Sadržaj

pomeri na stranu
sakrij

Početak
1Историја

1.1Изуми до 1940-их
1.21950-e до данас

2Уметници као фотографи

3Уоквиривање и величина штампања
4Политика
5Преклапање са другим жанровима
6Ставови уметника у другим областима
7Листа дефиниција

7.1У научним чланцима

7.2На Интернету

8Сазнајте више
9Референце

Umetnička fotografija
Umetnička fotografija je fotografija stvorena u skladu sa vizijom umetnika kao fotografa,
koristeći fotografiju kao medij da donese nešto u život koji živi samo u umu umetnika. Jednostavno
snimanje šta neko zapaža na umetnički način je čar fotografije, a ne stvaranje umetničke
fotografije. Cilj umetničke fotografije je da izrazi ideju, poruku ili emociju. Ovo je u suprotnosti sa
reprezentativnom fotografijom, kao što je fotožurnalizam, koja pruža dokumentarni vizuelni prikaz
određenih tema i događaja, doslovno predstavljajući objektivnu stvarnost, a ne subjektivnu nameru
fotografa; i komercijalna fotografija, čiji je primarni fokus oglašavanje proizvoda ili usluga.

Istorija

Izumi do 1940-ih

Jedan istoričar fotografije je tvrdio da je najstariji eksponent „Umetničke fotografije” ili

kompozicione fotografije bio Džon Edvin Majal (engl. John Edwin Mayall), koji je izlagao tipove
koji ilustruju Gospodnju molitvu (engl. Lord's Prayer) 1851. godine. Uspešni pokušaji da se
umetnička fotografija može pratiti do viktorijanske ere praktičarima kao što su Džulija Margaret
Kameron (engl. Julia Margaret Cameron), Čarls Latvidž
Dogson (engl. Charles Lutwidge Dodgson), i Oskar Gustav
Rejlander i drugi (engl. Oscar Gustave Rejlander). U Americi
Fred Holand Dej (engl. F. Holland Day), Alfred Stiglic (engl.
Alfred Stieglitz) i Edvard Stajhen (engl. Edward Steichen) bili
su ključni u stvaranju fotografije kao umetnosti, a Stiglitc je bio
posebno zapažen u predstavljanju u muzejskim kolekcijama.

U Velikoj Britaniji, od 1960. godine, fotografija nije zaista

prepoznata kao likovna umetnost. Doktor S. D. Žuhar (engl.
S.D.Jouhar) je rekao da je u to vreme osnovao Udruženje za
likovnu umetnost - „Fotografija se uglavnom ne priznaje kao
zanat. U SAD, fotografija je otvoreno prihvaćena kao likovna
umetnost u određenim službenim prostorijama. Londonski
salon prikazuje slikovnu fotografiju. Da li rad prikazuje
estetske kvalitete ili ne, označava se kao „Slikarska Fotografija Alfreda Stiglica
fotografija", što je vrlo dvosmislen termin, a sam fotograf „Međupaluba" (engl. The Steerage)
mora imati poverenja u svoj rad i dostojanstvo i estetsku (1907. godina) bio je rani rad
vriednost, priznavanje sile kao umetnosti umesto zanata". umetničkog modernizma i mnogi
istoričari ga smatraju najvažnijom
Do kasnih 1970-ih preovladavalo je nekoliko žanrova, kao što su fotografijom ikada napravljenom. [1]
aktovi, portreti i prirodni pejzaži (na primer Ansel Adams). Stajglic je bio poznat po uvođenju
Probojni „zvezdani" umetnici sedamdesetih i osamdesetih, kao likovne fotografije u muzejske
što su Sali Man (engl. Sally Mann), Robert Mapltorp zbirke.
(engl.Robert Mapplethorpe), Robert Farber (engl. Robert
Farber) i Sindi Šerman (engl. Cindy Sherman), i dalje su se u
velikoj meri oslanjali na takve žanrove, iako su ih gledali svežim očima. Drugi su istraživali estetski
pristup.

