Butler 

University
Access Provided by:

: Stvarne priče za nadahnuće i prosvjetljenje zauzetih kliničara

Poglavlje 13: Umjetnost oponaša  život*

Kimberson C. Tanco; Daniel E. Epner

UVOD
Neki dan sam bio na web stranici ESPN­a kad sam vidio video na kojem JJ Watt najavljuje svoje planove za traženje zaposlenja u novoj momčadi nakon
što je 10 godina igrao s Houston Texansima. Za nekoliko ljudi koji nisu čuli za JJ Watta, on je višegodišnji NFL all­pro i trostruki obrambeni igrač godine
u NFL ­u. "Sjeo sam s [vlasničkom skupinom] i sporazumno smo se složili da se rastanemo". Zatim je počeo govoriti kako su se svi dobro odnosili
prema njemu u Houstonu: "Način na koji ste se vi odnosili prema meni ..." Zatim je na trenutak zastao kako bi pažljivo razmotrio svoje sljedeće riječi:
"... osim draft noći. Izviždali ste me na draftu, ali svaki dan nakon toga tretirali ste me kao obitelj." Dok sam gledao JJ kako iznosi neugodnu istinu o
okrutnom prijemu koji je primio u noći drafta, palo mi je na pamet da mi kliničari možemo puno naučiti iz njegovih riječi. Istina nije uvijek lijepa, ali
dužni smo je reći. JJ je zatim nastavio govoreći koliko je zahvalan što ga organizacija, navijači, suigrači, prijatelji i zajednica vole i podržavaju, te
zaključio s: "Hvala Ti Houston, volim te." Sa samo nekoliko riječi, JJ je pokazao kako istinu ponekad treba ublažiti ljubavlju i suosjećanjem. Oscar
Wilde je rekao: "Život imitira umjetnost." Međutim, za empatične kliničare umjetnost medicine ponekad oponaša živote sportaša svjetske klase.

99 DRES UOKVIREN NA ZIDU
Tijekom nedavnog virtualnog video posjeta s pacijentom s metastatskim rakom, primijetio sam uokvireni dres JJ Watta kako visi na zidu iza njega.
Nikada nisam upoznao pacijenta, pa sam se predstavio kao i obično i rekao: "Wow, primijetio sam da iza vas na zidu visi uokvireni dres JJ Watta
zajedno s nekoliko drugih uspomena. Tamo imate vrlo lijepu kolekciju." Rekao je: "Oh, da, hvala." Onda smo počeli pričati o Wattovoj potencijalnoj
budućnosti kao slobodnog agenta.

Počeo sam: "Čovječe, sigurno će mi nedostajati vidjeti ga kako igra za Teksašane. On je lice organizacije. Imao je karijeru u Kući slavnih, ali još nije
dobio šampionski prsten. Iako mrzim što odlazi, pretpostavljam da donosi ispravnu odluku da se pridruži timu za koji misli da može osvojiti Super
Bowl. Što mislite gdje će JJ završiti sljedeće sezone?"

Odgovorio je: "Mislim da će se pokušati pridružiti svojoj braći u Pittsburghu."

"Da, pretpostavljam da je tako, ali mislim da bi radije igrao za Green Bay kako bi se mogao vratiti u Wisconsin, gdje je odrastao i igrao sveučilišnu
loptu."

Rekao je: "Ne mogu se protiviti tome. Pogotovo jer bi mogao igrati s jednim od najvećih bekova svih vremena u Green Bayu. Naravno, u Houstonu je
igrao s velikom zvijezdom u usponu u Deshaunu Watsonu, ali čini se da bi se i Deshaun uskoro mogao preseliti. Dakle, bit će zanimljivo vidjeti što će JJ
odlučiti."

