Штетне последице алкохола

Алкохол делује штетно на цели организам, а његово дуготрајно конзумирање оштећује јетру,
бубреге и мозак. Обично се прави разлика између алкохолофилије - потребе за узимањем
алкохола и алкохоломаније коју битно одређује таква зависност која, у случају престанка узимања
пића изазива апстиненцијалну кризу. С тим у вези је и подела алкохоличарске „каријере“ на
раздобље акутног и хроничног пијанства или како се још наводи: „пијанац - проблем“ (који са
алкохолом има проблеме) и „тежак пијанац“ (Рејнстрик и Дејвидсон, 1985).

Алкохолизам је један од значајних проблема данашњице. Због великог броја смрти чији је
алкохол односно зависност од њега посредан или непосредан узрок, Међународни савет за
алкохол и болести зависности (ICAA) из Женеве и Светска здравствена организација (WHO)
предузимају низ активности с циљем да се потрошња алкохола смањи.

Соматска оштећења изазвана алкохолом

Rembrandt 1630 - Пијанац

Штетни утицаји пролонгиране конзумације алкохола на човеков организам су вишеструки.

Немогућност јетре да преради велике количине алкохола у организму, продукује оштећење свих
органа и целокупног организма. Алкохол директно делује деструктивно на све ћелије и ткива у
човековом организму, а индиректно изазива поремећаје метаболизма угљених хидрата, липида,
смањује синтезу протеина, смањује синтезу витамина и минерала, посебно витамина из групе Б.
На моторном плану се запажа подрхтавање целог тела, посебно прстију на рукама, целокупно
слабљење координације мишићних активности, нејасан говор, несигурно стајање, непрецизни
покрети и сл. Што се тиче поремећаја органа, могуће је оштећење јетре (цироза), може се
јавити улкусна болест (чир, који ако се конзумација не обустви може пробити, или се може јавити
тумор). Такође постоји опасност од масне инфилтрације срца (алкохолна
миокардиопатија), полинеуропатије, фиброзе миокарда, оштећења бубрега, коже, ретине ока,
запаљење гуштераче, шећерна болест, повишени крвни притисак, стварање епилептоидног
жаришта, проширење можданих комора као и дифузне кортикалне атрофије. Запажа се запаљење
нервног стабла (алкохолни полинеуритис), затим утицај алкохола на репродуктивне функције
може бити у виду импотенције, атрофије тестиса, гинекомастије и губитака сексуалног интереса.
Алкохол делује тако што смањује синтезу тестостерона, а повећава синтезу естрогена у организму.
Код жена резултује изостанком овулације, поремећајем фазе лутеинизације и аменорејом. Код
жена изазива изостанак овулације, поремећај фазе лутеинизације и аменорејом. Алкохолни
синдром код фетуса представља посебан ефект етанола у вези са репродуктивним функцијама.
Њега карактеришу пренатална и постнатална ретардација раста, микроцефалија, моторна
дисфункција и ментална ретардација. Узимање великих количина алкохола, посебно у прва три
месеца трудноће доводи до најтежих малформација и развијања комплетног синдрома.

Психичке последице

Психичке последице изазване пролонгираном употребом алкохола се обично деле у три групе:

1. Поремећаји психичких функција;

2. Поремећаји личности и карактера;

3. Психотичне манифестације.

