Нуклеарна горива

Нуклеарна горива служе као основ за добијање нуклеарне енергије.

Резерве нуклеарних горива нису још у довољно испитане.

Као главно гориво за сада се употребљава у нуклеарном реактору уранијум који у природном
саставу садржи три изотопа U 235 , U 238 i U 234 .

Oсим урана као нуклеарно гориво употребљава се плутонијум, обично Р 239 који се добија

бомбардовањем уранијума U 238 (што је скуп поступак)

Нуклеарна горива дијеле се на

- природна,

- обогаћена,

- чиста и

- оплодна горива.

Једина природно нуклеарно гориво је природни уранијум.

Обогаћена нуклеарна горива су мјешавина чистих и оплодних нуклеарних горива, при чему је
садржај чистих горива у њима већи него код природног уранијума.

Чиста нуклеарна горива су уранијум U 235 , плутонијум Р 239 и уранијум U 233

Под дејством неутрона атомска језгра овим материјала подлијежу реакцији

фисије,ослобађајући при томе енергију.

Оплодна нуклеарна горива су уранијум U 238 и торијум Т 232 који се такође налази у природи
као и уранијум.

Уранијум се добија из руде урана која је економична за експлоатацију ако садржи 0,1% урана.

Ова руда се налази као оксид или фосфат, а упроцесу прераде се дроби или раствара у
киселинама или базама, у зависноси од основног састава.

Послије прчишћавања хемијским путем добијају се прерађени оксиди уранијума ,а из њих

гориво за нуклеарне реакторе.

Температура топљења уранијума је т = 1100 до 1150 °С.

Хемијски је стабилан на собној температури, али већ на 100°С снажно оксидира.У додиру са
водом кородира.

Нуклеарна енергиа се може добити из нуклеарног горива на два начина:

- фузијом и

- фисијом.

Фисија је процес у коме се тешко атомско језгро под дејством неутрона дијели – цијепа на два
лакша при чему се добијају неутрони и ослобађа велика количина енергије, знатно већа од
енергије ослобођене сагоријевањем.

Новонастали неутрони изазивају даље цијепање језгре атома при чему се добијају нови
елементи и ослобађа нова енергија.

На тај начин се ова реакција сама од себе наставља и назива се ланчана реакција.

Фузија је процес супротан од фисији коме се два лакша атомска језгра спајају у једно теже при
чему се такође ослобађа знатна количина атомске енергије.

Фузија настаје при веома високој температури која износи милионе степени. Ови процеси се
називају термонуклеарним реакцијама.

На принципу нуклеарне фузије направљена је Н бомба у којој се врши фузија тешког водоника.

Поред тога што у нуклеарном процесу фисије нема сагоријевања, за уран и друге елементе,
који имају особину ланчане реакције фисије, уобичајен је назив нуклеарна горива.

Уређаји у којима се врши цијепање атома – фисија, називају се нуклеарни реактори.

Примјена нуклеарне енергије:

- Погон бродова,

- снабдијевање васионских станица енергијом,

- електране специјалне намјене(покретне) за снабдијевање удаљених предјела

ел.енергијом, нарочиту примјену има у подводном транспорту за погон подморница.