Zatim smo nastavili ovako nekoliko minuta, raspravljajući o raznim kadrovskim promjenama na Teksašanima posljednjih godina i izgledima za
budućnost. Nikada se nisam otvoreno slagao s njim oko bilo kojeg njegovog stava, ali ni oko svega se nismo baš složili. Imali smo ono što se moglo
okarakterizirati kao autentičnu, ali s poštovanjem razmjenu između dva poznanika u sportskom baru ili između prijatelja koji su sjedili ispred
televizora kod kuće. Zadnje što sam želio je da misli da ga patroniziram. Zatim smo nakon što smo u razgovoru o nogometu dostigli prirodno zatišje,
na slobodan način razgovarali o njegovim simptomima i drugim medicinskim problemima. Posjet je prošao vrlo glatko. Udružili smo se u prilagodbi
njegovog analgetskog režima, i činilo se da mi implicitno vjeruje. Bio je vrlo zahvalan unatoč znatnom teretu simptoma i lošim prognozama. Povremeni
promatrač možda je naš uvodni razgovor o nogometu smatrao neozbiljnim gubljenjem vremena. Međutim, u stvarnosti, mislim da je naš razgovor o
svakodnevnom životu pomogao stvoriti smislenu vezu između nas vrlo brzo kada smo se prvi put sreli. Kada kliničari razgovaraju s pacijentima kao što
bi to učinili prijatelju ili članu obitelji, čak i nakratko, smanjuju neravnotežu moći koja uvijek postoji između njih, prepoznaju humanost svojih
pacijenata, a ne samo njihove dijagnoze i simptome i pokazuju da im je stalo.
Downloaded 2022­12­29 8:12 P  Your IP is 159.242.234.130
HUMOR KAO OBLIK EMPATIJE
Chapter 13: Art Imitates Life*, Kimberson C. Tanco; Daniel E. Epner Page 1 / 4
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Imam pacijenta koji je Filipinac kakav jesam i kojeg sam dobro upoznao u posljednjih nekoliko mjeseci dok sam se brinuo za njega u našoj ambulanti.
Osjećam se kao da imamo vrlo blizak odnos, gotovo kao obitelj. Jednog dana prije nekoliko mjeseci predstavio se klinici s poluraslim brkovima, pa
njegovog analgetskog režima, i činilo se da mi implicitno vjeruje. Bio je vrlo zahvalan unatoč znatnom teretu simptoma i lošim prognozama. Povremeni
Butler University
promatrač možda je naš uvodni razgovor o nogometu smatrao neozbiljnim gubljenjem vremena. Međutim, u stvarnosti, mislim da je naš razgovor o
svakodnevnom životu pomogao stvoriti smislenu vezu između nas vrlo brzo kada smo se prvi put sreli. Kada kliničari razgovaraju s pacijentima kao što
Access Provided by:

bi to učinili prijatelju ili članu obitelji, čak i nakratko, smanjuju neravnotežu moći koja uvijek postoji između njih, prepoznaju humanost svojih
pacijenata, a ne samo njihove dijagnoze i simptome i pokazuju da im je stalo.

HUMOR KAO OBLIK EMPATIJE
Imam pacijenta koji je Filipinac kakav jesam i kojeg sam dobro upoznao u posljednjih nekoliko mjeseci dok sam se brinuo za njega u našoj ambulanti.
Osjećam se kao da imamo vrlo blizak odnos, gotovo kao obitelj. Jednog dana prije nekoliko mjeseci predstavio se klinici s poluraslim brkovima, pa
sam mu u polušali rekao koliko sam impresioniran njegovom novom dlakom na licu i kako macho izgleda. Rekao je, "Pa, znaš, želim biti mačo
masunurin." Na Filipinima imamo tu riječ "masunurin", što znači "poslušan" kao duhovito primijenjen na poslušnost vašoj ženi. Tako se malo poigrao
riječima s mačom i masunurinom, što je bilo još smješnije otkako ga je supruga pratila u posjet, kao i uvijek. Sada imamo šalu između nas tako da svaki
put kad ga vidim, pitam "Pa kako je gospodin Macho danas?" Naravno, nakon nekoliko minuta šale, uvijek se u potpunosti brinemo o njegovim
medicinskim potrebama.

