Tekst 1

Господар Васин конак у Краљеву налази се у данашњој Карађорђевој улици број 1, а за његов настанак
везане су две претпоставке. По једној, пошто су Обреновићи у Краљеву (тада Карановцу) подигли цркву,
епископ Јанићије је подигао конак у коме су Обреновићи одседали када су долазили у Краљево. По другој
верзији, конак је сазидао кнез Милош 1826. као државно здање за седиште нахијског кнеза Васе Поповића.
Поуздано се зна да је од 1833. конак био резиденција владике Јанићија. До 1941. у њену је било седиште
жичке епископије, које је затим пренето у манастир Жичу. Зграда конака је спратна, у основи правоугаона,
величине 18,45x12,20 m. Приземље је зидано у камену, а спрат у бондручном конструктивном систему. Кров
конака је четвороводан и покривен ћерамидом. У приземљу је отворени трем, оџаклија и још четири помоћне
просторије. На спрат се долазило преко дрвених степеница из отвореног трема на данас затворени доксат.
Конак је током времена претрпео многе измене. Најнужнији грађевински радови изведени су 1950, како би од
наредне године у овом простору отпочео са радом Народни музеј. Данас има нову функцију.

Tekst 2

3а његов настанак везане су две претпоставке. По једној, пошто су Обреновићи у Краљеву (тада Карановцу)
подигли цркву, епископ Јанићије је подигао конак у коме су Обреновићи одседали када су долазили у
Краљево. По другој верзији, конак је сазидао кнез Милош 1826. као државно здање за седиште нахијског
кнеза Васе Поповића. Поуздано се зна да је од 1833. конак био резиденција владике Јанићија. До 1941. у
њену је било седиште жичке епископије, које је затим пренето у манастир Жичу. Зграда конака је спратна, у
основи правоугаона, величине 18,45x12,20 m. Приземље је зидано у камену, а спрат у бондручном
конструктивном систему. Кров конака је четвороводан и покривен ћерамидом. У приземљу је отворени трем,
оџаклија и још четири помоћне просторије. На спрат се долазило преко дрвених степеница из отвореног
трема на данас затворени доксат. Конак је током времена претрпео многе измене. Најнужнији грађевински
радови изведени су 1950.

Tekst 3

 Живот манастира Жича између два светска рата у прошлом веку нераскидиво је везан за владику
Николаја Велимировића (1880-1956). Он је за епископа жичког рукоположен 1919, али је следеће
године премештен у Охридску епархију, из које је 1934. поново враћен на Жичку катедру. У његово
време у Жичи се непрекидно радило - изграђени су црква светог Јована над улазном капијом, црква
костурница, агиазма, зграда "Спомен српској шајкачи", Спомен-чесма патријарху Варнави, плави
монашки конак, рибњак, велика звонара, Владичански конак, Светосавска црква, трпезарија, црква на
манастирском гробљу... Већина грађевина страдала је у немачком бомбардовању Жиче 10. октобра
1941. године. Владика није становао у манастиру, него у конаку у центру Краљева, у коме се данас
налази Православни духовни центар који носи његово име. Свакодневно је фијакером одлазио у
Жичу и из ње се после вечерње службе истим превозом враћао. Говорио је:"Хоћу да град види када
владика долази и када владика одлази, када леже и када устаје, с ким се састаје и са ким се растаје".
 Конак је 1832, за време владавине књаза Милоша Обреновића, саградио господар Васа, по коме је
кућа носила име. Једно време ту је била школа. Када је владика Николај преместио седиште
Епархије жичке у Краљево, Краљевачка општина је ову кућу 1936. поклонила Жичи, заједно са 50 ари
имања. У њој је владика Николај стварао, примао, са доксата говорио Краљевчанима који су
обичавали на дођу у било које доба дана, па чак и ноћи, да га позову да изађе на терасу да их или
мири или саветује. Са доксата конака 1937. говорио је против Конкордата, као и 27. марта 1941. када
 се из Краљева кренула парола:"Боље рат, него пакт". Из ове куће владика Николај 1941. одведен је у
заточеништво и интернацију у манастире Љубостиња и Војловица, а потом и у логор Дахау. По
завршетку Другог светског рата, из најдубљег уверења да се "пожар у кући гаси споља" кренуо је
трновитом стазом српске емиграције. Упокојио се у Манастиру светог Тихона у САД пре 50 година, на
молитви, спремајући се за служење недељне литургије. Његова жеља да буде пренет у своју вољену
"Домају" испуњена му је пре тачно 15. година.
 После Другог светског рата, нова власт је 1945. заузела Владичански конак и у њега сместила своју
команду и затвор. Испред ове куће комунисти су убили свештеника Милана Сретеновића, десну руку
владике Николаја Велимировића, а у Жичи се још чува крвава мантија јеромонаха Василија
(Костића), потоњег епископа бањалучког, који је каменован. Конак је касније претворен у војни музеј,
па музеј револуције. Према сведочењу Краљевчана, на зиду у некадашњој радној соби владике
Николаја стајала је његова велика слика, испод које је писало "народни непријатељ и издајник број
један". Прича се да је "особље" које је радило у музеју педесетих година 20. века проверавало да ли
се монаси који долазе на поклоњење крсте, јер су знали да је то епископски двор, како би их
ухапсили. Тако је, кажу, дошао и један стари монах, стао пред владичину слику, прекрстио се широко,
по руски, и рекао: "Е, владико, свуд Ти мораш да будеш први, па и овде", тако да нису могли да га
ухапсе.
 Краљевачка општина је 2000. здање вратила манастиру Жича, али не и оближњу зграду Црквеног
суда коју је подигао владика Николај. Исте године у конаку је отворен Православни духовни центар
Владика Николај Велимировић који води ђакон Радош Младеновић. У приземљу куће смештена је
књижара, док је на спрату, где су некада биле личне одаје владике Николаја, сада велики радни
салон и капелица. Покојни владика Стефан жички је и пре него што је владика Николај канонизован,
освештао параклис његовим именом. Ту се у кивоту од филиграна чува делић његових моштију. По
благослову садашњег епископа жичког Хризостома, сада се сваког четвртка служи и литургија.
Осликавање капелице није прошло без различитих коментара, поготово што су се на живопису нашле
и многе личности из новије српске историје. Некадашња радна соба владике Николаја претворена је
у радни салон с великим округлим столом. Пажњу привлачи декоративна таваница, изведена у духу и
бојама Свете горе, за шта заслуга припада бившем епископу захумско-херцеговачком Атанасију
(Јевтићу). Он је једно време био помоћник покојног епископа жичког Стефана и администратор жичке
епархије док је њен трон био упражњен и својом енергојом дао је нови замах обнови манастира Жиче
и духовном животу у Епархији.
 У оквиру Духовног центра ради дуборезачка радионица, одржавају се курсеви компјутера, енглеског
језика, ткања... Центар има и своју интернет адресу http://www.vnikolaj.org.yu/. на коме се могу наћи
различити духовни садржаји.