STRATEGIJE

ELEKTRONSKOG
POSLOVANJA
Dimitrije Ostojić
SADRŽAJ

• Uvod
• Strategije elektronskog poslovanja
• Uticaj Interneta i digitalne tehnologije na pet konkurentskih faktora
• Kako Internet i digitalne tehnologije dodaju vrednosti
• Ostali izvori konkuretne prednosti
• Poslovni modeli
• Zaključak
• Sledeći korak
UVOD

U današnjem svetu povećane globalizacije tržišta i ekonomske

regionalizacije, poslovanje ne može biti uspešno bez upotrebe moderne
informacione tehnologije. Umrežavanje preduzeća i javne administracije
i razvoj Interneta doveli su do velikih promena u načinu i efikasnosti rada
poslovnih sistema.

Omogućena je jednostavna i brza komunikacija, gotovo trenutno

prenošenje velikih količina podataka na velike udaljenosti, jednostavno
objavljivanje i ažuriranje multimedijalnih dokumenata i njihova
kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga,
direktno plaćanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija itd.
Sve to predstavlja elemente novog oblika poslovanja, tzv. elektronskog
poslovanja (electronic business).

U ovoj e-knjizi pokušaćemo da Vam približimo osnovne strategije

elektronskog poslovanja kao i uticaja novih tehnologija i Interneta na
nove odnose na tržištu kako bi na pravi način pozicionirali Vašu
kompaniju i iskoristili konkurentne prednosti koje Vam pruža nova
pozicija e-kompanije.
STRATEGIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Tehnološki napredak koji je kao vihor doneo novu digitalnu ekonomiju i

stvorio mnogobrojne poslovne šanse koje stvara rad na Internetu, ima
ogromne strategijske implikacije. Neke od promena zahtevaju potpuno
novi način poslovanja. Za druge je važno da se tradicionalne poslovne
strategije sprovode što efektivnije.

Ponekad se nove tehnologije

prihvataju i uvode tako brzo da
trenutna praksa i poslovne norme
Nova tehnologija je
ozbiljno bivaju poremećeni.
Tehnologije koje stvaraju omogućila Napsteru
poremećaje, po pravilu, utiču na da postane
čitave privredne grane, kao i na kompanija sa
vezi između privrednih grana.
Inovacije koje proističu iz
najbržim rastom u
tehnologije koje unose istoriji.
poremećaje i nestabilnost mogu da
nose pravne komplikacije. One
često mogu da budu razlog što se
tehnički sofisticirane preduzetičke
firme suprotstavljaju moćim
ustoličenim firmama u borbi za
prevlast oko kontrole ili suzbijanja
novih tehnologija. Takve borbe
gotovo uvek imaju ogromne
strategijske implikacije. Tipičan
primer je sučaj kompanije
Napster.
Kompaniju Napster stvorio je 19-godišnji bivši haker, Šon Fening,
kao firmu koja je stvarala softver i omogućavala da se digitalni
muzički fajlovi razmenjuju preko Interneta. Napster je nastao
kao kombinacija novih tehnologija MP3 tehnologije (sabijanje
zvučnih fajlova bez gubitka na kvalitetu snimka) i novog vida
umrežavanja poznatog kao „peer-to-peer“ (P2P) koji je
omogućio da se fajlovi distribuiraju direktno između kompjutera
u mreži. Postojanje samog Interneta omogućilo je mrežu putem
koje su MP3 fajlovi mogli da budu razmenjivani. Rezultat toga je
gotovo 70 miliona registrovanih korisnika koji su ramenili
milijarde MP3 fajlova prostim „odlaskom“ na Napster gde su našli
nekog ko je imao željeni fajl, a onda ga besplatno preuzimali.
Ova tehnologija je omogućila Napsteru da postane kompanija sa
najbržim rastom u istoriji.

Naravno da je ovo pokrenulo lavinu u muzičkoj industriji koja je

postojanje Napstera smatrala za klasičnu krađu autorskih prava
tako da je u junu 2000. godine Američko udruženje izvođača
snimljenih materijala (RIAA) uz podršku pet najvećih muzičkih
izdavačkih kuća, podnelo zahtev sudu da zabrani firmi Napster
emitovanje njihove muzike.

Vikend pre nego je sudija zapretio da će zatvoriti Napster,

agencija za istraživanje „Webnoze Research“ iz Masačusetsa,
procenila je da je preuzeto 250 miliona pesama. Ove brojke
prevorene u novčani gubitak muzičke industrije iznose oko 270
miliona dolara u roku od samo 48 sati.

Nakon višemesečnih borbi na sudu, web sajt firme Napster

ugašen je 1. jula 2001. godine.
Slučaj Napster ilustruje koliko važnost tehnoloških inovacija u
oblikovanju strategijsih sila i konkurentnih pritisaka utiču na poslovanje.
Šumpiter (Schumpeter) ovakav slučaj naziva „kreativnom destrukcijom“.
On se javlja kada nekoliko pionira u oblasti usmeri napore na uvođenje
novih inovativnih rešenja kojima se razvezuju postojeće industrijke veze
i krči put novom tehnološkom režimu sa dugačijim ekonomskim igračima.
Napster kojeg je stvorio Šon Fening više ne postoji, ali revolucija koju je
izazvao nepovratno je promenila način prodaje i upravljanje
inelektualnom svojinom u muzičkoj industriji.

Malo je tehnloških fenomena koji su uneli toliko poremećaja na tržišu i

toliko novih povoljnih poslovnih prilika, kao što je Internet. Inicijative
kao što su Internet, bežična komunikacija i ostale digitalne tehnologije,
imaju značajan uticaj na ekonomiju. One su promenile način interakcije
koji postoji kako među firmama, tako i između firmi i potrošača. Ove
promene, iako su u početku delovale kao remetilački faktor, stvaraju
šansu firmama da efektnije zadovolje potrebe i da se efikasnije takmiče
u konkurentnoj utakmici.
Sveprisutna povezanost i sistemi
povratne sprege, koje Potrošači mogu od
omogućavaju Internet i digitalna
tehnologija, dovode do velikih početka da se uključe
promena u sprovođenju u razvoj i proizvodnju
konkurentskih aktivosti. Današnji krajnjih proizvoda.
potrošači odlično su umreženi i
zbog toga mogu da stupaju u
interakciju sa kompanijama i poslovnim jedinicama sa kojima rade i tako
utiču na odluke koje kompanije donose u pogledu dizajna proizvoda,
karakteristika usluga i tako dalje. Proizvodni sistemi su mnogo
fleksibilniji, baze podataka mogu biti brzo ažurirane, a u realnom
vremenu može se obaviti procena alternativnih izbora. Zbog svega
ovoga, potrošači mogu od početka da se uključe u razvoj i proizvodnju
krajnjih proizvoda.

Brz napredak tehnologije, globalizacija, promene u potražnji i

neizvesnost vezana za trošove i prihode ističu značaj formulisanja
strategije. Uspeh digitalnog poslovanja zahteva novu strategijsku
perspektivu koja se oslanja na mogućnosti koje nudi informaciona
tehnologija i koja dozvoljava da Internet transformiše način vođenje
poslova.
UTICAJ INTERNETA I DIGITALNE TEHNOLOGIJE NA PET
KONKURENTSKIH FAKTORA

Opasnost od novih pridošlica na tržište

U većini novih delatnosti opasnost od novih pridošlica se povećava jer

Internet i digitalne tehnologije smanjuju ulazne barijere. Na primer,
jednu novu firmu relativno jeftino košta da stvori svoju Internet
prezentaciju koja može biti impresivnija od prezentacije nekog većeg i
već ustoličenog konkurenta. Za razliku od tradicionalnog poslovanja, gde
potrošači mogu da procene veličinu i kvalitet firme na prvi pogled,
poslovi koji se obavljaju u sajberspejsu mogu da izgledaju veoma
konkurentno, bez obzira na stvarnu veličinu i kvalitet poslovanja. Firme
koje do potrošača dolaze prvenstveno preko Interneta, mogu da ostvare
znatne uštede nekih od troškova koji postoje u tradicionalnom
poslovanju.
 Pregovaračka snaga kupca

Internet i bežične tehnologije mogu povećati pregovaračku snagu kupaca

jer potrošačima pružaju više informacija pri donošenju odluka o kupovini
i smanjuju troškove prelaska. Ove tehnologije takođe mogu da smanje
moć tradicionalnih kanala kupovine kojima se kupovna moć koncentriše u
rukama nekolicine. Suzbijanjem tradicionalnih kanala, kupci imaju novi
pristup prodavcima.
Prodaja robe preko Interneta koja se označava sa „B2C“, drugim rečima
„firma do potrošača“ (eng. business-to-consumer), usmerena je na
krajnje korisnike. Internet će, verovatno, povećati moć ovog tipa kupaca
iz nekoliko razloga.
Prvo, na Internetu je dostupan
velik broj informacija relevantnih
za potrošače. Na taj način krajnji
kupci dobijaju informacije koje su
im potrebne da bi kupili
kvalitetnu robu i da bi pregovarali
o dobijanju povoljnijih cena.
Drugo, troškovi prebacivanja robe
koje plaća krajnji korisnik
potencijalno su niži upravo zbog
Interneta.
Firme koje su ozbiljno usmerene na prodaju preko Interneta moraju da
budu sve više okrenute kupcu. Drugim rečima, moraju da budu voljne
da više slušaju porošači i da brže reaguju na njihove zahteve. Kupci
preko Interneta nisu odani brendu. Njih može da privuče neki poseban
poslovni predlog, ali njihovo pamćenje je kratkog veka. Rešite im jedan
problem a oni već imaju drugi. Kompanije moraju da „zarađuju“
odanost svojih online klijenata sa svakim novim poslom koji rade sa
njima. U takvom okruženju kupci imaju veću pregovaračku moć.

Kupci na Internetu nisu odani brendu.

 Pregovaračka snaga dobavljača

Efekat Interneta na moć dobavljača zavisiće od prirode konkurencije u

određenoj delatnosti. U kojoj meri će Internet biti prednost ili
otežavajuća okolnost, takođe može da zavisi od pozicije doavljača duž
lanca vrednosti, kao što je to slučaj i sa moći kupca.

Uloga dobavljača, po pravilu,

sastoji se u pružanju usluga ili
proizvoda drugim firmama. Zato
se često koristi termin „B2B“,
odnosno firma-firmi (eng.
business-to-business), kada se
govori o firmama koje snabdevaju
druge firme ili im prodaju robu.
Tehnologije Interneta omogućavaju dobavljačima pristup većem broju
poslovnih klijenata, a troškovi pristupa po klijentu su relativno niski. Sa
druge strane, dobavljači možda neće moći da zadrže ove kupce, jer su
kupci u mogućnosti da pregovaraju o cenama i da istu takvu kupovinu
mnogo brže obave preko Interneta. Takođe, kupci se mogu okrenuti
novim dobavljačima samo ako nekoliko puta kliknu mišem. Ovo naročito
šteti posrednicima u dobavljačkom lancu, kakvi su distributeri
proizvoda, koji ne mogu da spreče dobavljačima direktan pristup
ostalim potencijalnim poslovnim klijentima (kupcima).
 Opasnost od supstituta

Pored postojećeg, tradicionalnog tržišta, Internet je omogućio stvaranje

jednog novog tržišta; pored tradicionalnih kanala, Internet je postao
jedan novi kanal. Stoga, uopšteno gledano, povećava se opasnost od
supstituta jer Internet omogućava da se isti poslovi i zadaci obavljaju na
nove načine.
Primarni faktor koji vodi uvođenje supstituta je ekonomske prirode.

Potrošači će se, generalno, opredeliti za neki proizvod ili uslugu sve dok
supstitut koji zadovoljava iste porebe kao i original ne postane dostupan
po nižoj ceni.
 Intenzitet konkurentskog rivalstva

samo oni konkurenti koji mogu da koriste digitalne tehnologije i Internet

da bi stvorili prepoznatljiv imidž, koji su na nov način ponudili proizvode
ili pružili „brže, elegantnije i jeftinije“ usluge, moći će uz pomoć nove
tehnologije da zahvate veći deo profita. Takav dobitak teško je zadržati,
jer u većini slučajeva nova tehnologija se može veoma brzo imitirati.
Stoga Internet ima tendenciju da pojačava rivalitet otežavajući firmama
da se diferenciraju i preusmeravajući pažnju kupca na cenu.
Zato što Internet omogućava da
se kupuje uz samo nekoliko
klikova mišem, proizvodi koji su
nekada smatrani retkim ili
jedinstvenim, pretvoreni su u Proizvodi koji su
robu široke potrošnje. S obzirom nekada smatrani
na to da Internet briše značaj retkim ili
geografske lokacije, proizvode
koje je nekad bilo potrebno
jedinstvenim,
tražiti u geografski udaljenim pretvoreni su u robu
prodajnim objektima, danas su široke potrošnje.
odmah dostupni online. Na ovaj
način su konkurenti u
sajberspejsu izjednačeni, ali se
njihov rivalitet pojačava.
Za stručnjake i oblasti marketinga problem je postao jos veći zbog
prisustva „robota za kupovinu“ (tzv. „boots“) i info-posrednika (eng.
infomediaries) koji pretražuju Internet u potrazi za naboljim cenama.
Potrošački sajtovi kao što su mySimon i PriceSCAN pretražuju razne
sajtove koji prodaju slične proizvode i prave poređenja cena. Očigledno
se na taj način slabi mogućnost firme da razvije jedinstvene
karakteristike, a potrošač se isključivo fokusira na cenu. Neki
infoposrednici kao BizRate i CNET, ne samo da traže najniže cene za
različite proizvode, već i rangiraju kvalitet usluga koje potrošačima
pružaju različiti sajtovi koji prodaju usluge po sličnim cenama. Ovo je
važno jer istraživanja ukazuju da potrošački servis tri puta važniji od
cene kada se odlučuje da li da se ponovi određena online kupovina ili ne.
KAKO INTERNET I DIGITALNE TEHNOLOGIJE DODAJU
VREDNOSTI

Sama tehnologija, bez obzira da li je reč o digitalnoj ili Internet

tehnologiji, postaje strategijski bitna samo kada njena praktična
primena stvara vrednost. Jasno je da je Internet promenio načine i
metode vođenja poslovanja. Vođenje poslova preko Interneta pomaže
kompanijama da stvore jedinstven nove vrednosti. Internet je uneo
revolucionarne promene u četiri povezane aktivnosti: pretraživanje,
evaluacija (procena), rešenje problema i transakcije
 Aktivnost pretraživanja

Pretraživanje se odnosi na proces prikupljanja informacija i

identifikovanje opcija kupovine. Internet je ubrzao prikupljanje
informacija i proširio pristup informacijama. Od takvog unapređenja
efikasnosti najviše koristi su imali kupci. Što se tiče koristi za
dobavljače, one se projektuju u činjenici lakšeg plasiranja ponude malih
dobavljača i znatno jeftinije plasiranje podataka od štampe velikih
kataloga. Osim toga online pretraživači su neverovano ubrzali proces
pretraživanja. Uzmimo na primer Google:.

Pretraživač Google uradila su dva studenta kao deo studentskog

projekta i on je postao vodeći u uslugama pretraživanja za samo
četiri godine. Zašto? Zato što je u stanju da učini neverovatne
stvari. Koristeći 10.000 umreženih kompjutera, on pretražuje 3
milijarde web stranica za prosečno za 500 milisekundi. Da bi se
isto pretraživanje obavilo ručno, listanjem 3 milijarde stranica,
tempom od 1 minuta po strani bilo bi potrebno 5.707 godina.
Zbog ovog je Google postao neophodan alat u mnogim
poslovima. Rezultat toga je da je Google razvio moćan reklamni
biznis.
 Aktivnost evaluacije

Evaluacija (procena) odnosi se na proces preispitivanja alternativa i

upoređivanja troškova i koristi različitih opcija. Online usluge koje
olakšavaju kupovinu, ocenjuju proizvode i katalogizuju ocene
performansi proizvoda ili usluga koje daju potrošači, načinile se Internet
dragocenim resursom.

Rešavanje problema

Rešavanje problema odnosi se na proces identifikovana problema ili

potreba i na smišljanje ideja i akcionih planova da se zadovolje
pomenute potrebe. Dok je evaluacija prvenstveno orijentisana na
proizvod, rešavanje problema se, po pravilu, koristi u kontekstu usluga.
Potrošači obično imaju specifične pobleme koje se zbog toga rešavaju
jedan po jedan.
 Transakcione aktivnosti

Transakcija se odnosi na proces obavljanja prodaje, u koje spadaju

pregovaranje i sklapanje ugovora, plaćanje i prijem isporučene robe.
Brojne aktivnosti na Internetu doprinele su smanjivanju sveukupnih
troškova transakcija. Različite vrste aukcija, koje nude sve od sirovina
potrebnih za proizvodnju do kolekcionarskih predmeta koji se prodaju na
sajtu kompanije e-Bay, olakšavaju postizanje kompromisa oko cena.
Službe kao što su Paypall, obezbeđuju posrednika u vidu trećeg lica koji
pomaže u transakcijama između strana koje se nikada nisu srele (i
verovatno nikada neće).
OSTALI IZVORI KONKURETNE PREDNOSTI

Postoje i drugi faktori koji mogu da budu značajni izvori konkurentne

prednosti. Jedna od najvažnijih je sadržaj. Internet omogućava pristup
velikoj količini podataka uz veoma niske troškove. Sadržaj dodaje
vrednost samo ako doprinosi sveukupnoj jedinstvenoj dodatoj vrednosti.

Tri tipa sadržaja mogu da poboljšaju jedinstvenu dodatnu vrednost web

sajta. To su feedbek potrošača, ekspertiza i zabavni program.

Feedbek potrošača – Potrošači često imaju više poverenja u ono što

kažu drugi potrošači nego u kompanijina obećanja. Jedna vrsta
sadržaja koja može da unapredi web sajt su iskustva potrošača. Ako
uzmemo primer kožne sofe iako kupci ne mogu da je pipnu, probaju,
omirišu sofu preko interneta, iskustva i svedočenja drugih kupaca
mogu izgraditi poverenje i povećati mogućnost da neki kupi proizvod
preko Interneta na neviđeno.
Ekspertiza – Internet se pojavio kao veoma moćan instrument za
učenje. Web sajtovi koji pružaju nova znanja i informacije veoma su
vredni. Takođe, u slučaju vođenja poslova po prncipu B2B web sajtovi
koji olakšavaju razmenu stručnih znanja donose stvaranje osećaja
zajedništva kod privrednih i profesionalnih grupacija.

Internet omogućava pristup velikoj količini

podataka uz veoma niske troškove.

Zabavni programi – Internet se sve više koristi kao zabavni medij.

Sa tehnologijama kakve su mogućnosti striming media, koji
omogućavaju da se preko Interneta šalju televizijska slika i zvuk,
kompjuteri mogu da vam pruže sve vrste zabave od emitovanja vesti,
igranja video igrica, pa do prikazivanja filmova. Firme koje su
primetile trend da ljudi sa brzim Internetom sve manje gledaju
televiziju, a sve više vremena provode na Internetu trude se da u
svoje web sajtove ugrade zabavne sadržaje kako bi poboljšali svoje
marketinške pozicije.
POSLOVNI MODELI

Poslovni model predstavlja metod i skup pretpostavki koje objašnjavaju

kako jedna firma stvara vrednost i zarađuje profit u konkurentnom
okruženju.

• Modele zasnovani na proviziji koriste firme koje pružaju određene

usluge za određenu novčanu nadoknadu (honorar)

• Modele zasnovane na reklamiranju koriste komapanije koje

posetiocima pružaju sadržaj i/ili usluge i prodaju reklamni prostor
fimama koje žele da dopru do pomenutih posetilaca.

• Modele zasnovane na velikoj marži koriste firme koje dodaju

vrednost u domenu marketinga i prodaje (umesto u proizvodnji), tako
što nabavljaju proizvode, povećavaju im cenu, a onda ih preprodaju
uz ostvarenje zarade (profita). Poznat je još kao i „model prodavca“.

• Modele zasnovane na proizvodnji koriste kompanije koje vrednost

dodaju u proizvodnom procesu pretvarajući sirovine u proizvode sa
dodatom vrednošću. Internet dodaje vrednost na dva načina. Prvo,
snižava marketing troškove omogućavajući direktan kontakt sa
krajnjim korisnicima. Drugo, takav direktan kontakt olakšava
prilagođavanje proizvoda posebnim potrebama i rešavanje konkretnih
problema.
• Modele zasnovane na davanju uputstva koriste firme koje
usmeravaju kupce na druge kompanije za određeni honorar. Jedan tip
ovog modela je „model partnera“, gde glavni prodavac plati
određenu svotu pratnerskoj firmi svaki put kada neki posetilac klikne
preko partnerovog web sajta da bi kupio proizvod od prodavca.

• Modele zasnovane na pretplati koriste firme koje naplaćuju jednu

pretplatu na pružanje usluge ili vlasničkog sadržaja. Primeri ovog
modela su firme Internet provajdera.

• Modele zasnovane na naplaćivanju pruženih usluga koriste

kompanije koje pružaju neprestane usluge, kao što su recimo
elektrodistribucija ili vodovod. Za razliku od modela zasnovanog na
proviziji, model zasnovan na naplaćivanju pruženih usluga
podrazumeva sistem „platiš koliko potrošiš“.
ZAKLJUČAK

Elektronskim poslovanjem ostvaruju se efikasnije komercijalne

transakcije i povećava ukupna efikasnost poslovanja u trgovini. Poruka
razvoja elektronskog poslovanja je jasna: uspešne kompanije će biti one
koje ranije i efikasnije prihvate integrisana rešenja kroz heterogene
platforme, između organizacija, različitih funkcionalnih jedinica i
aplikacija, unutar sigurnog okruženja, što je u suštini suočavanje sa
kupcem.

Pozitivni efekti elektronskog poslovanja su mnogobrojni i gotovo da ne

postoji organizacija koja primenom, bar nekih, tehnologija elektronskog
poslovanja ne može ostvariti znatne uštede. Trgovinske organizacije
zahvaljujući elektronskom poslovanju uspostavljaju direktan kontakt sa
dobavljačima i kupcima što pojednostavljuje razmenu informacija,
proizvoda i usluga. Trgovinske organizacije kroz elektronske poslovne
komunikacije postaju lideri elektronskog poslovanja i lako pristupaju
novom globalnom tržištu
O AUTORU

Dimitrije Ostojić je diplomirao na Ekonomskom Fakultetu u

Subotici na smeru Poslovni informacioni sistemi. Radom na svom
diplomskom radu „Razvoj elemenata elektronskog marketinga“
zainteresovao sa za ovu tematiku i od tada se profesionalno bavi
e-marketingom i promocijom korišćenjem novih tehnologija.

Osnivač je i vlasnik DEFAULT designa gde kao senior project

manager radi sa klijentima na web rešenjima, promociji,
brendingu sa izrazito visokim rezultatima u povratu investicija.

U svom profesionalnom iskustvu radio je na poslovima izvoza-

uvoza, prodaje, brend menadžmenta i marketinga uz saradnju se
multinacionalnim kompanijama što mu daje izrazitu analitičnost i
proaktivnost kao i primenu iskustva kompanija koje su najbolje u
svojoj industriji.
SLEDEĆI KORAK

Online marketing više nije opcija - to je uslov modernog poslovanja.

To je mesto gde Vaši kupci traže preduzeća za koja veruju da im mogu

ponuditi prave proizvode ili usluge.

Marketing online je odavno prevazišao samo posedovanje web sajta kao

prezentaciju svoje kompanije i ponude . Suština je pronaći šta vaši kupci
traže online i postaviti kamp na tim lokacijama.

DEFAULT design predstavlja grupu iskusnih marketara koji su spremni za

sve izazove novog, digitalnog, doba. Mi smo tu da Vas saslušamo ,
analiziramo Vašu kompaniju, izgradimo brend, izdefinišemo pravi
marketing mix koji odgovara Vašim potrebama i sprovedemo ga u delo,
napravimo moderan web sajt koji odgovara visokim zahtevima današnjeg
poslovanja, promovišemo Vašu kompaniju i brend - online i offline i
naučimo Vas kako da koristite moderne tehnologije i društvene mreže
kako bi povećali svoj biznis.

Sa međunarodnim timom visoko školovanih marketara, copywriter-a,

dizajnera, programera, fotografa i prevodilaca, uvek smo spremni da
Vašu ideju podignemo na viši nivo.

Ne dozvolite da Vas pobedi konkurencija. Budite prvi koga će kupci

primetiti, zapamtiti i pozvati. Kontaktirajte nas jos danas kako bi otkrili
na koji način možemo izgraditi premium poziciju Vaše kompanije kao
uslov za uspešno poslovanje u 21. veku.
KONTAKT INFORMACIJE

DEFAULT design

t: +381 64 189 12 67
e: info@default-design.com
http://www.default-design.com

Ukoliko Vam se svidela ili Vam je pomogla ova

e-knjiga molimo Vas da je podelite sa prijateljima