Nisam stručnjak za ono što nešto čini smiješnim i kako najbolje iskoristiti humor za povezivanje s pacijentima. Međutim, u ovom slučaju, mislim da je
humor funkcionirao iz nekoliko razloga. Prvo, pacijent je pokrenuo razigrani, pomalo samoponižavajući humor kako bi rasvijetlio svoju tešku
situaciju. On se nosi sa svim učincima uznapredovalog raka i zna koja će biti krajnja točka, ali njemu i njegovoj supruzi potrebni su povremeni trenuci
predaha od težine njegove bolesti. Drugo, mislim da sam se, kad sam prvi put spomenuo njegove nove brkove, usredotočio na nešto osobno, a ne
medicinsko i dao mu lagani kompliment nazivajući ga "mačo" bez trivijaliziranja njegovih značajnih medicinskih problema. Njegov humor također je
bio terapeutski jer se dotaknuo naše zajedničke kulturne i jezične pozadine. Pretpostavljam da svatko može vidjeti humor "mačo masunurina", ali
odmah sam dobio šalu i vidio paralele u svom životu iu dugom braku mojih roditelja, u kojem je i moja majka izvor snage. U završnoj analizi mislim da
su pažljivo slušanje, praćenje pacijentovih znakova i zamišljanje iskustava pacijenta i obitelji ­ suštine empatične prakse ­ ključevi za iscjeljivanje
humora na iscjeljujući način.

OTPORNOST MODELIRANJA
U mojoj obitelji, skloni smo prilagoditi se svemu što nam se nađe na putu i uzeti sve u korak. Moj tata je razvio rak kada je imao samo 39 godina, a on je
i dalje preživio rak više od 30 godina kasnije. Trebalo mu je nekoliko operacija za liječenje ponavljajućeg raka prvih 15 godina, do otprilike 54. godine.
Sa svakim ponavljanjem, uvijek je govorio: "Pa, ovo bi moglo biti to za mene. Ovo je možda moje vrijeme." I uvijek je izgledao smireno s umiranjem od
raka, govoreći: "U redu sam s onim što se dogodi." Tako bi nastavio normalan život između napada raka. Bio je graditelj, pa bi prestao raditi tijekom
liječenja raka, ali bi se odmah vratio na to nakon što se oporavio. Nikada nije samo sjeo i čekao da umre ili dopustio da rak dominira njegovim
postojanjem. Njegova bolest nas nikada nije ograničavala. Išli smo na izlete, jeli van i u osnovi živjeli normalnim obiteljskim životom kad god je bio
dovoljno dobro da to učini. I sada je preživio rak u remisiji, u dobi od 72 godine. Mislim da gledajući tatu kako uzima sve u korak ne dopuštajući da rak
postane tamni oblak koji mu visi nad glavom oblikovao me i moj pristup mojim pacijentima. Često izražavam poštovanje prema pacijentima koji su
otporni poput mog tate i žive svaki dan punim plućima. Također cijenim koliko njegovatelji mogu biti otporni, jer sam vidio da moja mama čini sve kako
bi se brinula za tatu dok je bio dolje, poput praćenja njegovih lijekova i nuspojava dok se brine o našem kućanstvu i rada prvo kao školska učiteljica, a
kasnije kao burzovni mešetar. Sav taj stres podnijela je pribranošću i dobrim humorom. "Gospodin Macho" i njegova žena podsjećaju me na moje
roditelje i druge koje poznajem, iako su moji roditelji nekoliko godina stariji.

P OŠTIVANJE NJEGOVATELJA
Kad vidim g. Macha u klinici, često razgovaram s njegovom ženom koliko i razgovaram s njim. Osjećam da je biti primarni skrbnik za čovjeka s kojim je u
braku četiri desetljeća izuzetno stresno. Ona nosi težinu brige o njegovom stanju i ono što oboje znaju da će biti nepovoljan ishod. Dakle, ponekad se
šali, ali većinu vremena nastoji ostati ozbiljna kako bi mogla biti učinkovita kao njegova njegovateljica. Čini se da je uvijek u načinu razmišljanja kako bi
osigurala da razumije sve moje preporuke i da ih može provesti u potpunosti. Mislim da malo humora osvjetljava atmosferu i pomaže joj da se osjeća
ugodno postavljajući sva pitanja koja ima.

Također mislim da je poštivanje njezine uloge njegovateljice, žene i majke empatsko i jača vezu između nas. Tijekom posljednjeg posjeta g. Macha
našoj klinici, modificirali smo njegov analgetski režim i počeli s novim lijekovima za nesanicu. Supruga gospodina Macha tada je postavila nekoliko
pitanja kako bi potvrdila promjene i rekla: "Dr. Tanco, žao mi je što postavljam toliko pitanja, ali želim biti siguran da ću ovo ispraviti."