Поремећаји психичких функција

Доживљај унутрашњег света онаквог каквим га познајемо је омогућен нормалним

функционисањем психичких функција. Свест је основна психичка функција у оквиру које се
остварују и остале функције, које су све скупа међусобно повезане и интерактивне. У зависности
од количине унетог алкохола и осетљивости организма на њега, зависиће и обим и квалитет
погођености психичких функција. Тако у случају блажег пијанства могу се запазити поремећаји
мишљења у виду успореног мисаоног садржаја и умањеног интелектуалног функционисања,
успореног схватања и памћења, поремећај емоционалних стања у виду раздражљивости,
сугестибилности, који се удружују с наглашеним нагонима за живљењем, јелом, пићем,
сексуалним нагоном и тд. Најдраматичнија промена квалитета функционисања личности се може
запазити у случајевима патолошке интоксикације која је праћена сумрачним стањима,
потпуном дезоријентацијом, погођености емоција које карактеришу страх и угроженост, које су
условљене поремећајем опажања у виду илузија и халуцинација, које неретко прати и агресивно
понашање у виду хомоцида или суицида. Овакво стање може трајати од неколико минута до
неколико дана, а завршава се терминалним сном од неколико часова. По буђењу, запажа
се поремећај памћења у виду делимичне или потпуне амнезије.

Поремећаји личности и карактера

Adriaen Brouwer - Алкохоличар

Поремећаји личности и карактера се односе на ткз. алкохоличарско понашање. Понашање

алкохоличара које је најчешће неусклађено са својом околином, условљено је дејством алкохола
који као да „раствара“ контролне механизме алкохоличара, те и осујећује контролу многих
поступака.

Код алкохоличара који увиђа да доста пије, јавља се осећај кривице, који утиче да даља
конзумација пролази „испод радара“, односно, алкохоличар тада почиње да крије своја пића, и
наставља да пије у тајности. Алкохоличар почиње да умањује штетност алкохола и његове
конзумације и негира сваку повезаност између алкохола и животних проблема на које наилази.
Такође је кривац за саму конзумацију увек на „другој страни“, а негативна емоционална обојеност
у виду осећања кривице, гриже савести, страх од последица алкохолизма, конфликтне ситуације у
породици и на радном месту, агресивно понашање и сл, све то сада постаје „повод“ за даљу
употребу алкохола. Таква особа себе жали, а друге оптужује за своје неуспехе. Развија се цео
дефанзивни систем одбрана, који брани себе и своје поступке.

Алкохоличарско понашање је најупадљивије у својој породици, која највише трпи. Алкохоличар

занемарује своје обавезе и задужења, постаје незаинтересован за своју децу и сл. Такво
компромитујуће понашање се проширује даље и на пословну и социјалну сферу. Односно
целокупно деловање алкохоличара је усмерено и предодређено алкохолу. У фази потпуне
зависности, запажа се крајња себичност и егоизам, неосетљивост за туђе потребе
и егоцентричност. Лаж, у овом тренутку постаје редовна појава. Неретки су и случајеви
појаве асоцијалног и антисоцијалног понашања, који у виду прекршаја, сада отварају сусрете са
судијама за прекршаје, па и са редовним судом. Све наведене карактеристике постају наглашеније
у токсикоманској фази, када је цела личност подређена и усмерена на алкохол. Да би се овакве
промене у понашању обуздале, и личност нормализовала, потребно је увести редовно лечење, уз
наравно апстиненцију.
Психотичне манифестације

Психотичне манифестације могу бити:

Алкохолна кома

Приликом акутне алкохолне интоксикације, може наступити прекид континуираности свести. Њу

условљавају велике количине алкохола у крви, преко 4% промила грама. Међутим то не мора бити
увек случај, с обзиром да се индивидуална осетљивост на алкохол разликује, па су према томе
различите и концентрације алкохола у крви које изазивају овакво стање

Алкохоличка епилепсија

Алкохолна епилепсија се карактерише грчењем једног дела или целог тела уз губитак

или поремећај свести. Почетак напада може да се предосети, што је важно да би се избегла
повреде при паду, који настаје услед губитка свести. Алкохол је окидач за напад у условима када
је стање мозга гранично компензовано (праг надражљивости нервних ћелија је низак). Напад
може да крене криком услед грча грлених мишића, што прати грчење свих мишића у телу, боја
лица постаје плавичаста, поглед је укочен, прсти шаха су стиснути у песницу, а ову фазу смењује
фаза наизменичног грчења свих мишића тела и опуштања, уз пену на устима, уз могућност
уједања језика. При крају напада долази због умокравања, због попуштања
контроле мишића бешике. Када је епилептична болест већ била присутна, алкохол не само да
провоцира напад, већ може и да доведе до епилептичног сумрачног стања, због чега је
услед сужења свести пацијент опасан за околину (услед застрашујућих халуцинација, од којих се
„брани") и за самог себе.

