Opravdanost Investicije U Skladište Žitarica Na Porodičnom Poljoprivrednom Gazdinstvu U Južnobačkom Okrugu

Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet Subotica
OPRAVDANOST INVESTICIJE U SKLADIŠTE ŽITARICA

NA PORODIČNOM POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU U
JUŽNOBAČKOM OKRUGU
-MASTER RAD-
Student: Milan Tobdžić AEA507/17
Subotica, 2018.
Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski Fakultet Subotica
OPRAVDANOST INVESTICIJE U SKLADIŠTE ŽITARICA

NA PORODIČNOM POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU U
JUŽNOBAČKOM OKRUGU
-MASTER RAD-
Mentor: Prof. dr Popović Rade, vanredni profesor Student: Milan Tobdžić AEA 507/17
Subotica, 2018.
Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomki
fakultet Subotica
KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA
INFORMACIJA
Autor, AU: Milan Tobdžić
Mentor, MN: Prof. dr Rade Popović
Naslov rada, NR: Opravdanost investicije u skladište žitarica na
porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu u
južnobačkom okrugu
Jezik publikacije, JP: Srpski
Zemlja publikovanja, ZP: Srbija
Uže geografsko područje, UGP: Vojvodina
Godina, GO: 2018
Mesto i adresa, MA: Bačko Petrovo Selo, Patrijarha Vićentija
Prodanova 60
Fizički opis rada, FO: 14 poglavlja, 66 strana, 46 tabela, 15
(poglavlja/strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga) grafikona
Naučna oblast, NO: Ekonomija
Naučna disciplina, ND: Ekonomika agrarnih investicija
Predmetna odrednica/Ključne reči, PO: Opravdanost investicije, skladište žitarica,
porodično poljoprivredno gazdinstvo
Čuva se, ČU: Biblioteka

Važna napomena, VN:
Izvod, IZ: Uvod
Materijal i metod rada
Tehnološki aspekti proizvodnje
Investiciona analiza
Zaključak
Datum prihvatanja teme, DP:

Datum odbrane, DO:
Članovi komisije, KO: Predsednik, član:Prof. dr Stanislav Zekić
Mentor član: Prof.dr Rade Popović
Sadržaj
1. Uvod.......................................................................................................................................................... 1
2. Materijal i metod rada ............................................................................................................................... 2
3. Istorijat poljoprivrednog gazdinstva ......................................................................................................... 3
4. Resursi poljoprivrednog gazdinstva .......................................................................................................... 4
5. Tehnološki aspekti proizvodnje ................................................................................................................ 5
5.1 Tehnologija proizvodnje kukuruza ..................................................................................................... 5
5.2 Tehnologija proizvodnje pšenice ........................................................................................................ 6
5.3 Tehnologija proizvodnje suncokreta ................................................................................................... 6
6. Prikaz poslovanja poljoprivrednog gazdinstva ......................................................................................... 7
6.1 Bilans uspeha ...................................................................................................................................... 8
6.2 Bilans stanja ....................................................................................................................................... 9
6.3 Ekonomska efikasnost ..................................................................................................................... 11
6.4 Profitabilnost ..................................................................................................................................... 11
6.5 Finansijske mere ............................................................................................................................... 12
7. Kalkulacije linija proizvodnje poljoprivrednog gazdinstva .................................................................... 13
7.1 Osnove za izradu kalkulacije ........................................................................................................... 13
7.1.1 Prihodi ............................................................................................................................................ 13
7.1.2 Troškovi ......................................................................................................................................... 13
7.1 2.1 Fiksni troškovi ............................................................................................................................ 14
7.1.2.2 Varijabilni troškovi ..................................................................................................................... 14
7.1.2.3 Oportunitetni troškovi ................................................................................................................ 14
7.2 Kalkulacija proizvodnje kukuruza prilikom prodaje u sezoni .......................................................... 16
7.3 Kalkulacija proizvodnje suncokreta prilikom prodaje u sezoni ....................................................... 17
7.4 Kalkulacija proizvodnje žita prilikom prodaje u sezoni ................................................................... 19
7.5 Bruto marža ratarske proizvodnje .................................................................................................... 20
8. Performanse gazdinstva u periodu od 2012. do 2017. godine ................................................................ 21
8.1 Ukupno zasejane površine na gazdinstvu posmatrano po pojedinim godinama .............................. 21
8.2 Ukupno ostvaren prinos na gazdinstvu posmatrano po godinama ................................................... 21
8.3 Prosečan prinos ostvaren na gazdinstvu........................................................................................... 22
8.4 Prikaz bruto marže za 2018. godinu................................................................................................. 24
9. Tendencije proizvodnje ratarskih kultura u svetu ................................................................................... 25
9.1. Proizvodnja žitarica na svetskom nivou ........................................................................................... 26
9.2 Spoljnotrgovinske performanse na svetskom tržištu........................................................................ 27
9.3 Kretanje cena ratarskih kultura na svetskom tržištu ........................................................................ 30
10. Tržište proizvedenih ratarskih proizvoda u Srbiji ................................................................................. 32
10.1 Tržište kukuruza............................................................................................................................. 33
10.2 Tržište pšenice ................................................................................................................................ 34
10.3 Tržište suncokreta .......................................................................................................................... 36
11. Trend kretanja cena ratarskih kultura na domaćem tržištu ................................................................... 37
11.1 Cene na nacionalnom tržištu .......................................................................................................... 38
11.1.1 Cena kukuruza ............................................................................................................................ 38
11.1.2 Cena pšenice ............................................................................................................................... 40
11.1.4 Cena suncokreta .......................................................................................................................... 42
11.1.5 Poređenje cena u zavisnosti od vremena prodaje ........................................................................ 43
11.2 Indeksi cena ................................................................................................................................... 44
12. Investiciona analiza ............................................................................................................................... 45
12.1 Opis investicione ideje ................................................................................................................... 46
12.2 Koristi sa skladišnim sistemom...................................................................................................... 46
12.3 Tehničke karakteristike investicionog objekta ................................................................................ 47
12.4 Investiciona dobra poljoprivrednog gazdinstva .............................................................................. 50
12.4.1 Povećanje prihoda pri punoj iskorišćenosti kapaciteta silosa ..................................................... 53
12.5 Kalkulacija neto priliva investicije ................................................................................................ 54
12.6 Ocena investicionog projekta ......................................................................................................... 57
12.7.1 Statički metod ............................................................................................................................. 57
11.7.2 Dinamički metod ......................................................................................................................... 58
12.7.2.1 Diskontna stopa ......................................................................................................................... 58
12.7.2.3 Metod neto sadašnje vrednosti ................................................................................................. 58
12.7.2.4 Analiza osetljivosti................................................................................................................... 61
12.7.2.5 Jedinična neto sadašnja vrednost .............................................................................................. 63
13. Odluka o investiranju ............................................................................................................................ 63
14. Zaključak.............................................................................................................................................. 65
Literatura ..................................................................................................................................................... 66
1. Uvod
Nedostatak investicija je najpre karakterističan za privredu Srbije, a samim tim i poljoprivredu.
Strane investicije nisu urodile očekivanim plodom, nisu održive i jasno je da su domaća ulaganja
jedini značajan pokretač privrede naše zemlje. Poljoprivreda sve više trpi posledice stagnacije
privrede s obzirom da je profitabilnost u poljoprivredi manja iz godine u godinu. Nedostatak
kredita, nestabilno tržište, konstantni pritisci na cene poljoprivrednih proizvoda ostavlja sve
manje prostora poljoprivrednicima da investiraju, unapređuju i razvijaju poljoprivrednu
proizvodnju. Racionalna ulaganja su jedini način unapređenja proizvodnje.
U ovom radu analiziraćemo isplativost kupovine skladišta na porodičnom poljoprivrednom

gazdinstvu. Najveći obim ratarske proizvodnje ostvaruje se na teritoriji AP Vojvodine.
Gazdinstva se sve više specijalizuju za proizvodnju određenih kultura i teže ostvarenju
ekonomije obima. Ovaj trend je najviše prisutan u ratarstvu. Usled nestabilnosti koja prati
domaće tržište poljoprivrednih proizvoda poljoprivrednicima je sve teže da se nose i izbore sa
svim nepoznatim varijablama sa kojima se suoče tokom jedne proizvodne godine. Kako bi
smanjio cenovni rizik vlasnik gazdinstva želi da investira sredstva u kupovinu skladišnog
sistema. Istraživanje sprovedeno u ovom radu je usmereno na iznalaženje načina uvećanja
profitabilnosti ratarske proizvodnje na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu putem odložene
prodaje i cenovne razlike ostvarene na taj način.
1
2. Materijal i metod rada
Poljoprivredna gazdinstva specijalizovana za proizvodnju ratarskih kultura nalaze se pred
izazovom sve većeg rasta obima proizvodnje radi postizanja višeg nivoa efikasnosti. U radu je
analizirana kupovina skladišnog sistema za potrebe porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Za
izradu kalkulacija proizvodnje pojedinih ratarskih kultura korišćeni su podaci gazdinstva
prikupljeni na osnovu sprovedenog intervjua i polustrukturirane ankete. Od poljoprivednih
apoteka, poljoprivrednog instituta u Novom Sadu i organizatora proizvodnje pribavljene su
neophodne informacije da bi se procenili svi troškovi proizvodnje ratarskih kultura. Procena
prosečnih cena i prinosa je bazirana na osnovu informacija dobijenih na samom gazdinstvu i na
osnovu podataka o kretanju cena i ostvarenih prinosa preuzetih sa Republičkog zavoda za
statistiku.
Predmet istraživanja u ovom radu je poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom

ratarskih kultura tačnije kukuruza, pšenice i suncokreta. Cilj rada jeste utvrđivanje opravdanosti
kupovine skladišnog sistema. Opravdanost kupovine skladišnog sistema radi skladištenja pšenice
i kukuruza utvrđena je putem metoda neto sadašnje vrednosti, statičkog metoda roka povraćaja i
metoda jedinične neto sadašnje vrednosti.
2
3. Istorijat poljoprivrednog gazdinstva
Poljoprivrednom proizvodnjom na gazdinstvu su se bavili pet generacija unazad, svaka
generacija se bavila ratarskom proizvodnjom. Gazdinstvo se prvobitno nalazilo na salašu u ataru
Bačkog Petrovog Sela na Topolskom putu koji je pravio Sergija Tobdžić 1892. godine. Oko
salaša Sergija Tobdžić je imao posed od preko 100 katastarskih jutara zemlje koji je do kraja
života povećao na blizu 200 katastarskih jutara. Držao je veliki broj krupne i sitne stoke koju je
prodavao ne samo u bližoj okolini već je povremeno tu stoku preko železnice prevozio do
Budimpešte. Zemlju je obrađivao konjskim i volovskim zapregama, a držao je po dva para bivola
kojima je obavljao najteže poslove, kao što su, na primer bile vuča vršalice u ono vreme. Broj
ostale krupne stoke na salašu bio je negde između 70 i 100 komada, a broj sitne stoke daleko
veći.1
Tokom komasacije poljoprivrednom gazdinstvu je oduzet veći deo zemlje, a salaš je srušen.
Porodica Tobdžić je bila primorana da se preseli u selo. Od ukupnog broja hektara gazdinstvu je
nakon komasacije ostalo svega 10 hektara na raspolaganju. 1976. godine gazdinstvo je kupilo
prvi traktor Ursus C355 sa 50 konjskih snaga sa priključnim mašinama neophodnim za
obavljanje ratarske proizvdonje. 1985 godine je kupljen jednoredni berač koji je značajno ubrzao
i olakšao rad na gazdinstvu. 1990. godine je kupljen traktor IMR Rakovica 65. Nakon restitucije
gazdinstvu je vraćen deo zemlje tačnije 17 katastarskih jutara. Vlasnik gazdinstva Lazar Tobdžić
je sa raspoloživom mehanizacijom uspevao da pored posla u fabrici Potisije Ada obrađuje i
zemlju. 2002. godine na gazdinstvu je pribavljena savremenija mehanizacija, kupljen je veći plug
i novi traktor Belarus MTZ 920. Od 11.06.2004. godine gazdinstvo je registrovano u registar
poljoprivrednih gazdinstava Republike Srbije. Tokom 2005. i 2006. godine na gazdinstvu je
podignut hangar za odlaganje priključnih mašina i traktora. Značajna promena na gazdinstvu
nastaje 2008. godine sa kupovinom žitnog kombajna Zmaj 143. 2013. na gazdinstvu je pribavljen
novi setvospremač. Tokom 2016. godine kupljen je novi traktor Belarus MTZ 1025.
Poljoprivredno gazdinstvo se postepeno širilo, a poslednju deceniju se najviše baziralo na
kupovinu zemljišnih površina, takođe u planu je i proširenje obradivih površina putem zakupa
dodatnih površina zemljišta. Na gazdinstvu dominantan udeo u ratarskoj proizvodnji ima
kukuruz. Proizvodnja se zasniva ukupno na 40 hektara od toga se na 25 hektara proizvodi
kukuruz, ostale površine se koriste za proizvdonju suncokreta i pšenice.
1
Veselin L., Tomislav G., (1994). str. 868-872.
3
4. Resursi poljoprivrednog gazdinstva
Poljoprivrednu proizvodnju organizuje i realizuje sam vlasnik Lazar Tobdžić uz pomoć svoja
dva sina. U sezoni se povremeno angažuje jedan radnik u ispomoć kada je neko od članova
porodice odsutan. Gazdinstvo trenutno nema potrebu za dodatnom random snagom niti za visoko
obrazovanim upravljačkim kadrovima, ali s obzirom na planirano proširenje u budućnosti se
može očekivati potreba za dodatnom radnom snagom. Gazdinstvo raspolaže sa dva veća objekta
za smeštaj mehanizacije površine 96 m2, kao i pomoćnim objektima za skladištenje proizvoda
površine 100m2 čija se vrednost može videti u Tabeli 2. Gazdinstvo raspolaže i mehanizacijom
neophodnom za obavljanje ratarske proizvodnje čija je brojnost, vrednost i raznovrsnost
prikazana u Tabela 1. U Tabeli 3. prikazana je struktura radne snage. Na gazdinstvu su
angažovana tri člana porodice sa ukupno 17 meseci rada. Vlasnik gazdinstva veći deo posla na
gazdinstvu obavlja sam s obzirom da raspoloživa mehanizacija pruža mogućnost adekvatne i
brze obrade raspoloživog zemljišta. Milan je student i ukupno tokom letnjeg raspusta provede na
gazdinstvu dva meseca tokom kojih aktivno pomaže u radu. Ivan je angažovan ukupno tri
meseca tokom letnjeg perioda i u sezoni setve.
Tabela 1. Mehanizacija i oprema na gazdinstvu

Redni broj Vrsta mehanizacije Vrednost u evrima Godine starosti
1. Traktor Belarus 1025 30.000 2
2. Traktor Belarus 920 8.000 16
3. Kombajn ,, Zmaj 143” 10.000 20
4. Rakovica 65 5.000 28
5. Prikolica ,,Zmaj” nosivosti 7t 6.000 10
6. Dve prikolice nosivosti od 5t 3.000 20
7. Dva setvospremača 2,80m 3.000 15
8. Sejalicu za kukuruz 3.000 10
9. Sejalicu za pšenicu 2.000 12
10. Valjak 1.000 15
11. Dva pluga 4.000 8
12. Tarup 500 20
13. Tanjirača 2.000 15
14. Rasturač veštačkog đubriva 300 17
15. Prskalica 400 20
16. Međuredni špartač 800 18
Ukupno: 79.000
Izvor: Izrada autora na osnovu podataka vlasnika gazdinstva
Tabela 2. Obejkti na gazdinstvu

Redni broj Vrsta objekta Vrednost u evrima Godine starosti
1. Objekat za smeštaj mehanizacije 6.000 30
2. Hangar 8.000 20
Ukupno 14.000
Tabela 3. Raspoloživa radna snaga

Redni broj Radna snaga Obrazovanje Starost Angažovanost
1. Lazar Tobdžić Srednja stručna sprema 53 12 meseci
2. Milan Tobdžić Diplomirani ekonomista 18 2 meseca
3. Ivan Tobdžić Srednja stručna sprema 23 3 meseca
4
5. Tehnološki aspekti proizvodnje
Gazdinstvo se isključivo bavi ratarskom proizvodnjom i primenjuje sve agrotehničke mere
neophodne kako bi se postigli maksimalni prinosi i kvalitetan rod uz očuvanje prirodnog
potencijala zemljišta tj. njegove plodnosti. Dugogodišnje iskustvo, generacijiski nasleđeno
znanje o ratarskoj proizvodnji kao i praćenje savremenih trendova omogućuje vlasniku
gazdinstva da postigne zavidne rezultate i da se lako prilagodi sve češćim i naglim klimatksim
promenama.
5.1 Tehnologija proizvodnje kukuruza
Putevi uvođenja kukuruza u naše krajeve su malo poznati, ali prvi zapisi svedoče o dolasku
kukuruza preko Venecije duž Jadranske obale ili preko Grčke i Turske. Kukuruz je na naše
prostore stizao iz različitih pravaca o tome svedoči i Radić koji je 1872. pisao da se kukuruz prvi
put na prostorima Jugoslavije pojavljuje 1572. godine, a da se od 1576. gaji u Srbiji. Zrno
kukuruza pored upotrebe u ishrani životinja i ljudi u novije vreme svoje mesto pronalazi kao
veoma značajan izvor energije. Kukuruz se koristi kao sirovina u industriji, farmaciji, medicini,
tekstilnoj industriji, proizvodnji alkohola i bezalkoholnih pića. Obnovljivost kukuruza kao
sirovine i sve veća zagađenost životne sredine naftnim proizvodima predstavljaju značajne
razloge da on postaje jedna od glavnih sirovina za proizvodnju energije i proizvoda. Pored
proizvodnje etanola poznati su i drugi načini na koji kukuruz doprinosi zaštiti životne sredine i
održivom razvoju.2
Kukuruzu za proizvodnju odgovaraju zemljišta koja su rastresita, propusna i zemljišta koja imaju
vodeno-vazdušni kapacitet. Veoma je bitno voditi računa o plodoredu. Predusev kukuruza treba
u neku ruku da ne istroši hranljive materije, da očisti zemljište od korova i da ne degradira
fizičke osobine zemljišta. Nepovoljni predusevi za proizvodnju kukuruza su šećerna repa, sirak,
suncokret. Preporučljivo je da se kukuruz seje nakon lucerke, pšenice i soje.
Što se tiče same obrade zemljišta ona počinje nakon zaoravanja strništa tkz. ugarenja.
Zaoravanjem strništa postojeća vlaga se konzervira do momenta jesenjeg oranja. Nakon
zaoravanja strništa svi korovi koji niknu se narednim dubljim jesenjim oranjem uništavaju.
Zaoravanje biljnih ostataka doprinosi unošenju organske materije u zemljište. 3 Pre samog
jesenjeg oranja na kojima se planira proizvodnja kukuruza na zemljište vlasnik gazdinstva
razbacuje 100 kg veštačkog đubriva 16x16x16 po jednom katastarskom jutru, a nakon toga u
rano proleće zatvara oranje setvospremačem. U proleće pre same setve sledi priprema zemljišta
za setvu setvospremačem. Pre pripreme za setvu se razbacuje veštačko đubrivo Urea 100 kg po
katastarskom jutru. Setva se obavlja u periodu od 10-25. aprila u zavisnosti od vremenskih
uslova. Optimalna temperatura zemljišta je 10o C na dubini između 12cm i 15cm. Razmak
između redova je 70 cm dok je razmak od biljke do biljke od 20cm do 25cm.
Prskanje sledi kada biljke imaju 5 ili 6 listova. Pesticidi koji se koriste za zaštitu biljaka su
Talisman i Plamen. Nakon prskanja sledi paranje kada su biljke u uzrastu od 10 do 12 listova.
Poslednja operacija pre berbe je podgrtanje. U zavisnosti od FAO grupe i vremenskih uslova
berba kukuruza se obavlja od oktobra do novembra. Gazdinstvo polovinu roda smešta u čardake,
2
Babić V., Ivanović M., Babić M., (2012). str. 49, 92-104.
3
https://www.kws.rs/global/show_document.asp?id=aaaaaaaaaahkbjr
5
a polovinu kruni na njivi. Optimalna vlažnost kukuruza za krunjenje je 14 % dok je optimalna
vlažnost kukuruza koji se planira brati i skladištiti u čardake 25 %.
5.2 Tehnologija proizvodnje pšenice
Pšenica se koristi u mlinarstvu, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Pšenica ima dominantan

udeo u ljudskoj ishrani, pšenični hleb se upotrebljava za ishranu 70% ljudske populacije.
Razlikujemo ozimu i jaru pšenicu. Jara pšenica se seje u rano proleće dok se ozima seje u jesen.
Ozima pšenica ima dužu vegetaciju, otpornija je na niske temperature i jače se bokori od jare
pšenice. Prema otpornosti na visoke temperature i sušu jara je otpornija od ozime. Što se tiče
kvaliteta jara pšenica daje kvalitetnije brašno i zrno od ozime pšenice, ali je ozima pšenica
otpornija, rasprostranjenija i daje veće prinose te je samim tim i ekonomski isplativija.
Najpovoljnija temperatura za nicanje i klijanje pšenice je od 14 do 20o C i pri ovoj temperaturi
pšenica niče za 5 do 7 dana. Najčešći predusev za pšenicu je kukuruz, a najpogodniji je pasulj,
grašak, soja, grahorica, lupina kao i industrijsko bilje uljana repica, suncokret, šećerna repa. 4 U
slučaju porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na kome je i analiza sprovedena pšenica se seje
na kukuruz. Pre samog oranja razbacuje se 100 kg veštačkog đubriva MAP po katastarskom jutru
i zatim sledi priprema zemljišta. Setva počinje u oktobru u periodu od 5. do 25. oktobra. Od
februara do polovine marta sledi prehrana pšenice. Zaštita od trave i bolesti se vrši u martu, dok
zaštita od fuzarijuma sledi u maju prilikom cvetanja. Ukoliko je potrebno prska se i
insekticidima u slučaju pojave žitne pijavice i drugih insekata. Žetva se vrši krajem juna.
Optimalna vlažnost pšenice je 14 %. S obzirom da gazdinstvo ne raspolaže skladišnim
kapacitetima za smeštaj pšenice svu robu skladišti u silose ZZ ,,Tisa" Bačko Petrovo Selo i
ostavalja na lager.
5.3 Tehnologija proizvodnje suncokreta
Tehnologija proizvodnje suncokreta je slična kao i kod ostalih ratarskih kultura. Vlasnik
gazdinstva razbacuje veštačko đubrivo 15:15:15 100 kg po jednom katastarskom jutru pre samog
oranja. Nakon oranja sledi setvospremiranje. Pred setvu razbacuje se veštačko đubrivo
Amosulfan 100 kg po jednom katastarskom jutru. Optimalno vreme setve je od 5-25 aprila.
Najpovoljnija temperatura za rast i razvoj suncokreta je između 20 i 25o C . Prskanje se vrši kada
su biljke u uzrastu između 4 i 5 listova i koristi se fuzilajd. Nakon prskanja sledi špartanje i
poslednja operacija pre vršidbe je podgrtanje. Vršidba suncokreta se vrši krajem avgusta i
početkom septembra. Optimalna vlaga suncokreta pogodna za vršidbu iznosi 9%. Suncokret
potiče iz Amerike ( Meksiko, Peru). Suncokret se koristi u proizvodnji lakova, boja, margarina,
ulja, stearina ( služi u proizvodnji sveća, plastike, sapuna, kozmetike), farmaceutskih proizvoda.
Za normalan rast i rzvoj suncokreta potrebno mu je puno svetlosti koja se može osigurati
pravilnim razmakom između redova i biljaka. Seje se sa međurednim razmakom na 70 cm dok je
optimalan razmak između biljaka između 25 i 30cm. Suncokret se seje na dubinu od 5cm.
Suncokret je najpre uzgajan kao ukrasna biljka. Ljudi su koristili jezgro semena dok je ljuska
služila za ishranu ptica. 1840. godine je prvi put dobijeno ulje iz suncokreta. Prilikom uzgoja
suncokreta veoma je bitno voditi računa o plodoredu, jer suncokret zbog bolesti ne podnosi
4
https://www.agroklub.rs/sortna-lista/zitarice/psenica-108/
6
monokulturu. Suncokret nije zahtevan i što se tiče preduseva ne pogoduju mu soja i uljana repica
zbog sličnih bolesti.5
6. Prikaz poslovanja poljoprivrednog gazdinstva

Analiza poslovanja poljoprivrednog gazdinstva je veoma bitna kako bi utvrdili buduće
performanse gazdinstva. Finansijsko stanje poljoprivrednog gazdinstva vlasnik ocenjuje kao
odlično s obzirom da celokupnu proizvodnju finansira iz sopstvenih sredstava, dok sredstva iz
drugih izvora koristi samo u slučaju finansiranja dugoročnih investicija. Detaljniji uvid u
finansijsko poslovanje gazdinstva možemo videti putem bilansa stanja i bilansa uspeha datih u
prilogu rada. Inpute neophodne za biljnu proizvodnju gazdinstvo nabavlja preko ZZ ,,Tisa"
Bačko Petrovo Selo. Cene inputa poslednjih godina imaju tendenciju rasta što se odražava na rast
troškova proizvodnje. Proizvodi proizvedeni na gazdinstvu se prodaju ZZ ,,Tisi" i nedavno
otvorenom otkupnom mestu kompanije ,,Gebi" iz Čantavira. Cene proizvoda su iz godine u
godinu određene kretanjima na makro nivou. U proizvodnim godinama koje prati nizak obim
proizvodnje cene su na višem nivou, dok u visoko rodnim godinama cene beleže pad. Međutim u
poslednjih par godina navedeni trend na koji su mahom i proizvođači navikli, te u skladu sa tim
i planirali svoj finansijski tok tokom proizvodne godine prati sasvim obrnuta situacija gde su
cene diktirali na osnovu monopola ili pak kretanjem cena u regionu koji nije bio pogođen
smanjenjem proizvodnje usled vremenskih nepogoda čime je ugrožen položaj domaćih
poljoprivrednih proizvođača.
Za analizu poslovanja gazdinstva se koriste sledeći finansijski izveštaji i mere efikasnosti
poslovanja:
- Bilans uspeha,
- Bilans stanja,
- Finansijske mere
- Ekonomske mere
5
https://www.agroklub.rs/sortna-lista/uljarice-predivo-bilje/suncokret-84/
7
6.1 Bilans uspeha
Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji pokazuje prihode, rashode i rezultat koji je
poljoprivredno gazdinstvo ostvarilo u određenom vremenskom periodu. Na osnovu analize
bilansa uspeha vidimo da je 2017. godine gazdinstvo stabilno poslovalo i ostvarilo neto profit u
iznosu od 1.890.320 dinara. Ukupni prihodi su iznosili 4.700.000 dinara dok su ukupni rashodi
po osnovu gotovinskih operativnih izdataka i troškova amortizacije iznosili 2.632.633 dinara.
Tabela 4. Bilans uspeha gazdinstva za 2017.godinu

1. A. PRIHODI Vrednosti u dinarima
2. Prihodi od prodaje (3+4+5+6+7)
3. Prodati proizvodi stočarstva
4. Prodata stoka
5. Promene u vrednosti stoke za prodaju
6. Promene u vrednosti osnovnog stada
7. Prodati proizvodi biljne proizvodnje 4.620.000
8. Promene zaliha proizvoda biljne proizvodnje i stočne hrane
9. Prihodi od prodatih usluga drugima
10. Promene u potraživanjima
11. Plaćanja od države 80.000
12. UKUPNI PRIHODI (2+8+9+10+11) 4.700.000
13. B. RASHODI
Gotovinski operativni izdaci 2.192.000
14.
15. Amortizacija 440.633
16. Promene u rashodima
17. Promene zaliha obrtnih sredstava
18. Unapred plaćeni troškovi
19. Proizvodnja u toku
20. Promene u obavezama prema dobavljačima
21. Plaćene kamate
22. Obračunate, ne-prispele kamate
23. UKUPNI RASHODI (14+15+19) 2.632.633
24. C. PROFIT IZ POSLOVANJA GAZDINSTVA(12-23) 2.067.367
25. Dobitak/gubitak iz prodaje osnovnih sredstava -
26. D. NETO PROFIT GAZDINSTVA (24+25) 1.890.320
Bilans uspeha se izrađuje na osnovu evidencije koja se vodi tokom cele godine i na osnovu
bilansa uspeha se vide sve promene vezane za poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Na
osnovu do sada pristiglih prihoda za 2018. godinu možemo očekivati niži profit u odnosu na
2017. godinu iako je 2017. godina bila proizvodno manje efikasna s obzirom na sušu,
nepovoljne klimatske uslove za ratarsku proizvodnju. Tokom proizvodne 2018. godine povećane
su cene repromaterijala i naftnih derivata dok su akontacione cene za ovu godinu niže nego 2017.
godine. Vlasnik gazdinstva očekuje pozitivan, ali znatno manji finansijski rezultat u 2018.
godini.
8
6.2 Bilans stanja
Tabela 5. Početni bilans stanja gazdinstva na dan 01.01.2017.godine

Tržišna
Rb Imovina Rb Obaveze Tržišna vrednost
vrednost
C. DUGOROČNE
A. DUGOROČNA IMOVINA
OBAVEZE
Glavnica kredita sa
1. Poljoprivredno zemljište 28.800.000 24. dospećem preko 12
meseci
Ostale dugoročne
2. Osnovno stado 25.
obaveze
3. Višegodišnji zasad 26.
4. Mehanizacija i oprema 8.280.000 27.
5. Građevinski objekti 1.200.000 28.
6. Ostala dugoročna imovina - 29.
7. Lična dugoročna imovina - 31. Lične dugoročne obaveze
UKUPNA DUGOROČNA UKUPNE DUGOROČNE
8. 38.280.000
IMOVINA OBAVEZE
D. KRATKOROČNE
B. KRATKOROČNA IMOVINA
OBAVEZE
Obaveze prema
10. Zalihe - 33.
dobavljačima
11. Stoka za prodaju - 34. Kratkoročni krediti
Glavnica zajma sa
12. Kupljena stočna hrana - 35.
dospećem do 12 meseci
Prispele kamate na
13. Proizvedeni usevi i stočna hrana - 36.
kratkoročne kredite
Prispele kamate na
14. Seme, đubrivo, dizel i sl. - 37.
dugoročne kredite
15. Potraživanja - 38. Prispele poreske obaveze
Ostale kratkoročne
16. Gotovina i bankovni računi 4.487.500 39.
obaveze
17. Dati avansi - 40.
18. Proizvodnja u toku 41.
Lične kratkoročne
19. Ostala obrtna imovina 42.
obaveze
UKUPNE
20. 43. KRATKOROČNE -
OBAVEZE
21. Lična kratkoročna imovina
UKUPNA KRATKOROČNA
22. 4.487.500 44. UKUPNE OBAVEZE
IMOVINA
45. E. SOPSTVENI KAPITAL 42.758.500
UKUPNE OBAVEZE I
23. UKUPNA IMOVINA (8+22) 42.758.500 46. SOPSTVENI KAPITAL 42.758.500
(44+45)
Prema predstavljenim podacima iz bilansa stanja na dan 01.01.2017. godine vidimo da je

gazdinstvo stabilno poslovalo tokom 2016. godine, te je 2017. proizvodnu godinu otpočelo sa
dovoljnom količinom kratkoročne imovine za otpočinjanje novog proizvodnog ciklusa. Ujedno
je nezaduženo i nema nikakvih opterećenja po osnovu dugoročnih i kratkoročnih obaveza.
9
Tabela 6. Završni bilans stanja gazdinstva na dan 31.12.2017.
Tržišna
Rb Imovina Rb Obaveze Tržišna vrednost
vrednost
C. DUGOROČNE
A. DUGOROČNA IMOVINA
OBAVEZE
Glavnica kredita sa
1. Poljoprivredno zemljište 28.800.000 24. dospećem preko 12
meseci
Ostale dugoročne
2. Osnovno stado 25.
obaveze
3. Višegodišnji zasad 26.
4. Mehanizacija i oprema 8.280.000 27.
5. Građevinski objekti 1.200.000 28.
6. Ostala dugoročna imovina - 29.
Lične dugoročne
7. Lična dugoročna imovina - 31.
obaveze
UKUPNA DUGOROČNA UKUPNE DUGOROČNE
8. 38.280.000
IMOVINA OBAVEZE
D. KRATKOROČNE
B. KRATKOROČNA IMOVINA
OBAVEZE
Obaveze prema
10. Zalihe - 33.
dobavljačima
11. Stoka za prodaju - 34. Kratkoročni krediti
Glavnica zajma sa
12. Kupljena stočna hrana - 35.
dospećem do 12 meseci
Prispele kamate na
13. Proizvedeni usevi i stočna hrana - 36.
kratkoročne kredite
Prispele kamate na
14. Seme, đubrivo, dizel i sl. - 37.
dugoročne kredite
Prispele poreske
15. Potraživanja - 38.
obaveze
Ostale kratkoročne
16. Gotovina i bankovni računi 2.150.000 39.
obaveze
17. Dati avansi - 40.
18. Proizvodnja u toku 41.
Lične kratkoročne
19. Ostala obrtna imovina 42.
obaveze
UKUPNE
20. 43. KRATKOROČNE -
OBAVEZE
21. Lična kratkoročna imovina
UKUPNA KRATKOROČNA
22. 2.150.000 44. UKUPNE OBAVEZE
IMOVINA
45. E. SOPSTVENI KAPITAL 40.430.000
UKUPNE OBAVEZE I
23. UKUPNA IMOVINA (8+22) 40.430.000 46. SOPSTVENI KAPITAL 40.430.000
(44+45)
Na kraju proizvodne 2017. godine gazdinstvo raspolaže sa manjim iznosom kratkoročne imovine
s obzirom na manje ostvareni prinos u 2017. godini. Gazdinstvo se nije zadužilo i nije
opterećeno kratkoročnim i dugoročnim obavezama. Iako je kratkoročna imovina smanjena,
gazdinstvo je otpočelo proizvodnu 2018. godinu uspevajući da proizvodnju pokrene iz
sopstvenih sredstava.
10
6.3 Ekonomska efikasnost
Menadžeri i ekonomisti oduvek imaju interesovanje za razloge koji izazivaju razlike između
poljoprivrednih gazdinstava u nivoima ostvarenog neto dohotka. Posmatranje i istraživanje ovih
razlika kao i njihovih uzroka otpočelo je početkom XX veka, što predstavlja početke analize
poslovanja poljoprivrednog gazdinstva i farm menadžmenta. Rezultati većine istraživanja
ukazuju da su ključne razlike u ostvarenom dohotku poljoprivrednog gazdinstva uslovljene
kvalitetom menadžmenta. Prilikom analize poslovanja uvek je prvi korak da se identifikuju i
izmere specifične razlike u menadžmentu. Mere ekonomske efikasnosti se izražavaju vrednosno
u na primer dinarima po jedinci korišćenog resursa ili relativno u vidu stope ili procenta u
odnosu na korišćeni kapital. One izražavaju prosečne, a ne marginalne vrednosti ili očekivane
efekte malih promena na profit gazdinstva.
Za analizu poslovanja gazdinstva koriste se formule vezane za profitabilnost, efikasnost,
finansijske mere i veličina gazdinstva kao metod analize poslovanja gazdinstva.6
6.4 Profitabilnost
Profitabilnost se analizira poređenjem dohotka i troškova. Postizanje visokog neto dohotka je

jedan od važnijih ciljeva menadžera. Neto dobit poljoprivrednog gazdinstva je mera prinosa na
sopstveni kapital, neplaćenu radnu snagu i sopstveni menadžment. Za gazdinstvo koje se
analizira iznosi 2.283.733 dinara. U ovom iznosu su uključeni ukupni prihodi, ukupni troškovi
proizvodnje i oportunitetni troškovi.
Stopa prinosa na aktivu poljoprivrednog gazdinstva je vrednost koja se dobija kada se na neto
dobit dodaju rashodi kamata nastalih po osnovu uzetih zajmova za poslovanje gazdinstva, a
zatim se oduzima oportunitetni trošak neplaćenog rada i menadžmenta. Stopa prinosa na aktivu
poljoprivrednog gazdinstva se računa kao koeficijent odnosa prinosa na aktivu i prosečnog
iznosa aktive. Prosečna aktiva je prosečan iznos aktive na početku i na kraju godine. Stopa
prinosa na aktivu iznosi 4,76 %. Procenat je nizak iz razloga jer je poljoprivreda karakteristična
po velikoj investiranosti kapitala u poljoprivredno zemljište koji povećava iznos uloženog
kapitala koji se ne amortizuje, ali utiče na stopu prinosa na ukupan kapital.
Stopa prinosa na sopstveni kapital meri procenat prinosa na vlasnikov poslovni kapital. Ukoliko
vlasnik poljoprivrednog gazdinstva nema dugova tada je stopa prinosa na sopstveni kapital
jednaka stopi prinosa na aktivu. Kada se pozajmljuje kapital za poslovanje tada se mora platiti
kamata na korišćeni kapital. Stopa prinosa na sopstveni kapital se računa kao procentualni udeo
prinosa na sopstveni kapital u prosečnoj vrednosti sopstvenog kapitala. S obzirom da gazdinstvo
nije zaduženo stopa prinosa na sopstveni kapital je jednaka stopi prinosa na aktivu i iznosi
4,76%.
Marža operativnog profita stavlja u odnos ukupne prihode i ukupne troškove u koje uključujemo
troškove poslovanja i zakup zemljišta koje je pod arendom. U obračun ne uključujemo
amortizaciju, neplaćenu radnu snagu i oportunitetne troškove. Dobijena vrednost iznosi 45,28 %.
Vrednost marže operativnog profita ukazuje da su troškovi većina od ukupnog profita.
6
Popović R., (2014). Farm menadžment, str. 103 i 112.
11
Efikasnost nam pokazuje koliko prihoda ostvarujemo sa jednom jedinicom inputa odnosno
koliko će poljoprivrednik zaraditi na jednu jedinicu uloženog dinara u poljoprivrednoj
proizvodnji. Efikasnost za posmatrano gazdinstvo iznosi 61,29 % što znači da na jedan dinar
uloženih sredstava vlasnik gazdinstva zaradi 1,61 dinar.
Efikasnost radne snage iznosi 1.175.000 dinara - ovu vrednost dobijamo kada ukupne prihode
podelimo sa četiri i to je ukupna radna snaga koja radi na gazdinstvu sve vreme i sezonska radna
snaga.
Koeficijent obrta imovine meri koliko se efikasno koristi kapital investiran u imovinu
poljoprivrednog gazdinstva. Izračunva se tako što se ukupan prihod podeli sa tržišnom vrednošću
gazdinstva. Koeficijent obrta imovine je 10,45% to znači da je ukupan prihod u jednoj godini
jednak 1/9 kapitala investiranog u poljoprivredno gazdinstvo. Sa ovom stopom obrta imovine
gazdinstvu je potrebno 9 godina da proizvodi poljoprivredne proizvode da bi njihova vrednost
dostigla nivo investiranog kapitala.7
6.5 Finansijske mere
Finansijske mere analize poslovanja poljoprivrednog gazdinstva usmerene su na merenje

solventnosti i likvidnosti, kao i identifikovanja slabosti u strukturi imovine i izvora te imovine.
Osnovni izvori podataka za obračun mera finansijskog položaja poslovanja su bilans stanja i
bilans uspeha. Solventnost je sposobnost gazdinstva da plati ukupne dugove ne u roku njihovog
dospeća, već kad tad makar i iz stečajne mase. Meri se stavljanjem u odnos ukupne imovine
poljoprivrednog gazdinstva i ukupnih obaveza. Likvidnost poljoprivrednog gazdinstva
podrazumeva sposobnost plaćanja dugova u momentu njihovog prispeća za plaćanje.8
Navedene mere su pogodne da saznamo u kakvom finansijskom stanju je gazdinstvo u datom
momentu, ili da li je spremno i u kojoj meri da izmiri svoje obaveze. Gazdinstvo uglavnom
koristi sopstvena sredstva iz štednje za kupovinu mehanizacije ili zemljišta. S obzirom da
gazdinstvo nije zaduženo ne možemo izračunati finansijske mere. Posmatrajući obračun neto
godišnjeg priliva gotovine vidimo da tokom cele godine gazdinstvo ima dovoljno novčanih
sredstava da posluje bez rizika.
Tabela 7. Obračun godišnjeg neto priliva 2017. godine

Element Ukupno za 40ha (din)
Ukupan prihod 4.700.000
Varijabilni troškovi 2.192.000
Fiksni troškovi 544.633
Oportunitetni troškovi 144.000
Ukupni troškovi 2.880.633
Računovodstveni profit 1.819.367
Preduzetnički profit 1.675.367
Amortizacija mehanizacije 491.033
Amortizacija građevinskih objekata 117.333
Neto godišnji priliv 2.283.733
7
Popović R., (2014). Farm menadžment, str. 107-109, 113.
8
Popović R., (2014). Farm menadžment, str. 115-117.
12
7. Kalkulacije linija proizvodnje poljoprivrednog gazdinstva
Kalkulacije su planski alat u rukama poljoprivrednika koji mu pomaže da donese kvalitetnu
odluku pri odabiru pojedinih linija proizvodnje kao i nivoa ulaganja resursa u njih. Analizirajući
investicionu ideju putem kalkulacija smanjujemo rizik ulaganja, a ujedno utičemo i na nivo
profitabilnosti gazdinstva. Kalkulacije linija proizvodnje se odnose na ekonomske kalkulacije
koje obuhvataju sve prihode i sve ekonomske troškove. Kalkulacija se u poljoprivredi posmatra
kao obračunski postupak po osnovu kojeg se utvrđuju tri elementa: prihod, troškovi i profit po 1
ha ili 1 grlu linije poljoprivredne proizvodnje. Postoje kalkulacije linija proizvodnje: pšenice,
kukuruza, suncokreta, ječma, soje, kravljeg mleka i tako dalje. Izrada kalkulacije prema
standardnim jedinicama kao što je za linije biljne proizvodnje 1ha, a u stočarstvu 1 grlo stoke
olakšavamo poređenje između kalkulacija pojedinih linija proizvodnje i odabira
najprofitabilnijih. Kalkulacija se izrađuje za vremenski period koji je uslovljen dužinom
proizvodnog procesa stočarske ili biljne proizvodnje. Imajući u vidu da se posmatrano
poljoprivredno gazdinstvo bavi isključivo ratarstvom za dalju analizu poseban značaj imaju
kalkulacije linija proizvodnje: pšenice, suncokreta i kukuruza.9
7.1 Osnove za izradu kalkulacije
Kalkulacije se mogu podeliti na osnovu vremena, područja i svrhe za koju se izrađuju. Sa

aspekta vremena kao kriterijuma za podelu kalkulacije se dele na planske i obračunske. Za
potrebe izrade ovog rada koristiće se planske kalkulacije radi utvrđivanja bruto marže za biljne
kulture koje se na gazdinstvu seju. Kalkulacijom su obuhvaćeni prihodi, troškovi i profit po 1 ha
linije poljoprivredne proizvodnje. Gazdinstvo raspolaže sa 40ha zemljišta u sopstvenom
vlasništvu.
7.1.1 Prihodi
U prihode treba obračunati sve novčane i nenovčane prihode. Prihodi su rezultat proizvodnog
procesa kod svake kulture i dobija se kao proizvod cene poljoprivrednog proizvoda i ostvarenog
prinosa. U prihode treba uračunati i subvencije kao i naplaćene sporedne proizvode kao što su
žito i žitna slama, soja i sojina slama koja se koristi u ishrani stoke ili u zadnje vreme sa
razvojem tehnologije kao izvor bioenergije gde se bale soje koriste za grejanje. Za adekvatnu
procenu prihoda neophodno je analizirati nivoe cena u ranijem periodu, trend cena i izvršiti
procenu očekivanog kretanja cena. 10
7.1.2 Troškovi
Troškovi u poljoprivrednoj proizvodnji mogu se grupisati na više načina. Troškovi se mogu

podeliti prema izvoru njihovog nastajanja na troškove: materijala, amortizacije, rada, kamata,
tuđih usluga. Sa aspekta kompleksnosti troškovi se mogu podeliti na proste i složene. Na primer
u proste troškove ubrajamo: troškove semena, dizel goriva, rada, amortizacije traktora i tako
dalje. U složene troškove ubrajamo troškove upotrebe kombajna, traktora. Prema mogućnosti
prenošenja troškova na pojedine linije proizvodnje, postoje direktni i indirektni troškovi.
9
Popović R., Zekić S., Crnobarac J., (2016). str. 177.
10
13
Indiretkni troškovi se odnose na sve ili više linija poljoprivredne proizvodnje u okviru jednog
gazdinstva dok se direktni troškovi u celosti mogu preneti na jednu liniju poljoprivredne
proizvodnje. 11 Na poljoprivrednom gazdinstvu troškovi nastaju u tri moguća oblika: fiksni
troškovi, varijabilni troškovi i oportunitetni troškovi.
7.1 2.1 Fiksni troškovi
Fiksni troškovi su troškovi koji nastaju po osnovu vlasništva nad resursima poljoprivrednog
gazdinstva. Fiksni troškovi postoje i kada se proizvodnja obustavi. U fiksne troškove ubrajamo
osiguranje, porez, kamate i amortizaciju. U kratkom roku se fiksni troškovi ne menjaju, ali sa
promenom raspoloživih fiksnih resursa dugoročno posmatrano fiksni troškovi su promenljivi.
Fiksni troškovi su u istom obimu i postoje bez obzira u kom se obimu fiksni resursi koriste.
Amortizacija je karakterističan deo fiksnih troškova. Amortizaciju osnovnih sredstava možemo
izračunati pomoću sledećih formula:
Amortizacija = (nabavna vrednost – krajnja vrednost) / vek upotrebe (1)
Godišnji iznos amortizacije dobijamo kada iznos amortizacije dobijen pomoću prve formule
pomnožimo sa stopom amortizacije. Amortizaciju po hektaru dobijamo kada godišnji iznos
amortizacije podelimo sa brojem raspoloživih hektara. Stopa amortizacije je 10%. Amortizacija
mehanizacije za dato gazdinstvo iznosi 1.225,58. Opštinski porez po hektaru iznosi 3.000 dinara,
a fiksni troškovi odvodnjavanja i navodnjavanja iznose 1.500 dinara po hektaru.
7.1.2.2 Varijabilni troškovi
Varijabilni troškovi su promenljivi u njih ubrajamo troškove semena, goriva, mineralnog

đubriva, hemijskih preparata (herbicidi, insekticidi, fungicidi), sezonske radne snage. Sa
povećanjem obima proizvodnje povećavaju se i varijabilni troškovi.
7.1.2.3 Oportunitetni troškovi
Oportunitetni troškovi se odnose na činjenicu da postoji više alternativa u kojima se inputi mogu
upotrebiti. Kada se donese odluka i odabere jedna od svih analiziranih alternativa i kada se
raspoloživi resursi angažuju tada se oni više ne mogu iskoristiti ni za jednu drugu alternativu.
Oportunitetni trošak se može definisati na jedan od sledeća dva načina:
- Dohodak koji bi se zaradio prodajom ili izdavanjem inputa;

- Dodatni dohodak koji bi bio ostvaren da je dati input uložen u najprofitabilniju alternativu.
U oportunitetne troškove na poljoprivrednom gazdinstvu ubrajaju se: 12
1.Trošak rada poljoprivrednika i porodične radne snage

2.Nadoknada za sopstveni menadžment
11
12
Popović R., Zekić S., Crnobarac J., (2016). str. 141,143.
14
3.Trošak zemljišta u vlasništvu
4.Trošak kamate na sopstveni operativni kapital
5.Trošak kamate na sopstveni dugoročno investiran kapital
Kamata na fiksni kapital se računa pomoću sledećeg obrasca:
Prosečna vrednost mehanizacije = (tržišna vrednost + likvidaciona vrednost) / 2 (2)

Kamata na kapital investiran u mehanizaciju = prosečna vrednost mehanizacije * kamatna
stopa13 (3)
Kamata na kapital investiran u mehanizaciju po ha = kamata na kapital investiran u
mehanizaciju/ broj ha koje gazdinstvo obrađuje (4)
U analiziranom primeru kamata na fiksni kapital iznosi 177.300 dinara posmatrano za 40ha dok
po jednom ha iznosi 4.432,50 dinara.
Kamata na operativni kapital je kamata na investiran kapital u toku proizvodnog procesa za 1

godinu zato što proizvodni proces u ratarskoj proizvodnji traje godinu dana. U radu je korišćena
kamata na operativni kapital 10 %. Kamata na operativni kapital se računa putem sledećeg
obrasca:
(izdatak*kamatna stopa*broj meseci zarobljenosti sredstava)/12 (5)
Na analiziranom gazdinstvu kamata na operativni kapital po kulturama i po ha iznosi:
Tabela 8. Iznos kamate na operativni kapital po ha i po gajenim kulturama za 2017. godinu

Gajene kulture Iznos ukupne kamate izraženo u din/ha
Kukuruz 2.421,70
Suncokret 1.303,87
Pšenica 2.582,86
13
www.kamatica.com prosečna kamatna stopa
15
7.2 Kalkulacija proizvodnje kukuruza prilikom prodaje u sezoni
Tabela 9. Kalkulacija proizvodnje kukuruza na 1 ha za 2016/2017. godinu

Jedinica Količina Cena Iznos
Prihod
Zrno kukuruza kg 4.900,00 18,00 89.670,00
Subvencije (direktne, za gorivo
i min. đubrivo) ha 1,00 4.000,00 4.000,00
Ukupan prihod 93.670,00
Troškovi
Varijabilni troškovi
Seme sem. jed. 3,00 4.500,00 13.500,00
Mineralno đubrivo
MAP kg 170,00 6.000,00 10.200,00
UREA kg 170,00 3.950,00 6.715,00
Herbicidi
Plamen l 0,70 1.750,00 1.225,00
Talisman l 1,25 1.129,00 1.411,00
Dizel gorivo l 90,00 148,70 13.383,00
Održavanje mehanizacije ha 1,00 2.000,00 2.000,00
Ukupni varijabilni troškovi 48.434,00
Bruto marža 45.236,00
Fiksni troškovi
Amortizacija građevinskih
objekata 2.933,32 2.933,32
Amortizacija mehanizacije ha 1,00 1.225,58 1.225,58
Odvodnjavanje i navodnjavanje ha 1,00 1.500,00 1.500,00
Porez ha 1,00 3.000,00 3.000,00
Ukupni fiksni troškovi 8.659,00
Oportunitetni troškovi
Porodična radna snaga h 20,00 150,00 3.000,00
Zakup zemljišta ha 1,00 20.400,00 20.400,00
Kamata na operativni kapital
(10%) ha 1,00 2.421,70 2.421,70
Kamata na kapital investiran u
mehanizaciju ha 1,00 4.432,50 4.432,50
Ukupni oportunitetni troškovi 30.254,00
Ukupan trošak 87.347,00
Preduzetnički profit 6.323,00
Poljoprivrednikov dohodak 36.577,00
16
Kukuruz je najzastupljenija kultura na gazdinstvu. Gaji se dugo vremena i donosi najveći prihod
i veoma je značajan za plodored. Kukuruz proizveden na gazdinstvu se prodaje u sezoni berbe tj.
krunjenja u zrnu zemljoradničkoj zadruzi ,,Tisa“ ili kompaniji ,,Gebi“. Kukuruz je jednogodišnja
biljka, a dužina njegove vegetacije od nicanja do punog zrenja zavisi od osobine sorte, odnosno
hibrida, a veliki uticaj imaju i uslovi gajenja. Na posmatranom gazdinstvu kukuruz se prodaje
neposredno nakon berbe. S obzirom da se kukuruz kruni na njivi, šapurike se rasipaju i ne mogu
se skupiti, tako da u kalkulaciju nije uključen prihod od prodaje šapurika. Vlasnik gazdinstva je
ostvario prinos po hektaru od 4.900 kg. i sa cenama u sezoni gazdinstvo je ostvarilo prihod od
86.350 dinara po hektaru. Varijabilni troškovi iznose 48.434 dinara što se vidi u Tabeli 9. Seme
za setvu se kupuje na novosadskom institutu, broji se na osnovu semenske jedinice. Pre samog
jesenjeg oranja koristi se mineralno đubrivo MAP i pre setve razbacuje se UREA. Troškovi
đubrenja iznose 16.915 dinara. Za MAP ukupno 10.200 dinara i za UREU 6.715 dinara. Prskanje
se vrši u zavisnosti od potrebe. Trošak prskanja ukupno iznosi 2.636 dinara. Da bi se obradio 1
ha kukuruza na gazdinstvu se potroši 90l dizel goriva. Ukupan trošak goriva iznosi 13.383
dinara. Ukupni troškovi iznose 87.347 dinara. Preduzetnički profit je 6.323 dinara. Indikator
uspešnosti gajenja kukuruza, odnosno bruto marža iznosi 45.236 dinara.
7.3 Kalkulacija proizvodnje suncokreta prilikom prodaje u sezoni
Suncokret je biljna kultura gazdinstva koja se gaji neprekidno od pedesetih godina prošlog veka,
kada se putem zemljoradničkih zadruga organizuje otkup ove uljarice. Prinos kao i sama
tehnologija proizvodnje suncokreta se menjala godinama. Suncokret je dosta otporan na sušu s
obzirom da ima jako razvijen korenov sistem prodire duboko u zemljište i vodu crpi iz dubljih
slojeva. Nije pogodan za gajenje u monokulturi pa se na isto mesto vraća nakon većeg broja
godina. Pšenica i kukuruz su najbolje predkulture, dok je sam suncokret dobar predusev za
pšenicu. U Tabeli 10. prikazani su prihodi i troškovi vezani za gajenje suncokreta. Rod
suncokreta se prodaje odmah nakon žetve u septembru, jer je jako zahtevan za skladištenje zbog
sušenja. Gazdinstvo je ostvarilo prinos od 3.000 kg. Ukupan prihod iznosi 118.000 dinara.
Troškovi semena po hektaru su 11.200. Troškovi mineralnog đubriva iznose ukupno 11.920
dinara. Za obradu jednog hektara potrebno je 80l dizel goriva, što iznosi 11.896 dinara. Pesticidi
se primenjuju po potrebi, trošak primenjenih pesticida je 2.100 dinara. Ukupni varijabilni
troškovi proizvodnje za 1 ha suncokreta su 39.116 dinara. Preduzetnički profit ostvaren prilikom
proizvodnje na 1 ha suncokreta iznosi 42.289 dinara. Bruto marža koja predstavlja razliku
između ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih troškova iznosi 78.884 dinara.
17
Tabela 10. Kalkulacija proizvodnje suncokreta na 1 ha za 2016/2017. godinu
Prihod
Zrno suncokreta kg 3.000,00 38,00 114.000,00
Subvencije (direktne, za gorivo i
min. đubrivo) ha 1,00 4.000,00 4.000,00
Troškovi
Seme sem. jed. 1/2 kese 11.200,00 11.200,00
Mineralno đubrivo
15:15:15 kg 170,00 4.100,00 6.970,00
An kg 150,00 3.300,00 4.950,00
Pesticidi l 1,40 1.500,00 2.100,00
Dizel gorivo l 80,00 148,70 11.896,00
Fiksni troškovi
Amortizacija građevinskih objekata ha 1,00 2.933,32 2.933,32
Porez ha 1,00 3.000,00 3.000,00
Kamata na operativni kapital (10%) ha 1,00 1303,87 1.303,87
mehanizaciju ha 1,00 4.432,50 4.432,50

18
7.4 Kalkulacija proizvodnje žita prilikom prodaje u sezoni
Tabela 11. Kalkulacija proizvdonje pšenice na 1 ha za 2016/2017. godinu

Prihod
Zrno pšenice kg 5.700,00 18,30 104.310,00
Subvencije (direktne, za gorivo I
min. đubrivo) ha 1,00 4.000,00 4.000,00
Troškovi
Seme kg 200,00 31,20 6.240,00

Mineralno đubrivo
MAP kg 150,00 6.000,00 9.000,00
UREA kg 150,00 4.000,00 6.000,00
Herbicidi
Akord l 0,50 3.150,00 1.575,00

Antre plus l 1,50 1.850,00 2.775,00
Dizel gorivo l 75,00 148,70 11.153,00
Fiksni troškovi
Amortizacija građevinskih objekata ha 1,00 2.933,32 2.933,32
Porez ha 1,00 3.000,00 3.000,00
Kamata na operativni kapital (10%) ha 1,00 2.582,86 2.582,86
mehanizaciju ha 1,00 4.432,50 4.432,50
19
Pšenica je najznačajniji ratarski usev. Njome je zasejano ¼ obradivih površina na svetu. Pšenica
se proizvodi od nastanka gazdinstva. Na gazdinstvu se gaji ozima pšenica. Karakteristično za
ozimu pšenicu jeste da ne podnosi gajenje u monokulturi zbog pretnje od razvoja bolesti te se iz
tog razloga mora voditi računa o plodoredu. Troškovi i prihodi su prikazani u Tabeli 11. Ukupan
prihod iznosi 108.310 dinara uz ostvarenu proizvodnju od 5.700 kg. Ukupni varijabilni troškovi
koji su nastali prilikom obrade 1 ha na kome je zasejana pšenica su iznosili 38.743 dinara.
Ukupni trošak iznosi 77.367 dinara. Ostvareni preduzetnički profit je 30.943 dinara, dok je
ostvarena bruto marža iznosila 69.568 dinara.
7.5 Bruto marža ratarske proizvodnje
Bruto marža je koristan pokazatelj uspešnosti gajenja useva odnosno jasno ukazuje koja ratarska
kultura donosi najveći priliv novca gazdinstvu na kraju proizvodnog procesa. Grafikon broj 1.
predstavlja kulture koje se gaje na gazdinstvu odnosno kojima su zasejane raspoložive zemljišne
površine gazdinstva. Na grafikonu je predstavljen ostvareni neto priliv u toku jedne godine za 1
ha.
Grafikon 1. Bruto marže po kulturama za 1 ha u 2016/2017. godini

90000
78.884
80000
69.568
70000
60000
Vrednost u dinarima
50000 45.236
40000
30000
20000
10000
0
Kukuruz Suncokret Pšenica
Na osnovu Grafikona 1. vidi se da je najpovoljnije gajiti suncokret, zatim kukuruz i nakon toga
pšenicu. Sve kulture su prodate u sezoni i zbog toga je suncokret ostvario najveću bruto maržu.
U slučaju kada bi se kukuruz prodavao van sezone tada bi on ostvario najveću bruto maržu.
20
8. Performanse gazdinstva u periodu od 2012. do 2017. godine
Na ekonomski položaj gazdinstva veoma bitan uticaj je imala proizvodna 2012. godina kada je
ostvaren visok nivo proizvodnje mnogo veći u odnosu na predhodne godine, a i godine koje su
usledile. Ostvaren je značjan profit i priliv sredstava što je uticalo na poslovanje i dalji razvoj
gazdinstva kroz nabavku mehanizacije u narednim godinama na osnovu akomuliranog profita.
Kroz naredna poglavlja je predstavljen prosečan prinos, ukupan prinos, zasejane površine kao i
ostvarena i očekivana bruto marža za 2018. godinu na osnovu kalkulacije.
8.1 Ukupno zasejane površine na gazdinstvu posmatrano po pojedinim godinama
Zasejane površine na gazdinstvu su konstantne duži niz godina s obzirom da gazdinstvo koristi
zemljišne resurse u vlasništvu. Najveći uticaj na promenu setvene strukture ima plodored.
Uobičajen redosled plodoreda na gazdinstvu je pšenica, kukuruz i suncokret. Pšenica utiče na
smanjenje korova i čišćenje parcela što utiče na poboljšanje uslova za gajenje svake naredne
kulture. S obzirom da donosi najveću bruto maržu kukuruz se gaji dve godine uzastopno.
Suncokret najviše crpi zemljište zbog toga se preporučuje gajenje samo u jednom plodoredu.
Tabela 12. Ukupno zasejane površine na gazdinstvu od 2012. do 2018. godine prikazano u ha
Godina 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Kukuruz 18,00 20,00 25,40 15,00 19,00 25,00 22,00
Suncokret 16,00 12,00 7,60 13,00 13,00 9,00 11,00
Pšenica 6,00 8,00 7,00 12,00 8,00 6,00 7,00
Ukupno 40,00 40,00 40,00 40,00 40,00 40,00 40,00
8.2 Ukupno ostvaren prinos na gazdinstvu posmatrano po godinama
Na ostvareni prinos gazdinstva najveći uticaj imaju klimatski uslovi 2012. godina je bila sušna,
te je prinos bio znatno manji u odnosu na prosek. Prinos kukuruza kao najzastupljenije kulture na
gazdinstvu je bio znatno niži što se odrazilo na profitabilnost gazdinstva. Tokom proizvodnih
godina 2014. i 2016. godine prinos je bio znatno veći te je tokom ovih godina gazdinstvo imalo
prostora za investicije. Za analizirani period u 2015. godini je ostvaren znatno niži prinos
kukuruza, jer je te godine zasejano najmanje površina pod kukuruzom u odnosu na posmatrani
period. 2017. godinu su obeležile enormne vrućine i suša što se odrazilo na smanjenje prinosa.
Tokom proizvodne 2018. godine kukuruz je dostigao rekordan prinos, ali za njim ne zaostaju
suncokret i pšenica. Ostvaren je prosečan prinos po ha pšenice, prinos suncokreta je bio iznad
proseka, dok je hektolitarska težina bila prosečna s obzirom da su obilne kiše uticale na kvalitet
samog zrna obe kulture. Prema podacima vlasnika gazdinstva dolazimo do sledećeg prikaza na
osnovu kojeg jasno oučavamo oscilacije u proizvodnim godinama prikazanim na grafiku:
21
Grafikon 2. Ukupni prinosi na gazdinstvu u tonama od 2012.do 2017.godine
250
220
200 190,5
Prinos u tonama
150 138,7
Kukuruz
120
112,5
Suncokret
100 81 Pšenica
64,8
50 33,8 40,3 37,4

32 32,4 27
22,04 38,4 39,9
24 34,4 49,2 35,7
27,3
0
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
8.3 Prosečan prinos ostvaren na gazdinstvu
Prosečan prinos ostvaren na gazdinstvu dobijamo kada podelimo ukupan prinos po godinama sa
zasejanim površinama na kojima su uzgajane određene kulture.
Grafikon 3. Prosečan prinos na gazdinstvu po ha u kg od 2012. do 2018. godine
12000
Prosečan prinos po ha u kg
10000 10000
8000
7500 7300 Kukuruz
6000 6000 5950 5700 Suncokret
5400
4800 4500
4000 4000 4300 4100 Pšenica
3600 3900
3100 3000 3400
2700 2900 2600
2000 2000
0
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
22
Na osnovu Grafikona 3. na gazdinstvu je prosečan prinos bio najniži 2012. godine nakon čega
beleži stalan rast do 2017. godine kada je zbog suše prinos bio znatno niži pogotovo za kukuruz,
dok su suncokret i pšenica ostvarile relativno stabilan prinos.
U nastavku rada je prikazana swot analiza koja ukazuje na interne i eksterne prednosti i
nedostatke koje vlasnik gazdinstva mora uzeti u obzir kako bi unapredio poslovanje odnosno
predupredio rizik i iskoristio potencijalne šanse.
Tabela 13. SWOT analiza porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

Prednosti Nedostaci
Lokacija Nedovoljni kapaciteti za skladištenje žitarica
Raspoloživa mehanizacija i mogućnost
unapređenja mehanizacije
Šanse Pretnje
IPARD fondovi Konkurencija (veliki pritisak imućnih
Subvencije države pojedinaca na zemljište kao resurs)
Agrarna politika
Klimatske promene
Najznačajniji interni i eksterni faktori koji utiču na poslovanje gazdinstva predstavljeni su swot
analizom. Interni faktori obuhvataju prednosti i nedostatke, dok se eksterni faktori odnose na
šanse i pretnje. Prednosti gazdinstva jesu dobra lokacija i kvalitetno obradivo zemljište. Takođe
velika prednost gazdinstva je što raspolaže sa gotovo svom potrebnom mehanizacijom za
kvalitetnu obradu zemljišta. Trenutni nedostatak na gazdinstvu su manjak objekata za
skladištenje žitarica s obzirom da mogućnost prodaje proizvoda u trenutku kada vlasniku
gazdinstva to najviše odgovara značajno utiče na profitabilnost gazdinstva. Šanse vlasnik vidi u
mogućnosti korišćenja državnih subvencija i sredstava dobijenih putem IPARD fondova. Nagle
klimatske promene koje su sve prisutnije, neadekvatna agrarna politika koju prate tržišne
turbulencije i neplanska proizvodnja kao i konkurencija, odnosno monopol pojedinaca koji vrše
pritisak na tržištu zemljišta ,,otimajući" obradive površine manjim porodičnim gazdinstvima,
vlasnik gazdinstva vidi kao pretnje.
23
8.4 Prikaz bruto marže za 2018. godinu
Ako uporedimo bruto marže kultura možemo saznati koja kultura donosi najveću novčanu korist
po hektaru. Na osnovu internih podataka gazdinstva utvrđena je bruto marža i varijabilni troškovi
u slučaju kada se prinos na gazdinstvu lageruju. Trškovi lagerovanja su obračunati na osnovu
cenovnika kompanije ,,Gebi“ jer je roba predata na lagerovanje na otkupnom mestu ove
kompanije. Cene prilikom obračuna troška lagerovanja su utvrđene za januar i februar mesec za
pšenicu i kukuruz na osnovu utvrđenih procentualnih razlika kretanja cena žitarica od 2014. do
2018. godine predstavljeni u Tabeli 22. i Tabeli 24. Predpostavlja se da će cene porasti za 2,00
dinara po kilogramu i za pšenicu i za kukuruz u momentu prodaje proizvoda u odnosu na cene u
sezoni. Vlasnik gazdinstva je doneo odluku da kukuruz proda u februaru, pšenicu u januaru
2019. godine. S obzirom da se suncokret svake godine prodaje u sezoni žetve, suncokret se ne
čuva na lageru te iz tog razloga u ovom delu analize je izostavljen.
Grafikon 4. Upoređenje bruto marže kukuruza sa i bez skladištenja za 2018. godinu po 1 ha
180000 164.000
160000 144.000
140000
110.946
120000 97.154
100000
80000
53.054
60000 46.846
40000 20.000 13.792

6.208
20000
0
Ukupan prihod Varijabilni troškovi Bruto marža
Kalkulacija kukuruza sa skladištenjem Kalkulacija kukuruza bez skladištenja Razlika kukuruza
Na osnovu Grafikona 4. vidimo da su kao rezultat lagerovanja i prodaje van sezone prihodi veći
za 20.000 dinara. Varijabilni troškovi su veći za trošak lagera, dok je bruto marža veća za 13.792
dinara u odnosu na bruto maržu ostvarenu da je gazdinstvo prodalo kukuruz u sezoni.
24
Grafikon 5. Upoređenje bruto marže pšenice sa i bez skladištenja za 2018. godinu po 1 ha
112.885
120000 100.985
100000
80000 65.390
61.112
60000 47.495
39.873
40000
20000 11.900 7.622

4.278
0
Ukupan prihod Varijabilni troškovi Bruto marža
Kalkulacija pšenice sa skladištenjem Kalkulacija pšenice bez skladištenja Razlika pšenice
Grafikon 5. nam predstavlja razliku u proizvodnji pšenice u slučaju kada pšenicu ne prodamo u
sezoni nego je ostavimo na lager i prodamo u kasnijem periodu. U slučaju pšenice prodaja se
obavlja u januaru. Utvrđene razlike su 11.900 dinara veći ostvaren prihod, viši varijabilni
troškovi za 7.622 dinara zbog troškova lagerovanja i veća bruto marža za 4.278 dinara.
9. Tendencije proizvodnje ratarskih kultura u svetu

Ratarstvo je vodeća grana biljne proizvodnje u svetu i u Republici Srbiji. Poljoprivredna
gazdinstva koja se bave ratarstvom obezbeđuju proizvodnju proizvoda neophodnih za ishranu
ljudi, ishranu stoke i za industrijsku preradu. Ratarstvo ima vodeću ulogu prema površinama koje
zauzima, ukupnoj proizvodnji, raznovrsnosti upotrebe, a takođe i prema mogućnostima daljeg
razvoja.14
Projekcija stanovništva Ujedinjenih nacija iz 2008. godine predviđa da će 2050. godine na svetu
živeti 9,15 milijardi stanovnika što uslovljava potrebu za većom proizvodnjom hrane s obzirom
na povećanje broja svetskog stanovništva. Stopa rasta svetske potrošnje svih poljoprivredno
prehrambenih proizvoda za period 2005/2007. do 2050. godine iznosi 1,1 % na godišnjem nivou.
Proizvodnja bi do 2050. godine trebalo da bude približno 60 % veća nego u periodu 2005/2007.
godine s obzirom da je potrošnja na svetskom nivou izjednačena sa proizvodnjom. Takođe se
predviđa da će proizvodnja žitarica do 2050. godine zabeležiti rast od 0,9% godišnje što je niže
za period od druge polovine XX veka pa sve do kraja prve decenije XXI veka s obzirom da je
tokom tog perioda na godišnjem nivou rast proizvodnje žitarica iznosio 1,9 %. Proizvodnja
poljoprivredno prehrambenih proizvoda na svetskom nivou će od 2007. beležiti rast za 940
miliona tona i tako dostići proizvodnju od tri milijarde tona do 2050. godine. Sve veća
14
Popović R., Zekić S., Crnobarac J., (2016). str. 43
25
ograničena raspoloživost resursa za poljoprivrednu proizvodnju izraženija je nego ranije, a
takođe rast prinosa opada i odlikuje se umerenošću. Navedeni razlog je osnovni uzrok
zabrinutosti da proizvodnja na svetskom nivou neće biti dovoljna da zadovolji nivo prehrambene
sigurnosti. Zanimljiva je činjenica da trinaest zemalja raspolaže sa 60 % površina od 1,4 miliona
hektara prvoklasnog i dobrog zemljišta na kojem se još uvek ne uzgaja nijedna kultura, a nije ni
pod šumama niti je namenjeno za izgradnju 15 . Ujedno u većini delova sveta raspoloživi i
obradivi zemljišni resursi se koriste u granicama maksimalne mogućnosti. Dalje povećanje
obima proizvdonje na tim zemljištima je gotovo nemoguća. Postoje i pretnje dolaska do zamora
zemljišta i pada obima proizvodnje, što bi se odrazilo na smanjenje svetske proizvodnje hrane.
Do 2016. godine svet je bio adekvatno snabdeven žitaricama, ali je stopa prinosa konstantno
beležila pad. Ovo nam ukazuje na opadajući trend realnih cena žitarica do sredine osamdesetih
godina XX veka i takav trend je održavan sve do naglog skoka cenovnog indeksa tokom 2007. i
2008. godine. Na rast cena je uticalo mnogo faktora, ali jedan od ključnih je bilo povećanje
tražnje uzrokovano naglim porastom tražnje značajnih količina žitarica za proizvodnju
biogoriva.16
9.1. Proizvodnja žitarica na svetskom nivou
Žitarice tradicionalno predstavljaju vodeće poljoprivredne proizvode u velikom broju zemalja

sveta. Najznačajniji su izvor hrane za najveći deo svetskog stanovništva. Preko 50 % energetske
vrednosti prosečnog dnevnog svetskog obroka, obezbeđuje se iz ove grupe proizvoda. Osim
velikog učešća u ishrani stanovništva, žitarice predstavljaju osnovu za razvoj intezivne stočarske
proizvodnje i značajnu industrijsku sirovinu.17
Pšenica je najvažnija žitarica u smislu rasprostranjenosti, proizvodnje, potrošnje i hranljive
vrednosti. Glavni je izvor hrane u svetu zbog svoje agronomske prilagodljivosti, jednostavnosti
skladištenja zrna i jednostavnosti pretvaranja zrna u brašno za pravljenje drugih hranljivih
namirnica. Danas, na gajenje pšenice otpada veća površina nego na gajenje bilo kog drugog
useva, a svetska trgovina pšenicom je veća od trgovine svim drugim usevima zbirno.18
Tokom prethodnih pet decenija, ukupna proizvodnja pšenice u svetu je u proseku povećana za
2,18 % godišnje (sa 222,4 na 750 miliona tona u periodu od 1961. do 2015. godine).
Proizvodnja pšenice u svetu nije ravnomerno zastupljena. Samo u Kini i Indiji se proizvode
preko 30 % od ukupne svetske proizvodnje, dok se više od 50% proizvode u prvih pet vodećih
zemalja u proizvodnji pšenice. Najveća svetska proizvodnja po glavi stanovnika od 112 kg,
ostvarena je 1990. godine, a danas iznosi oko 90 kg po stanovniku.19
Najveći svetski proizvođač je Kina sa oko 110 miliona tona, a slede je Indija i Rusija, Sjedinjene
Američke Države i Kanada, a u Evropskoj uniji se godišnje proizvede oko 140 miliona tona.
Nivo proizvodnje kukuruza je bio na najnižem nivou 2004. godine i iznosio je blizu 790 miliona
tona kukuruza, dok je najveća vrednost dostignuta 2014. godine preko 1000 miliona tona.
Najveći proizvođač kukuruza su SAD sa proizvedenom količinom od 390 miliona tona, zatim
15
Prema rastućem redosledu: Madagaskar, Mozambik, Kanada, Angola, Kazahstan, Demokratska Republika Kongo,
Kina, Sudan, Australija, Argentina, Ruska Federacija, Sjedinjene Američke Države i Brazil.
16
Brankov T. (2014). str. 2,10, 19.
17
Stevanović, S. (2009).
18
Curtis, B. C., Rajaram, S., Gomez Machperson, H. (2002). Str. 30
19
Knežević, D., Paunović, A., Madić, M., Kondić, D., Menkovska, M. (2016). str. 11-19
26
sledi Kina sa 240 miliona tona kukuruza. Na znatno nižem nivou je Brazil sa 60 miliona tona
kukuruza. Zatim slede Argentina, Ukraina, Indija, Rusija, Kanada, Nemačka, Australija koje
takođe spadaju među vodeće svetske proizvođače kukuruza čiji obim proizvodnje ne prelazi 50
miliona tona.
9.2 Spoljnotrgovinske performanse na svetskom tržištu
Međunarodna razmena poljoprivrednih proizvoda je uvek bila u fokusu pregovora, ali najveći
značaj je dobila posle drugog svetskog rata sa početkom delovanja Generalnog sporazuma o
carinama i trgovini (GATT), a nakon toga i uključivanjem Svetske trgovinske organizacije
(WTO). Najveći zadatak višedeceniskog pregovaranja jeste uspostaviti liberalizaciju tržišta, što
će posledično doneti veliku korist za sve zemlje. U nastavku rada su grafičkim putem prikazani
najveći svetski uvoznici i izvoznici žitarica tokom 2016. godine.
Najveći svetski uvoznici pšenice su Egipat, Iran, Brazil i Indonezija. Posmatrajući kontinente,
pšenicu najviše uvozi Azija iz Severne Amerike i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza
Socijalističkih Republika (SSSR). Drugi najveći uvoznik pšenice je Afrika, a gotovo se
isključivo snabdeva iz Severne Amerike, isto kao i Južna i Centralna Amerika. Evropska unija
uvozi oko 6 miliona tona godišnje od čega preko 70% iz tri zemlje Kanade, SAD-a i Ukrajine, a
izvozi oko 15 miliona tona u stotinak zemalja, od čega najviše u Alžir, Egipat, Maroko i Iran.20
Grafikon 6. Najveći svetski uvoznici pšenice u 2016. godini

000 $ 3.000.000
2.500.000
2.000.000
1.500.000
1.000.000
500.000
Izvor: Izrada autora na osnovu podataka COMATRADE-a
20
SEEDEV. (2010).
27
Ekonomski najrazvijenije zemlje su ujedno i najveći izvoznici pšenice. Prvo mesto zauzima
Kina, a slede je SAD i Nemačka. Među najveće svetske izvoznike se još ubrajaju i Japan, Hong
Kong, Južna Koreja, Francuska, Italija, Holandija i Velika Britanija.
Grafikon 7. Najveći svetski izvoznici pšenice u 2016. godini

000 $2.500.000.000
2.000.000.000
1.500.000.000
1.000.000.000
500.000.000
Izvor:Izrada autora na osnovu podataka COMATRADE-a
Kukuruz je jedna od najznačajnijih gajenih kultura u svetu. Zahvaljujući svojim osobinama

veoma brzo je postao vodeća ratarska kultura. Veći broj studija pokazuje da porastu proizvodnje
kukuruza najviše doprinose: kontinuirano stvaranje novih visokorodnih hibrida, razvoj
tehnologije i industrije semenarstva, unapređenje tehnologije gajenja, inovacije u razvoju širokog
asortimana prehrambenih i tehničkih proizvoda od kukuruza, a posebno inovacije u proizvodnji
bioetanola i rast njegove upotrebe kao alternativnog goriva. Prosečni svetski prinos po jedinici
površine, odnosno hektaru približava se poslednjih godina nivou od 5t po ha zrna, dok
najrazvijenije zemlje dostižu nivo od 8-9 t po suvog zrna. U našoj zemlji kukuruz se u proseku
gaji na 1.214.906 ha sa ukupnom proizvodnjom oko 5 miliona tona.21
Na Grafikonu 6. su predstavljeni najveći svetski uvoznici kukuruza na prvom mestu je Meksiko

sa uvozom od 14 biliona dolara, zatim sledi Republika Koreja sa 9 biliona dolara. Evropske
zemlje Holandija i Italija spadaju među najveće uvoznike čiji uvoz ne prelazi 4 biliona dolara,
zatim slede Kina, Peru, Maroko, Portugal, SAD i Saudijska Arabija.
21
Jocković Đ., Ivanović M., Bekavac G., Stojaković M., Đalović I., Nastasić A., Purar B., Mitrović B.,
Stanisavljević D. Zbornik, 45, 89/109
28
Grafikon 8. Najveći svetski uvoznici kukuruza u 2016. godini
16.000.000.000,00
14.000.000.000,00
12.000.000.000,00
Vrednost u 000 $
10.000.000.000,00
8.000.000.000,00
6.000.000.000,00
4.000.000.000,00
2.000.000.000,00
0,00
Meksiko R. Korea Holandija Italija Kina

Peru Maroko Portugal SAD Saudijska Arabija
Najveći proizvođači kukuruza su ujedno i najveći izvoznici to su pre svega SAD zatim Kina.
Nemačka iako nije značajan proizvođač kukuruza jeste velik izvoznik i ostvaruje izvoz u
vrednosti preko 1,3 biliona dolara. Zanimljivo je da Ukrajina iako spada u grupu velikih
proizvođača kukuruza ne učestvuje u njegovom izvozu u 2016. godini. U grupu najvećih
izvoznika u odnosu na ostale zemlje sveta spadaju i Kanada, Rusija, Australija, Brazil,
Argentina, Indija, Indonezija.
Grafikon 9. Najveći svetski izvoznici kukuruza u 2016. godini

2.500.000.000.000
2.000.000.000.000
Vrednost u 000 $
1.500.000.000.000
1.000.000.000.000
500.000.000.000
0
Kina SAD Nemačka Kina Hong Kong SAR
Kanada Rusija Australija Brazil
Argentina Indija
29
9.3 Kretanje cena ratarskih kultura na svetskom tržištu
Kretanje cena na svetskom tržištu uslovljeno je promenom agregatne ponude i tražnje velikih
proizvođača i potrošača sveta. U cilju što efikasnije analize i interpretacije svih faktora koji utiču
na domaće tržište samim tim i na cene poljoprivrednih proizvoda neophodno je predstaviti
kretanje cena na svetskom nivou s obzirom da njihove promene indirektno i direktno utiču na
samo poslovanje poljoprivrednih gazdinstava. Promene cena na svetskom nivou utiču i na same
potrošače koji konzumiraju prerađene proizvode od primarnih ratarskih proizvoda stoga analiza
kretanja cena na svetskom nivou ima veliki značaj ne samo za poljoprivrednike već i za ostale
aktere tržišta.
Grafikon 10. Cena pšenice na svetskom 22 tržištu od januara 2013. do aprila 2018. godine u
evrima po kg
0,30
0,25
0,20
0,15
0,10
0,05
0,00
I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV
Izvor: www.indexmundi.com
Tokom posmatranog perioda uočavamo blagi i konstantni pad cena pšenice . S obzirom na 2012.
godinu i globalnu sušu cene pšenice su naglo porasle taj trend se nastavlja i 2013. godine. Na
početku 2013. godine cene su i dalje na višem nivou čak beleže blagi rast od početka godine do
aprila 2013. godine nakon čega dolazi do blagog pada cena i taj trend se nastavlja. Nakon
stabilizacije tržišta i ostvarenih zadovoljavajućih prinosa u godinama koje su usledile cena
pšenice je i dalje na višem nivou u prvom kvartalu 2014. godine da bi do oktobra iste godine
zabeležile nagli pad. Krajem 2015. godine cene žitarica su rasle u odnosu na trend kretanja cena
tokom iste godine tokom koje cena pšenice beleži stalan pad. U 2016. godini cena pšenice raste
da bi do kraja godine dostigla značajan pad. Trend niskih cena se nastavlja i tokom 2017. godine
u drugom kvartalu 2017. dolazi do rasta cena do nivoa koji je približan nivou cena dostignutog
početkom 2016. godine da bi krajem iste godine cena pšenice ostvarila nagli pad. U prvom
22
https://www.indexmundi.com/commodities/?commodity=wheat
30
kvartalu 2018. godine cena pšenice ostvaruje blagi rast, ali je rast znatno niži u odnosu na 2017.
godinu.
Grafikon 11. Cena kukuruza na svetskom23 tržištu od januara 2013. do aprila 2018. godine u
evrima po kg
0,35
0,30
0,25
0,20
0,15
0,10
0,05
0,00
I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV
Izvor: www.indexmundi.com
Kretanje kukuruza je uslovljeno uticajem skoro istih i sličnih faktora kao i pšenica s obzirom da
su u pitanju dve najznačajnije žitarice kojima se trguje na svetskom tržištu i koje predstavljaju
input u proizvodnji proizvoda namenjenih širokoj potrošnji. Ne može se objasniti analizirani
period cena, a da se ne spomene 2012. godina, godina propraćena sušom širom sveta. Upravo iz
tog razloga cena kukuruza početkom 2013. godine je na višem nivou u odnosu na trend kretanja
cena do kraja analiziranog perioda. Početkom trećeg kvartala 2013. godine cena kukuruza je
znatno pala da bi stagnirala i na tom nivou ostala do početka 2014. godine. Nakon perioda
stagnacije sledi blagi rast cene kukuruza koji je ubrzo prerastao u pad. Nakon brzog pada sledi
period neznatne turbulencije cena tokom 2015. godine. 2016. godina je stabilna po pitanju
kretanja cene kukuruza s obzirom da nije bilo značajnih promena cena. Tokom 2017. godine
cena kukuruza je umereno rasla zadržala taj nivo do kraja godine da bi ponovo ostvarila blagi
pad. Početkom 2018. godine cena kukuruza je u porastu s obzirom na 2017. godinu koja je
propraćena sušom u pojedinim delovima sveta, a samim tim i smanjenjem ponude kukuruza.
23
https://www.indexmundi.com/commodities/?commodity=corn
31
10. Tržište proizvedenih ratarskih proizvoda u Srbiji
Promene u privrednom razvoju značajno utiču na menjanje struktura zasejanih površina, obim
proizvodnje i prinose po hektaru kukuruza i pšenice u Republici Srbiji. Deficitarnost u
proizvodnji ovih proizvoda je zamenjena suficitom koji se iz Republike Srbije izvozi na
inostrano tržište. Nedavno posmatrajući u prošlosti ove žitarice su izvožene kao kompezacioni
proizvodi u zemlje iz kojih je naša zemlja uvozila naftne derivate i gas. Uzimajući u obzir
činjenicu da Republika Srbija ima komparativne, prirodne i tehničko tehnološke prednosti u
proizvodnji pšenice i kukuruza, a ujedno i deficit u proizvodnji ovih kultura u mnogim zemljama
sveta onda nema razloga za negativne tendencije u proizvodnji ovih kultura. Rastom privrednog
razvoja zemlje mogao se očekivati pad zasejanih površina pod žitaricama i povećanje površina
pod intenzivnim24 kulturama. Predviđanja su se ostvarila u proizvodnji pšenice dok su površine
pod kukuruzom znatno porasle s obzirom na veću isplativost tj. veću bruto maržu ostvarenu
prilikom proizvodnje kukuruza. Površine pod pšenicom smanjene su za 36 %, ujedno je smanjen
i obim proizvodnje pšenice sa 3,1 milion tona na 1,9 miliona tona od 1980. godine do početka
XXI veka. Navedena tendencija pada proizvodnje pšenice je uslovila da se od značajno
suficitarne zemlje Republika Srbija približi granici samodovoljnosti u proizvodnji pšenice. Zbog
konstantne oscilacije u proizvodnji pšenice Republika Srbija ne može da računa na siguran nivo
ostvarene proizvodnje. Pored nestabilnosti na domaćem tržištu, nivou proizvodnje koji jedva
dostiže granice samodovoljnosti Srbija smanjuje i sopstvenu konkurentnost u izvozu pšenice na
inostrano tržište. Pšenica u strukturi zasejanih površina Republike Srbije učestvuje sa 19%, a
kukuruz sa 35,9 %. Sa povećanjem stepena tržišnosti ovih proizvodnji učešće zasejanih površina
pšenice i kukuruza se povećava.
Razvojem industrije stvaraju se uslovi da poljoprivreda postane proizvođač sirovina za potrebe

industrije. Značajnu mesto u proizvodnji ratarskih kultura zauzima industrijsko bilje. Površine
pod suncokretom su povećane za 15,9 % i trenutno su na nivou od 179,8 hiljada ha. Proizvodnja
suncokreta je oko 340 hiljada tona, a prinosi se kreću oko 2 t/ ha. U Vojvodini je locirano preko
90 % površina pod suncokretom. Suncokret je dominantna sirovina u proizvodnji jestivog ulja.
Takođe veliki broj uljara odnosno kapaciteta za preradu suncokreta smešten je u Vojvodini i to
preko 80 %. Nažalost pomenuti kapaciteti zbog neadekvatnog plana proizvodnje su smanjeni na
oko 50%. Povećanjem kapaciteta proizvodnje suncokreta Srbija bi mogla da ostvari viškove ulja
i time da krajnji proizvod po višoj vrednosti izvozi na inostrano tržište.25
24
Voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i industrijsko bilje
25
Stevanović S. (2009). str. 26, 44.
32
10.1 Tržište kukuruza
Kukuruz je jedna od najzastupljenijih ratarskih kultura u Srbiji. Najviše se gaji u AP Vojvodini s

obzirom na raspoloživost i pogodnost zemljišnih resursa kojima obiluje Vojvodina. Tabela 14.
prikazuje dinamiku kretanja proizvodnje kukuruza za period od 2008. do 2017. godine. Kretanje
prinosa uslovljeno je pre svega klimatskim promenama.
Tabela 14. Kretanje proizvodnje kukuruza za period od 2008. do 2017. godine

Kukuruz REPUBLIKA SRBIJA Region Vojvodine
Godina Ukupan prinos, t Prinos u t/ha Ukupan prinos, t Prinos u t/ha
2008. 6.158.122 5,9 3.959.261 6,7
2009. 6.396.262 6,4 4.000.283 7,2
2010. 7.207.191 7,1 4.688.778 8,1
2011. 6.479.564 6,2 4.404.542 7,3
2012. 3.532.602 3,6 2.283.398 3,9
2013. 5.864.419 6,0 3.954.040 7,0
2014. 7.951.583 7,5 5.361.294 8,8
2015. 5.454.841 5,4 3.359.140 5,8
2016. 7.376.738 7,3 4.845.730 8,5
2017. 4.018.370 4,0 2.645.696 4,7
Izvor: Republički zavod za statistiku
Posmatrajući ukupne prinose jasno uočavamo da je veći deo ukupnog prinosa kukuruza
izraženog u tonama ostvareno u AP Vojvodini. Prinos po ha je takođe na znatno višem nivou u
odnosu na ostatak naše zemlje s obzirom na raspoloživost, kvalitet, plodnost i pogodnost
zemljišta za ratarsku proizvodnju u AP Vojvodini. Najveći prinosi kukuruza su ostvareni 2010.,
2014., 2016. godine posmatrano ukupno za Republiku Srbiju izraženo u t. Navedene godine su
veoma rodne i za AP Vojvodinu gde je zabeležen prinos kukuruza na znatno višem nivou u
odnosu na ostale godine obuhvaćene analizom. Najniži prinos kukuruza je ostvaren 2012. godine
što je posledica suše, dok je 2014. godine ostvaren najviši prinos gledano za period od 2008. do
2014. godine. Ostvaren prinos po hektaru u AP Vojvodini je iznosio 8,8 tona u 2014. godini.
Tokom analiziranog perioda i na osnovu prikazanih vrednosti izvoza i uvoza u Tabeli 15. jasno
se vidi da Srbija više izvozi nego što uvozi što je i očekivano s obzirom na prirodni potencijal
naše zemlje. Najveća vrednost izvoza je ostvarena 2012. godine po osnovu akumuliranih zaliha
kukuruza s obzirom da je 2012. godina bila sušna, da bi 2013. godine s obzirom na nestašicu
kukuruza i smanjen prinos tokom 2012. godine Republika Srbija značajno smanjila izvoz
kukuruza. 2014. godine je ostvarena najveća vrednost uvoza kukuruza tokom posmatranog
perioda. Spoljno trgovinski bilans je pozitivan s obzirom na znatno veći nivo ostvarenog izvoza
kukuruza u odnosu na uvoz.
33
Tabela 15. Prikaz izvoza i uvoza kukuruza u 000 $ za period od 2008. do 2017. godine
Kukuruz Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski

Godina Vrednost u 000 $ Vrednost u 000 $ bilans
2008. 129.577,10 4.798,30 124.778,80
2009. 288.128,90 7.990,90 280.138,00
2010. 334.922,80 8.050,90 326.871,90
2011. 455.543,40 11.344,70 444.198,70
2012. 568.001,40 16.672,80 551.328,60
2013. 210.374,20 22.757,00 187.617,20
2014. 507.614,00 33.050,60 474.563,40
2015. 389.277,60 19.534,30 369.743,30
2016. 383.570,30 25.732,20 357.838,10
2017. 314.625,70 17.818,10 296.807,60
10.2 Tržište pšenice
Pšenica predstavlja najvažniju vrstu žitarice u smislu njene rasprostranjenosti, trgovine,

proizvodnje i potrošnje. Njena svetska proizvodnja nije ravnomerno rasprostranjena, a tokom
prethodnih pola veka je prisutan trend povećanja, pre svega kao rezultat rasta produktivnosti, a
potom i malog povećanja površina. U Republici Srbiji površine, a i ostvareni prinosi pšenice se
iz godine u godinu smanjuju. Razlozi tome nalaze se u primeni nepotpunih tehničko-tehnoloških
rešenja, ali i u agrarnoj politici uopšte. Stepen zaštite proizvođača pšenice koji se nalaze u
relativno nepovoljnom ekonomskom položaju, izuzetno je nizak.
Tabela 16. Kretanje proizvodnje pšenice za period od 2008. do 2017. godine

Pšenica REPUBLIKA SRBIJA Region Vojvodine
2008. 2.632.091 4,3 1.475.913 4,8
2009. 2.598.182 4,1 1.497.217 4,4
2010. 2.085.529 3,4 1.156.398 3,7
2011. 2.609.188 4,2 1.483.291 4,9
2012. 2.399.225 4,0 1.334.573 4,5
2013. 2.690.266 4,3 1.617.068 4,9
2014. 2.387.202 3,9 1.434.902 4,5
2015. 2.428.203 4,1 1.449.898 4,9
2016. 2.884.537 4,8 1.775.668 5,9
2017. 2.275.623 4,1 1.353.710 4,7
Ukupni prinosi pšenice u AP Vojvodini čine više od polovine ukupno ostvarene proizvodnje
pšenice u Republici Srbiji. Najbolji prinosi pšenice ostvareni su u 2011., 2013., i 2016. godini,
dok je najniži nivo prinosa pšenice ostvaren 2010. godine analizirajući ukupan prinos Republike
34
Srbije. Posmatrajući prosečan prinos u Vojvodini najbolja godina je bila 2016. godina sa
ostvarenim prinosom od 5,9 t/ ha. Najniži prinos koji je ostvaren gledano ukupno na nivou AP
Vojvodine i posmatrajući prosečan prinos po hektaru je ostvaren 2010 godine.
Tabela 17. Prikaz izvoza i uvoza pšenice u 000 $ za period od 2008. do 2017. godine
Pšenica Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski
Godina Vrednost u 000 $ Vrednost u 000 $ bilans
2008. 19.134,40 544,70 18.589,70
2009. 35.462,10 206,90 35.255,20
2010. 89.551,60 313,40 89.238,20
2011. 97.626,10 708,50 96.917,60
2012. 94.775,00 1.344,60 93.430,40
2013. 266.375,00 655,40 265.719,60
2014. 92.865,90 1.166,00 91.699,90
2015. 85.048,00 665,60 84.382,40
2016. 143.432,70 835,50 142.597,20
2017. 74.998,30 1.200,50 73.797,80
Spoljnotrgovniski bilans proizvodnje pšenice je pozitivan što nam ukazuje na to da ostvarujemo

veću vrednost izvoza u odnosu na vrednost uvoza pšenice. Republika Srbija je najveću vrednost
izvoza pšenice izraženo u 000 $ ostvarila 2016. godine dok je najniža vrednost izvoza ostvarena
u 2008. godini. Uvoz u 000 $ je bio najveći 2012. godine s obzirom da je tada i prinos naše
zemlje, a i na globalnom nivou bio manji s obzirom na nepovoljne klimatske uslove. Takođe
porast uvoza je ostvaren i u 2017. godini s obzirom da je prošla godina bila proizvodno loša
godina u Republici Srbiji te su kvalitet i ostvaren prinos pšenice bili na nižem nivou. Budući da
je proizvodnja pšenice relativno neprofitabilna i vrednost njenog izvoza relativno niska, a
imajući u vidu značaj ove kulture za prehrambenu sigurnost, povećanje proizvodnje treba
usmeriti ka poboljšanju tehničko-tehnoloških postupaka, što bi uticalo na rast prinosa po jedinici
proizvodnje. Time bi se obezbedilo željeno povećanje nivoa nacionalne prehrambene sigurnosti,
a ograničene poljoprivredne površine bi u većoj meri bile raspoložive proizvodnji relativno
profitabilnijih poljoprivrednih kultura. Kada je izvoz u pitanju, unapređenje bi se moglo ostvariti
smanjenjem jeftinog izvoza pšenice u svom primarnom, neprerađanom obliku, a povećanjem
izvoza prerađevina od iste, odnosno skupljih proizvoda višeg stepena finalizacije.
35
10.3 Tržište suncokreta
Važno je napomenuti da je suncokret kultura koja ne zahteva velika ulaganja, dobro uspeva i na
zemljištu lošijeg kvaliteta, a ujedno daje i stabilne prinose. Rast proizvodnje suncokreta uslovljen
je cenama i tražnjom za uljem. Proizvodnja suncokreta obezbeđuje viši nivo bruto marže, ali
ujedno zahteva i visoka ulaganja. Suncokret je uglavnom zastupljen na porodičnim
poljoprivrednim gazdinstvima. Prinosi suncokreta u AP Vojvodini ostvaruju pozitivan trend.
Tabela 18. Kretanje proizvodnje suncokreta za period od 2008. do 2017. godine

Suncokret REPUBLIKA SRBIJA Region Vojvodine
2008. 454.282 2,4 425.268 2,4
2009. 377.549 2,4 349.434 2,4
2010. 378.409 2,2 351.706 2,2
2011. 432.020 2,5 406.234 2,6
2012. 366.020 2,0 343.198 2,0
2013. 512.839 2,7 472.684 2,8
2014. 509.250 2,9 473.103 3,0
2015. 437.084 2,6 409.880 2,7
2016. 621.127 3,1 576.973 3,2
2017. 540.590 2,5 499.017 2,5
Analizom ostvarenih prinosa prikazanih u Tabeli 18. jasno uočavamo da se preko 90% ukupnih
prinosa suncokreta Republike Srbije ostvari u AP Vojvodini. Najveći ukupan prinos suncokreta
izražen u tonama je ostvaren 2016. godine posmatrano na nivou Republike Srbije dok je te
godine ujedno ostvaren i najveći prosečan prinos po ha u AP Vojvodini. Pomenuti prosečan
prinos je iznosio 3,2 tone po hektaru u AP Vojvodini i predstavlja najviši nivo ostvarenog
prinosa od 2008. godine.
Tabela 19. Prikaz uvoza i izvoza suncokreta u 000 $ i količinama u tonama za period od 2008.
do 2017. godine
Spoljnotrgovinski
Suncokret Uvoz Izvoz bilans
Godina Količina Vrednost Količina Vrednost Količina Vrednost
2008. 25.247,90 10.541,50 4.396,60 2.117,70 -20.851,30 -8.363,80
2009. 31.174,20 11,71 9.758,50 2.790,30 -21.415,70 2.778,59
2010. 38.342,90 18.373,80 27,10 21,30 -38.315,80 -18.357,00
2011. 30.540,70 16.674,60 15.322,30 7.822,20 -15.218,40 -8.852,40
2012. 22.848,50 18,148,80 8.777,10 4.716,70 -14.071,40 -13.432,10
2013. 5.444,70 9.581,10 114.542,80 43.394,50 109.098,10 33.813,40
2014. 14.719,10 6.640,90 55.211,00 19.946,10 40.491,90 13.305,20
2015. 23.373,50 13.168,40 83.857,30 32.977,70 60.483,80 19.809,30
2016. 2.094,60 1.321,40 136.223,90 49.093,30 134.129,30 47.771,90
2017. 71.763,20 28.613,60 100.242,20 36.268,60 28.479,00 7.665,00
Spoljnotrgovinska razmena prikazana u Tabeli 19. ukazuje na negativan spoljnotrgovinski bilans

od 2008. do 2012. godine. Veći izvoz suncokreta posmatrano u odnosu na uvoz ostvaren je 2013.
godine i takav trend je nastavljen do kraja analiziranog perioda.
36
11. Trend kretanja cena ratarskih kultura na domaćem tržištu
U nastavku rada kroz poglavlje broj 11. biće prikazane prosečne cene poljoprivrednih proizvoda
na nacionalnom tržištu prema Republičkom zavodu za statistiku. Podaci o kretanju cena
kukuruza, pšenice i suncokreta biće prikazani na mesečnom nivou od 2008. do 2018. godine.
Takođe će biti predstavljene utvrđene razlike između cena nakon stabilizacije domaćeg tržišta od
2014. zaključno sa 2018. godinom izražene u procentima. Prikaz cena, kao i razlike između cena
iskazane u procentima pomoći će nam u traganju za najboljim momentom prodaje proizvedenih
ratarskih proizvoda na gazdinstvu. Na osnovu prikazanih podataka i rezultata analize cena
utvrdićemo prosečnu razliku u ceni u zavisnosti od momenta prodaje žitarica. Putem ove analize
tačnije prikazom procentualne razlike u cenama možemo na najrealniji način predvideti kretanje
cena ratarskih kultura koje se gaje na gazdinstvu. Putem ovog pristupa dolazimo do zaključka da
li se po osnovu kretanja cena koje ćemo predvideti za 2019. godinu vlasniku gazdinstva isplati
ulaganje u skladište za čuvanje proizvedenih proizvoda.
Tabela 20. Prikaz cena poljoprivrednih proizvoda izraženih u dinarima po kilogram

Godina Kukuruz Pšenica Suncokret
2008. 9,84 15,22 23,37
2009. 8,92 9,84 15,33
2010. 13,49 12,34 35,79
2011. 17,05 18,05 30,66
2012. 20,82 21,59 51,51
2013. 16,03 17,55 24,75
2014. 14,10 17,86 26,74
2015. 15,18 17,57 36,67
2016. 15,14 15,06 30,68
2017. 16,19 16,77 33,22
Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Tabeli 20. prikazana je prosečna cena
pojedinih kultura, koje se gaje na gazdinstvu. Najniže cene ratarskih proizvoda karakteristične su
za 2009. godinu nakon 2008. godine koja je propraćena velikom ekonomskom krizom. Tokom
posmatranog perioda ovo su dve turbulentne godine zabeležene po najnižim cenama. U 2009.
godini cena pšenice po kilogramu je iznosila 9,84 dinara, cena kukuruza 8,92 dinara dok je cena
suncokreta iznosila 15,33 dinara. Veoma niske cene potresle su mnoga gazdinstva i ugrozile
ekonomsku stabilnost istih. Od 2008. godine do 2012. godine cene kontinuirano rastu i dostižu
svoj vrhunac gledano u odnosu na posmatrani period. S obzirom da je 2012. godina, proizvodna
godina čuvena po globalnoj suši ovaj trend kretanja cena je i bio očekivajući. Posmatrajući 2013.
godinu cene žitarica padaju, ali u znatno nižem procentu dok je cena suncokreta smanjena za
preko 50 %. Analizirajući kretanje cena u godinama koje slede tj. nakon 2013. godine cene
ratarskih kultura su relativno stabilne praćene manjim oscilacijama.
Na osnovu ovih cena možemo zaključiti kakve su bile proizvodne godine iza nas u smislu
ostvarenih prinosa i uticaja turbulentnog svetskog tržišta. Značaj ovih podataka se ogleda u
analizi dinamike kretanja cena za duži vremenski period. Za potrebe investicione analize
predstavljene u ovom radu neophodna je detaljnija analiza zasnovana na prikazu kretanja nivoa
mesečnih cena kako bi predvideli najbolje momente za prodaju ostvarenog roda.
37
11.1 Cene na nacionalnom tržištu
Kao što znamo osnovni zakon tržišta, a to su tražnja i ponuda određuju kretanje cena
poljoprivrednih proizvoda na nacionalnom nivou. Kupci poljoprivrednih proizvoda su najčešće
veliki prerađivački sektor, trgovci i država. Poljoprivrednici uglavnom prodaju svoje proizvode
zadrugama, velikim prerađivačkim centrima, proizvođačima stočne hrane, uljarama. Najčešće se
opredeljuju za otkupna mesta koja su najbliža njivama na kojima proizvode svoje proizvode
kako bi smanjili troškove goriva. Naravno da to nije najvažniji prioritet tokom poslednjih godina
prisutan je trend da se poljoprivrednici opredele za saradnju sa otkupljivačima po principu ,,ko
više ponudi“ uz uslov da se prilikom prolećne setve nisu zadužili putem ugovora o nabavci
inputa kod već određenog otkupljivača prema kojem imaju obavezu vraćanja duga u naturi ili
novčano. Nekadašnja politika većine poljoprivrednika da jednostavno po navici kupuju inpute i
prodaju proizvode kod istog otkupljivača gde su po osnovu dugogodišnje saradnje stekli
poverenje polako, ali sigurno nestaje. Usled sve veće konkurencije privatnih kompanija u sektoru
poljoprivrede koje su motivisane ekstra profitom i vođene ekonomijom obima, konstantan
pritisak i borba između istih primorava i same poljoprivrednike da bi opstali na turbulentnom
tržištu da se prilagode, smanje cenovni rizik koliko je to moguće i time obezbede veću
ekonomsku stabilnost.
11.1.1 Cena kukuruza
Kukuruz je veoma značajna žitarica na svetskom tržištu. Proizvodi se i trguje sa kukuruzom u

velikim količinama na našem tržištu. Zauzima značajno mesto u izvoznoj strukturi s obzirom na
obim proizvodnje koji ostvarujemo. Prodaje se kao sirovina, ali i u semenskom obliku.
Tabela 21. Mesečna cena kukuruza u Srbiji u dinarima po kilogramu od januara 2011. godine
do juna 2018. godine
Mesec/Godina 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
I 15,98 16,49 23,11 15,18 14,11 15,71 14,95 16,22
II - 16,83 22,93 15,18 14,72 15,37 15,61 16,00
III 22,95 18,05 21,09 16,17 14,62 15,27 15,97 16,40
IV 24,79 17,51 22,35 16,72 15,12 16,05 16,33 16,79
V 19,31 19,47 20,37 17,28 14,98 17,15 16,28 17,09
VI 19,75 19,52 19,63 16,78 15,16 18,51 15,76 16,64
VII 17,47 21,36 18,50 16,24 15,81 18,05 16,26 -
VIII 20,63 24,86 14,59 15,31 16,89 17,87 16,47 -
IX 19,17 25,01 13,96 14,28 15,44 14,71 15,78 -
X 29,79 24,94 13,60 12,06 15,13 13,64 16,70 -
XI 15,00 24,70 14,03 12,29 15,54 14,05 16,75 -
XII 19,15 24,19 14,96 13,34 15,55 14,39 17,16 -
Min 15,00 16,49 13,60 12,06 14,11 13,64 14,95 16,00
Max 29,79 25,01 23,11 17,28 16,89 18,51 17,16 17,09
38
Podaci o kretanju cena u Tabeli 21. nam pružaju sliku o kretanju cena tokom dužeg vremenskog
perioda. Cene kukuruza su oscilirale u zavisnosti od samog odnosa ponude i tražnje na domaćem
tržištu i dešavanjima na svetskom tržištu. U tabeli su predstavljene i minimalne i maksimalne
cene posmatrano po godinama. Najviša cena po kilogramu suvog zrna kukuruza postignuta je u
oktobru 2011. godine iznosila je 29,79 din/kg, dok je najniža cena posmatrano po mesecima bila
u januaru 2010. godine 10.21 din/kg kukuruza. 2011. godina je bila turbulentna godina po pitanju
kretanja cena što se može i zaključiti na osnovu podataka u Tabeli 21. Cena kilograma kukuruza
je tada bila veća u oktobru kada je berba kukuruza tj. u sezoni nego tokom letnjeg perioda kada
su zalihe kukuruza na izmaku.
Grafikon 12. Kretanje cene kukuruza u Srbiji u evrima po kilogramu od 2011. do 2018. godine
0,20
0,18
0,18
0,16
0,14
0,14
0,14 0,16 0,12 0,12
0,12 0,13
0,12
0,10
0,08
0,06
0,04
0,02
0,00
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Izvor: http://data.stat.gov.rs/, www.nbs.rs
Prema Grafikonu 12. vidimo da su promene na svetskom nivou igrale značajnu ulogu u
formiranju cene kukuruza. Za period 2012. i 2013. godine cene su za posmatrani period dostigle
svoj vrhunac. Godine sa najnižim cenama su 2015. i sve do 2018. godine kada je cena kukuruza
porasla. Za period kada je cena kukruza bila najniža karakteristična je stabilnost tržišta, ali je
propraćena niskim cenama u odnosu na cene kukuruza u analiziranom periodu.
39
Tabela 22. Mesečna cena kukuruza u Srbiji u dinarima po kilogramu od januara 2014. godine
do 2018. godine sa utvrđenim razlikama u ceni procentualno
Mesec 2014. % 2015. % 2016. % 2017. % 2018. %
I 15,18 14,11 15,71 14,95 16,22
II 15,18 0,00 14,72 4,32 15,37 -2,16 15,61 4,41 16,00 -1,36
III 16,17 6,52 14,62 -0,68 15,27 -0,65 15,97 2,31 16,40 2,50
IV 16,72 3,40 15,12 3,42 16,05 5,11 16,33 2,25 16,79 2,38
V 17,28 3,35 14,98 -0,93 17,15 6,85 16,28 -0,31 17,09 1,79
VI 16,78 -2,89 15,16 1,20 18,51 7,93 15,76 -3,19 16,64 -2,63
VII 16,24 -3,22 15,81 4,29 18,05 -2,49 16,26 3,17
VIII 15,31 -5,73 16,89 6,83 17,87 -1,00 16,47 1,29
IX 14,28 -6,73 15,44 -8,58 14,71 -17,68 15,78 -4,19
X 12,06 -15,55 15,13 -2,01 13,64 -7,27 16,70 5,83
XI 12,29 1,91 15,54 2,71 14,05 3,01 16,75 0,30
XII 13,34 8,54 15,55 0,06 14,39 2,42 17,16 2,45
Podaci u Tabeli 22. jasno ukazuju na procenat odstupanja cena posmatrano po mesecima za
period od 2014. do 2018. godine. Na osnovu prikazanih podataka vidimo koliko su se cene
menjale iz meseca u mesec i koliki je procenat tih oscilacija. S obzirom da su analizom
obuhvaćene godine koje karakteriše stabilno tržište prikazani procenti ukazuju na relativno
manje oscilacije, ali i dalje je prisutna učestala fluktuacija cena na mesečnom nivou.
11.1.2 Cena pšenice
Poslednjih godina cena pšenice na domaćem tržištu kontinuirano opada. Proizvođači su sve
manji zainteresovani za proizvodnju ove žitarice. Posmatrano globalno pšenica je svakako
najznačajnija žitarica koja zauzima značajne obradive površine.
Tabela 23. Mesečna cena pšenice u Srbiji u dinarima po kilogramu od januara 2011. godine do
juna 2018. godine
Mesec/Godina 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
I 22,40 17,70 25,58 19,54 20,34 17,04 16,51 17,14
II 24,94 18,83 24,83 19,13 20,31 16,35 17,26 16,67
III 26,27 19,70 22,84 19,24 19,67 15,82 17,49 16,53
IV 25,15 17,62 22,93 19,13 19,46 15,97 17,45 16,83
V 24,61 20,42 22,94 21,15 19,10 16,65 17,11 17,25
VI 20,44 20,42 20,78 18,17 17,36 15,35 15,77 15,24
VII 16,48 21,36 15,74 16,80 16,64 14,34 16,27
VIII 16,88 23,84 15,66 16,91 17,46 14,51 16,87
IX 17,52 24,56 15,84 16,87 17,35 14,68 17,05
X 16,54 25,76 16,40 17,54 17,57 14,76 17,44
XI 16,48 25,86 17,80 19,11 17,67 15,29 17,67
XII 17,02 25,07 18,78 20,48 17,62 16,21 17,34
Min 16,48 17,62 15,66 16,80 16,64 14,34 15,77 15,24
Max 26,27 25,86 25,58 21,15 20,34 17,04 17,67 17,25
Prikazani podaci ukazuju na stalan trend smanjenja cena pšenice tokom analiziranog perioda.
Cene na mesečnom nivou su oscilirale u zavisnosti od proizvodne godine , ostvarenih prinosa,
40
kvaliteta pšenice i tendencijama na svetskom tržištu. U Tabeli 23. Prikazane su i godišnje
najveće i najmanje cene. Vreme žetve počinje krajem juna i traje najkasnije do sredine jula. Na
osnovu pregleda cena prikazanih u Tabeli 23. Vidimo da su tokom žetve cene pšenice najčešće
na veoma niskom nivou odnosno minimalne, dok se bolja cena postigne uglavnom krajem
godine u novembru ili početkom naredne godine u januaru. Najveća cena pšenice postignuta je
u martu 2011. godine i iznosila je 26,27 dinara po kilogramu, dok je najniža cena bila u 2016.
godini tokom sezone u julu mesecu i iznosila je 14,34 dinara po kilogramu.
Grafikon 13. Kretanje cene pšenice u Srbiji u evrima po kilogramu od 2011. do 2018. godine
0,20
0,19
0,18
0,17
0,16
0,15 0,15
0,14 0,14 0,14 0,15
0,12 0,12
0,10
0,08
0,06
0,04
0,02
0,00
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Izvor:, www.nbs.rs
Prikazanu analizu kretanja mesečnog nivoa cena na domaćem tržištu izraženu u dinarima
možemo potvrditi i analizom kretanja cena pšenice u eurima za kilogram pšenice tokom godina.
Kako oscilacije na mesečnom nivou prikazanih cena u dinarima po kilogramu ukazuju na
generalno smanjenje cena iz godine u godinu. To nam potvrđuju podaci prikazani na Grafikon
13. Kriva kretanja cena u evrima jasno upućuje na blagi, ali kontinuirani pad cena pšenice. Cene
pšenice iskazane u evrima na domaćem tržištu su bile najviše u 2012. godini. Najniža cena u
evrima po kilogramu pšenice na domaćem tržištu ostvarena je 2016. godine.
Tabela 24. Mesečna cena pšenice u Srbiji u dinarima po kilogramu od januara 2014. godine do
2018. godine sa utvrđenim razlikama u ceni procentualno
Mesec 2014. % 2015. % 2016. % 2017. % 2018. %
I 19,54 20,34 17,04 16,51 17,14
II 19,13 -2,10 20,31 -0,15 16,35 -4,05 17,26 4,54 16,67 -2,74
III 19,24 0,58 19,67 -3,15 15,82 -3,24 17,49 1,33 16,53 -0,84
IV 19,13 -0,57 19,46 -1,07 15,97 0,95 17,45 -0,23 16,83 1,81
V 21,15 10,56 19,10 -1,85 16,65 4,26 17,11 -1,95 17,25 2,50
VI 18,17 -14,09 17,36 -9,11 15,35 -7,81 15,77 -7,83 15,24 -11,65
VII 16,80 -7,54 16,64 -4,15 14,34 -6,58 16,27 3,17
VIII 16,91 0,65 17,46 4,93 14,51 1,19 16,87 3,69
IX 16,87 -0,24 17,35 -0,63 14,68 1,17 17,05 1,07
X 17,54 3,97 17,57 1,27 14,76 0,54 17,44 2,29
XI 19,11 8,95 17,67 0,57 15,29 3,59 17,67 1,32
XII 20,48 7,17 17,62 -0,28 16,21 6,02 17,34 -1,87
41
Na osnovu izračunatih odstupanja prikazanih u procentima za period od 2014. do 2018. godine
jasno vidimo stalnu dinamiku i fluktuaciju cena na mesečnom nivou. Prikazane oscilacije su
manje u odnosu na godine pre 2014. što nas upućuje na uspostavljanje stabilnosti cena pšenice na
tržištu za posmatrani period.
11.1.4 Cena suncokreta
Na domaćem tržištu cena suncokreta uslovljena je pre svega monopolskim položajem samih
uljara koje otkupljuju većinu roda i kasnije prerađuju u jestivo ulje, a samim tim i diktiraju cenu
ove ratarske kulture. Najveći otkupljivač suncokreta je ,,Victoria Group“. Trgovina ovom
ratarskom kulturom je na nižem nivou, ostvarujemo mali izvoz suncokreta. Spoljnotrgovinski
bilans je bio negativan duži vremenski period gledano u prošlost. Nakon 2014. godine i
stabilizacije tržišta negativan spoljnotrgovinski bilans postaje pozitivan smanjenjem uvoza i
rastom izvezenih količina. U nastavku ovog poglavlja prikazane su mesečne cene suncokreta u
dinarima, kao i grafički prikaz cena na godišnjem nivou izraženim u evrima. Detaljnija analiza
kretanja suncokreta nije prikazana s obzirom da su uslovi skladištenja suncokreta kompleksniji i
gazdinstvo nema mogućnosti, a ni potreba da implementira takav vid tehnologije na gazdinstvu.
Grafikon 13. nam potvrđuje tendenciju kretanja cena u evrima na niže tokom posmatranog
perioda gde jasno vidimo da su cene značajno opale nakon 2012. godine, ali sa druge strane
počev od 2014. godine kretanje cena suncokreta je stabilno i imamo veoma male oscilacije na
godišnjem nivou do kraja analiziranog perioda.
Tabela 25. Mesečna cena suncokreta u Srbiji u dinarima po kilogramu od januara 2011. godine
do juna 2018. godine
Mesec/Godina 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
I 53,08 32,20 51,38 25,89 27,37 36,88 30,00 35,22
II 56,17 28,31 50,53 26,57 28,88 37,01 36,50 36,20
III 57,63 34,30 37,58 27,47 26,98 40,04 31,82 36,57
IV 55,43 34,30 37,58 31,94 29,99 40,03 40,38 36,83
V 58,85 35,26 37,58 26,10 31,98 39,80 40,92 31,41
VI 51,83 37,58 27,78 30,67 37,67 36,32 34,96
VII 54,12 27,78 30,67 37,67 36,32
VIII 43,09 48,46 24,05 26,33 35,42 29,02 32,61
IX 32,60 52,40 24,10 26,68 36,54 30,63 33,59
X 33,55 53,37 25,49 26,99 37,50 31,95 33,95
XI 40,14 51,20 25,09 27,83 37,23 32,79 34,95
XII 46,06 52,41 25,23 28,19 37,16 31,82 35,24
Min 32,60 28,31 24,05 25,89 26,98 29,02 30,00 31,41
Max 58,85 53,37 51,38 31,94 37,50 40,04 40,92 36,83
Cene suncokreta kao i do sada analiziranih žitarica su se iz godine u godinu smanjivale, a razlog
tome jesu uticaj turbulencija na svetskom tržištu koje se manifestuju na domaćem tržištu. Na
osnovu Tabele 25. vidimo da je cena suncokreta bila najniža u avgustu 2013. godine i iznosila je
24,05 dinara po kilogramu. Najveća cena suncokreta je ostvarena u maju 2011. godine i iznosila
42
je rekordnih 58,85 dinara po kilogramu. Vidimo da se nakon ove godine cene suncokreta i na
godišnjem i na mesečnom nivou kontinuirano smanjuju. Relativna stabilnost cena suncokreta je
postignuta u 2014. godini i taj trend se nastavlja do kraja analiziranog perioda. Ove godine cena
suncokreta je niža u sezoni u odnosu na predhodnu godinu. Cene nisu određene samo na osnovu
uticaja svetskog tržišta veliki uzrok pada cena jeste i nestabilno domaće tržište kao i inflacija.
Grafikon 14. Kretanje cene suncokreta u Srbiji u evrima po kilogramu od 2011. do 2018. godine
0,50
0,45 0,45
0,40
0,35
0,30 0,29 0,30
0,28
0,25 0,25
0,22 0,22 0,23
0,20
0,15
0,10
0,05
0,00
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Izvor: http://data.stat.gov.rs/ , www.nbs.rs
11.1.5 Poređenje cena u zavisnosti od vremena prodaje
Ukoliko sagledamo podatke prosečnih mesečnih cena prikupljenih na osnovu podataka

Republičkog zavoda za statistiku vidimo koji su bili najbolji trenuci za prodaju žitarica. U
nastavku rada prikazane su razlike u ceni kada se žitarice prodaju u sezoni i u periodu van sezone
kada poljoprivrednik utvrdi da je najbolji trenutak za prodaju. Analiziraćemo i prikazati razlike u
ceni za period od 2014. do 2018. godine s obzirom da je od 2014. tržište znatno stabilnije po
pitanju oscilacija cena u odnosu na raniji period.
Tabela 26. Razlika cena u slučaju prodaje žitarica u najboljem vremenu u odnsou na prodaju u
sezoni
Usev/Godina 2014. 2015. 2016. 2017. Prosečne Ponderisane
Kukuruz 2,66 0,24 1,97 0,70 1,39 1,52
Pšenica 3,54 0,40 2,17 0,87 1,74 1,92
Tabela 26. nam pruža prikaz razlika u ceni. Ostvarene razlike su pozitivne, odnosno cene su bile
veće van sezone u odnosu na prodaju u sezoni osim za kukuruz u 2017. godini kada je cena
kukuruza bila veća u sezoni nego u februaru za 0,70 dinara po kilogramu. U ostalim godinama
je postojala pozitivna razlika tokom 2014. godine i ta razlika je izražena najviše dok je u ostalim
godinama znatno manja. Razlog tome jeste da je nekadašnji trend koji je bio očekivan od strane
poljoprivrednika i postao navika da su cene u sezoni niže, a u kasnijim periodima na višem nivou
počeo da se gubi. Poslednjih godina cene variraju nezavisno od doba godine i gotovo da nema
43
pravila, Dešavalo se da u momentima nestašice žitarica cene i dalje budu na nižem nivou i
obrnuto. U tabeli su predstavljene prosečne cene i ponderisan prosek.
Ponderisane cene su značajnije sa aspekta naše analize s obzirom da prosečne cene ne uzimaju u
obzir da u pojedinim godinama cene drastično variraju u zavisnosti od promene tržišnih uslova.
Prilikom ponderisanja prosečne razlike prva tri podatka su dobila ponder 0,3 dok je poslednji
ponder iznosio 0,1. Razlog ovakvog ponderisanja jeste relativna stabilnost tržišta za prve tri
godine i po pitanju cena i ostvarenog prinosa. Za 2017. godinu odabran je ponder 0,1 i tržište
jeste stabilno, ali imamo oscilacije u ostvarenim prinosima. Blage promene cena i te godine po
prvi put najviše dolazi do izražaja trend da se cene ne menjaju usled promena ponude i tražnje.
Blagi pad cena u 2017. godini je nastavljen tokom 2018. godine i cene su na nižem nivou nego
predhodne godine, a usled inflacije cene repromaterijala i goriva su porasle. Određivanjem
pondera uspostavljena je optimalna osnova za dalju analizu. Ponderisane cene za kukuruz su
1,52 dinara, a za pšenicu 1,92 dinara, iako je planiranje za pšenicu otežano zbog nepredvidivosti
s obzirom da se iz godine u godinu smanjuju zasejane površine i samim tim i ostvareni prinosi, a
i cena pšenice iz godine u godinu opada.
11.2 Indeksi cena
Indeksi cena proizvođača mere promena cena proizvoda i usluga na nivou proizvođača. Ove cene
su cene po kojima proizvođači prodaju svoje proizvode. Ne uključuje poreze i doprinose.
Izračunavaju se za oblast industrije (domaće tržište, uvoz, izvoz i ukupni indeks cena
proizvođača industrijskih proizvoda) i za oblast poljoprivrede.26
Grafikon 15. Godišnji indeksi cena pšenice i kukuruza u Republici Srbiji u periodu od 2008. do
2017. godine
180,0
160,0
140,0
120,0
100,0
80,0
60,0
40,0
20,0
0,0
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Pšenica Kukuruz
Indeksi proizvođačkih cena ukazuju na kontinuirano smanjenje cena kukuruza i pšenice nakon
2011. godine. Od 2014. godine tržište je stabilnije uz manje oscilacije cena na godišnjem nivou
što nam i pokazuje Grafikon 15.
26
http://data.stat.gov.rs/
44
12. Investiciona analiza
Investiciona analiza predstavlja proces utvrđivanja profitabilnosti investicije, ili poređenja
profitabilnosti nekoliko investicionih alternativa. Preduslov za obavljanje potpune investicione
analize, jeste obezbeđivanje adekvatnih informacija o početnom trošku investicije, iznosima
godišnjih neto novčanih prihoda, iznosu krajnje likvidacione vrednosti i diskontnoj stopi.27
Prema definiciji investicija se može opisati na sledeći način: ,,Investicija podrazumeva

dugoročno ulaganje kapitala sa svrhom obnavljanja, poboljšanja ili povećanja postojećih
proizvodnih kapaciteta preduzeća, ili dugoročno vezivanje finansijskih sredstava u materijalne
objekte čijim korišćenjem se ostvaruju određeni preduzetnički ciljevi“.
Osnovne klasifikacije investicija mogu se navesti sledeće:
1. Klasifikacija prema objektu investiranja

2. Klasifikacija prema motivu investiranja
3. Klasifikacija prema obimu investiranja
Prema klasifikacijama na ovaj način, možemo odrediti da li je investicija, u koju porodično

poljoprivredno gazdinstvo želi da ulaže:
 Materijalna investicija, pošto predmet investicije ima fizičku formu, koristi se u

proizvodnom procesu i služi za povećanje obima proizvodnje i profita,
 Investicija u skladištenje, kao funkcija investicionih predmeta. Motiv za to je iskorišćenje
špekulativnih mogućnosti kod prodaje poljoprivrednih proizvoda.
 Mala investicija, pošto se investicija može isplatiti iz godišnjih neto priliva novca
gazdinstva, tako da ne traje godinama prikupljanje novca, ili vraćanje kredita.
Investicije nisu samo neophodan preduslov obavljanja proste reprodukcije već i osnovni
istrument pomoću koga se ostvaruje privredni i društveni razvoj svake zemlje, ali i razvoj svakog
privrednog subjekta.28
27
Popović R., (2014). str. 102
28
Andrić J., Vasiljević Z., Sredojević Z. ( 2005). str. 1, 5-6
45
12.1 Opis investicione ideje
Cilj rada je da putem analize pruži odgovor vlasniku gazdinstva na pitanje koliko je isplativo i
korisno za jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo da investira finansijska sredstva u
izgradnju malog sistema za skladištenje žitarica. Investiciona analiza treba da nam pruži odgovor
na pitanje koliko sopstveni skladišni sistemi mogu doprineti maksimizaciji profita uz postojanje
mogućnosti skladištenja i prodaje u periodu kada je moguće iskoristiti godišnje oscilacije cena na
način koji najviše doprinosi profitabilnosti gazdinstva.
Mogućnost špekulacije odnosno prodaje proizvoda van sezone kada su cene više u odnosu na
period žetve ili berbe su osnovni razlozi investicije u izgradnju skladišnog sistema. Na osnovu
cenovnih razlika gazdinstvo može da ostvari veći profit. S obzirom da je ideja nastala na osnovu
ranijih iskustava gde je na gazdinstvu u manjim količinama čuvana određena količina žita i
kukuruza koja bi nakon prodaje u kasnijem periodu donela znatno veći profit vlasniku
gazdinstva. Kako se gazdinstvo razvijalo, povećanjem obradivih površina i ostvarenog roda
javila se potreba na gazdinstvu za mnogo većim i efikasnijim sistemom skladištenja žitarica. Cilj
je da se implementira skladišni sistem koji je ujedno i sušara kako bi mogli skladištiti i pšenicu i
kukuruz. Kukuruz je ratarska kultura koja dominira na gazdinstvu i od velikog značaja za
profitabilnost gazdinstva je mogućnost skladištenja što većih količina ove žitarice kako bi putem
prodaje van sezone odnosno kada vlasnik proceni da je najbolji momenat za prodaju ostvarili što
veću korist.
12.2 Koristi sa skladišnim sistemom
Gazdinstvo je do sada većinu roda kukuruza skladištilo na lager u kompaniji ,,Gebi“ s obzriom
da su postojeći kapaciteti za skladištenje na gazdinstvu zastareli i veoma su malog kapaciteta.
Ujedno su neefikasni i ne omogućuju da se kvalitet prinosa kukuruza očuva u željenom obliku.
Sa dolaskom proleća i prvim toplim danim insekti prave veliku štetu. Glodari prave štetu tokom
čitavog zimskog perioda. Nemogućnost kontrolisanja same vlage zrna uništi određen procenat
roda u smislu očuvanja kvaliteta zrna od momenta skladištenja do vremena prodaje. U nastavku
je predstavljena analiza osetljivosti i podaci vezani za cene predstavljaju razlike u ceni ostvarene
usled skladištenja proizvoda i prodaje van sezone u odnosu na cene postignute prilikom prodaje
u sezoni.
Tabela 27. Analiza osetljivosti dodatnih prihoda pri odloženoj prodaji kukuruza u dinarima
Razlika u ceni (din/kg)
-50% -30% -20% -10% Prosečna
Ukupan prinos 0,69 0,97 1,11 1,25 1,39
-20% 176.000 122.320 171.248 195.712 220.176 244.640
-10% 198.000 137.610 192.654 220.176 247.698 275.220
Realno
očekivan 220.000 152.900 214.060 244.640 275.220 305.800
10% 242.000 168.190 235.466 269.104 302.742 336.380
20% 264.000 183.480 256.872 293.568 330.264 366.960
Izvor: Interni podaci gazdinstva i Republički zavod za statistiku
46
Prikazani rezultati u Tabeli 27. dobijeni su kao proizvod prosečne razlike u ceni za period od
2014. do 2017. godine i očekivanih prinosa na gazdinstvu. Putem analize osetljivosti vidimo da
gazdinstvo ostvaruje pozitivan rezultat u slučaju smanjenja razlike u ceni prema procentima
prikazanim u Tabeli 27. Takođe gazdinstvo ostvaruje pozitivan rezultat i u slučaju smanjenja
prinosa, dok je usled povećanja profit znatno veći. Troškovi skladištenja sa ovim načinom
skladištenja kukuruza su jako mali. Proizvod očekivanog prinosa i prosečne cene pokazuju da
gazdinstvo ostvaruje 305.800 dinara samo na osnovu razlike što ne prodaje sav svoj kukuruz u
sezoni nego ga skladišti i čeka najpovoljniju optimalnu cenovnu razliku i tada prodaje svoje
zalihe. Razlika dodatnih prihoda najviše zavisi od ostvarenog prinosa na koji direktno utiču
vremenski uslovi. Cene su drugi faktor koji uslovljavaju nivo dodatnog profita sve dok postoji
pozitivna razlika između nivoa cena u sezoni i van sezone sistem za skladištenje je koristan i
doprinosi profitabilnosti samog gazdinstva.
12.3 Tehničke karakteristike investicionog objekta
Radi ostvarenja cilja maksimizacije profita na gazdinstvu realizujemo investicionu analizu za

kupovinu sistema za skladištenje. Na tržištu su u ponudi sistemi za skladištenje koji se mogu
kupiti sa različitom opremom koja ujedno pruža različite mogućnosti, a koje omogućuju dodatne
operacije vezane za skladištenje žitarica.
Vlasnik gazdinstva namerava da nabavi sledeća komponente i prateće elemente sistema za
skladištenje koji je ujedno i sušara:
 silos,
 prečistač,
 pužni transporter,
 pogon transportera,
 planetarni pužni transporter,
 lančani transporter,
 kofičasti elevator,
 agregat za hlađenje,
 sušara,
 oprema za merenje temperature,
 transportna traka,
 čelične konstrukcije,
 polu klip platforma.
U nastavku rada su objašnjene najvažnije komponente sistema za skladištenje. Podaci vezani za

tehničke karakteristike i opis elemenata prikupljeni su sa sajta firme koja se bavi proizvodnjom
silosa ,,Agrokons“ d.o.o.
Silosi
Metalni silosi od čelenog lima mnogo su jeftiniji od betonskih silosa i znatno brže se izgrađuju.
Zbog prevlake koja je od galvaniziranog čelika, čelični lim je jako otporan i ima kvalitetnu
antikorozivnu zaštitu. Silosi su bez termoizolacije, ali nema kondenzacije na unutrašnjem delu
silosa, jer krovna ventilacija izjednačava unutrašnju i spoljnju temperaturu.
47
Pužni transporter
Pužni transporter služi za pražnjenje količine semena koje je ostala nakon gravitacionog
pražnjenja silosa u lančani transporter, kofičasti elevator ili u transportnu traku za pražnjenje.
Pužni transporteri su sa kućištem od bezšavne cevi 6,3 mm sa spiralom od 4 mm, kućište je sa
farbanom površinskom zaštitom, peskareni pre farbanja , farbani u jednom sloju osnovnom i dva
sloja završnom bojom. Pužni transporter predstavlja pouzdan uređaj za transport zrnastih i
praškastih materija. Pužni transporteri se izrađuju kao cevni i kao koritasti. U okviru
proizvodnog programa proizvode se pužni transporteri različitih veličina (prečnika spirale),
tipova ( spirala sa stalnim ili promenljivim korakom; sa stalnim ili promenljivim prečnikom
spirale; kombinovani tip sa promenljivim korakom i promenljivim prečnikom spirale) i namena
(za zrnaste i praškaste materijale, za paste).
Prečistač
Konstruisani sa tri rešetkasta polja, dva prebirača koji se mogu koristiti za grubo prečišćavanje,
krajnje prečišćavanje i za setvu. Jedna kompaktna mašina, napravljena od stabilne čelične
konstrukcije i od najboljeg osnovnog materijala, održavanje ne zahteva puno, površinska zaštita
farbana u više slojeva. U rešetkastom polju mogu da se nađu rešetkaste pločice. Čišćenje rešetki
je obezbeđeno sa gumenim kuglicama velike otpornosti na habanje. Mašina spojena sa ciklonom
za obaranje prašine koja na izlazu ima vazdušnu zaustavu. Upotrebljavaju se za grubo
prečišćavanje žitarica pre sušenja te za fino prečišćavanje nakon sušenja. U toku postupka
čišćenje iz zrna se uklanjaju primese korovskih biljaka, ostaci slame i klipova, prašina, oštećeno
zrno, odnosno lom. Kod čišćenja je posebno važan izbor odgovarajućih mreža i sistema za
otprašivanje.
Pogon transportera
Transporter ima jedan ili više ulaza i jedan ili više izlaza. Pogon transportera je, u zavisnosti od
namene, elektromotor preko remenog prenosnika ili motor reduktor preko elastične spojnice.
Izrađuje se kao stabilni ili kao mobilni na kolicima na točkovima i mehanizmom za promenu
visine dizajna.
Planetarni pužni transporter
Planetarni pužni transporter služi za pražnjenje količine semena koja je ostala nakon
gravitacionog pražnjenja silosa, sa kapacitetom od 20 t/h do 60 t/h. Planetarni pužni transporter
se okreće oko svoje ose silosa i oko ose puža. Pomoću ovog kretanja žitarica preko koša,
prelaznog komada i zasuna upada u lančani transporter ili u transportnu traku za pražnjenje.
Pokretanje reduktora u ćeliji vrši elektromotor. Fiksiranje puža je u košu pomoću držača. 29
29
http://www.agrokons.co.rs/index.php/sr/termekek
48
Lančani transporteri
Lančani transporteri namenjeni su horizontalnom i nagnutom transportu sitno komadastog i

brašnastog materijala (žitarice, brašno, šećer, razne hemikalije), sa kapacitetom od 25 t/ha – 250
t/ha. Transportni prostor je zatvoren i vodo nepropustan. Higijenski uslovi, rad bez gubitka
materijala. Isključena mogućnost preopterećenja. Tačna dužina transportera može se prilagoditi i
na mestu ugradnje ukoliko lokalni uslovi to zahtevaju. Usipanje i isipanje materijala može biti na
bilo kom mestu duž transportera. Lančani transporteri ,,LT“ mogu se koristiti za transport do
nagiba od 10° u odnosu na horizontalu.
Kofičasti elevator
Kofičasti elevator namenjen je za vertikalni transport zrnastog i brašnastog materijala (žitarice,

šećer, razne hemikalije i slično), sa kapacitetom od 25 t/h – 300 t/h. Transportni prostor zatvoren
i vodonepropustan. Visina transportera prilagodljiva mestu ugradnje. Pogonska glava je
jednostavne konstrukcije. U sebi nosi pogonski doboš koji je preko zatezne osovine sa navojnim
vretenima za zatezanje. Transportne cevi izrađuju se u dužinama od 200 do 2400 mm sa
prirubnicima. Transportni sklop sastoji se od transportne trake na koju su pričvršćene
dubokoizvlačene elevatorske kofice. Pogonski agregat se spaja sa pogonskom osovinom
direktno. Svaki pogonski motor ima ugrađenu kočnicu za povrat kofice u slučaju nestanka struje.
Agregat za hlađenje
Rashladna jedinica koristi se za sigurniji i efikasnije skladištenje rasutih materijala, semena i

kvarljivih zrnastih proizvoda kao pšenica, ječam, pirinač, mleveni pirinač, kukuruz, soja,
suncokret, lucerke, semena pamuka itd. Potpuno automatski radi, automatska kontrola
temperature vazduha i relativne vlažnosti vazduha. Panel na dodir, digitalna kontrola, motore
pokreću pouzdani invertori, visoka ušteda energije, tihi i nesmetan rad, najviša preciznost
regulacije rashlađenog vazduha na izlazu iz mašine.
Sušara
Sušenje je proces dehidracije žitarica do određenog nivoa u cilju adekvatnog skladištenja. Svrha
procesa sušenja je zaštita namirnica od gljivica i buđi i obezbeđivanja njenog skladištenja na duži
rok. Pod odgovarajućim uslovima ovaj proces se vrši putem hladnog ili toplog vazduha brže i
nezavisno od spoljašnjih uticaja. Zagrevanje vazduha se vrši sagorevanjem različitih goriva u
kompresorima, dok ventilatori produvavaju proizvode.30
Prednosti sušenja žitarica:
 vreme žetve će biti nezavisno od vremenskih uslova

 bolji kvalitet proizvoda
 smanjenje gubitaka proizvoda
 omogućavanje zaštite od zaraze proizvoda od gljivica i buđi.
30
49
 omogućavanje dugog skladištenja proizvoda. 31
Oprema za merenje temperature: Senzori za merenje temperature jednostavno se mogu ugraditi u

silos. Kabel preko držača kabla visi u silo ćeliji. U zavisnosti od prečnika silosa postavljamo u
silos odgovarajući broj kabela.
Oprema za merenje temperature sastoji se od dva dela:
1.Fleksibilna zaštitna cev
Zaštitni sloj je u stvari elastična cev izrađena od čelične sajle i plastificiranog sa spoljne strane
prečnika 12 mm, koji je dovoljno elastičan da može da prati kretanje semena u silosu u toku
punjenja i pražnjenja, dimenzionisan je na silu kidanja od 5 tona.
2. Kabel sa senzorima
Kabel sa senzorima se postavlja u fleksibilnu zaštitinu cev-bez obzira da li je silos pun ili prazan
može se vaditi i postavljati. Senzori su termistori. Termistori su sredstva koji menjaju svoju
otpornost u zavisnosti od temperature okoline. Na kablovima za merenje temperature, kod
svakog senzora izlaze kablovi različite boje koji se povezuju u gornjoj utikačkoj kutiji.
Polu klip platforma
Hidraulična okretna poluplatforma je konstruisana za istovar žitarica iz kamiona, traktora i

prikolica podizanjem jedne strane vozila do određene težine.32
U ovom poglavlju dati su najvažniji podaci o komponentama silosa namenjenog za velike

skladišne kapacitete odnosno velike silose namenjnim zadrugama, prerađivačkoj industriji,
poljoprivrednim kombinatima i drugim velikim otkupnim centrima. Kroz naredno poglavlje
opisano je investiciono dobro silos-sušara u koje gazdinstvo želi da investira u skladu sa svojim
potrebama i mogućnostima.
12.4 Investiciona dobra poljoprivrednog gazdinstva
Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva ima nameru da uloži kapital u kupovinu tri silosa sa
mogućnošću sušenja žitarica. Namera je da se gotovo sav prinos na gazdinstvu kukuruza i
pšenice uskladišti kako bi vlasnik gazdinstva obezbedio fleksibilnost prodaje svojih proizvoda u
momentu kada proceni da je to najbolje i samim tim doprineo povećanju profita gazdinstva na
osnovu cenovne razlike prilikom prodaje svojih zaliha u periodu van sezone. Silosi su smešteni u
ekonomskom dvorištu poljoprivrednog gazdinstva. Cilj je da se investicija realizuje uz što manje
opterećenje gazdinstva kreditima. S obzirom da to zahteva ograničenja u pogledu količine
investiranih sredstava ujedno se odražava na sužavanje mogućnosti samo skladišnog sistema u
smislu da gazdinstvo neće moći da implementira svu tehnologiju koja je u ponudi. Kapacitet
31
http://setingsilosi.com/proizvodi/susare/
32
50
transportne opreme se deklariše na bazi merkantilne pšenice, nasipne težine 0,78t/m2, vlage 14 %
i nečistoće do 4%. Neophodno je pribaviti:
- Lančasti izuzimač u usipnom košu La = 7m aktivna dužina Lu= 9m, kapacitet Q=60 t/h
nasipne težine 0,78t/m3 vlage 14 %, izrađen od pocinkovanog lima, debljine od 2 do 6
mm i ležajevi FKL.
- Pogon nasadni reduktor P= 3 kW, n2= 34 min1
- Elevatorski stub, izrađen od metalnih kutijastih profila, ofarban u sivu 3u1 boju u 2 sloja.
Merdevine sa leđobranom. Platforma sa ogradom na vrhu stuba.
- Silosna ćelija 1 tipa Symaga 610/7 ćelije su kružnog preseka izrađene od pocinkovanog
čeličnog valovitog lima. Elementi silosa spojeni su vijčanom vezom (Č 8,8) i zaptiveni
specijalnim gitom otpornim na starenje i uticaj sunca ( UV zračenje). Tehničke
karakteristike silosa tipa 610/7: prečnik silosa D= 6,10m, visina cilindričnog dela H=
8,03m, ukupna visina Hu= 9,72 + temelj, zapremina silosa ukupna Vu = 245m3, kapacitet
Q = 196 t
- Otvor za ventilaciju na krovu
- Dva bočna ručna zasuna namenjena za pražnjenje ćelije
- Pogon dva ventilatora za kaišnim prenosom P=4,0 kW Ni= 230 o/min
- Krivine, šelne, prelazni komadi
- Silosna ćelija 2 tipa Symaga SC 350/3T45 ćelija je kružnog preseka sa metalnim
konusom 45° izrađena od pocinkovanog čeličnog valovitog lima. Lim od koga je izrađen
silos pocinkovan je sa nanosom cinka 600 gr po m2. Elemnti silosa spojeni su vijčanom
vezom (Č 8,8) i zaptiveni specijalnim gitom otpornim na starenje i uticaj sunca ( UV
zračenja). Silos se montira na betonsku podlogu temelj. Tehničke karakterirstike silosa
tipa 610/ 7 su : prečnik silosa D=3,50m, visina cilindričnog dela H=3,42m, ukupna visina
Hu = 6,63 + temelj, zapremina silosa ukupna Vu= 41,25 m3, kapacitet Q = 32t
- Ublaživač pada
- Aktivna ventilacija u podu silosa
- Centrifugalni ventilator za aktivnu ventilaciju
- Sušara
Tehnološki opis: Vozilo dolazi na istovarnu rampu bez polukiplatforme. Otvara se stranica na
prikolicama kipuje i zrno slobodnim padom klizi iz prikolice u usipnu jamu. Usipna jama-koš je
dimenzija: dužina 7m, širina 2,5m dubina 1,3m . Iz usipnog koša se lančastim transporterom LT
1 transportuje u elevator E1. Elevator se nalazi u šahtu širine 2,5m x dužina 2,2m dubine 2,5m.
Elevator diže vertikalno i preko dvodelnog razdelnika usmerava:
 U silos 1
 U silos 2
Silosi se pune gravitacionim cevima. Silosi se prazne horizontalnim sabirnim pužnim
transporterom PT. Postoji mogućnost produvavanja silosa radi rashlađivanja zrna u silosu.
Postoje više mogućnosti manipulacije i to:
 Prijem i punjenje ćelija (silosa)
 Prijem i pretovar u traktorske prikolice, kamione.
Sušara je namenjena manjim gazdinstvima. Ćelija za sušenje zrna je prečnika 2,8m i visine 6,8
metara kapaciteta je 10t. Sušara ima dva elektro motora jedan od 18 kW i jedan motor od 15 kW.
Gorionik radi na naftu i troši 0,5 litara nafte za jednu tonu osušene žitarice. Na svakih 40 minuta
skida 1% vlage robe koja je uskladištena. Što znači da ukoliko je kukuruz ubran sa 18% posto
51
vlage potrebno je dva ipo sata rada sušare kako bi svela vlagu zrna kukuruza na optimalni nivo
potreban za skladištenje, a to je 14%. Dodatna radna snaga nije potrebna. Uz sušaru se dobija
propratna oprema u smislu elevatora koji služi za utovar i istovar žitarica i mehanizam putem
kojeg se roba iz sušare prebacuje u silose. Motori se pokreću na trofaznu struju koja je
raspoloživa na gazdinstvu. Trošak struje iznosi 37,9 din/kW, sušari je potrebno 310 kW za
navedenu količinu robe tako da je trošak struje ukupno 11.749 dinara. Trošak nafte iznosi 2 litre
po toni odnosno ukupno 456 litara nafte ukoliko gazdinstvo želi da iskoristi maksimalne
kapacitete silosa. Cena nafte je 163,90 din/litar. Ukoliko bi gazdinstvo koristilo maksimalne
kapacitete silosa proces sušenja 228 tona robe zahteva trošak nafte od 74.738,40 dinara.
Tabela 28. Troškovi montaže silosa i pokretanja u rad

