepen 2. Vrednost K služi za izračunavanje najmanje
koncentracije sredstva za odorizaciju u gasu. Intezitet mirisa gasovite
materije je stepen jačine osećaja mirisa koji ona izaziva.
Preporučuje se redovna kontrola odorizacije u gasnoj mreži.
Kontrola može da se vrši određivanjem sadržaja sredstva za
odorizaciju u gasu i/ili olfaktometrijskim ispitivanjima. Kontrola
sadržaja sredstva za odorizaciju u gasu može da bude kontinuirana,
uz pomoć trajno postavljenih mernih uređaja, ili diskontinuirana.
Naročito kod novih mreža mogu biti zahtevane frekventnije kontrole
zbog mogućih efekata međusobnog dejstva sredstva za odorizaciju
i materijala gasovoda. Za sredstva za odorizaciju na bazi sumpora,
kao referentne metode treba koristiti metode gasne hromatografije
utvrđene u ISO 19739 u kojima se koriste detektori za sumpor ili
hromatograf sa kolonama visoke rezolucije. Ako je moguće isključiti
uticaj komponenti koje deluju na rezultat merenja mogu se koristiti i
ručni merni uređaji.
Učestalost praćenja i kontrole nivoa odoranta u gasu, razlikuje
se u zavisnosti od zahteva konkretnog distributera. Kod distributera
gde se kontrola nivoa odorisanosti gasa vrši svaki mesec jedanput,
nivo odorisanosti gasa blizu je poželjnog nivoa odorizacije (15 mg/
Sm³). Takođe i kod distributera sa dvomesečnom kontrolom nivoa
40 PROCESNA TEHNIKA
odorisanosti prirodnog gasa postigli smo vrlo dobre rezultate.
Očigledno je da su najslabiji rezultati na održavanju potrebne
koncentracije odoranta u gasu kod onih distributera koji kontrolu
nivoa odorisanosti gasa rade tri ili četiri puta godišnje, pogotovo ako
nemaju adekvatnu internu kontrolu i ispravne uređaje za odorizaciju.
Zaključak
Da bismo primenili uspešan sistem odorizacije prirodnog gasa i da
bi se on nesmetano provodio u praksi neophodno je pridržavanje svih
postojećih zakona, pravilnika, standarda i uputstava koji se odnose
na ovu problematiku. Shodno tome potrebno je odabrati najefikasnije
sredstvo za odorizaciju prirodnog gasa za konkretan slučaj, a potom
i tip odorizacije i odorizatora. Po njihovom odabiru i instalaciji
dolazimo u situaciju da obezbedimo uslove za bezbedno i pravilno
rukovanje sa sredstvima i uređajima za odorizaciju prirodnog gasa, sa
posebnim osvrtom na sigurnost i zaštitu ljudi i životne sredine. Takođe
je neophodno odrediti načine i učestalosti kontrole nivoa odoranta u
prirodnom gasu. Za sve ove aktivnosti neophodni su obučeni operateri
koji će se permanentno usavršavati i pratiti sve eventualne promene
i inovacije u ovoj oblasti. U cilju efikasnosti, sigurnosti i bezbednosti
prirodnog gasa, neophodno je kreiranje i vođenje dokumentovanih
zapisa o svim aktivnostima i postupcima primenjenim u ovom
U Pravilniku o uslovima za nesmetanu i bezbednu distribuciju
u članu 108 napisano je: Odorant etil merkaptan kao sredstvo za
odorizaciju može se koristiti do 31. decembra 2022. god.
Ovim rad ima za cilj da, na osnovu komparativne analize
odoranata, ukaže da je za naše okolnosti najprihvatljiviji odorant
THT sa centralizovanim tipom odorizacije gde god to dozvoljavaju
tehničke mogućnosti.
Naše propise treba harmonizovati jer u Tehničkim pravilima
nemačkog udruženja za gas i vodu DVGW, G281 – 1990, G280-1,
kao i u JUS ISO/TS 16922 – 2017 apsorpcione odorizatore tretiraju
kao iznimne slučajeve pa se ovim načinom odorizacije prirodnog
gasa i ne bave.
Stanje u Srbiji je, na žalost, takvo da na distributivnom području
prirodnog gasa ima svega oko 2% odorizatora sa centralizovanom
odorizacijom a ostalo su apsorpcioni odorizatori.
Literatura
[1] SRPS EN ISO 13734:2015 Prirodni gas-Organske komponente
koje se koriste kao sredstvo za odorizaciju-Zahtevi i metode ispitivanja
[2] DVGW - Tehnička pravila G280-1-2006. god
[3] Pravilnik o uslovima za nesmetanu i bezbednu distribuciju
prirodnog gasa gasovodima pritiska do 16 bar, Sl. Glasnik RS
br.86/2015.
[4] Material safety data sheet, Chevron Phillips-Chemical Company
LP, Belgium, 2010.god.
[5] SRPS ISO/TS 16922:2017, Prirodni gas-Odorizacija
[6] Uzelac D., Vojnović-Miloradov M., Vuletić V., Knežević Ž.,
Jurić J., Potrebe zamene etilmerkaptana koji se koristi za odorizaciju
prirodnog gasa tetrahidrotiofenom, Naučno-stručni skup, FTN, Novi
Sad 2008.god.

