Едипов комплекс

Едипов комплекс је, по фројдовској теорији, скуп љубавних и непријатељских осећања које свако

дете осећа према родитељима (сексуална наклоност ка родитељу супротног пола и мржња према
родитељу истог пола, који се доживљава као супарник). Нормалан исход Едиповог комплекса
је идентификација са родитељем истог пола.

Едип описује загонетку Сфинге, од Жана Огиста Доминика Енгра, око 1805.

Концепт је психоаналитичке теорије. Сигмунд Фројд је увео у своју интерпретацију снова

1899.  Позитивни Едипов комплекс односи се на несвесну сексуалну жељу детета за родитеља
супротног пола и мржњу према истополном родитељу. Негативни Едипов комплекс односи се на
несвесну сексуалну жељу детета за истополног родитеља и мржњу према родитељима супротног
пола.  Фројд је сматрао да је идентификација детета са истополним родитељем успешан исход
комплекса и да неуспешни исход комплекса може довести
до неурозе, педофилије и хомосексуалности.

Едипов комплекс се изворно односи на сексуалну жељу сина за његову мајку, жеља за родитељем
и код мушкараца и код жена. Фројд је тврдио да га дечаци и девојчице различито доживљавају:
дечаци у облику анксиозности, девојке у облику „зависности од пениса”. Ваља имати у виду да је
фројдовско становиште само једно од више присутних и да није општеприхваћено.