"Molim vas, ne morate se ispričavati", rekao sam. "Vidim koliko ga voliš."

Pogledala me u tišini nekoliko sekundi i počela plakati. "Naša 40. godišnjica bliži se za nekoliko mjeseci. Naša djeca planiraju posjetiti kako bi nam
pomogla proslaviti."
Downloaded 2022­12­29 8:12 P  Your IP is 159.242.234.130
Chapter 13: Art Imitates Life*, Kimberson C. Tanco; Daniel E. Epner Page 2 / 4
Razmišljao sam o majčinim naporima brinući se za oca i govorio iz srca: "Radite nevjerojatan posao brinući se za njega. Poštujem kako se uvijek zalažeš
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
za svog muža. Također mislim da ste oboje napravili sjajan posao odgajajući svoju djecu, na temelju onoga što znam o njima. Odgajanje drage djece
nije mali podvig."
našoj klinici, modificirali smo njegov analgetski režim i počeli s novim lijekovima za nesanicu. Supruga gospodina Macha tada je postavila nekoliko
pitanja kako bi potvrdila promjene i rekla: "Dr. Tanco, žao mi je što postavljam toliko pitanja, ali želim biti siguran da ću ovo ispraviti." Butler University
Access Provided by:
"Molim vas, ne morate se ispričavati", rekao sam. "Vidim koliko ga voliš."

Pogledala me u tišini nekoliko sekundi i počela plakati. "Naša 40. godišnjica bliži se za nekoliko mjeseci. Naša djeca planiraju posjetiti kako bi nam
pomogla proslaviti."

Razmišljao sam o majčinim naporima brinući se za oca i govorio iz srca: "Radite nevjerojatan posao brinući se za njega. Poštujem kako se uvijek zalažeš
za svog muža. Također mislim da ste oboje napravili sjajan posao odgajajući svoju djecu, na temelju onoga što znam o njima. Odgajanje drage djece
nije mali podvig."

I g. Macho je počeo suzeti. "Pa, mislim da nam se posrećilo s našom djecom. Oboje su dobri ljudi koji su nam dali prekrasne unuke."

"Možda ste sretni što imate tako divnu djecu, ali mislim da ste također dali sjajan primjer i dobro ih odgojili. Vaša uloga roditelja, djedova i baka
vjerojatno je najvažniji dio vaše ostavštine. Iz onoga što mogu reći iz prethodnih razgovora, također se prema svojim zaposlenicima odnosite kao
prema obitelji, tako da se možete osjećati sigurnim da je vaša ostavština sigurna, bez obzira na to koliko dugo živite."

G. Macho i njegova žena su nekoliko sekundi tiho obradili moje riječi, zahvalili mi se i ostavili sobu ruku pod ruku. Mislim da su moje riječi poštovanja i
validacije bile ljekovitije od bilo koje analgetske ili tablete za spavanje koju sam mogao propisati.

Šala i razgovor o svakodnevnim stvarima s gospodinom Machoom i njegovom suprugom osjeća se prirodno, budući da dijelimo zajedničku
nacionalnost i jezik. Razgovor s pacijentom s uokvirenim dresom JJ Watta o slobodnim NFL agentima ili s drugim pacijentima o njihovim omiljenim
sportskim timovima također se čini prirodnim, budući da sam strastveni ljubitelj sporta. Međutim, većina mojih pacijenata nije Filipinac, a mnoge ne
zanima sport. Stoga se pokušavam povezati sa svima o temama koje ih zanimaju, čak i ako ne znam ništa o tim temama. Na primjer, ne znam ništa o
prošivanju osim da se svake godine u Houstonu održava veliki prošiveni sajam, ili barem prije pandemije. Žena (70) koju sam ne tako davno vidio u
klinici čak je u prošlosti tamo pokazivala svoj ručni rad. Kad mi je rekla za svoj hobi, moj prvi instinkt je bio da je potvrdim govoreći nešto poput: "Oh to
zvuči fascinantno! Kakav divan hobi!" Međutim, želio sam potaknuti više izražavanja, a ne završiti razgovor, pa sam pitao: "Što vam se najviše sviđa kod
prošivenja?" To je bila žena koja je bila ozbiljno umanjena rakom i njegovim liječenjem, izgledala je krhko i prigušeno. Međutim, kad sam pitao o
prošivanju, ušla je u skrivenu rezervu energije i strasti duboko u svojoj duši:

Sjećam se kad sam prvi put radio na poplunu. Imao sam pet godina, ljetovao sam sa starijim bratom na bakinoj i djedovoj farmi u okrugu Navasota.
Baka, teta Martha, dva rođaka, moj brat, i ja smo se naguravali oko kuhinjskog stola dizajnirajući naš poplun za te godine županijski sajam. Moj brat
i ja smo bili premladi da rukujemo škarama ili iglom i koncem, pa je naš posao bio da donesemo uzorke tkanine iz ormara i dostavimo ih u kuhinju
da ih dame razmotre, a zatim ih vratimo u ormar kad završe. Vjerojatno su mogli donijeti sve uzorke i unaprijed ih slagati na kuhinjski pult, ali
pretpostavljam da su htjeli da se osjećamo korisno. Pili smo domaću limunadu i šalili se i tračali do kasno u noć, daleko nakon mog vremena za
spavanje. Kako sam odrastao, sve sam se više bavio rezanjem i šivanjem i konačno sam počeo dizajnirati vlastite uzorke. Kasnije sam se naguravao
oko vlastitog kuhinjskog stola s majkom, djecom i drugom rodbinom dizajnirajući poplune za veliki Houston Expo i županijske sajmove. Posljednjih
godina imam unuke na našem ranču nekoliko tjedana svakog ljeta, a zajedno radimo na poplunima baš kao i kad sam bila mala. Dopuštanje mojim
unucima da rade na poplunima, brinu se o životinjama i obavljaju druge poslove oko ranča jedini je način da ih natjeramo da nakratko spuste svoja
računala i telefone.

HRANITI SE JEDNI DRUGIMA
JJ Watt je najavio da se planira pridružiti Arizona Cardinalsima nekoliko tjedana nakon što je ušao u slobodnu agenciju i odlučio napustiti Teksašane.
Tijekom prve konferencije za novinare u Arizoni govorio je odmjereno dok je s poštovanjem odgovarao na sva pitanja novinara i rekao koliko mu je
drago što se pridružio momčadi, gradu i njegovim navijačima. Tada je novinar pitao o njegovom odnosu s novim suigračima. JJ­jev glas se ubrzao i
podigao nekoliko decibela dok se naginjao naprijed u svojoj stolici:

Jedva čekam da izađem i radim s [mojim suigračima], samo uložim posao, budem na terenu za vježbanje i pričamo o shemama koje želimo zajedno
izvoditi ... kako vidimo stvari ... to je jedan od najzabavnijih dijelova igre kada imate dečke koji vole igru i vole studirati film, i vole biti na terenu za
vježbanje i vole raditi. Kada imate cijeli tim takvih momaka koji imaju strast prema pobjedi i imaju nagon za željom da budu veliki. Tada je nogomet
najbolji, jer se onda hranite jedni od drugih...

JJ nije govorio o novcu koji će zaraditi, slavi koju će steći ili prvenstvima koja će osvojiti. Umjesto toga, govorio je o smislenim vezama koje će podijeliti
sa suigračima u potrazi za zajedničkim snom i napornom radu koji će biti potreban za postizanje tog sna.

Osoba s rakom pati od zastrašujuće bolesti koja će mu vjerojatno oduzeti život i možda čak ukrasti velik dio njegove ljudskosti, ali rak nije cijeli njegov
život. Živio je ovaj nevjerojatan život sa svim onim strastima koje rak nikada ne može oduzeti. Iskra koja donosi život tim strastima je ljubav: ljubav
Downloaded 2022­12­29 8:12 P  Your IP is 159.242.234.130
između pacijenata i onih koji se brinu o njima, ljubav između članova obitelji koji polažu mobitele dovoljno dugo da zajedno stvore poplun i ljubav
Chapter 13: Art Imitates Life*, Kimberson C. Tanco; Daniel E. Epner Page 3 / 4
između nogometaša i njegovih suigrača. Život doista oponaša umjetnost, ali umjetnost medicine oponaša živote ljudi koje kliničari imaju sreću
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
susresti na tom putu.
 najbolji, jer se onda hranite jedni od drugih...
Butler University
JJ nije govorio o novcu koji će zaraditi, slavi koju će steći ili prvenstvima koja će osvojiti. Umjesto toga, govorio je o smislenim vezama koje će podijeliti
Access Provided by:
sa suigračima u potrazi za zajedničkim snom i napornom radu koji će biti potreban za postizanje tog sna.

