Песмице за децу

ПЕСМИЦЕ
ЗА
ДЕЦУ
Песмице за децу
САДРЖАЈ
ПЕСМИЦЕ О ПРАЗНИЦИМА............................................................................................................... 12
ПЕСМИЦЕ О ЖИВОТИЊАМА............................................................................................................. 32
ПЕСМИЦЕ О ГОДИШЊИМ ДОБИМА...............................................................................................128
ПЕСМИЦЕ О БАКАМА.......................................................................................................................157
ПЕСМИЦЕ О ЗАНИМАЊИМА...........................................................................................................164
ПЕСМИЦЕ О ВОЋУ И ПОВРЋУ..........................................................................................................179
ПЕСМИЦЕ О МАТЕМАТИЦИ............................................................................................................192
ПЕСМИЦЕ О ПОРОДИЦИ.................................................................................................................204
НОВОГОДИШЊЕ ПЕСМИЦЕ.............................................................................................................233
ПЕСМИЦЕ О ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВУ........................................................................................239
ПЕСМИЦЕ О ВРТИЋУ........................................................................................................................255
ВРЕМЕНСКЕ ПРРИЛИКЕ-НЕПРИЛИКЕ..............................................................................................258
ПЕСМИЦЕ О ЦВЕЋУ И ДРВЕЋУ.........................................................................................................268
ПЕСМИЦЕ О ЕКОЛОГИЈИ.................................................................................................................282
ПЕСМИЦЕ О ХИГИЈЕНИ....................................................................................................................285
РАЗНЕ ПЕСМИЦЕ ЗА ДЕЦУ...............................................................................................................290
*Ловче, ловче срам те било............................................................................................................290
*Хтео бих да питам..........................................................................................................................290
*Јованка баштованка......................................................................................................................290
*Антунтун.........................................................................................................................................291
*У нашем граду................................................................................................................................292
*Он...................................................................................................................................................293
*Априли-ли-ли.................................................................................................................................293
*Са мном има нека грешка.............................................................................................................294
*Најновије вести..............................................................................................................................294
*Баш ме брига.................................................................................................................................295
*Ја сам чудо видео..........................................................................................................................296
*Корен..............................................................................................................................................296
*Милован и кишобран....................................................................................................................297
*Превозна средства........................................................................................................................298
2
*Време.............................................................................................................................................298
*Замислите......................................................................................................................................299
*Одело не чини човека...................................................................................................................301
*Кад си срећан –Другачија верзија................................................................................................301
*Како се............................................................................................................................................302
*Како расту деца.............................................................................................................................302
*Дани у недељи...............................................................................................................................303
*Три девојчице................................................................................................................................303
*Кад би мени дали..........................................................................................................................304
*Шапутање.......................................................................................................................................304
*Мали живот....................................................................................................................................305
*Тужна песма...................................................................................................................................305
*Здравица........................................................................................................................................306
*Иза првог угла................................................................................................................................307
*Тајна...............................................................................................................................................308
*Свеједно.........................................................................................................................................309
*Радознала песма...........................................................................................................................309
*Мали гроф у трамвају....................................................................................................................310
*Сановник........................................................................................................................................311
*Шуге................................................................................................................................................311
*Још једно зашто.............................................................................................................................312
*Ситан вез........................................................................................................................................313
*Последње питање.........................................................................................................................314
*Балада о руменим векнама...........................................................................................................314
*Редари............................................................................................................................................315
*Велики почетак..............................................................................................................................315
*Децембар.......................................................................................................................................316
*Моја песма.....................................................................................................................................316
*Ловац Јоца......................................................................................................................................317
*Дечја песма....................................................................................................................................317
*Београд...........................................................................................................................................318
*Дебели............................................................................................................................................318
3
*Градски парк под снегом..............................................................................................................319