Ради сузбијања овако настале епилепсије трајно, потребна је и довољна само апстиненција, без
неких додатних лекова. Међутим услед својства алкохола да оштећује мозак, може се и десити
настанак праве епилепсије, која и поред апстиненције мора да се лечи трајним узимањем
антиепилептичних лекова.[6]

Делиријум тременс

Делиријум тременс је најтежа компликација алкохолизма, настаје после вишегодишње

интензивне конзумације алкохола. Чешће се јавља код људи који пију жестока пића, после 6—10
година токсикоманског стажа. Делиријум тременс је привремено душевно обољење, које настаје
наглим престанком конзумације алкохола. Неколико дана раније могу се јавити
неодређени симптоми који стручњацима указују да може доћи до промене. Особа се осећа
малаксало, слабо, појачано се зноји, прате је повишени крвни притисак, психичка напетост,
нерасположена, уз несаницу. Тада се говори о пределирантном стању. Делириум тременс може
настати и без пределирантних сметњи. Болест може да крене знацима који се јављају предвече
или ноћу, као што су благо помућење свести, са несналажењем болесника у датој ситуацији са
манифестацијама страха, немира, болесник не може да заспи, уз несаницу или кошмарних снова,
прате га јако знојење, грчеви у мишићима и интензивно дрхтање руку и целог тела
итд. Поремећаји свести се продубљују, с пратећом дезоријентацијом (не препознају време, место,
ни људе око себе), сугестибилни су (читају текст са празног папира када се то од њих затражи).
Јављају се и илузије и халуцинације које могу бити слушне и тактилне, садрже ситне
животиње, инсекте, мишеви, змије, које болесника нападају, па се он покретима руку брани,
склања их са себе, хвата и сл. Слушне халуцинације садрже разговор особа које жела да ми науде,
или звуци марша и сл. Комбинација слушних и тактилних халуцинација, употпуњују стравичну
слику коју болесник доживљава, уз све то он се зноји, има повишену температуру, знаке
оштећења периферних нерава, јетре, уз могуће запаљење плућа, уз могуће нагло попуштање
рада срца, што може резултовати смрћу. У повољнијем случају од 7—10 дана након настанка
делиријума тременса, уз одговарајућу интензивну терапију, болесник запада у дубок сан, после
којег се буду уз потпуну или делимичну амнезију.

Обољење најчешће траје неколико дана (може трајати од неколико сати до две недеље), за то
време је неопходно болесника хоспитализовати, да би се пречило компликације и отказивање
рада срца, бубрега или упале плућа. Поновно пропијање овог стања доводи до трајнијих и
озбиљнијих оштећења мозга. Смртност изазвана овим стањем износи од 10—12%. Лечење
делиријум тременса је врло сложен и одговоран посао, који захтева спровођење у добро
опремљеним психијатријским установама, са добро обученим особљем.

Корсаковљева психоза

Корсаковљева психоза се развије после дугогодишње конзумације алкохола. Синдром је

дефицита тиамина. Симптоми се састоје од комбинације неуролошких феномена, који се састоје
од запаљења нерава – полинеуритис, болови у рукама и ногама, отежани ход. Од психичких
симптома запажају се сметеност, дезоријентација, немир, затим проблеми повезани
са памћењем – антероградна и ретроградна амнезија, и репродукцијом коју карактерише
несвесно уметање измишљених података – конфабулација. Додавање измишљених података има
за циљ прикривање свог менталног дефицита (немогућност сећања), па се на тај начин попуњавају
празнине у сећању, односно то није лаж чији је мотив придобијање некаквог добра. С обзиром да
се Корсаковљева психоза јавља после дугогодишње злоупотребе алкохола, као њен пратећи
симптом се може јавити и алкохоличарска деменција.

