Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susree sa razliitim vrstama rizika iz kojih mogu

proistei negativni efekti na poslovanje banke. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njihovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banka je duna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu upravljanje rizicima. Takoe, banka je duna da svojim aktima propie procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima. Rizici kojima je banka naroito izloena u svom poslovanju su: rizik likvidnosti, kreditni rizik, trini rizici (kamatni rizik, devizni rizik i rizik od promene trine cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata i robe), rizici izloenosti banke, rizici ulaganja banke, rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena, operativni rizik, pravni rizik, reputacioni rizik i strateki rizik. Rizik likvidnosti je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Kreditni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema banci. Trini rizik obuhvata kamatni i devizni rizik. Kamatni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa.

Devizni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Posebnu vrstu trinog rizika predstavlja rizik od promene trine cenehartija od vrednosti, finansijskih derivata ili robe kojom se trguje ili se moe trgovati na tritu. Rizici izloenosti banke obuhvataju rizike izloenosti banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloenosti banke prema licu povezanom s bankom. Rizici ulaganja banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva. Pod rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena (rizik zemlje) podrazumevaju se mogui negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogunosti banke da naplati potraivanja od ovog lica iz razloga koji su posledica politikih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Ova vrsta rizika obuhvata politiko-ekonomski rizik i rizik transfera. Operativni rizik odnosi se na mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke koji su posledica propusta u radu zaposlenih, neodgovarajuih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih dogaaja. Pravni rizik predstavlja mogunost nastanka gubitaka usled kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza, kao i usled kazni i sankcija izreenih od strane regulatornog tela.

Reputacioni rizik se odnosi na mogunost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na trino pozicioniranje banke. Strateki rizik se odnosi na mogunost nastanka gubitaka usled nepostojanja dugorone razvojne komponente u upravljakom i rukovodeem timu banke.

Bazel II U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, pored osnovnog cilja postizanje i odravanje stabilnosti cena, Narodna banka Srbijeima za cilj i ouvanje finansijske stabilnosti. Bankarski sektor predstavlja najvei i u tom smislu najznaajniji deo finansijskog sistema Srbije. Imajui u vidu znaaj poslovanja i supervizije banaka u kontekstu ouvanja stabilnosti finansijskog sistema i posredno itave ekonomije, Narodna banka Srbije kontinuirano preduzima aktivnosti na unapreenju regulatornog okvira radi daljeg jaanja stabilnosti i dalje harmonizacije sa meunarodnim principima i standardima iz oblasti poslovanja i supervizije banaka. U tu svrhu a u skladu sa preporukama Bazelskog Komiteta za superviziju banaka (BCBS), Narodna banka Srbije je krajem 2007. godine zapoela proces uvoenja Bazel II standarda u Srbiji. Naime, BCBS ohrabruje implementaciju Bazel II standarda od strane supervizora zemalja irom sveta, ali u vremenu koje sami supervizori odrede kao optimalno, odnosno konzistentno sa njihovim supervizorskim prioritetima. Osnovni ciljevi uvoenja Bazel II standarda u Srbiji dalje jaanje stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema;

unapreenje procesa upravljanja rizicima u bankama i procesa supervizije zasnovanog na rizicima; jaanje transparentnosti i trine discipline; usklaivanje sa uslovima poslovanja na meunarodnom finansijskom tritu; harmonizacija sa propisima Evropske unije Direktivama EU 48/2006 i 49/2006; stvaranje jae veze izmeu kapitalnih zahteva i izloenosti rizicima na nivou banke.

U skladu sa Strategijom uvoenja Bazel II standarda i Operativnim planom (vie informacija u okviru Nacionalne implementacije), planirana je puna implementacija Bazel II standarda od 1. januara 2011. godine. Implementacija Bazel II standarda u Srbiji je transparentan proces. Sve relevantne informacije o ovom procesu bie dostupne na sajtu NBS.