*Авала..............................................................................................................................................319
*Путовање до ручка........................................................................................................................320
*У библиотеци.................................................................................................................................320
*Ивин воз.........................................................................................................................................321
*Облак..............................................................................................................................................321
*Шта све има у јастуку...................................................................................................................322
*Песмичица.....................................................................................................................................323
*Успаванка.......................................................................................................................................323
*Свако своју звезду има..................................................................................................................324
*Пред огледалом............................................................................................................................325
*Ко да то буде..................................................................................................................................325
*Дрангулија......................................................................................................................................326
*Кад би.............................................................................................................................................327
*Како би...........................................................................................................................................327
*Страшљивац...................................................................................................................................328
*Шта ја видим..................................................................................................................................328
*Уторак вече ма шта ми рече.........................................................................................................328
* Киша на ливади............................................................................................................................329
*Стена под маховином...................................................................................................................330
*Ведра деца.....................................................................................................................................330
*Ау што је школа згодна.................................................................................................................331
*Црнац..............................................................................................................................................331
*Крила..............................................................................................................................................332
*Толе................................................................................................................................................332
*Разговор са лутком........................................................................................................................333
*Домовина се брани лепотом........................................................................................................333
*Уживоту што ми поче бајком........................................................................................................334
*Усну деца расту..............................................................................................................................334
*Песник и месец..............................................................................................................................335
*Шта је смешак................................................................................................................................336
*Јоца.................................................................................................................................................336
4
*Балада о бајци...............................................................................................................................337
*Као некад у сну..............................................................................................................................337
*Има једно место............................................................................................................................338
*Страшна прича...............................................................................................................................338
*Дај ми крила један круг.................................................................................................................339
*Сањарење......................................................................................................................................339
*Ма каква дивота............................................................................................................................340
*Деца................................................................................................................................................340
*Мали див........................................................................................................................................341
*Кад би ми неко рекао....................................................................................................................341
*Звезде.............................................................................................................................................341
*Моја глава док ради ради.............................................................................................................342
*Поштована децо............................................................................................................................342
*Бајаги нешто друго........................................................................................................................343
*Бавите се спортом.........................................................................................................................343
*Дедине папуче...............................................................................................................................344
*Две ципеле.....................................................................................................................................345
*Година............................................................................................................................................346
*Извињење......................................................................................................................................346
*Кад порастеш шта ћеш бити.........................................................................................................347
*Претња...........................................................................................................................................347
*Мала принцеза..............................................................................................................................348
*Писање слова.................................................................................................................................349
*Седмица.........................................................................................................................................349
*Школе без насиља.........................................................................................................................350
*Свађалица......................................................................................................................................351
*Снажни Стефан..............................................................................................................................351
*Сунчева успаванка.........................................................................................................................352
*Велика тајна...................................................................................................................................353
*Успаванка.......................................................................................................................................353
*Загонетка 2.....................................................................................................................................354
*Зубић..............................................................................................................................................354
5
*Вук и азбука...................................................................................................................................355
*Загонетка........................................................................................................................................356
*Замислите децо.............................................................................................................................356
*Застава............................................................................................................................................357
*Хоћу и ја у песму............................................................................................................................357
*Јаје..................................................................................................................................................358
*Априли-ли-ли-ли............................................................................................................................358
*Пливање у прсном стилу...............................................................................................................359
*Тако ми млека................................................................................................................................359
*Бајка за Ђолетову успаванку.........................................................................................................360
*Дечак и виолина............................................................................................................................361
*Њам, њам.......................................................................................................................................361
*Носталгија......................................................................................................................................362
*Ванредно стање.............................................................................................................................363
*Неки чудан снешко........................................................................................................................363
*Да мене неко пита.........................................................................................................................364
*Буђење...........................................................................................................................................365
*Побуна............................................................................................................................................366
*Убеђивање.....................................................................................................................................367
*Када вас погледам.........................................................................................................................368
*Луда журка.....................................................................................................................................368
*Мишин кљун..................................................................................................................................369
*Причалице......................................................................................................................................370
*Сањива бајка..................................................................................................................................371
*Ма шта ми рече.............................................................................................................................372
*Скитара...........................................................................................................................................372
*Хајдуци...........................................................................................................................................373
*Боцин воз.......................................................................................................................................374
*Сузице............................................................................................................................................374
*Решила сам....................................................................................................................................375
*Вребање.........................................................................................................................................376
*Белац..............................................................................................................................................376
6
*Мењамо ствари.............................................................................................................................377
*Јутро на селу..................................................................................................................................377
*Опасан сусрет................................................................................................................................378
*Каква лепота..................................................................................................................................378
*Повратак.........................................................................................................................................379
*Прве трешње и Ђура......................................................................................................................379
*Триста чуда....................................................................................................................................380
*Чудне приче, луде приче..............................................................................................................380
*Мара...............................................................................................................................................381
*Узбуна.............................................................................................................................................381
*Ванземаљци...................................................................................................................................382
*Три перцета....................................................................................................................................382
*Непослушни мрак..........................................................................................................................383
*Вртоглавица...................................................................................................................................383
*Школа.............................................................................................................................................384
*Бунтовник.......................................................................................................................................384
*Штрајк.............................................................................................................................................385
*Како се расте..................................................................................................................................385
*Две прије........................................................................................................................................386
*Три примадоне..............................................................................................................................387
*Двојке.............................................................................................................................................388
*Шашаве мисли...............................................................................................................................389
*Сусрет.............................................................................................................................................390
*Чудо у Лувру...................................................................................................................................390
*Бајка о малој сирени.....................................................................................................................391
