BITCOIN

U svetu vlada prava “pomama” investitora i biznismena, kao i običnih ljudi za

digitalnim kripto-valutama.Kriptovalute (cryptocurrency) deluju kao savršeni način
za “brzo bogaćenje” – potreban je samo računar za “rudarenje” i pristup internetu.
Stvarnost je, kao i uvek, mnogo drugačija i posve neizvesna za vlasnike bitcoina,
ethereuma ili NFT-a.

Ni danas se sa sigurnošću ne zna ko je zaista autor kompjuterskog koda koji

pokreće “rudarenje” bitcoina. Osoba pod pseudonimom Satoshi Nakamoto je
sredinom 2008. godine kupila prava na web adresu “bitcoin.org”. Nekoliko meseci
kasnije, na internetu je objavljeno tehničko objašnjenje (white paper) o načinu rada
bitcoin softvera, kao i o potencijalu za stvaranje globalne, decentralizovane
digitalne valute, tj. elektronskog novca.

U januaru 2009. objavljena je prva “zvanična” verzija bitcoin softvera na sajtu za

programere SourceForge. Kada je globalna mreža za rudarenje (mining) bitcoina
počela sa radom, prvo “rudarenje” je generisalo 50 bitcoina, za koje se veruje da i
danas pripadaju osobi koja sebe naziva Satoshi Nakamoto. Pošto svaki bitcoin ima
svoj jedinstveni digitalni potpis, kao način za njegovu verifikaciju, očekivalo se da
će tokom godina neki od prvih 50 bitcoina (tzv. blok nula) biti ponuđeni na
prodaju, ali se to nikada nije desilo, čak i kada je bitcoin beležio vrtoglavi rast
vrednosti. Treba reći da je Nakamoto nekoliko godina aktivno sarađivao sa bitcoin
zajednicom širom sveta, te vršio unapređenja bitcoin softvera.

Ko je Satoshi Nakamoto?

Veliki broj stručnjaka koji su istraživali pravi identitet Nakamota smatra da se

sigurno radi o osobi koja je dugi niz godina radila u bankarstvu ili sektoru
finansijskih IT usluga. Izuzetno široko znanje o načinu rada globalnog bankarskog
sektora, te duboko razumevanje problema finansijskih tržišta upućuju na osobu
koja je bila u samom vrhu svetskih finansija – za takva znanja je potrebno veliko
iskustvo, kao i veoma visoko prethodno obrazovanje. Sam Nakamoto je tvrdio da
je on (u to vreme) japanski državljanin, sa skoro 40 godina, te da se bavi
programiranjem. Većina stručnjaka i novinara odmah je odbacilo ove tvrdnje,
budući da je Nakamoto koristio engleski jezik na način sličan građanima Velike
Britanije ili Australije, te je imao insajderske informacije o radu Wall Streeta i
evropskih finansijskih krugova u Frankfurtu.

Danas prevladava mišljenje da je Satoshi Nakamoto zapravo Hal Finney, briljantni

američki programer, kao i vodeći svetski stručnjak na polju kriptografije i digitalne
enkripcije. Finney je bio i prvi zvanični bitcoin “rudar” nakon što je Nakamoto
objavio svoj softver. Takođe, on je razvio i softver pod nazivom “bcflick”, jednu
vrstu digitalnog novčanika koji se koristi u procesu trgovanja bitcoinima. Ono što
je zanimljivo je i da je sam Finney imao kolegu pod imenom Dorian Satoshi
Nakamoto, koji je takođe živeo u njegovoj blizini. Ovaj “pravi” Nakamoto je
takođe bio programer i stručnjak za softver, radio je u oblasti odbrambene
industrije, na razvoju raketnih sistema za Ministarstvo odbrane SAD-a. On je
takođe radio i za nekoliko velikih međunarodnih bankarskih korporacija, ali je
2014. godine u intervjuu tvrdio da “(Dorian) Nakamoto nije onaj Nakamoto koji je
stvorio bitcoin”. Neki su tvrdili i da je Nakamoto zapravo japanski matematički
genije Shinichi Mochizuki, koji je godinama radio na algoritmima sličnim onima
koji se koriste prilikom “rudarenja bitcoina”. Postoji još jedna osoba koja
(potencijalno) može biti Satoshi Nakamoto – u pitanju je milijarder Elon Musk.
Musk je rođen u Južnoj Africi i osnivač je kompanija Tesla, koja se bavi
proizvodnjom električnih automobila, te SpaceX, koja izrađuje svemirske letelice i
satelite za komercijalnu i vojnu namenu. Musk je pre ovih kompanija pokrenuo
dve kompanije za elektronsku trgovinu i transfer novca. Prva kompanija se zvala
“X.com”, i bila je prva zvanična “elektronska online banka” u SAD-u 1999.
godine. Naredne godine ova elektronska banka će se spojiti sa sličnom
kompanijom Confinity, a koja je već imala svoju naprednu uslugu za online
plaćanja – PayPal. Danas je ova kompanija jedan od svetskih lidera na polju
digitalnog transfera novca i elektronskog plaćanja putem interneta.

Bitcoin je u novembru prošle godine zabeležio svoj rekord, sa vrednošću od 68.000

dolara za jedan novčić (coin). Sa druge strane, u vreme početka pandemije 2020.
godine, bitcoin je vredeo daleko manje, tek nešto preko 10.000 dolara. I upravo
ovakva velika fluktuacija vrednosti bitcoina, kao i svih drugih kriptovaluta, u
kratkom vremenskom periodu privlači brojne investitore širom sveta. Finansijski
stručnjaci i dalje smatraju kriptovalute za najisplativija ulaganja današnjice, mnogo
više nego što su to berzanske akcije, hartije od vrednosti ili nekretnine.
Kriptovalute imaju i najveći ROI indeks (return of investment, povraćaj uloženog
kapitala) od svih drugih finansijskih proizvoda na tržištu. Prognozira se i da će u
nekom trenutku do 2025. godine bitcoin preći i vrednost od “magičnih” 100.000
dolara za jedan novčić. Upravo zbog ovoga, najveći broj vlasnika digitalnih
novčanika sa bitcoin, ethereum ili dogecoin valutama čeka dalji rast vrednosti
kriptovaluta.

Većina “digitalnih rudara” ima samo nekoliko novčića, u najvećem broju slučajeva
manje od 10, često manje i od pet. Ipak, i tada je u pitanju ozbiljan kapital u
dolarima, između sto i nekoliko stotina hiljada dolara. Da je bitcoin izuzetno
“nepouzdan” u smislu pada i rasta vrednosti, potvrđuje i trenutna cena od oko
33.000 dolara – gotovo polovina njegove vrednosti iz novembra.

U poslednjih godinu dana, dodaje, zabeležen je i ogroman iznenadni rast vrednosti

NFT proizvoda, nove vrste digitalne robe i virtuelnih proizvoda, koja je sledeći
logični korak nakon globalnog usvajanja trgovine kriptovalutama. “Takođe, na
domaćem internetu konstantno imate veliki broj oglasa za opremu za ‘rudarenje’
bitcoina, tzv. ‘mining rigove’. Iako inicijalno skupi, ovakvi ‘mining rigovi’ se
veoma brzo isplate, budući da je najveći trošak kod rudarenja bitcoina zapravo
cena struje, a ona je na Balkanu i dalje među najjeftinijom u Evropi”, objašnjava
Savić.

Na svetskim berzama, pak, procenjuju da ma koliko u bliskoj budućnosti vredele

kriptovalute, njihova vrednost će nastaviti da značajno oscilira. “To je nešto sa
čime kripto-investitori moraju da se pomire. Ako bude bilo snažnije tražnje, pre
svega iz Kine, i ako se nastavi rast na tržištu SAD-a, već 2023. godine možemo da
očekujemo vrednost bitkoina blizu 100.000 dolara” navode stručnjaci.

Neke od manje popularnih kriptovaluta imaju pad ili rast vrednosti od čak 70 do 80
odsto za nekoliko meseci. Za one koji žele da ulože ozbiljan novac, to je
jednostavno neprihvatljivo. Ipak, najviše gube, kao i uvek, oni koji imaju
najmanje. Vlasnik jednog bitcoina tako može u kratkom vremenskom periodu
dobiti ili izgubiti čak i 100 odsto vrednosti svog ‘novčića’ – kao što se to nedavno i
desilo.