Američke organizacije, kao što su „Otvor blende organizacija" (engl. Aperture Foundation) i Muzej
moderne umetnosti, učinile su mnogo da bi zadržale fotografiju na čelu likovnih umetnosti.
Osnivanje odeljenja fotografije MOMA 1940. godine i imenovanje Beumonta Njuvhola (engl.
Beaumont Newhall) za svog prvog kustosa često se navodi kao institucionalna potvrda statusa
fotografije kao umetnosti. [2]

1950-e do danas

Sada postoji trend pažljivog postavljanja i osvetljavanja slike. Fotografi kao što su Gregori
Krevdson (engl. Gregory Crewdson) i Džef Val (engl. Jeff Wall) poznati su po kvalitetu svojih
postavljenih fotografija. Osim toga, novi tehnološki trendovi u digitalnoj fotografiji otvorili su novi
pravac u fotografiji punog spektra, gde pažljivo filtriranje izbora kroz ultraljubičastu, vidljivu i
infracrvenu sliku dovodi do novih umetničkih vizija.

Kako su se tehnologije štampanja poboljšale još od 1980. godine, umetnički otisci fotografa
reprodukovani u fino štampanoj knjizi ograničenog izdanja sada su postali područje od velikog
interesa za kolekcionare. To je zato što knjige obično imaju visoke proizvodne vrednosti, kratku
štampu, a njihovo ograničeno tržište znači da se gotovo nikada ne štampaju. Kolekcionarsko tržište
u fotografskim knjigama pojedinačnih fotografa se ubrzano razvija.

Pored „digitalnog pokreta" prema manipulaciji, filtriranju ili promenama rezolucije, neki likovni
umetnici namerno traže „prirodno", uključujući „prirodno osvetljenje" kao vrednost sama po sebi.
Ponekad se umetnički rad kao u slučaju Gerharda Riktera (engl. Gerhard Richter) sastoji od
fotografske slike koja je kasnije obojena uljanim bojama i / ili sadrži neki politički ili istorijski
značaj izvan same slike. Postojanje „fotografski projektovane slike" sada zamagljuje granicu između
 slikarstva i fotografije koja je tradicionalno bila apsolutna.

Umetnici kao fotografi

Najsnažnija dostignuća fotografije i širenje njenih mogućnosti
poslednjih godina postižu upravo likovni umetnici. Fotografski
kolaži koje engleski slikar David Hoknej (engl. David Hockney)
stvara od 1980-ih ima utisak otkrivenja koje prevazilazi
tradicionalne granice jedinstvenog imidža. Brojne fotografije
napravljene u određenom vremenu i prostoru stapaju se na
takav način da zapravo ilustruju način na koji gledamo i vidimo.
Osamdesetih godina Robert Mapltorp (engl. Robert
Mapplethorpe) je izazvao senzaciju svojim fotografijama aktova
koja su se bavila erotikom i homoseksualnošću. Otkrivanje
njegovih homoseksualnih sklonosti čak je oduzelo njegove
Američki fotograf Ansel Adams
fotografije na jednom od njegovih eksponata.
najpoznatiji po svojim crno-belim
fotografijama.
Sindi Šerman je uvek sebe stavljala u središte svojih fotografija
koje izgledaju kao portret popularnih američkih filmova iz
pedesetih godina, ili kao portret poznatih žena iz prošlosti.
Nikada nije htela da se predstavlja u odbojnom smislu, stalno je tražila svoje nove uloge stavljajući
svoju umetnost u različite kontekste, od feminizma do kulturnih studija, ali se perspektive
psihoanalitičke interpretacije provlače kroz sve njene radne cikluse.