Алкохоличка деменција

Алкохоличка деменција је врста деменције настала услед дуже злоупотребе алкохола. Могућа је

као пратећи симптом корсаковљеве психозе.[7] Оваква деменција настаје
постепено, етиологогија је управо у дугогодишњој конзумацији алкохола, која је довела до
промена у структури мождане коре, односно атрофији мозга. Запажају се Проблеми
с памћењем и оријентацијом, болесник се губи у времену и простору, губи своје
људско достојанство, особа постаје неувиђајна и некритична у понашању према укућанима и
другим људима, све до потпуног одсуства сваке контроле. Карактер је такође измењен.

За разлику од осталих категорија деменција, ако се у свом почетном стадијуму, престане с даљом
конзумацијом алкохола, могуће је поправка дефекта функционалности, све до повратка на ниво
нормалног функционисања. Међутим ако то није случај, тј, у одмаклом стадијуму оваква
деменција постаје иреверзибилна, односно идентична деменцијама које се развијају на другим
основама.[6]

Алкохолне халуциноза

Viktor Oliva - Алкохолне халуцинације, уметнички приказ

Алкохолне халуциноза настаје тихо после вишегодишњег зависничког стажа од 3–4 године, код
млађих особа уз иначе очувану свест, добру оријентацију, те сачувану личност. Поремећајем
доминирају слушне халуцинације, које се на почетку јављају у виду елементарних звукова, који се
касније уобличавају у речи и реченице, које су махом праћене страхом и непријатне за болесника.
Понекад су и хомосексуалног садржаја. Битна карактеристика овог стања је да гласови
перзистирају и после изласка из апстиненцијалног синдрома, када болесник и даље не пије.
Дијагноза алкохолне халуцинозе се поставља ако стање траје краће од шест месеци. Дужи ток
болести указивао би на схизофренију. Поремећај траје неколико сати, а ретко више од недељу
дана[7].[15][19]

Алкохолна љубомора

Код особа које су повезане осећањима, љубомора је нормална појава. Код алкохоличара она је по

правилу појачана, болесна и патолошка, исказана у виду суманутих идеја љубоморе. У основи овог
поремећаја је реално опадање сексуалне моћи алкохоличара, као последице дугогодишње
конзумације алкохола и његов увид у сопствени недостатак (импотенција), као и претпоставка да
његов партнер (супруга) тражи задовољење свог нагонског живота негде другде. У тим
случајевима жена бива подвргнута најтежем малтретирању, увредама, сумњичењу за неверство,
праћењу, контролисању рубља (тражење сперме) и сл. Болесник често настоји да од супруге
изнуди признање, притом сумњајући и на чланове најуже породице. Понекад жена из очаја
„признаје“ да га вара, само да би се агонија окончала, што може резултовати насилним
понашањем, чак све до хомицида, под образложењем да се човечанство тако спасава неморалне
особе. Поред примене мера безбедности, лечење је неопходно наставити
у болничким установама, уз одржавање апстиненције и приликом изласка.

Алкохоличарска психоза
Алкохоличарска психоза је душевна болест настала услед хроничне и преобилне злоупотребе
алкохола, која доводи до оштећења мозга. Ту се убрајају делиријум тременс, Корсаковљева
психоза, алкохоличка епилепсија и сл.

Алкохоличарски криминалитет

Алкохоличар и друштво

"Време празника“ и алкохол

Транспарентна је веза алкохолизма и злочина. У „алкохоличарски криминалитет“ спадају: пре

свега, кривична дела возача моторних возила који у саобраћају учествују под дејством алкохола,
затим „вербална кривична дела“ попут увреда и клевета, разни облици телесних повреда, напада
и вандалског понашања, ређе убиства и силовања. Заједничка црта ових дела је
изражена агресивност њихових учинилаца, која је последица отклањања инхибиционих фактора
помоћу алкохола. Алкохол делује на нервни систем депресорно, тако што умањује анксиозност,
емоционалне реакције на бол, успорава време реаговања, оштећује расуђивање и координацију
покрета и кретања. У већим дозама, унети алкохол може изазвати сан и теже квантитативне
поремећаје свести, па чак и смрт. Алкохол у мањој количини блокира хумана својства душевног
живота (интелектуална цензура, морално етичке норме). Критичност код особе се смањује,
занемарују се ограничења која поставља живот у заједници. Преовладава уверење о високим
личним вредностима, без поткрепљења. Код особа које већ имају неки облик поремећаја
личности, већ слаба ограничења "супер ега" још више слабе и нестају, па отуда долази до
конфронтације са окружењем. Алкохол је такође повезан са низом кривичних дела нечињења.
Конфронтација је могућа и у случајевима алкохолних психоза, када се потреба форензичко
психијатријског прегледа намеће. Измењено стање свести под утицајем алкохола не подразумева
само стања неурачунљивости, тако да када је реч о обичном пијанству полази се од чињенице да
је лице могло да предвиди дејство конзумиране супстанце на своју личност и понашање, али да је
ипак такав ризик свесно прихватила. Отуда је извршилац кривичног дела и кривично одговорно
јер је употребом алкохола, или неке друге психоактивне супстанце, себе довео у стање у којем
није могао да схвати значај свог чињења, нити је био у стању да управља својим поступцима.
Процена урачунљивости у том случају је непотребна.

У условима постепеног конзумирања алкохолних пића, клинички знаци пијанства се често не

појављују и при већим количинама унетог алкохола. Исти ниво алкохолемије у фази конзумирања
даје значајне знаке пијанства у односу на онај у периоду елиминације. Пуна процена клиничког
исказа пијанства, поред увида у специфичност саме личности, захтева и знање бројних других
података који се односе на начин пијења, његовог тока, врсте пића.

Принципи утврђивања алкохолемије у датом моменту се заснива на

брзини метаболичке елиминације из организма. У пракси узорак крви који се узима на анализу,
приликом процена алкохолемије, је узет често и по неколико сати након његовог уноса у
организам и извршења кривичног дела, тако да се у тим случајевима средња вредност
елиминације (0,13-0,15%0) се множи бројем протеклих сати од критичког момента.

Учесталост алкохоманије и њеног ефекта на личност и менталне функције одређују изузетно

висок судско-психијатријски значај овог вида зависности. Вештачење степена пијанства се обавља
увидом у степен алкохоманије у време извршења кривичног дела, уз сагледавање и узимање у
обзир осталих утицаја и датих околности. Сагледавају се:

 Особине личности;

 Целокупна психофизичка констелација;

 Понашање особе под дејством алкохола у ранијим случајевима;

 Актуелна збивања и евентуалне провокације у тренутку чињења дела и сл. Познато је да

исте количине алкохола имају другачије дејство на различите особе, као и да је њихово
понашање индивидуално.

Алкохолизам и кривично право

Код патолошког напитог стања, за дела учињена под дејством сумрачног стања, дезоријентације,

страшних халуцинација, интензивног страха и сл, особа се сматра делимично или потпуно
неурачунљивом, у зависности од случаја. Због осетљивости саме особе на алкохол, њој се
изричито забрањује даља конзумација алкохола и преписује мера лечења, (која се тестовима
проверава) у циљу превенције сличног испада. У поновљеном случају оптужени се проглашава
кривично одговорним, за почињено кривично дело, јер је употребом алкохола себе довео у стање
у којем није могао да схвати значај свога дела или управљања својим поступцима.