Redni Jedinica Jedinična Iznos u Iznos u
Naziv opreme Količina
broj mere cena evrima dinarima33
Lančani izuzimač u
1. usipnom košu m 9 320 2.880 340.704
2. Pogon nasadni reduktor kom. 1 650 650 76.895
3. Elevatorski stub m 22 125 2.750 325.325
4. Silosna ćelija 1 kom. 1 5.000 5.000 591.500
5. Silosna ćelija 2 kom. 1 2.300 2.300 272.090
Otvor za ventilaciju na
6. krovu kom. 2 85 170 20.111
Dva zasuna za pražnjenje
7. ćelije kom. 2 150 300 35.490
8. Pogon dva ventilatora kom. 2 350 700 82.810
Krivine, šelne, prelazni
9. komadi 105 105 12.422
10. Ublaživač pada kom. 4 50 200 23.660
11. Aktivna ventilacija u podu kom. 2 270 540 63.882
12. Sušara kom. 1 10.000 10.000 1.183.000
13. Centrifugalni ventilator kom. 1 860 860 101.738
14. Troškovi izgradnje: 3.500 414.050
Ukupno: 29.995 3.543.677
Izvor: http://setingsilosi.com
Investicija se sastoji iz dva silosa, propratne opreme neophodne za rad silosa i sušare troškovi
izgradnje su 3.500 evra koji uključuju kompletnu montažu i puštanje u rad kao i troškove
savetovanja koji pružaju sve važne informacije o održavanju i korišćenju silosa. Ukupna
vrednost investicije je 29.995 evra ili 3.543.677 dinara.
33
https://www.kursevra.com/
52
12.4.1 Povećanje prihoda pri punoj iskorišćenosti kapaciteta silosa
Da bi izračunali prihod pri stvarnoj iskorišćenosti kapaciteta neophodno je da izračunamo

zapreminu skladišnih kapaciteta i dobijene vrednosti pomnožimo sa specifičnom težinom pšenice
i kukuruza.
2× × × to34 = č (6)
Tabela 29. Izračunavanje stvarnih težina skladišnih žitarica i minimalno potrebno zasejana
površina za potpuno iskorišćenje
Kapacitet silosa Ukupan Površina žetve u
Žitarica Hektolitarska težina u (kg) kapacitet (u kg) ha
Kukuruz 721 176.645 196.000 23,05
Pšenica 785 32.381 32.000 5,82
Izvor: http://setingsilosi.com
Na osnovu Tabele 29. vidimo da količina žitarica u silosu varira u zavisnosti od hektolitarske
težine istih. Pšenica ima veću hektolitarsku težinu u odnosu na kukuruz. Tabela nam prikazuje i
podatke vezane za potrebnu površinu pojedinih kultura koje su potrebne za popunjavanje
kapaciteta silosa prema planiranim kombinacijama skladištenih žitarica. Podatke o potrebnim
površinama dobijamo kada ukupan kapacitet silosa podelimo sa prosečnim prinosom po hektaru.
U ovom slučaj uzeli smo prosečan prinos kukuruza od 8,5 t/ha i prosečan prinos pšenice od 5,5
t/ha. Silos 1 je većeg kapaciteta i prevashodno je namenjen za smeštaj kukuruza s obzirom da
gazdinstvo najviše gaji kukuruz, odnosno najveći deo obradivih površina gazdinstva su zasejane
kukuruzom. Silos 2 je znatno manjeg kapaciteta i namenjen je za skladištenje pšenice s obzirom
da je pšenica zasejana na znatno manjem broju hektara u odnosu na kukuruz.
Utvrđeni kapaciteti silosa su veoma bitni za nastavak analize jer ćemo na osnovu njih i razlike
cena utvrditi i prikazati stvarno korist silosa na gazdinstvu odnosno koliko su gazdinstva koja
imaju mogućnost skladištenja profitabilnija i kvalitetom svojih proizvoda konkurentnija na
tržištu.
Tabela 30. Analiza osetljivosti za razliku u ceni kod kukuruza

Kukuruz -50 -30 -20 -10 Očekivani +10 +20
Razlika u
ceni 0,69 0,97 1,11 1,25 1,39 1,53 1,67
Parcijalno
Silos 1 122.768 171.876 196.429 220.983 245.537 270.090 294.644
Ukupno 143.438 200.814 229.501 258.189 286.876 315.564 344.252
Prema Tabeli 30. s obzirom da je Silos 1 gotovo dovoljan za skladištenje raspoložive količine
kukuruza na gazdinstvu kada se očekuju prosečni prinosi možemo zaključiti da gazdinstvo
ostvaruje dodatni profit po osnovu skladištenja i prodaje kukuruza u kasnijem periodu. Dodatni
profit po osnovu razlike u ceni iznosi 245.537 dinara. Takođe u Tabeli 30. je prikazan i
34
http://www.tehnopan.com/w/korisno/specificne-tezine-materijala-medija/
53
maksimalni kapacitet Silosa 1 i Silosa 2 odnosno slučaj da u visoko rodnim godinama kada su
prinosi iznad proseka gazdinstvo može da koristi obe ćelije za smeštaj kukuruza i time ostvari
dodatni profit u kasnijem periodu.
Tabela 31. Analiza osetljivosti za razliku u ceni kod pšenice

Pšenica -50 -30 -20 -10 Očekivani +10 +20
Razlika u
ceni 0,87 1,22 1,39 1,57 1,74 1,92 2,09
Parcijalno
Silos 2 28.236 39.537 45.204 50.838 56.505 62.139 67.806
Ukupno 195.944 274.366 313.690 352.789 392.112 431.211 470.535
Tabela 31. Vidimo da na osnovu cenovne razlike od 1,74 dinara i kapacitetom Silosa 2
ostvarujemo dodatni profit od 56.505 dinara. Ukoliko celokupno raspoloživi kapacitet obe ćelije
iskoristimo za smeštaj pšenice dodatni profit ukupno iznosi 392.112 dinara što je izrazito
pozitivan dodatak primanjima gazdinstva. Posmatrajući postepeno smanjivanje razlike u ceni
vidimo da gazdinstvo i dalje ostvaruje profit čak i da se očekivana razlika u ceni smanji za 50%.
12.5 Kalkulacija neto priliva investicije
Analizirajući izvodljivost investicije posmatraćemo sledeću mogućnost upotrebe raspoloživih

silosa. S obzirom na praksu gazdinstva poslednjih desetak godina i veće ukupne prinose
kukuruza u odnosu na pšenicu silos 1 će se koristiti za skladištenje kukuruza, a silos 2 za
skladištenje pšenice.
Tabela 32. Kalkulacija neto priliva novčanih sredstava prilikom skladištenja kukuruza
Kukuruz Jedinica Cena Količina Vrednost
Razlika u ceni mere
kg 1,39/1,11 176.645,00 245.536,60 196.076,00
Prihodi po osnovu razlike u 245.536,60 196.076,00
ceni od usluga sušenja
Prihod 331.838,90 331.838,90
Ukupan prihod 577.375,50 527.914,90
Korišćeni insekticidi kg 1.200,00 1,00 1.200,00 1.200,00
Potrebna struja silos 1 kw 37,90 36,53 1.384,49 1.384,48
Potrebna struja sušara kw 37,90 256,60 9.725,14 9.725,14
Potrebno gorivo l 163,90 392,00 64.248,80 64.248,80
Dodatno radno vreme čas 150,00 10,00 1.500,00 1.500,00
Troškovi skladištenja 78.058,42 78.058,42
Troškovi pružanja usluge 12.519,30 12.519,30
ssušenjatroškovi
Ukupni 90.577,72 90.577,72
Neto priliv novca 486.797,80 437.337,20
Izvor: Interni podaci
Ukoliko se uskladišti kukuruz u silosu 1, neto priliv novčanih sredstava zbog korišćenja sistema
skladištenja iznosi 486.797,80 dinara. Ukoliko se desi da cenovna razlika bude za 30 % niža tada
54
neto novčani priliv iznosi 437.337,20 dinara. Troškovi sadrže insekticide neophodne radi
suzbijanja moljaca i žižaka. Troškovi struje na silosu nastaju usled korišćenja puževa za utovar i
istovar zrna i usled rada sušare, troškove nafte potrebne za pokretanje gorionika na sušari kao i
dodatno radno vreme zbog kontrole skladišta. U kalkulaciji su prikazani i prihodi i troškovi
ostvareni po osnovu pružanja usluge sušenja kukuruza.
Tabela 33. Kalkulacija neto priliva novčanih sredstava prilikom pružanja usluge sušenja
kukuruza
Cena po sušari
Kukuruz Jedinica mere Količina u kg (10 t) Vrednost
Promet robe kg 500.000,00 7.080,00 354.000,00
Prihod po osnovu sušenja 354.000,00 354.000,00
Troškovi struje kw 521,40 37,90 19.761,06
Dodatno radno vreme čas 16,00 150,00 2.400,00
Troškovi sušenja 22.161,06
Neto priliv novca 331.838,90
Na osnovu Tabele 33. vidimo da je ukupni neto priliv po osnovu očekivanih količina kukuruza
preuzetih na sušenje 331.838,90 dinara. S obzirom da gazdinstvo pruža usluge kombajna i u
pregovoru sa svojim koperantima ima interni dogovor da robu pre prodaje kompaniji Gebi
donesu na sušenje, vlasnik gazdinstva ostvaruje dodatni prihod po osnovu pružanja usluge
sušenja. Cena usluge sušenja po sušari odnosno za 10 tona robe iznosi 60 evra u dinarskoj protiv
vrednosti 7.080 dinara. Troškovi struje i dodatnog radnog vremena su prikazani u Tabeli 33.
Tabela 34. Kalkulacija neto priliva novčanih sredstava prilikom skladištenja pšenice
Jedinica
Pšenica mere Cena Količina Vrednost
Razlika u ceni kg 1,74/1,22 32.381,00 56.504,85 39.537,20
Prihodi po osnovu
razlike u ceni 56.504,85 39.537,20
Prihod od usluge sušenja 93.680,70 93.680,70
Ukupan prihod 150.185,60 133.217,90
Korišćeni insekticidi kg 1.200,00 0,50 600,00 600,00
Potrebna struja silos 1 kw 37,90 18,53 702,28 702,28
Potrebna struja sušara kw 37,90 53,40 2.023,86 2.023,86
Potrebno gorivo l 163,90 64,00 10.489,60 10.489,60
Dodatno radno vreme čas 150,00 5,00 750,00 750,00
Troškovi skladištenja 14.565,75 14.565,74
Troškovi pružanja usluge 27.829,21 27.829,20
Ukupni troškovi 42.394,95 42.394,94
Neto priliv novca 107.790,60 90.822,96
Na osnovu Tabele 34. troškovi su znatno manji s obzirom da je silos 2 znatno manjeg kapaciteta
samim tim imamo i manje troškove sušare s obzirom da suši manje količine. Neto priliv kod
55
skladištenja pšenice je 107.790,60 dinara, dok u slučaju smanjenja cena za 30 % neto priliv je
pozitivan i iznosi 90.822,96 dinara. Prema podacima iznetim u Tabeli 32. i Tabeli 34. vidimo da
u slučaju smanjenja cenovne razlike za 30% neto priliv novca je i dalje pozitivan. S obzirom da
se žitarice mogu skladištiti duži niz godina po osnovu kapaciteta i tehnologije skladištenja koja
stoji gazdinstvu na raspolaganju čak i da nastane negativan neto priliv usled smanjenja cenovne
razlike to ne treba da nas brine. Prilikom utvrđivanja cena uzeto je u obzir da se roba skladišti
najduže do 6 meseci u slučaju pšenice, a kukuruz od oktobra kada je sezona berbe pa do
februara. Na osnovu praćenja kretanja cena od 2014. do 2018. godine januar i februar su
uglavnom bili meseci kada je cena žitarica dostizala najveću razliku. Međutim to nije uvek
slučaj, čak je ranije pre deset godina i više cena kukuruza recimo najveću cenu dostizala u
avgustu. Vlasnik gazdinstva može da proda robu u svakom momentu i da je skladišti duži niz
godina uz odgovarajuću zaštitu putem korišćenja insekticida.
Tabela 35. Kalkulacija neto priliva novčanih sredstava prilikom pružanja usluge sušenja pšenice
Jedinica Cena po sušari
Pšenica mere Količina u kg (10 t) Vrednost
Promet robe kg 150.000 7.080,00 106.200,00
Prihod po osnovu sušenja 106.200,00 106.200,00
Troškovi struje kw 267 37,90 10.119,30
Dodatno radno vreme čas 16 150,00 2.400,00
Troškovi sušenja 12.519,30
Neto priliv novca 93.680,70
U Tabeli 35. prikazan je neto priliv ostvaren po osnovu pružanja usluge sušenja pšenice.
Očekivan promet robe je 150 tona pšenice. Cena usluge je 7.080 dinara po sušari, odnosno za 10
tona osušene robe. Ostvareni neto priliv novca po osnovu pružanje usluge sušenja je 93.680, 70
dinara.
56
12.6 Ocena investicionog projekta
Ukupan proces ulaganja i dobijanja efekata od jednog investicionog ulaganja karakterišu

jednokratna i višekratna ulaganja koja se vrše danas i najčešće serija efekata koja se očekuje u
budućnosti. Da bi sagledali celokupan proces i mogli da upravljamo njime neophodno je utvrditi
opravdanost realizacije investicije odnosno moramo da utvrdimo efekte koje će doneti ralizacija i
eksploatacija posmatranog investicionog projekta.
Efekti od investicije su posledica određenog ulaganja, a koji se ostvaruju eksploatacijom

određene investicije. Sagledano na ovaj način efekti od investicija predstavljaju meru ostvarenja
postavljenih ciljeva investiranja, te zbog toga služe i kao standard za ocenu valjanosti
investicionih ulaganja.35
12.7 Metodi investicione analize
Radi analize investicije u skladište za žitarice biće korišćeni sledeći metodi:
1. Rok vraćanja
2. Metod neto sadašnje vrednosti
3. Analiza osetljivosti
4. Jedinična neto sadašnja vrednost
Korišćene su i statičke i dinamičke metode. Statička ocena rentabilnosti investicionog projekta

ne uzima na adekvatan način vreme u postupku analize i ocene jednog investicionog projekta
odnosno ne obuhvata celokupan period investiranja i eksploatacije investicije. Ona se oslanja na
podatke iz samo jedne, normalne godine perioda eksploatacije investicije.
Za razliku od statičke ocene, dinamička ocena uzima na adekvatan način vreme u postupku
analize i ocene investicionog projekta obuhvatajući celokupan period ulaganja i eksploatacije
jednog investicionog projekta. Dinamički kriterijumi omogućavaju da se znatno realnije
analiziraju različiti aspekti jednog investicionog projekta.36
12.7.1 Statički metod
Rok vraćanja je statički metod koji se koristi u ovoj analizi. Rok vraćanja predstavlja vremenski
period izražen u godinama za koji će neto efekti stvoreni eksploatacijom investicije da otplate
ukupno uložena sredstva. Matematički izraz ovog kriterijuma glasi37:
= / (9)
35
Jovanović P., (2008). str. 85.
36
Jovanović P., (2008). str. 89 i 109.
37
Jovanović P., (2008). str. 90.
57
Prema statičkom metodu potrebno je 6 godina da bi investicija vratila svoju vrednost posmatrano
prema iskorišćenju razlike u ceni prema prosečnim očekivanim vrednostima.
11.7.2 Dinamički metod
Dinamički kriterijumu su složeni pokazatelji koji na različite načine obuhvataju ulaganja i

priticanje efekata od investicije, i tako omogućavaju da se znatno realnije analiziraju različiti
aspekti jednog investicionog projekta i time oceni opravdanost njegove ralizacije.
12.7.2.1 Diskontna stopa
Svođenje budućih iznosa na sadašnju vrednost tj. račun diskontovanja vrši se navedenim
postupkom pomoću diskontne stope . Prilikom izbora diskontne stope mora se voditi računa o
nizu faktora koji utiču na veličinu ove stope. To su najčešće sledeći faktori:
 Raspoložive količine sredstava- sopstvenih i pozajmljenih
 Kamatne stope po kojima se može dati ili dobiti zajam
 Rizik davanja ili preuzimanja sredstava,
 Opšte stanje preduzeća: poslovna politika, razvojna politika, konkretni razvojni programi,
finansijska politika
 Ekonomska politika zemlje
 Stopa inflacije
 Stanje na međunarodnom tržištu kapitala38
Zaista je teško tačno utvrditi stvarni iznos diskontne stope, uglavnom se koristi kamatna stopa na
tržištu kapitala. U ovom radu koristiće se diskontna stopa od 8%, Rizik nije uračunat s obzirom
da oprema i tehničke karakteristike investicionog dobra omogućuju da se žitarice skladište bez
rizika.
12.7.2.3 Metod neto sadašnje vrednosti
Neto sadašnja vrednost spada u grupu dinamičkih kriterijuma koji se formiraju uz pomoć tehnike
diskontovanja. To je jedan apsolutni pokazatelj koji je veoma poznat u teoriji i praksi ocene
investicija. Pod kriterijumom neto sadašnje vrednosti podrazumevamo sumu diskontovanih neto
priliva koji se ostvare u periodu eksploatacije investicije .
Neto sadašnja vrednost se računa po sledećoj formuli:
NSV=P1*1/(1+i)1+ P2*1/(1+i)2+ P3*1/(1+i)3+...+ Pn*1/(1+i)n – C (10)
gde je P neto tok gotovine za svaku od godina, C vrednost početne investicije, i diskontna stopa i
n broj godina životnog veka investicije. Svaki investicioni projekat koji ima pozitivnu neto
sadašnju vrednost, smatra se opravdanim za realizaciju.39
38
Jovanović P., (2008). str.108.
39
58
Tabela 36. Obračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u slučaju skladištenja kukuruza sa
razlikom u ceni od 1,39 dinara za 20 godina i po osnovu pruženih usluga sušenja
Koeficijent sadašnje
Godina Neto tok gotovine vrednosti Sadašnja vrednost Kumulirana SV
1. 486.797,80 0,92593 450.741 450.741
2. 486.797,80 0,85734 417.351 868.092
3. 486.797,80 0,79383 386.435 1.254.527
4. 486.797,80 0,73503 357.811 1.612.338
5. 486.797,80 0,68059 331.310 1.943.648
6. 486.797,80 0,63017 306.765 2.250.413
7. 486.797,80 0,58349 284.042 2.534.455
8. 486.797,80 0,54027 263.002 2.797.457
9. 486.797,80 0,50025 243.521 3.040.977
10. 486.797,80 0,46320 225.485 3.266.462
11. 486.797,80 0,42889 208.783 3.475.245
12. 486.797,80 0,39712 193.317 3.668.562
13. 486.797,80 0,36777 178.996 3.847.558
14. 486.797,80 0,34046 165.735 4.013.293
15. 486.797,80 0,31524 153.458 4.166.751
16. 486.797,80 0,29189 142.091 4.308.842
17. 486.797,80 0,27027 131.567 4.440.409
18. 486.797,80 0,25025 121.821 4.562.230
19. 486.797,80 0,23171 112.796 4.675.026
20. 486.797,80 0,21455 104.442 4.779.469
Na osnovu podataka prikazanih u Tabeli 36., ako se silos 1 koristi za skladištenje kukuruza neto
priliv novca će biti pozitivan već od prve godine. Ukoliko posmatramo neto novčani tok ostvaren
samo po osnovu skladištenja kukuruza i pružanja usluge sušenja kukuruza investicija će se
isplatiti u 12. godini. Na kraju 20. godine kumulirani neto priliv iznosi 4.779.469 dinara.
59
Tabela 37. Obračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u slučaju skladištenja pšenice sa
razlikom u ceni od 1,74 dinara za 20 godina i po osnovu pruženih usluga sušenja
Koeficijent sadašnje Kumulirana
Godina Neto tok gotovine vrednosti Sadašnja vrednost SV
1. 107.790,60 0,92593 99.807 99.807
2. 107.790,60 0,85734 92.413 192.220
3. 107.790,60 0,79383 85.567 277.788
4. 107.790,60 0,73503 79.229 357.017
5. 107.790,60 0,68059 73.361 430.378
6. 107.790,60 0,63017 67.926 498.305
7. 107.790,60 0,58349 62.895 561.199
8. 107.790,60 0,54027 58.236 619.435
9. 107.790,60 0,50025 53.922 673.358
10. 107.790,60 0,46320 49.929 723.286
11. 107.790,60 0,42889 46.230 769.516
12. 107.790,60 0,39712 42.806 812.322
13. 107.790,60 0,36777 39.635 851.957
14. 107.790,60 0,34046 36.698 888.655
15. 107.790,60 0,31524 33.980 922.635
16. 107.790,60 0,29189 31.463 954.098
17. 107.790,60 0,27027 29.133 983.231
18. 107.790,60 0,25025 26.975 1.010.205
19. 107.790,60 0,23171 24.976 1.035.181
20. 107.790,60 0,21455 23.126 1.058.308
U slučaju skladištenja pšenice u silosu 2 investicija je opravdana s obzirom da ostvarujemo neto

novčani priliv od prve godine. Na kraju 20. godine kumulirani neto priliv iznosi 1.058.308
dinara. Uzimajući znatno manji kapacitet silosa 2 i ostvarenih pruženih usluga sušenja pšenice
ostvareni manji neto novčani priliv je očekivan.
Tabela 38. Metod neto sadašnje vrednosti

Kumulirana sadašnja vrednost uključuje prihod od
silos 1 i silos 2 i prihod koji je ostvaren pružanjem
usluge sušenja 5.837.777
Investiciona ulaganja 3.543.667
Neto sadašnja vrednost 2.294.110
60
Neto sadašnja vrednost konkretne investicije iznosi 2.294.110 dinara te možemo zaključiti da je
investicija profitabilna s obzirom da je iznos godišnjih diskontovanih vrednosti neto gotovinskih
priliva premašio početnu vrednost investicije.
12.7.2.4 Analiza osetljivosti
Analiza osetljivosti predstavlja računski postupak kojim se utvrđuje uticaj promene pojedinih
ulaznih veličina (prihodi, troškovi, visina ulaganja itd.) na vrednost pojedinih kriterijuma i
celokupnu ocenu opravdanosti jednog investicionog projekta.40
Analiza osetljivosti je sprovedena uz pretpostavku promene prosečne razlike u ceni za 30%.
Tabela 39. Obračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u slučaju skladištenja kukuruza sa
razlikom u ceni za 30% niže odnosno 1,11 dinara respektivno za 20 godina i po osnovu pruženih
usluga sušenja
Koeficijent sadašnje Kumulirana
Godina Neto tok gotovine vrednosti Sadašnja vrednost SV
1. 437.337,20 0,92593 404.944 404.944
2. 437.337,20 0,85734 374.947 779.891
3. 437.337,20 0,79383 347.171 1.127.062
4. 437.337,20 0,73503 321.456 1.448.518
5. 437.337,20 0,68059 297.647 1.746.165
6. 437.337,20 0,63017 275.597 2.021.762
7. 437.337,20 0,58349 255.182 2.276.944
8. 437.337,20 0,54027 236.280 2.513.224
9. 437.337,20 0,50025 218.778 2.732.002
10. 437.337,20 0,46320 202.575 2.934.577
11. 437.337,20 0,42889 187.570 3.122.146
12. 437.337,20 0,39712 173.675 3.295.822
13. 437.337,20 0,36777 160.809 3.456.631
14. 437.337,20 0,34046 148.896 3.605.526
15. 437.337,20 0,31524 137.866 3.743.393
16. 437.337,20 0,29189 127.654 3.871.047
17. 437.337,20 0,27027 118.199 3.989.246
18. 437.337,20 0,25025 109.444 4.098.690
19. 437.337,20 0,23171 101.335 4.200.025
20. 437.337,20 0,21455 93.831 4.293.856
Usled smanjenja razlike u ceni kukuruza upotreba skladišnog sistema odnosno silosa 1
obezbeđuje pozitivan rezultat tokom posmatranih 20 godina što se vidi u Tabeli 39. Krajnja
kumulirana vrednost iznosi 4.293.856 dinara.
40
61
Tabela 40. Obračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u slučaju skladištenja pšenice sa
razlikom u ceni za 30% niže odnosno 1,22 dinara respektivno za 20 godina i po osnovu pruženih
usluga sušenja
Koeficijent sadašnje
Godina Neto tok gotovine vrednosti Sadašnja vrednost Kumulirana SV
1. 90.822,96 0,92593 84.096 84.096
2. 90.822,96 0,85734 77.866 161.962
3. 90.822,96 0,79383 72.098 234.060
4. 90.822,96 0,73503 66.758 300.818
5. 90.822,96 0,68059 61.813 362.631
6. 90.822,96 0,63017 57.234 419.865
7. 90.822,96 0,58349 52.994 472.859
8. 90.822,96 0,54027 49.069 521.928
9. 90.822,96 0,50025 45.434 567.362
10. 90.822,96 0,46320 42.069 609.431
11. 90.822,96 0,42889 38.953 648.384
12. 90.822,96 0,39712 36.068 684.452
13. 90.822,96 0,36777 33.396 717.848
14. 90.822,96 0,34046 30.922 748.769
15. 90.822,96 0,31524 28.631 777.400
16. 90.822,96 0,29189 26.510 803.911
17. 90.822,96 0,27027 24.547 828.457
18. 90.822,96 0,25025 22.728 851.186
19. 90.822,96 0,23171 21.045 872.230
20. 79.189,76 0,21455 16.990 889.221
Posmatrajući Tabelu 40. usled smanjenja razlike u ceni pšenice za 30% gazdinstvo i dalje
ostvaruje pozitivan neto novčani priliv, ali u smanjenom iznosu što je i očekivano. Na kraju 20.
godine kumulirani neto priliv iznosi 889.221 dinar.
Prema metodu neto sadašnje vrednosti usled analize promena razlika u ceni može se utvrditi da
je investicija opravdana u oba slučaja. Na osnovu analize osetljivosti i dobijenih rezultata
opravdano je da vlasnik gazdinstva uloži sredstva u izgradnju skladišta o tome svedoči Tabela
41.
Tabela 41. Analiza osetljivosti