Osoba s rakom pati od zastrašujuće bolesti koja će mu vjerojatno oduzeti život i možda čak ukrasti velik dio njegove ljudskosti, ali rak nije cijeli njegov
život. Živio je ovaj nevjerojatan život sa svim onim strastima koje rak nikada ne može oduzeti. Iskra koja donosi život tim strastima je ljubav: ljubav
između pacijenata i onih koji se brinu o njima, ljubav između članova obitelji koji polažu mobitele dovoljno dugo da zajedno stvore poplun i ljubav
između nogometaša i njegovih suigrača. Život doista oponaša umjetnost, ali umjetnost medicine oponaša živote ljudi koje kliničari imaju sreću
susresti na tom putu.

T OČKE VJEŽ B A N J A

Ključni odrazi

Najbolji način da zamislite što osoba misli ili osjeća jest da ga zamolite da vam kaže o svom životu ­ svojim strastima, postignućima, nadama,
strahovima i snovima ­ a zatim da pažljivo slušate. To je bitan prvi korak u empatskoj praksi.

Oscar Wilde je rekao: "Život imitira umjetnost." Međutim, za empatične kliničare umjetnost medicine ponekad oponaša život.

Empatija ne mora biti rezervirana samo za teške razgovore o ciljevima skrbi, prognozi i drugim osjetljivim temama. Kliničari mogu utkati
empatiju u tkivo svakog susreta govoreći o svakodnevnim temama, a ne samo o medicinskim problemima. To se može smatrati razgovorom s
pacijentima poput ljudi, a ne samo kao pacijentima.

Razgovor s pacijentima o svakodnevnim temama obično traje samo nekoliko minuta i vrijeme je dobro utrošeno na jačanje naših veza s njima.

Nasljeđe osobe nedvojbeno je mnogo vrijednije od tradicionalnih mjera uspjeha, kao što su slava, bogatstvo i moć.

Osoba s rakom pati od zastrašujuće bolesti koja će mu vjerojatno oduzeti život i možda čak ukrasti velik dio njegove ljudskosti, ali rak nije cijeli
njegov život. Živio je ovaj nevjerojatan život sa svim onim strastima koje rak nikada ne može oduzeti.

Empatičke akcije

Povremeno uvođenje humora u kliničke susrete može biti ljekovito nudeći pacijentima trenutke predaha od težine njihove bolesti i dopuštajući im
da žive u trenutku.

Najučinkovitiji humor poštuje pacijenta, slijedi njihove verbalne i neverbalne znakove i usredotočuje se na univerzalne ljudske teme.

Poštivanje pacijentove vjerske vjere, ljubavi prema obitelji, otpornosti, borbenog duha, nasljeđa i drugih značajnih osobnih osobina duboko je
empatično.

Empatski izraz

"Molim vas, ne morate se ispričavati zbog postavljanja pitanja. Vidim koliko ga voliš."

"Radiš nevjerojatan posao brinući se za njega. Poštujem kako se uvijek zalažeš za svog muža. Također mislim da ste oboje napravili sjajan posao
odgajajući svoju djecu, na temelju onoga što znam o njima. Odgajanje drage djece nije mali podvig."

"Možda ste sretni što imate tako divnu djecu, ali mislim da ste također dali sjajan primjer i dobro ih odgojili. Vaša uloga roditelja i djedova i baka
vjerojatno je najvažniji dio vaše ostavštine."

"Iz onoga što mogu reći iz prethodnih razgovora, svoje zaposlenike tretirate i kao obitelj, tako da se možete osjećati sigurnim da je vaša ostavština
sigurna, bez obzira na to koliko dugo živite."

*Kimberson Tanco je liječnik palijativne skrbi u Centru za rak MD Anderson.

Downloaded 2022­12­29 8:12 P  Your IP is 159.242.234.130
Chapter 13: Art Imitates Life*, Kimberson C. Tanco; Daniel E. Epner Page 4 / 4
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility