Magnetno polje u magneticima

ƒ Magnetno polje je prostor u kome se ispoljava

posebna vrsta interakcije u prirodi između tela
koja imaju tzv. izražene magnetne osobine.
ƒ Slično električnom polju, i magnetno polje ima
jačinu i pravac, tj. smer.
ƒ Smer linija sila magnetnog polja je uvek od
njegovog severnog ka južnom polu.
ƒ Magnetno polje je vektorsko polje.
ƒ Linije sila magnetnog polja su uvek zatvorene.
ƒ Svaki magnet ima dva pola – severni i južni.
ƒ Istoimeni polovi dva magneta se odbijaju, a
suprotni privlače.
ƒ Uzrok magnetnih osobina materijala su orbitalni i
spinski magnetni momenti elektrona koji se kreću
oko jezgara atoma. 173
 Magnetno polje u magneticima
ƒ Veličine koje karakterišu magnetno polje su magnetna indukcija B i jačina
magnetnog polja H (μ0=4π⋅10−7 Tm/A - magnetna permeabilnost vakuuma).
r r
B = μ0 H [T], Tesla

ƒ Magnetno polje uspostavljeno u nekom materijalu (sredini) razlikuje se u

poređenju sa istim u vakuumu. Materijali koji značajno utiču na magnetno
polje su magnetici.
ƒ Kao što u dielektriku dolazi do promene jačine električnog polja u
poređenju sa vakuumom, u magneticima (u opštem slučaju, u svim
materijalima) dolazi do promene primenjenog magnetnog polja B0 (B -
magnetna indukcija). Sami magnetici prelaze u stanje namagnetisanja i
daju dopunsku magnetnu indukciju M
B'.
r r r
B′
B = B0 + M

174
 Magnetno polje u magneticima
ƒ Prema ponašanju u magnetnom polju, materijali se dele u tri osnovne
vrste:

1. Dijamagnetici su materijali čiji atomi i molekuli nemaju permanentne

magnetne momente. Pod dejstvom spoljašnjeg polja u njima se indukuju
(stvaraju) magnetni dipoli suprotno orijentisani od B0.
bakar, cink, kadmijum,
B < B0 srebro,grafit, voda

2. Paramagnetici su materijali sa permanentnim magnetnim momentima

(nespareni elektroni), koji se u prisustvu spoljašnjeg polja delimično
orijentišu u smeru polja.
aluminijum, platina,
B > B0 mangan, kiseonik, vazduh

Nakon nestanka spoljašnjeg polja i dija- i paramagnetici se vraćaju u

prethodno stanje.

175
 Magnetno polje u magneticima
3. Feromagnetici (gvožđe, kobalt nikl, gadolinijum, ...) su materijali koji
poseduju permanentne magnetne momente koji su, usled postojanja tzv.
interakcije razmene između njih, paralelno usmereni unutar malih
oblasti, tzv. domena u materijalu. Usled haotične orijentacije domena,
ukupna magnetizacija materijala je nula. U spoljašnjem polju feromagne-
tik se trajno namagnetiše (permanentni magnet).
B >> B0 Fe, nikl- legure
dinamo lim Fe+4%Si
-transformatori ur=5000

176
 Magnetna permeabilnost i susceptibilnost
ƒ Rezultujuća magnetna indukcija B' M samih magnetnih dipola materijala
srazmerna je spoljašnjoj magnetnoj indukciji B0:
M′ = χ m B0
B ⎧− 10 −5 dijamagnetici
⎪
⎪ −5
χm - magnetna susceptibilnost (osetljivost) materijala. ⎨+ 10 paramagnetici
⎪
B = B0 + χ m B0 = (1 + χ m ) B0 μr = 1 + χm ⎪⎩+ 10 4 feromagnetici

⎧< 1 ≠ f (T , B0 ) dijamagnetici
B = μ r B0 ⎪
μ r = ⎨> 1 = f (T ) ≠ f ( B0 ) paramagnetici
⎪>> 1 = f (T , B ) feromagnetici
⎩ 0