*Кукавица у сату..............................................................................................................................392
*Невероватна прича........................................................................................................................393
*Хоћу да нећу..................................................................................................................................393
*Да ли сте знали..............................................................................................................................394
*Магареће године...........................................................................................................................394
*Свезналице....................................................................................................................................395
*Мува, бицикл и ја..........................................................................................................................396
7
*Апел................................................................................................................................................397
*Две зенице.....................................................................................................................................397
*Пут за осмех...................................................................................................................................398
*Мрак...............................................................................................................................................398
*Лепе речи.......................................................................................................................................399
*Плишани меда...............................................................................................................................400
*Не плаши се Мишо........................................................................................................................400
*Шта је туга......................................................................................................................................401
*Кукурузи.........................................................................................................................................401
*Љуљушка се орах жути..................................................................................................................402
*Лист................................................................................................................................................402
*Репа................................................................................................................................................402
*Под амбрелом...............................................................................................................................402
*Чашћавање.....................................................................................................................................403
*Новембар.......................................................................................................................................403
*Обећања.........................................................................................................................................404
*Растанак.........................................................................................................................................404
*Новембар.......................................................................................................................................405
*Радозналко....................................................................................................................................405
*Посебна песма...............................................................................................................................406
*А гнезда зову, зову........................................................................................................................407
*Срећа..............................................................................................................................................407
*Како се расте..................................................................................................................................408
*Гицино умивање............................................................................................................................408
*Баш вам је фора.............................................................................................................................409
*Надимак.........................................................................................................................................410
*Магични напитак...........................................................................................................................412
*Зашто..............................................................................................................................................413
*Када се деси...................................................................................................................................413
*Принцеза од смећа........................................................................................................................414
*Клупче од месеца..........................................................................................................................414
*Овако се спава...............................................................................................................................415
8
*Срце................................................................................................................................................415
*Шта је богаство (Из књиге "Мудролије").....................................................................................416
*Шта је смрт.....................................................................................................................................417
*Поклони се и почни.......................................................................................................................418
*Боје.................................................................................................................................................418
*Прсти се хвале................................................................................................................................419
*Посао за гумицу.............................................................................................................................419
*Е баш хоћу......................................................................................................................................420
*Први корак.....................................................................................................................................420
*Почетак...........................................................................................................................................421
*Четири најважније мале речи.......................................................................................................422
*Да сам.............................................................................................................................................422
*Ја бих..............................................................................................................................................423
*Ципеле............................................................................................................................................423
*Љубомора......................................................................................................................................424
*Шта све може.................................................................................................................................424
*Усамљена клупа.............................................................................................................................425
*Мученик.........................................................................................................................................426
*Цртице и тачке...............................................................................................................................427
*Из сна.............................................................................................................................................427
*Како сам постао.............................................................................................................................428
*Ја сам ја..........................................................................................................................................428
*Порука ђаку....................................................................................................................................429
*Мој јастук.......................................................................................................................................429
*Сутлијаш.........................................................................................................................................430
*Пертле............................................................................................................................................430
*Мали ловац....................................................................................................................................431
*Тајна...............................................................................................................................................432
*Спавалица......................................................................................................................................432
*Грип................................................................................................................................................433
*Бабарога.........................................................................................................................................434
*Савет...............................................................................................................................................435
9
*Пустолов.........................................................................................................................................436
*Злоћа..............................................................................................................................................436
*Непослушни обожаватељ.............................................................................................................437
*Купање...........................................................................................................................................438
*Скијаш............................................................................................................................................439
*Свезналица....................................................................................................................................440
*Иза брега........................................................................................................................................441
*Права страна..................................................................................................................................442
*Промена.........................................................................................................................................443
*Замка..............................................................................................................................................444
*Поплава..........................................................................................................................................444
*Жеља..............................................................................................................................................445
*Распуст............................................................................................................................................445
*Муке стидљивог дечака................................................................................................................446
*Пиши као што говориш.................................................................................................................447
*Дилема...........................................................................................................................................448
*Прозор............................................................................................................................................449
*Страшан сан...................................................................................................................................450
*Градим, градим.............................................................................................................................450
*Разговор са снегом........................................................................................................................451
*Проблеми с носом.........................................................................................................................452
*Равнодневница..............................................................................................................................453
*Бриге...............................................................................................................................................453
* Кијавица........................................................................................................................................454
* Ленчуга..........................................................................................................................................455
*Песма за "баш ме брига"..............................................................................................................456
*Загонетке под водом.....................................................................................................................456
*Сунце златног кова........................................................................................................................457
*Данас..............................................................................................................................................457
*Песма о мају..................................................................................................................................457
*Замисли са смешком.....................................................................................................................458
*Песма чоколада.............................................................................................................................458
10
*Мала песма....................................................................................................................................459
*Рођенданска..................................................................................................................................459
*Чаробњак миша.............................................................................................................................460
*Питалице........................................................................................................................................460
*Чоколадно млеко..........................................................................................................................461
*Пакет без адресе...........................................................................................................................461
*Пссст...............................................................................................................................................462
*Рецепт за белу кафу.......................................................................................................................463
*Господар муње..............................................................................................................................464
*Верујете? Кад вам кажем!!!..........................................................................................................465
*Кад порастем као брег..................................................................................................................466
*Досада............................................................................................................................................467
*Слаткиши........................................................................................................................................468
*Кад сам била мала.........................................................................................................................469
*Гладна трба, кратка памет............................................................................................................469
*Имали смо Вука.............................................................................................................................470
*Главоломка....................................................................................................................................471
11
ПЕСМИЦЕ О ПРАЗНИЦИМА
*Ускршња чаролија
На Ускрс гледам чаробну птицу

Где раширених крила стаје
На златни облак што обоји
Бојама неба, плаво јаје.
На Ускрс спазим чудесну шуму

Која велики хлад не даје,
Одозго трава, жбуње и стабла
А испод мало зелено јаје.
На Ускрс видим раскошну башту

Цветови њени искрама сјаје
࿿࿿࿿%17%ā贰佰肆拾陆ꚤⲶ%0%
࿿࿿%0%࿿࿿࿿࿿࿿Ă%1%38%38%
䚼䇖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ă Ꝫ㚔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ą 目⯸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ą 궺‫ٵ‬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ć 걾ఒ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ć 枘࿿
%0%࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĉ 簂炃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
ĉ 圔繊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ċ 걦䊸
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ċ 䣪④࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Č 딪ᜎ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿č 쮌ⷻ
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ď 횶㠰࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
%16% 쾆浈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Đ
쐚坯࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿đ 쑤撡࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ē 㯴ㅲ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ē 顠ᇶ
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĕ 嚪㚙࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
ĕ ഻
഻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Ė ᗦ䳚
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ė 暐篝࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ę 屚෻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ę 咐漾
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ě 븞ᑤ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
ě 럤暻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĝ 茂⠖
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĝ 잨㊥࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ğ တ㩔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ğ 읶䐣
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ġ 湌彜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
ġ 囌簪࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ģ 滠窸
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ģ ୔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ĥ ҆ʠ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĥ ᭠‫ۋ‬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ħ 해狭࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ħ 肊猣
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĩ 牶ԕ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
ĩ 臚㖦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ī 쥴ឆ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
ī ➠ᰤ
ᰤ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Ĭ 䵨探
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĭ ꀪ侷࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Į ६࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ į ᆂ㬒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
İ 撎㑙࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ı ㌜㫟
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĳ ꧤ䴈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
ĳ 묺櫲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĵ ᜸ 䠛
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĵ 뿌᧢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ķ ⇊曐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ķ 玔嘖
࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĸ ᑜड࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿
Ĺ сва та раскош боја,
ено, Краси шарено,
цветно јаје.
На Ускрс, наједном, све забруји
Од раздрагане дечије граје,
Јер тада птица, свет и шума
Украсе свако Ускршње јаје.
12
*Ускрс
Пожурите, децо, к' нама,

сва су јаја већ скувана.
Понесите четке,боје,
нека свако шара своје.
Плава, жута и црвена,

нек' су јаја сва шарена.
Крените из ових стопа,
на вас чека пуна корпа.
Слободна је данас тема,

велики се празник спрема.
Недеља је дан за славље,
Христос васкресе и уздравље.
Мама, бака, тетка, стрина,

воде битку с колачима.
Сад ће после дугог поста
и колача бити доста.
*Српска Слава
Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
"Ускликнимо Светом Сави"
побожна се песма ори.
Данас свака српска кућа,

уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
и зелене венце плете.
Данас Срби, сви и свуда,

славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.
13
*Молитва мале Данице

Добро јутро, добри Бого!
ја сам мала,
ја ти не знам ништа рећи,
само хвала!
Хвала што је зора тако
лепа, мила!
Хвала што ме мајка моја
пољубила!
Хвала што је отац добар -
за нас ради,
хвала што нам кора хлеба
тако слади!
Хвала што се играт могу
братом малим, Хвала
што се могу на свем
*Свети Сава
Био је дете од главе до пете, з

вао се кратко – Немањић Растко.
Хтео је да учи, да знање свије,

ал` школе било ниједне није.
Зато је устау у рану зору
побегао на Свету Гору.
Ту је у осами манастира
учио стазе љубави, мира.
Пост`о је мудра, учена глава, с
ветитељ српски – Свети Сава
Драгана Константиновић
14
*Жеља Светог Саве
Двадесетог овог века

Свети Сава на нас чека.
Са висине он нас гледа,
Где брат брату мира не да,
Па се моли Вишњем Богу
Да нам даде љубав, слогу.
Он позива браћу милу
Да чувајусрпско славље
Ида држе православље.
Да се српски језик шири,

Да се брат са братом мири,
Да се слави српска слава
То нам жели Свети Сава.
*Молитва
О, мој Боже драги, мален Ти се молим:
поучи ме како да све људе волим;
док сам јоште 'вако у данима младим,
од јутра до мрака да весело радим;
да научим наук што за живот трeба,
да умем заслужит' насушнога хлеба,
да сносим вољно све што ми се деси.
Чуј молитву моју Оче на небеси!
*Светосавско благо
Од предака својих
кроз Светога Саву,
примили смо веру,
крст часни и славу.
Кроз векове многе

ово дивно благо
Србину је сваком
увек било драго.
15
*Радујте се децо!
Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела!
Слави мир, љубав и знање,

слави доброту и даривање,
слави велика и добра дела
која ћеш видети, будеш ли хтела...
Видећеш да књига у школи царује,

видећеш манастир што веру дарује!
Видећеш да Саву следи земља цела,
видећеш будеш ли хтела...
Ја добро знам шта су добра дела,

ја знам шта данас слави земља цела!
Слави свога Светитеља Саву,
радујте се децо, горе главу!
*Српкињица
Српкињице селе, Српкињице млада,

Где си до сада била? Куда мислиш сада?
У игри, у пољу провела сам лето,
Па весело сада у школу ме ето.
Ах, како је лепо, кад би мого знати,
Равним пољем ићи, шарено цвеће брати!
Мој најлепши венац, што сам пољем брала,
Учитељу своме баш јутрос сам дала-
Тим најлепшим цвећем, као даром славе,
Да икону кити светитеља Саве.
Војислав Ј. Илић
16
*Анђео мира
-Но ћдубока влада, и свежи во спава,

На староме торњу поноћ откуцава-
-И у томе часу, са гранчицом крина,

Анђео се спусти са рајских висина.
-Све поспало ћути, нико се не буди;

Не виде га звери, не виде га људи.
-Ал' осећа грање, па се тихо свија,

Осећа га лахор, па слатко чарлија.
-И анђео мира, кроз дубоку таму,
Спусти се пред олтар у пустоме храму.
-Па прекрсти руке на блажене груди,
Рујну зору чека, да небом заруди.
*Божић
Божић милост оглашава

на радост свих људи.
Бог дође да спасава,
не да нам суди.
тој ноћи за све нас

чудо се догоди:
роди нам се Христос Спас!
Ваистину роди!
17
*Божићни новчић
Печеница мирис шири

Док божићно јутро свиће
ја мислим:
Онај новчић
Из чеснице коме ли ће?
За доручком сви седимо
Поштујући обичаје...
Свако себи комада ломи.
Где је новчић,
Код кога је?!
Мајка ми се топло смеши:

„На млађима свет остаје!“
Сви пажљиво претражују.
Још га нема! Код кога је?!
ја листам свој комадић.
Гле, код мене он се сјаји!
Бићу здрав и бићу богат
Тако кажу обичаји.
Да је ово дукат златни
Кубио бих пола града!
Прошао бих пола света
дошао бих где сам сада.
18
*Божићна песма
Запевале сенице и врапци

Срећан Божић, млади православци!
сва друга децо, без разлике

што славите друкчије празнике!
Нек вам срећа увек гошћа буде

да стасате у честите људе!
Припремите секире и санке

да идемо на шумске пропланке
да сечемо најлепше Бадњаке!
Сунце се још не пење на церић

нека свако обуче џемперић!
Добрица Ерић
19
*Бадњак
-На Бадњи дан у свануће

Ја пораним у шумарак
На брежуљку близу куће
да први одсечем бадњак.
-Снежина ми скоро до појаса
Хује крошње храста и церова
По сеелу се ори лавеж паса
И секира и песма петлова.
-Проберем у снежном полумраку
Један церић,бацим пуну шаку
Разног жита - доручак за птице
Па одсчем церић до земљице.
-Први ивер носим мајци
Да се добро кајмак хвата
Држим га у врелој шаци
Као хладан грумен злата.
-Ставим бадњак поред кућних врата
Да у прозор гранчицама куца
Па се вратим под губер код брата
Да сачекам изгревање сунца.
20
*Божић бата
Бадњак гори и пуцкета,

Слама шушти, ноћ се хвата;
Са врата се сав у злату,
Оглашава Божић Бата:
''Срећан празник, домаћине!
Успела ти жеља свака.
Нек те прате благослови,
Берићети и нафака.''
Свуд ораси и новчићи,
Радост, цика, благороди.
''Подигнимо златне чаше,
Ваистину се Христос роди.''
Око куће небо игра,
Месец јаше белог хата,
Са врата се, сав у злату,
Оглашава Божић Бата:
''Кол'ко жара, тол'ко пара,
Уз плам свеће много среће!
Колко снега, толк'о свега-
Да дом цвета као цвеће.''
21
*Бадњи дан
-На Бадњи дан никуд не идемо

Печеницу на трему печемо
сузимо од љутога дима
прапорци нам брује у прсима -
И стално нас слећу очи плачне
На запонце-забрањено грожђе
Печеница може да се начне
Тек сутра кад положајник дође
-Али кад год заварамо оца
Штрпнемо бар зубатим погледом
Репић, увце, рибић са запонца
кожицу преливену медом -
Свуда ватра и повесма дима
Грме пушке по засеоцима
ори се наша песма стара
Тако моје село разговара!
22
*Божић, божић бата

