14.

Grigorije Palama

Grigorije Palama je bio predvodnik isihasta. Deset isihalističkih zapovesti kažu da posle Boga volimo naše
roditelje ali pod uslovom da ta ljubav jača onu ljubav prema Bogu. Ukoliko nam roditelji nisu vernici
morali bismo da ih mrzimo ali ne u smislu da imamo neprijateljsku mržnju već je to odvajanje od svega
što dolazi od naših roditelja, a kosi se sa pravoslavnom verom. Kada je nastao spor između Palame i
Varlama do izraza je došao Palamin misticizam. Taj spor je poznat i kao isihalistički spor. U početku se
problem odnosio na učenje o čovekovom znanju o Bogu i prirodi bogoslavlja. Prema Palami neposredno
bogopoznanje u Hristu dostupno je svima koji su kršteni i zbog toga je ono realani kriterijum istinskog
bogoslavlja. Varlam je tvrdio da se o Bogu ne može ništa znati, osim indirektno putem svetih pisma ili
preko izuzetnih mističkih otkrovenja. U drugoj etapi rasprave Viljem je napao isihastički metod molitve
koji su upražnjavali vizantijski isihalisti. Mnogi smatraju taj metod kao povratak prvobitnom monaštvu.
Metod je bio dobro poznat i Palama kao pristalica tog metoda je isticao velike ličnosti kao što su
patrijarh Atanasije I i Teolept. Sastojao se u postizanju pažnje, koncentracijom čovekovog uma,
zadržavanjem disanja i umnim recitovanjem kratke molitve ,,Gospode Isuse Hriste sine božiji, smiluj se.“
Poenta ovo metoda je bila je da se čovek dovede u stanje pažnje da bi mogao da primi božiju blagodat.

Palama je dobio saborsku potvrdu i njegove bogoslavske postavke mogu da se svedu na 3 tačke:
Poznavanje Boga je doživljaj koji je dat svim hrišćanima hrštenjem i angažovanjem u molitvu i služenju.
Tada se poznavanje Boga može raspoznati i kao intelektualni doživljaj uma i kao duhovno čulo. Zatim
Bog je potpuno neprisutan u svojoj suštini, jedino su 3 božanska lica Bog po suštini i čovek može da
postane Bog samo božanskom energijom. I na kraju razlikuje suštine i energije u Bogu i tu razliku ne
pokušava da opravda filozofski. Njegov Bog je živi Bog, transcedentalan i imanentan koji se ne može
smestiti unutar filozofskih kategorija. Prema njegovom učenju Hristos ima 2 prirode ili suštine i 2
prirodne volje ili energije.

Glavno mimoilaženje između Palame i Varlama se ticao božanske svetlosti. Svetlost koju viđaju monasi je
božanska i nestvorena a to dokazuje Isusovo preobraženje na Tavorskoj gori za vreme kojeg su apostoli
videli tu svetlost. Varlam je tvrdio da je ta svetlost materijalna. Palama razlikuje Božije suštavstvo i sve
energije izbijaju iz suštavstva i to je jedina realnost, jednostavna, beksonačna i transcedentna.