ƒ Relativna magnetna permeabilnost μr pokazuje koliko se puta magnetno

polje u nekom materijalu promeni u odnosu na polje u vakuumu.
ƒ Apsolutna magnetna permeabilnost μ=μrμ0
ƒ Veza između magnetne indukcije i jačine polja r r
u nekoj sredini relativne permeabilnosti μr: B = μrμ0 H 177
 Kretanje naelektrisane čestice u magnetnom polju
ƒ Osim na namagnetisana tela, magnetno polje
deluje i na naelektrisane čestice.
ƒ Da bi magnetno polje delovalo na naelektrisanu
česticu, treba da su ispunjena dva uslova:
1. naelektrisanje se mora kretati;
2. brzina naelektrisane čestice mora imati kompo-
nentu normalnu na pravac magnetnog polja.

178
 Lorencova sila
ƒ Sila koja zakrivljuje putanju naelektrisane čestice u magnetnom polju je
Lorencova sila.
ƒ Srazmerna je magnetnoj indukciji B, naelektrisanju čestice q i kompo-
nenti brzine naelektrisane čestice normalnoj na pravac polja vsinθ
r r r
F = qv ×B
r r
F = q vB sin θ θ = ∠(v , B)

ƒ Lorencova sila je elektromagnetna sila, koja

uvek ima pravac normalan na ravan koju čine
vektori v i B, a smer određuje znak
naelektrisanja.
ƒ Lorencova sila ne menja intenzitet, već samo
mv pravac brzine naelektrisane čestice.
r=
qB 179
Sila električnog polja i Lorencova sila
ƒ Sila električnog polja, koja deluje na pokretno
(ali i na nepokretno) naelektrisanje, ima pravac
i smer kao i vektor električnog polja E.

ƒ Sila magnetnog polja, koja deluje samo na

pokretno naelektrisanje, normalna je na vektor
magnetne indukcije B i vektor brzine v.

180
 Dejstvo magnetnog polja na struju.
ƒ Sila F magnetnog polja B na električnu struju jačine I koja protiče kroz
pravolinijski provodnik dužine l (Amperova sila) definisana je
Amperovim zakonom:

q r r
F = vt B sin θ = IlB sin θ θ = ∠( l , B )
t
r r r
F = Il × B
Amperova sila

Smer sile se određuje

pravilom desne ruke

181
 Dejstvo magnetnog polja na struju.
ƒ Amperova sila predstavlja sumu Lorencovih sila koje deluju na
naelektrisanja u provodniku koja čine struju.
ƒ Ukoliko je provodnik kroz koji protiče struja zakrivljen, za nalaženje
ukupne sile koja deluje na njega treba izvršiti integraciju po celoj dužini
provodnika:
r r r
F = I ∫ dl × B
l

182
 Magnetno polje električne struje.
Jačina magnetnog polja, magnetna indukcija i magnetni fluks.
ƒ Oko naelektrisanja koje miruje javlja se električno polje, a oko pokretnog
naelektrisanja (električna struja) i magnetno polje. Ovo magnetno polje
deluje na druga naelektrisanja u pokretu.
ƒ Jedinstvo električnog i magnetnog polja uočio je Hans Ersted (1820.) -
elektromagnetno polje.
r r
ƒ Veličine koje karakterišu magnetno B = μ0 H
polje su magnetna indukcija B i
jačina magnetnog polja H .
ƒ Magnetno polje je vektorsko polje.
Linije sila magnetnog polja su uvek
zatvorene.
ƒ Smer linija sila se određuje na dva
načina: pravilom desnog zavrtnja ili
pravilom desne ruke. 183
 Jačina magnetnog polja, magnetna indukcija i magnetni fluks
ƒ Gustina linija sila magnetnog polja pokazuje intenzitet magnetne
indukcije.
ƒ Magnetni fluks Φ ukazuje na broj linija sila koje prolaze kroz neku
površinu normalno na nju. Tačnije, magnetni fluks kroz neku površinu dS
je skalarni proizvod vektora B⋅dS (vektor dS je normalan na površinu i
ima intenzitet jednak veličini date površine).