Uokvirivanje i veličina štampanja

Sve do sredine pedesetih godina prošlog veka smatralo se vulgarnim i pretencioznim da se napravi
fotografija za galerijsku izložbu. Štampa je obično bila jednostavno nalepljena na ploču ili
šperploču, ili su dobili beli rub u tamnoj komori, a zatim zabodeni na uglovima na displeje. Štampu
su tako prikazivali bez ikakvih staklenih refleksija. Stajčen-ova poznata izložba Porodica čoveka
(engl. The Family of Man) bila je neoblikovana, slike su bile nalepljene na panele. Još 1966. godine,
Bil Brandt-ova emisija MoMA-a bila je neokretana, s jednostavnim otiscima koji su lepljeni na
tanku šperploču. Od sredine 1950-ih do oko 2000-ih, većina izložbi galerija imala je štampu iza
stakla. Od 2000. godine primećen je pomak ka ponovnom prikazivanju savremenih otisaka galerije
na daskama i bez stakla. Pored toga, tokom 20. veka došlo je do primetnog povećanja veličine
štampanja.

Politika
Likovna umetnička fotografija nastaje pre svega kao izraz
umetničke vizije, ali kao nusprodukt takođe je važna za
unapređenje određenih uzroka. Rad Ansel Adams-a u Josemit-
u (engl. Yosemite) i Jeloustone-u (engl. Yellowstone) daje
primer. Adams je jedan od najprepoznatljivijih likovnih
fotografa 20. veka i bio je strastveni promoter očuvanja. Dok je
njegov primarni fokus bio na fotografiji kao umetnosti, neki od
njegovih radova podigli su svest javnosti o lepoti Siera Nevade
(engl. Sierra Nevada) i pomogli da se izgradi politička podrška
za njihovu zaštitu. Ansel Adams "The Tetons" i "the
Snake River" (1942).
Takva fotografija je imala efekte iu oblasti zakona o cenzuri i
slobodnom izražavanju, zbog svoje brige za golo telo.
Preklapanje sa drugim žanrovima
Iako se umetnička fotografija može preklapati sa mnogim drugim žanrovima fotografije, posebnu
pažnju zaslužuju preklapanja sa modnom fotografijom i fotoreportalnim novinama.

Godine 1996. rečeno je da je došlo donedavnog zamagljivanja linija između komercijalne

ilustrativne fotografije i likovne fotografije, posebno u oblasti mode. Dokazi za preklapanje
umetničke fotografije i modne fotografije uključuju predavanja, izložbe [2], trgovinske sajmove, i
knjige.

Fotožurnalizam i umetnička fotografija se preklapaju počevši od kasnih šezdesetih i sedamdesetih

godina prošlog veka, kada fotoreporterske vesti uspostavljaju veze sa umetničkom fotografijom i
slikanjem. 1974. godine otvoren je Međunarodni centar fotografije (engl. the International Center
of Photography), sa naglaskom na „humanitarnu fotoreporterstvo" i „umetničku fotografiju". Do
1987. godine „slike koje su snimljene na zadacima za časopise i novine sada se redovno pojavljuju -
u okvirima - na zidovima muzeja i galerija". [3]

Nove aplikacije za pametne telefone, kao što je Snapčat, ponekad se koriste za umetničku
fotografiju. [4]

Stavovi umetnika u drugim oblastima

Reakcije umetnika i pisaca značajno su doprinele percepciji fotografije kao likovne umetnosti.
Istaknuti slikari, kao što su Francis Bejkon (engl. Francis Bacon) i Pablo Pikaso (engl. Pablo
Picasso), potvrdili su svoj interes za medij:

Otkrio sam fotografiju. Sada se mogu ubiti. Nemam ništa drugo da naučim.

—  Pablo Pikaso

Uvek sam bio veoma zainteresovan za fotografiju. Pogledao sam mnogo više fotografija
nego što imam slike. Zato što je njihova realnost jača od same stvarnosti.

—  Francis Bejkon

Istaknuti autori su na sličan način odgovorili na umetnički potencijal fotografije:

...čini mi se da je Robert Kapa (engl. Robert Capa) dokazao izvan svake sumnje da
kamera ne mora biti hladan mehanički uređaj. Poput olovke, on je dobar kao onaj koji
ga koristi. Može biti produžetak uma i srca... — Džon Stajnbek (engl. John Steinbeck)

Lista definicija

U naučnim člancima

Među definicijama koje se mogu naći u naučnim člancima su:

Godine 1961. dr S. D. Žuhar je osnovao Udruženje za umetničku fotografiju (engl. the

Photographic Fine Art Association) i on je bio njihov predsavnik. Njihova definicija likovne
 umetnosti bila je: „Stvaranje slika koje probude emocije putem fotografskog procesa u kojem se
um i mašta slobodno ali kompetentno koriste." [5]
Dve studije Kristofersona 1974. godine definisale su „fotografske umetnike" kao „one osobe
koje kreiraju i distribuiraju fotografije posebno kao „umetnost"".
Etnografska i istorijska studija iz 1986. od strane Švarca nije direktno definisala umetničku
fotografiju, ali ju je uporedila sa fotografskom kamerom [6]. Utvrđeno je da je umetnička
fotografija vezana za druge medije kao što je slikanje; odgovara na sopstvenu istoriju i tradiciju
(za razliku od aspiracije ka istim dostignućima svojih prethodnika); ima svoj rečnik; prenosi
ideje (npr. briga o formi zamenjuje zabrinutost za predmet); inovativana je; lična je; je stil života;
i učestvuje u svetu trgovine.

Na Internetu

Među definicijama koje se mogu naći na Internetu su:

Predmetne rubrike Kongresne biblioteke koriste „umetničku fotografiju" kao „fotografiju

umetnosti" i kao „fotografiju kao likovnu umetnost, uključujući i estetsku teoriju". [7]
Definicije „umetničke fotografije" na statičnim veb stranicama fotografa variraju od „podskupine
likovne umetnosti koja je napravljena fotoaparatom" do "fotografije sa ograničenom
reprodukcijom, koristeći materijale i tehnike koje će nadživeti umetnika". [8]
Po konceptu ograničene reprodukcije, u francuskom pravnom sistemu, postoji vrlo precizna
zakonska definicija koja se odnosi na umetničku fotografiju koja se smatra umetničkim delom.
U poreskom zakonu se navodi da se kao umetnički radovi smatraju fotografije koje je umetnik
napravio, štampao sam ili pod njegovom kontrolom, potpisao i numerisao u maksimalno
trideset primeraka, uključujući sve veličine i okvire. [9]

Saznajte više
Portretna fotografija (https://fotograf.co.rs/porteret/)
Fotografisanje pejzaža (http://saveti.kombib.rs/digitalna_fotografija_-_fotografisanje_pejzaza.ht
ml)

Reference
1. Winters, Dan (3. 03. 2014). Road to Seeing (https://books.google.rs/books?id=NmD6AgAAQBA
J&pg=PT256&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false) (na jeziku: engleski). New Riders.
ISBN 9780133154207.
2. „School of Visual Arts | SVA | New York City > Calendar” (http://www.sva.edu/events?sid0=201
&page_id=482&event_id=642). www.sva.edu. Pristupljeno 16. 05. 2019.
3. Grundberg, Andy (12. 04. 1987). „Art; Photojournalism Lays Claim to the Realm of Esthetics” (h
ttps://www.nytimes.com/1987/04/12/arts/art-photojournalism-lays-claim-to-the-realm-of-esthetic
s.html). The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331 (https://www.worldcat.org/i
ssn/0362-4331). Pristupljeno 16. 05. 2019.
4. „While I Watch My Father Die: Photography Exhibition on Snapchat Explores Memory,
Emotional Vanishing – Steve Giovinco” (https://www.stevegiovinco.com/while-i-watch-my-father
-die-photography-exhibition-on-snapchat-explores-memory-emotional-vanishing/) (na jeziku:
engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019.
5. „Volume 104 - Page 182 - The Royal Photographic Society” (https://archive.rps.org/archive/volu
me-104/742322). archive.rps.org. Pristupljeno 16. 05. 2019.
6. „School of Journalism and Mass Communication” (https://cla.umn.edu/hsjmc). Hubbard School
of Journalism | College of Liberal Arts (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019.