Kumulirana sadašnja vrednost uključuje prihod od
silos 1 i silos 2 i prihod koji je ostvaren pružanjem
usluge sušenja 5.183.077
Investiciona ulaganja 3.543.667
Neto sadašnja vrednost 1.639.410
62
12.7.2.5 Jedinična neto sadašnja vrednost
Jedinična neto sadašnja vrednost je dinamička metoda za ocenu opravdanosti investicionih

projekata i ona predstavlja odnos neto sadašnje vrednosti projekta i sadašnje vrednosti ulaganja u
projekat.
JNSV=NSV/SVI (11)
Neto sadašnja vrednost izražava rentabilnost investicionog projekta u apsolutnom iznosu dok je
JNSV, relativni pokazatelj. Ovaj kriterijum u osnovi pokazuje rentabilnost investicije, odnosno
koliko jedinica neto sadašnje vrednosti donosi svaka jedinica uloženih sredstava u toku perioda
eksploatacije investicije. Pri ocenjivanju investicionih projekata smatraće se ekonomski
opravdanim svaki investicioni projekat za koji je JNSV > 0.41
Usled kupovine sušare i silosa odnosno celokupnog novog skladišnog sistema JNSV=
2.294.110/3.543.677 = 0,64 što nam govori da je ulaganje u dati investicioni projekat opravdano.
13. Odluka o investiranju

Donošenjem investicione odluke označava se konačno opredeljenje investitora za realizaciju
određenog projekta. Međutim, donošenju ove odluke prethode brojne pripreme, koje se mogu
posmatrati sa dva aspekta:
 društvenog i
 aspekta investitora42
Ukoliko razmotrimo aspekt investitora zaključujemo da investitor raspolaže sa dovoljno

akumuliranih finansijskih sredstava da investira u kupovinu skladišta. Investicija u sistem
skladištenja pruža mogućnost poljoprivrednom gazdinstvu da eliminiše uticaj okoline i stvori
sebi mogućnost da robu proda u željenom momentu. Društveni aspekt se odnosi na društveni
značaj investicije odnosno doprinos samog projekta društvenoj zajednici. Ekonomski posmatrano
svaka investicija koja donosi veću proizvodnju, veći kvalitet i ujedno podmiruje narastajuće
potrebe društva je sa društvenog aspekta opravdana.
Ukoliko investicija doprinosi ostvarenju ekonomske koristi ona je sa aspekta investitora

opravdana. Neophodno je naglasiti da svaka investicija nosi određene rizike, a što se posebno
odnosi na poljoprivredu. Donosioc odluke, investitor u poljoprivrednoj proizvodnji nailazi na
sledeće vrste rizika:
 Proizvodni i tehnički
 Finansijiski rizik
 Tržišni rizik i rizik cena
 Pravni rizik
 Lični rizik43
41
42
Jovanović D.,( 1976). str 159.
63
Tehnički rizik je sveden na minimum s obzirom da je skladišni sistem izgrađen od kvalitetnog
materijala sa svom pratećom opremom. Korišćena je savremena tehnologija tako da je proces
obrade žitarica i kasnijeg skladištenja maksimalno zagarantovan u smilsu očuvanja kvaliteta
žitarica.
Finansijski rizik je u snažnoj vezi sa tržišnim rizikom ukoliko se vlasnik gazdinstva zaduži
uzimajući kredit dajući u zalog zalihe. U tom slučaju javlja se rizik samo ukoliko cena žitarica
naglo opadne. S obzirom da se gazdinstvo nije zadužilo finansijski rizik ne postoji.
Tržišni rizik u smislu kretanja cena ostvaruje direktan uticaj na investiciju kupovine skladišta.
Upravo iz tog razloga gazdinstvo investira u kupovinu skladišta kako bi se tržišni rizik u smislu
nepredviđenih oscilacija cena tokom proizvodne godine sveo na minimum.
Na osnovu sprovedene investicione analize investicija kupovine skladišnog sistema je finansijski

izvodljiva. Vlasnik gazdinstva je na osnovu rezultata investicione analize doneo odluku da
investira u kupovinu skladišta. S obzirom na sve veće turbulencije tržišta i oscilacije cena kako
na godišnjem tako i na mesečnom nivou i na osnovu pozitivnih cenovnih razlika odnosno neto
novčanih priliva prikazanih u ovom radu realizacija ovog projekta je od velikog značaja za dalji
opstanak, napredak i ekonomski razvoj poljoprivrednog gazdinstva. Imajući u vidu da su
skladišni sistemi sve zastupljeniji širom sveta, vlasnik je rešen da prati trendove poljoprivredne
proizvodnje kako bi unapredio proizvodnju žitarica, očuvao kvalitet proizvedenih prinosa, sa
ekonomskog aspekta ostvario dodatni profit i omogućio dalji razvoj gazdinstva.
43
Kay R., (2008). str 252.
64
14. Zaključak
Porodično poljoprivredno gazdinstvo klasifikuje se u gazdinstva srednje veličine sa tendenicijom

stalnog razvoja. Vlasnik gazdinstva posluje sa vizijom kupovine zemljišta odnosno uvećanja
zemljišnih površina u sopstvenom vlasništvu i investiranja u savremenu mehanizaciju kako bi
pratio trendove na tržištu. Od početka XIX veka kada nastaje gazdinstvo pa sve do danas na
poslovanje, razvoj i sam opstanak gazdinstva su uticali brojni spoljašnji i unutrašnji faktori.
Nakon komasacije i oduzimanja zemljišta gazdinstvo je pretrpelo značajne gubitke gledano
dugoročno s obzirom da je više decenija za redom smanjen obim raspoloživih resursa sa kojima
je gazdinstvo do tada raspolagalo. Navedeni događaji su kao rezultat strukturnih promena u
našem društvu uticali na izgled i sadašnju imovinksu strukturu gazdinstva. Sistem za skladištenje
žitarica je jedan od novijih pravaca investiranja u poljoprivredi koji je od posebnog značaj za
gazdinstva srednje veličine koja teže ekspanziji ratarske proizvodnje. Prednost ove investicije
jeste eliminisanje prodaje u sezoni žetve kada su cene na tržištu najniže i stvaranje mogućnosti
prodaje ostvarenih prinosa kada to vlasniku odgovara. Eliminacijom prinudne prodaje u sezoni
usled ne postojanja skladišnih kapaciteta vlasnik gazdinstva sasvim sigurno utiče na
profitabilnost gazdinstva po osnovu viših cena odnosno cenovnih razlika u odnosu na prodaju u
sezoni. Upravljanje ostvarenim obimom proizvodnje pruža vlasniku gazdinstva mogućnost da
smanji manipulativni uticaj monopolista koji kontrolišući tržišne mehanizme utiču na cene
žitarica smanjujući mogućnost poljoprivrednicima da ostvare viši nivo profita. Dodatna korist
analizirane investicije jeste prihod po osnovu pruženih usluga sušenja žitarica.
Analiza cena nam jasno ukazuje da je u poslednjih pet godina došlo do stabilizacije tržišta samim
tim i manje cenovne oscilacije. Planskim kalkulacijama su prikazani i upoređeni efekti koji se
ostvaruju na svim analiziranim linijama proizvodnje u slučaju kada se proizvodnja obavlja bez
upotrebe sistema skladištenja odnosno prilikom prodaje u sezoni i u slučaju skladištenja. Prateći
kretanje cenovnih razlika i po osnovu sprovedene analize osetljivosti posmatrano za pšenicu i
kukuruz gazdinstvo bi realizacijom analizirane investicije ostvarilo korist. Investicioni projekat
uključuje i sušaru putem koje vlasnik gazdinstva može da pruža usluge sušenja i po tom osnovu
značajno doprinese isplativosti same investicije, a ujedno i godišnjem neto prilivu ostvarenom po
osnovu realizacije projekta. Pored pomenutih prednosti gazdinstvo ostvaruje mogućnost
očuvanja kvaliteta robe skladištene u silose čime može da ostvari dodatni stimulans u smislu
većih cena na osnovu kvaliteta, smanjuje rizik umanjenja zarade po osnovu odbitaka nastalih kao
posledica lošijeg kvaliteta zrna. Skladišni kapaciteti smanjuju rizik gubitaka uzrokovanih
insektima i glodarima, sušara doprinosi očuvanju zdravog zrna u smislu svođenja vlage žitarica
na optimalni nivo čime se znatno smanjuje mogućnost kvarenja robe i produžuje mogućnost
čuvanja žitarica tokom dužeg vremenskog perioda.
Na osnovu celokupne analize sprovedene u radu vlasnik gazdinstva stiče velike prednosti
izgradnjom skladišnih kapaciteta, postiže stabilnije prihode i ostvaruje ekonomsku efikasnost
posmatrano dugoročno. Odluka o izgradnji skladišnog kapaciteta sa sušarom na porodičnom
poljoprivrednom gazdinstvu bi bila opravdana na šta su ukazali i rezultati svih metoda
investicione analize. Odluka o investiranju će zavisiti pre svega od stava donosioca odluke u
ovom slučaju vlasnika gazdinstva.
65
Literatura
1. Andrić J., Vasiljević Z., Sredojević Z. ( 2005). Investicije – Osnove planiranja i analize,
Beograd.
2. Brankov T. (2014). Svetksi prehrambeni sistem, Ekonomski fakultet Subotica, ,,Projekcija
razvoja poljoprivrede do 2050. godine” .
3. Babić V., Ivanović M., Babić M., (2012). Nastanak i evolucija kukuruza i putevi uvođenja
u naše krajeve, Ratar-povrtar.
4. Curtis, B. C., Rajaram, S., Gomez Machperson, H. (2002)., Bread wheat. FAO Plant
Production and Protection Series, 2002.
5. Jovanović P., (2008). Upravljanje investicijama, Beograd.
6. Jovanović D. (1976). ,,Ekonomika investicija u poljoprivredi“, Privredni pregled,
Beograd.
7. Jocković Đ., Ivanović M., Bekavac G., Stojaković M., Đalović I., Nastasić A., Purar B.,
Mitrović B., Stanisavljević D. NS hibridi kukuruza na početku druge dekade XXI veka,
Zbornik, 45, 89/109
8. Knežević, D., Paunović, A., Madić, M., Kondić, D., Menkovska, M. (2016).
Oplemenjivanje pšenice i ječma i očuvanje genetičkih resursa u poljoprivredi. XXI
savetovanje o biotehnologiji - zbornik radova 1 - 2016 (vol 23)
9. Popović R., (2014). Farm menadžment, Subotica, Ekonomski fakultet.
10. Popović R., Zekić S., Crnobarac J., (2016). Osnove agrarne ekonomike, Ekonomski
fakultet Subotica.
11. Ronald D. Kay, William M. Edwards, Patricia A. Duffy ,,Farm Menagement, New York,
2008.
12. SEEDEV. (2010). Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije. Beograd:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i USAID agrobiznis projekat.
13. Stevanović, S. (2009).Razvoj tržišne proizvodnje u poljoprivredi Republike Srbije,

Beograd: Društvo agrarnih konomista Srbije i poljoprivredni fakultet univerziteta u
Beogradu.
14. Veselin L., Tomislav G., (1994). Edicija istorija poljoprivrede, salaša i sela X knjiga ,,Ej
salaši”.
Korišćene internet strane:
1. Agrokons, prodavac silosa, 2018. (www.agrocons.co.rs)

2. Agroclub, 2018. (www.agroclub.rs)
3. Baza podataka Indexmundi, 2018. (www.indexmundi.com)
4. COMATRADE, 2018. (comtrade.un.org)
5. Kamatica, 2018. (www.kamatica.com)
6. KWS, 2018. (www.kws.rs)
7. Kurs evra, 2018. (www.kursevra.com )
8. Narodna banka Srbije, 2018. (www.nbs.rs)
9. Republički zavod za statistiku, 2018. (www.stat.gov.rs)
10. Specifična težina, 2018. (www.tehnopan.com)
11. Podaci o skladištu, 2018. (http://setingsilosi.com)
66
Prilog 1
Tabela 42. Kalkulacija proizvodnje kukuruza za 2017/2018. godinu

Prihod
Zrno kukuruza kg 10.000,00 16,00 160.000,00
min. đubrivo) ha 1,00 4.000,00 4.000,00
Troškovi
Seme sem. jed. 3,00 4.500,00 13.500,00
Mineralno đubrivo
16:16:16 kg 170,00 3.940,00 6.698,00
UREA kg 170,00 3.500,00 5.950,00
Herbicidi
Plamen l 0,70 1.640,00 1.148,00
Talisman l 1,25 920,00 1.150,00
Dizel gorivo l 100,00 164,00 16.400,00
Troškovi lagerovanja kg 150.000,00 0,96 6.208,00
Fiksni troškovi
objekata ha 1,00 2.933,32 2.933,32
Porez ha 1,00 3.000,00 3.000,00
(10%) ha 1,00 2.421,70 2.421,70
mehanizaciju ha 1,00 4.432,50 4.432,50
67
Prilog 2
Tabela 43. Kalkulacija proizvodnje sunockreta za 2017/2018. godinu

Prihod
Zrno suncokreta kg 3.400 28,00 95.200,00
min. đubrivo) ha 1 4.000,00 4.000,00
Troškovi
Seme sem. jed. 1/2 kese 13.000,00 13.000,00
Mineralno đubrivo
16:16:16 kg 170 3.940,00 6.698,00
UREA kg 150 3.500,00 5.250,00
Dizel gorivo l 80 164,00 13.120,00
Održavanje mehanizacije ha 1 2.000,00 2.000,00
Fiksni troškovi
obejkata ha 1 2.933,32 2.933,32
Amortizacija mehanizacije ha 1 1.225,58 1.225,58
Odvodnjavanje i navodnjavanje ha 1 1.500,00 1.500,00
Porez ha 1 3.000,00 3.000,00

Porodična radna snaga h 12 150,00 1.800,00
Zakup zemljišta ha 1 20.400,00 20.400,00
(10%) ha 1 1.303,87 1.303,87
mehanizaciju ha 1 4.432,50 4.432,50
68
Prilog 3
Tabela 44. Kalkulacija proizvodnje pšenice za 2017/2018. godinu

Prihod
Zrno pšenice kg 5.950,00 18,30 108.885,00
min. đubrivo) ha 1,00 4.000,00 4.000,00
Troškovi
Seme kg 200,00 35,00 7.000,00
Mineralno đubrivo
16:16:16 kg 170,00 3.940,00 6.698,00
UREA kg 170,00 3.500,00 5.950,00
Herbicidi / / /
Lambada l 1,00 3.150,00 3.150,00
Antre plus l 1,50 1.850,00 2.775,00
Dizel gorivo l 75,00 164,00 12.300,00
Troškovi lagerovanja kg 23.800,00 1,20 7.621,95
Fiksni troškovi
objekata ha 1,00 2.933,32 2.933,32
Amortizacija mehanizacije ha 1,00 1.225,58 1225,58
Odvodnjavanje i navodnjavanje ha 1.500,00 1.500,00
Porez ha 1,00 3.000,00 3.000,00
(10%) ha 1,00 2.582,86 2.582,86
mehanizaciju ha 1,00 4.432,50 4.432,50
69
Prilog 4
Tabela 45. Kalkulacija proizvodnje kukuruza za 2017/2018. godinu bez troškova skladištenja
Prihod
Zrno kukuruza kg 10.000,00 14,00 140.000,00
min. đubrivo) ha 1,00 4.000,00 4.000,00
Troškovi
Seme sem. jed. 3,00 4.500,00 13.500,00
Mineralno đubrivo
16:16:16 kg 170,00 3.940,00 6.698,00
UREA kg 170,00 3.500,00 5.950,00
Herbicidi
Plamen l 0,70 1.640,00 1.148,00
Talisman l 1,25 920,00 1.150,00
Dizel gorivo l 100,00 164,00 16.400,00
Troškovi lagerovanja / / /
Fiksni troškovi
objekata ha 1,00 2.933,32 2.933,32
Odvodnjavanje i navodnjavanje ha 1,00 1500,00 1500,00
Porez ha 1,00 3.000,00 3.000,00
(10%) ha 1,00 2.421,70 2.421,70
mehanizaciju ha 1,00 4.432,50 4.432,50
70
Prilog 5
Tabela 46. Kalkulacija proizvodnje pšenice za 2017/2018. godinu bez troškova skladištenja
Prihod
Zrno pšenice kg 5.950,00 16,30 96.985,00
min. đubrivo) ha 1,00 4.000,00 4.000,00
Troškovi
Seme kg 200,00 35,00 7.000,00
Mineralno đubrivo
16:16:16 kg 170,00 3.940,00 6.698,00
UREA kg 170,00 3.500,00 5.950,00
Herbicidi / / /
Lambada l 1,00 3.150,00 3.150,00
Antre plus l 1,50 1.850,00 2.775,00
Dizel gorivo l 75,00 164,00 12.300,00
Troškovi lagerovanja / / /
Fiksni troškovi
objekata ha 1,00 2.933,32 2.933,32
Porez ha 1,00 3.000,00 3.000,00
(10%) ha 1,00 2.582,86 2.582,86
mehanizaciju ha 1,00 4.432,50 4.432,50
71

Opravdanost Investicije U Skladište Žitarica Na Porodičnom Poljoprivrednom Gazdinstvu U Južnobačkom Okrugu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opravdanost Investicije U Skladište Žitarica Na Porodičnom Poljoprivrednom Gazdinstvu U Južnobačkom Okrugu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet Subotica

OPRAVDANOST INVESTICIJE U SKLADIŠTE ŽITARICA

Student: Milan Tobdžić AEA507/17

OPRAVDANOST INVESTICIJE U SKLADIŠTE ŽITARICA

Čuva se, ČU: Biblioteka

Datum prihvatanja teme, DP:

U ovom radu analiziraćemo isplativost kupovine skladišta na porodičnom poljoprivrednom

Predmet istraživanja u ovom radu je poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom

Tabela 1. Mehanizacija i oprema na gazdinstvu

Tabela 2. Obejkti na gazdinstvu

Tabela 3. Raspoloživa radna snaga

5.1 Tehnologija proizvodnje kukuruza

5.2 Tehnologija proizvodnje pšenice

Pšenica se koristi u mlinarstvu, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Pšenica ima dominantan

5.3 Tehnologija proizvodnje suncokreta

6. Prikaz poslovanja poljoprivrednog gazdinstva

Tabela 4. Bilans uspeha gazdinstva za 2017.godinu

Tabela 5. Početni bilans stanja gazdinstva na dan 01.01.2017.godine

Prema predstavljenim podacima iz bilansa stanja na dan 01.01.2017. godine vidimo da je

Profitabilnost se analizira poređenjem dohotka i troškova. Postizanje visokog neto dohotka je

6.5 Finansijske mere

Finansijske mere analize poslovanja poljoprivrednog gazdinstva usmerene su na merenje

Tabela 7. Obračun godišnjeg neto priliva 2017. godine

Kalkulacije se mogu podeliti na osnovu vremena, područja i svrhe za koju se izrađuju. Sa

Troškovi u poljoprivrednoj proizvodnji mogu se grupisati na više načina. Troškovi se mogu

7.1 2.1 Fiksni troškovi

Amortizacija = (nabavna vrednost – krajnja vrednost) / vek upotrebe (1)

7.1.2.2 Varijabilni troškovi

Varijabilni troškovi su promenljivi u njih ubrajamo troškove semena, goriva, mineralnog

7.1.2.3 Oportunitetni troškovi

- Dohodak koji bi se zaradio prodajom ili izdavanjem inputa;

U oportunitetne troškove na poljoprivrednom gazdinstvu ubrajaju se: 12

1.Trošak rada poljoprivrednika i porodične radne snage

Kamata na fiksni kapital se računa pomoću sledećeg obrasca:

Prosečna vrednost mehanizacije = (tržišna vrednost + likvidaciona vrednost) / 2 (2)

Kamata na operativni kapital je kamata na investiran kapital u toku proizvodnog procesa za 1

(izdatak*kamatna stopa*broj meseci zarobljenosti sredstava)/12 (5)

Na analiziranom gazdinstvu kamata na operativni kapital po kulturama i po ha iznosi:

Tabela 8. Iznos kamate na operativni kapital po ha i po gajenim kulturama za 2017. godinu

Tabela 9. Kalkulacija proizvodnje kukuruza na 1 ha za 2016/2017. godinu

7.3 Kalkulacija proizvodnje suncokreta prilikom prodaje u sezoni

Ukupan trošak 75.711,00

Preduzetnički profit 42.289,00

Tabela 11. Kalkulacija proizvdonje pšenice na 1 ha za 2016/2017. godinu

Seme kg 200,00 31,20 6.240,00

Akord l 0,50 3.150,00 1.575,00

7.5 Bruto marža ratarske proizvodnje

Grafikon 1. Bruto marže po kulturama za 1 ha u 2016/2017. godini

8.1 Ukupno zasejane površine na gazdinstvu posmatrano po pojedinim godinama

8.2 Ukupno ostvaren prinos na gazdinstvu posmatrano po godinama

50 33,8 40,3 37,4

Izvor: Izrada autora na osnovu podataka vlasnika gazdinstva

8.3 Prosečan prinos ostvaren na gazdinstvu

Grafikon 3. Prosečan prinos na gazdinstvu po ha u kg od 2012. do 2018. godine

Izvor: Izrada autora na osnovu podataka vlasnika gazdinstva

Tabela 13. SWOT analiza porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

Izvor: Izrada autora na osnovu podataka vlasnika gazdinstva

Grafikon 4. Upoređenje bruto marže kukuruza sa i bez skladištenja za 2018. godinu po 1 ha

40000 20.000 13.792

Kalkulacija kukuruza sa skladištenjem Kalkulacija kukuruza bez skladištenja Razlika kukuruza

Izvor: Izrada autora na osnovu podataka vlasnika gazdinstva

20000 11.900 7.622

(izdatakkamatna stopabroj meseci zarobljenosti sredstava)/12 (5)