Ukupni magnetni fluks

kroz neku površinu:
r r
Φ = ∫ B dS = ∫ Bn dS
S S

[Wb], veber
S
Polje je homogeno,
normalno na površinu S: Φ = BS
184
Magnetna indukcija struje. Bio-Savar-Laplasov zakon.
ƒ Magnetnu indukciju u okolini strujnog provodnika definiše Bio-Savar-
Laplasov zakon: Element konture dl, kroz koji teče jačina struje I,
daje u nekoj tački u okolini konture elementarnu indukciju dB:

r
r μ 0 I d l × rr
ƒ Vektorski: dB =
4π r 3
μ 0 I dl sin α
ƒ Skalarno: dB =
4π r2
r
r0 r
r μ 0 I d l × rr
4π ∫ r 3
B=

r
r μ 0 I d l × rr0
4π ∫ r 2
B=
185
 Primeri izračunavanja magnetne indukcije
ƒ Magnetna indukcija pravolinijskog ƒ Magnetna indukcija kružne struje
provodnika beskonačne dužine (u centru strujne konture
(na rastojanju a od provodnika) poluprečnika a)

μ0 I μ0 I
B= B=
2π a 2 a 186
 - Amperov zakon
Amperov zakon glasi:
Cirkulacija vektora magnetne indukcije duž zatvorene konture jednaka je proizvodu magnetne
permeabilnosti vakuuma μ 0 i sume svih struja koje ta kontura obuhvata:
r r
∫ ⋅ dl =μ 0 ∑ I k
C
B
k

− μ 0 je magnetna permeabilnost vakuuma i vazduha (i još nekih materijala sa slabim

magnetnim uređenjem):
N H
μ 0 = 4π ⋅ 10 −7 ili [ ]
A 2
m
r
Amperovim zakonom se izračunava vektor magnetne indukcije B . Drugim rečima, Amperovim
r
zakonom se posmatra doprinos vektora B duž željene konture (putanje).
Amperov zakon važi o vakuumu, vazduhu i materijalnim sredinama sa slabim magnetnim
uređenjem (na primer, paramagneticima).
U drugim sredinama važi uopšteni Amperov zakon: cirkulacija vektora jačine magnetnog polja
duž zatvorene konture jednaka je sumi svih struja koje ta kontura obuhvata: r r
r ∫ H ⋅ dl =∑ I k
Pri tome je vektor jačine magnetnog polja r B r C k
H = −M
μ0
r
gde je M vektor magnetizacije (vektor gustine magnetnog momenta).
A
Jedinica za jačinu magnetnog polja je .
m
A
Jedinica za vektor magnetizacije je .
m
 Primeri izračunavanja magnetne indukcije
ƒ Magnetna indukcija solenoida (na osi solenoida čija je dužina l>>r)

Unutar solenoida: Na krajevima solenoida:

NI μ 0 NI
B = μ0 B=
l 2 l 187
 Magnetno polje struje.
Uzajamno dejstvo električnih struja
ƒ Međusobno dejstvo između naelektrisanja se ispoljava osim u mirovanju
(električna, Kulonova sila) i u slučaju njihovog kretanja - elektromagnet-
na ili elektrodinamička sila.

r r r
F = Il × B

ƒ Sile kojima se dva paralelna provodnika privlače ili odbijaju, kada kroz
njih protiče struja, uvek su normalne na pravac provodnika, odnosno
pravac kretanja naelektrisanja.
ƒ To su Amperove sile, sile kojima magnetno polje jednog provodnika utiče
na pokretne nosioce naelektrisanja u drugom strujnom provodniku.
ƒ Veličina sile uzajamnog dejstva provodnika srazmerna je jačinama struja,
188
a obrnuto srazmerna rastojanju između provodnika.
 r r r
Uzajamno dejstvo električnih struja F = Il × B

ƒ Sile F1 i F2 između dva pravolinijska provodnika,

kroz koje protiču struje I1 i I2 u istom smeru,
privlačne su.
ƒ Ako struje imaju međusobno suprotan smer, sile F1 i
F2 su odbojne.