[7] Lončarević A.,Ćulibrk Đ., Postupak održavanja potrebne
koncentracije odoranta u gasu, Stručni skup Gas-2011, Kladovo
[8] Podolšak N., Fistonić M., Usporedba svojstava komercijalnih
kemijskih spojeva za odorizaciju plina-tetrahidrotiofena i
etilmerkaptana, Stupnik, 2005.god.
PRAVILNIK O USLOVIMA ZA NESMETANU I BEZBED-
NU DISTRIBUCIJU PRIRODNOG GASA GASOVODI-
MA PRITISKA DO 16 BAR (Sl. glasnik RS, br. 86/2015)
IX ODORIZACIJA
Član 49
Prirodni gas koji se distributivnim gasovodnim sistemima
isporučuje domaćinstvima, kao i prirodni gas koji se distribuira PE
cevima mora biti odorisan.
Član 50
Odorizacija se vrši u skladu sa standardom SRPS ISO-TS
16922. Sredstvo za odorizaciju mora biti netoksično i neškodljivo u
količinama koje su u upotrebi i ne sme izazivati koroziju i mora biti u
skladu sa standardom SRPS ISO-TS 16922. Ispitivanje sredstava za
odorizaciju vrši se u skladu sa SRPS EN ISO 13734.
Član 51
Količina sredstva za odorizaciju mora biti tolika da omogućava
prepoznavanje prisustva gasa u vazduhu u količini većoj od petine
donje granice eksplozivnosti u svakoj tački distributivnog gasovodnog
sistema u kome je obavezna odorizacija. Potrebna koncentracija
odoranta etil merkaptana u najudaljenijoj tački distributivnog
gasovodnog sistemaje 9-21 mg/m3 pri normalnim uslovima.
Potrebna koncentracija odoranta tetrahidrotiofena u najudaljenijoj
tački distributivnog gasovodnog sistema (THT) je 12-23 mg/m3 pri
normalnim uslovima.
Član 52
Kontrola koncentracije sredstva za odorizaciju u prirodnom gasu
vrši se u skladu sa standardom SRPS ISO-TS 16922. O izvršenoj
kontroli koncentracije sredstva za odorizaciju koju vrši operator
distributivnog sistema sačinjava se pismeni izveštaj.
Član 53
Operator distributivnog sistema aktom definiše uslove i način
odorisanja u skladu sa ovim pravilnikom i drugim važećim propisima.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 108
Inženjerska praksa PT
Odorant etil merkaptan kao sredstvo za odorizaciju može se
koristiti do 31. decembra 2022. godine.
Odorant etil merkaptan kao sredstvo za odorizaciju može se
koristiti do 31. decembra 2022. godine.
Za ispunjenje ovih zahteva, moraju se u postupku planiranja
odorizacije prirodnog gasa uključiti sledeći faktori, koji su definisani
uglavnom u sledećim stručnim i zakonskim aktima:
• Tehnički izveštaj SRPS ISO/TR 16922:2017, Prirodni gas-
Odorizacija
• Pravilnik o uslovima za nesmetanu i bezbednu distribuciju
prirodnog gasa gasovodima pritiska do 16 bar (Sl.glasnik RS
br.86/2015)
• Srpski standard SRPS EN ISO 13734:2015, Prirodni gas-
Organske komponente koje se koriste kao sredstva za
odorizaciju-Zahtevi i metode ispitivanja
• Zakon o energetici (l. glasnik RS 145/14, 95/2018 i
40/2021.),
• Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih
ugljovodonika i distribuciji
• gasovitih ugljovodonika (l. glasnik RSbr. 104/09),
• Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu
opasne robe (ADR)
• Zakon o zapaljivim i gorovim tečnostima i gasovima (Sl.
glasnik RS br. 54/15),
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br. 135/04,
36/09, 72/09, 43/11, 4/16, 95/2018.),
• Zakon o hemikalijama (Sl.glasnik RS br.36/09, 88/10, 92/11
i 25/15),
• Zakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS br. 36/09,
88/10, 14/16, 95/2018.),
• Zakon o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu (Sl.glasnik RS
br. 101/05, 91/15 113/2017.),
• Zakon o transportu opasne robe (Sl.glasnik RS br. 104/16,
83/2018, 10/2019.),
• Pravilniku o pokretnoj opremi pod pritiskom (Službeni
glasnik RS, br. 30/14),
• Pravilniku o spisku klasifikovanih supstanci (Službeni
glasnik RS br. 48/2014, 25/15, 22/2020.) ,
• Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja
opasnog otpada (Službeni glasnik RS broj 92/2010),
• Pravilnik o tehničkim zahtevima za projektovanje, izradu i
ocenjivanje usaglašenosti opreme pod pritiskom (Sl. Glasnik
RS broj 87/2011)
Autori
Adam Lončarević,
OD-JU d.o.o.
Stevana Puzića 69, Irig
PROCESNA TEHNIKA 41