ƒ Relacija koja definiše silu između dva strujna

d pravolinijska provodnika.
μ0 l μ0=4π·10−7 N/A2 - magnetna
F= I1 I 2
2π d permeabilnost vakuuma

ƒ Elektrodinamička (Amperova) sila deluje, u stvari, na naelektrisanja u

pokretu, a ne direktno na provodnik.
189
 Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon indukcije
ƒ Obrnuto pojavi da električna struja stvara
(el.polje)
magnetno polje, pokazano je (Faradej,
1831.) i da promenljivo magnetno polje u E
Fe = qE = q
provodniku izaziva pojavu struje - l
elektromagnetna indukcija. F = qvB

ƒ Sa druge strane, kretanje provodnika

u nepromenljivom magnetnom polju
izaziva razdvajanje nosilaca naelek-
trisanja i pojavu električnog polja na
njegovim krajevima, odnosno razlike
potencijala (indukovana EMS /- /E).

ƒ U slučaju zatvorenog strujnog kola,

javlja se električna struja u njemu,
tzv. indukovana struja.
190
 Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon indukcije
ƒ Za nalaženje indukovane elektromotorne sile Ε polazi se od izraza za rad A
sile F koja pokreće provodnik i za veličinu magnetnog fluksa Φ.
Ε
E⎫
Fe = qE = q ⎪
l⎬ ⇒ Ε = vBl
F = qvB ⎪
⎭
dq dq
dA = Fdx = IlB dx = BdS = dΦ
dt dt
dA dΦ dx B dS dΦ
Ε= = Ε= Bl = =
dq dt dt dt dt
ƒ Smer delovanja magnetne sile (IlB) na provodnik kroz koji protiče indukovana
struja je suprotan smeru pomeranja pokretnog dela provodnika (smer sile F).

ƒ Za održavanje konstantne brzine kretanja v, ove sile treba da su u ravnoteži (po

intenzitetu jednake). 191
Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon indukcije.
ƒ Vremenska promena magnetnog fluksa u okolini strujne konture je
uzrok nastanku indukovane struje u njoj.
ƒ Faradejev zakon indukcije: Indukovana EMS jednaka je negativnoj
brzini promene fluksa.

dΦ
Ε=−
dt

192
 Lencovo pravilo

dΦ
Ε=−
dt
ƒ Znak "−" u Faradejevom zakonu
indukcije znači da EMS i
indukovana struja imaju takav
smer da teže da spreče uzrok svog
nastajanja (indukovano magnetno
polje se suprotstavlja promeni
fluksa koja je izazvala EMS -
Lencovo pravilo).

193
 Međusobna indukcija i samoindukcija
Međusobna (uzajamna) indukcija
ƒ Međusobna indukcija je pojava indukovane EMS u provodnicima kroz koje
protiče promenljiva struja.
ƒ To je pojava da promena jačine struje u jednom kolu (i odgovarajućeg mag-
netnog fluksa) uzrokuje indukovanu EMS (i struju) u drugom obližnjem kolu.

dΦ 2 di1 di2
Ε2 = − = −M Ε1 = − M
dt dt dt
M - koeficijent međusobne indukcije (u [H]).
M zavisi od veličine i geometrije strujnih kola.

194
 Međusobna indukcija i samoindukcija
Samoindukcija
ƒ Samoindukcija je pojava da se u strujnom kolu, kroz koje se menja fluks
sopstvenog polja, indukuje EMS.
ƒ Prilikom isključenja (ili uključenja) strujnog kola, u njemu se javlja i EMS
samoindukcije, koja sprečava opadanje (ili porast) struje u kolu.

di L - koeficijent samoindukcije. Zavisi od oblika i dimenzija

Εs = −L strujnog kola i magnetnih osobina sredine u kojoj je kolo.
dt

195
 Dobijanje naizmenične struje
ƒ Dobijanje naizmenične struje sinusoidalnog oblika zavisnosti EMS (napona,
struje) od vremena - rotirajući kalem (solenoid) u magnetnom polju.

Električni generator Ε = BLv sin θ za 1 provodnik

E = N (2 BLv sin θ) za N namotaja

W
v = rω = ω ω = 2πf E = NSBω sin ωt = E 0 sin ωt
2

u = u0 sin ωt
u i i su trenutne vrednosti
i = i0 sin ωt napona i jačine struje. 196
 Kola naizmenične struje
ƒ I u kolima naizmenične struje važi Omov zakon, ali u nešto izmenjenom
obliku, jer se mora uzeti u obzir da se osim termogenog otpora R u njima
javljaju još dva oblika otpornosti koji su posledica naizmenične prirode
struje (napona) - kapacitivni (na kondenzatoru) i induktivni otpor (na
solenoidu).

ƒ Kada imamo samo termogeni otpor u kolu

naizmenične struje, njegova vrednost R ostaje ista
kao i u kolima jednosmerne struje - ne zavisi od
frekvencije, R≠f(f).
uef = ief R uef = u0 / 2 ief = i0 / 2

197
 Termogeni otpor u kolu naizmenične struje

ƒ Kada je samo termogeni otpor R u kolu, struja i napon su srazmerni i

jednako se ponašaju u funkciji vremena.

ƒ Kaže se da je struja u termogenom otporu u fazi sa naponom na

njegovim krajevima.
u = u0 sin( 2πft )

i = i0 sin 2πft

198
 Kola naizmenične struje. Kondenzatori i kapacitivni otpor
ƒ U kolima jednosmerne struje kondenzator predstavlja prekid u kolu.
ƒ Kada se kondenzator priključi na izvor EMS, za vreme njegovog punjenja
(naelektrisavanja) kroz kolo teče struja. Kada se potpuno naelektriše, struja
prestaje da teče.
ƒ U kolima naizmenične struje kondenzator se neprekidno puni i prazni,
tačnije menja polaritet na oblogama: čas je leva obloga pozitivno
naelektrisana, čas negativno - takvo stanje se periodično ponavlja.
ƒ Kada imamo samo kondenzator u kolu naizmenične
struje, on ispoljava tzv. kapacitivni (reaktivni) otpor XC,
koji pokazuje kakva struja postoji u kondenzatoru kao
reakcija na prisutni naizmenični napon. Ovaj otpor
zavisi od frekvencije, R=f(f).
ƒ Eksperimentalno je određeno uef = ief X C
da je kapacitivni otpor obr-
nuto srazmeran kapacitetu C X = 1 1
=
2 π f C ωC
C
i frekvenciji struje f. 199
 Kondenzatori u kolu naizmenične struje
ƒ U kondenzatoru je struja maksimalna kada
počinje njegovo punjenje (naelektrisavanje),
a to je momenat kada je napon na njegovim
oblogama nula.

ƒ U momentu kada je napon maksimalan,

struja opadne do nule.

ƒ Struja i napon u kondenzatoru nisu u fazi, već

struja prednjači pred naponom za 1/4 ciklusa.

u = u0 sin( 2πft )

i = i0 sin( 2πft + π / 2) = i0 cos(2πft )

ƒ Oslobođena snaga na kondenzatoru je nula, jer

zbog promene smera napona i struje, periodično
menja znak (kondenzator prima i predaje energiju). Fazori napona i 200
struje.
 Kola naizmenične struje
Kalem (solenoid, zavojnica) i induktivni otpor
ƒ Kada imamo kalem u kolu naizmenične struje,
zbog promenljivog magnetnog polja koje se
stvara oko kalema u njemu se indukuje napon
srazmeran brzini promene struje, a koji se
suprotstavlja uzroku svog nastanka.

di L - koeficijent
u = −L samoindukcije.
dt

ƒ Stalna promena struje i napona uzrokuje pojavu induktivnog (reaktivnog)

otpora XL, koji pokazuje kolika struja prolazi kroz kalem pri datom
naponu:
uef = ief X L ƒ Sa porastom frekvencije,
raste i induktivni otpor.
X L = 2 π f L = ωL
201
 Kalem u kolu naizmenuične struje
ƒ U kalemu, kada struja ima minimalnu ili
maksimalnu vrednost, tj. kada se ne menja,
napon indukovan u njemu je jednak nuli.
ƒ Kada struja prolazi kroz nultu vrednost, tj. kada
se najbrže menja, indukovani napon koji se
suprotstavlja toj promeni je maksimalan.
ƒ Struja i napon u kalemu nisu u fazi, već struja
kasni za naponom za 1/4 ciklusa.
u = u0 sin( 2πft )

i = i0 sin( 2πft − π / 2) = −i0 cos(2πft )

ƒ Oslobođena snaga na kalemu je nula, jer zbog

promene smera napona i struje, periodično menja
znak (kalem prima i oslobađa energiju). 202
 Kola naizmenične struje sa rednom vezom
termogenog otpora, kalema i kondenzatora (RLC)
ƒ Ukupan otpor koji pruža ovakvo kolo proticanju
naizmenične struje se naziva impedansa Z.

ƒ II Kirhofovo pravilo zahteva da se trenutne

vrednosti svih napona (uR, uC, uL) vektorski
saberu da bi dobili ukupan napon u0 koji izvor
daje kolu: 2
U 0 = U R + (U L − U C )
2 2

u02 = u R2 + (uL − uC ) 2
Fazori pokazuju maksimalne vrednosti napona i struje (U0, UC,
UL i I0). Efektivne vrednosti su obeležene malim slovima.

u R = i R uC = i X C uL = i X L

u = i R 2 + ( X L − X C )2 203
 Kola naizmenične struje sa rednom vezom
termogenog otpora, kalema i kondenzatora (RLC)
ƒ Ukupan otpor koji pruža ovakvo kolo proticanju naizmenične struje se
naziva impedansa Z. Impedansa Z u serijskom RLC-kolu iznosi:

Z = R 2 + ( X L − X C )2
ƒ Fazni ugao ϕ u serijskom RLC-kolu između struje I0 i napona U0 na
krajevima RLC veze je:
UL −UC X L − X C
tan ϕ = =
UR R
ƒ Snaga koja se oslobađa u takvom RLC-kolu zavisi od fazne razlike ϕ:

P = iu cos ϕ

ƒ cosϕ je faktor snage kola naizmenične struje.

204
 Transformatori
ƒ Transformatori se koriste za promenu naizmeničnog napona u struje
jednih vrednosti u naizmenični napon i struju drugih vrednosti.

ƒ Sastoji se od primarnog kalema sa Np navojaka i sekundarnog kalema sa

Ns navojaka koji obuhvataju zajedničko gvozdeno jezgro (pojačava
magnetno polje u poređenju sa vazduhom unutar kalemova).

ƒ U kolu sekundarnog ka-

lema se usled uzajamne
(međusobne) indukcije
javlja EMS:

ΔΦ
Εs = −Ns
Δt

205
 Transformatori
ƒ U kolu primarnog kalema se usled samoindukcije javlja EMS:
ΔΦ
Ε p = −N p
Δt
ƒ Promena fluksa magnetnog polja je ista za oba kalema, pa su naponi na
krajevima provodnika vezanih za kalemove dati relacijom:

E s N s us
= =
E p N p up
ƒ Ako nema gubitaka snage pri transformaciji napona:
us N s i p
Ps = Pp ⇒ i p u p = is u s = =
u p N p is

ƒ Istovremeno povišenje napona na transformatoru praćeno je sniženjem

vrednosti struje. 206