Данас целим светом
Херувими лете:
Данас ће се родит'
Христос мало дете
Данас нема туге,
Данас боли ћуте,
Све су данас мисли наше
Небу подигнуте.
Данашња је ноћца
Од сухога злата -
Божић, Божић, бата!
Данаске се бришу
Нехотични греси,
Данаске се душа
Рајским миром реси,
Данас мелем свети,
Сваки недуг цели,
Данаске се опроштење
прима и дели.
Данаске је свету
Нова светлост дата
Божић, Божић, бата!
Топла нам је соба,
Топле су нам груди
Свуд су наша браћа,
Где су добри људи.
Воштаница гори,
Слама је просута,
"Рождество" певаћемо
По стотину пута,
Ево, већ и вертеп
Отварајте врата Божић, Божић, бата!
23
*Мили Српски бадњаче
Ој, бадњаче, бадњаче,

Ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао
И у кућу ушао!
Мили српски бадњаче,

Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.
Доносиш нам много среће,

Сваког добра пуне вреће.
Ти нам Христа објављујеш,
Њега славиш и казујеш.

Кол`ко, кол`ко варница,

тол`ко, тол`ко срећица
толико оваца
толико јањаца.

Христос нам се родио,

24
пећину спустио, Да
свуд љубав посеје
озебле огреје.

25
*Божић, божић, благи дан...
Божић, Божић, благи дан,

Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.
Дева Христа родила,

Пеленама повила,
пећини Христос спи,
Света Дева над Њим бди.
Слама лепо мирише,

Богомајка уздише,
Утом звезда засија,
Пећина се загрија.
Анђели се спустише,
Пастирима јавише:
Весел`те се, сви, ноћас,
Роди нам се - Христос Спас!
Кад то чули пастири,

Срце им се умири,
Па кликнуше сви у глас:
Нек` се слави - Христос Спас!
Нек` мир свуда царује,

Нек` се срце радује,
Нек` се свако поправља
И Господа прославља.
Па, гле и ми, Србчићи,

26
К`о сребрни звончићи,

Богомајку хвалимо,
Христа Бога славимо.
Божић, Божић, благи дан,

Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.
27
*Ускрс
Када Ускрс дође

Јаја се шарене
Плава, жута, црвена
У кући код мене.
Када Ускрс дође

Радују се деца
На љусци сличица
Нацртаног зеца.
Шарене се јаја
корпици сјајна
Ускршња ми јаја
Лепа као тајна.
*Христов рођендан
Реци ми, мама, молим те, реци,
какво је славље свуд око нас?
То нам се, душо родио Христос
да људском роду донесе спас!
Па то је, мама родјендан њему?
Где су му свећице на торти да дува?
Да каже жељу да га за увек
ко и све нас драги Бог чува!
Њему је жеља, малено моје,
да воли људе од сваке боје!
Да нема глади, да нема рата,
да сваком љубав куца на врата.
Па шта ћу онда ја да му дам
кад му је данас родјендан?
Не брини, душо, већ си му дао,
да то, ето ниси ни знао!
Настави, мили да волиш људе!
Најлепши то ће поклон да буде!
Мирјана Мирча Цветковић
28
*Васкрс
Васкршње јутро када се јави

сваком на лицу осмех заблиста,
данај је празник, данас се салви,
дан Васкрсења Исуса Христа!
Шарена јаја на столу стоје

исплетеној корпи од прућа,
свако од нас ће добити своје,
остаће једно – наш Чуваркућа.
Поздравимо Спаситеља,
његова је била жеља,
да нас води љубав,вера, нада.
Човечанство нека цело

Исусово следи дело,
Христос Васкрсе – мир Божији нека влада!
*Христос Васкрсе
Царством небеским, глас се пронесе,

анђео ускликну: Христос Воскресе!
Од чудесне вести, небо се затресе,

док певају звездице: Христос Воскресе!
Земљом се разлеже, Христос Васкрсе!

Срце ми шапну: Заиста Васкрсе!
29
*Песма радости
Ову песму пишем ти пером,
кројим је осмехом, љубављу, вером!
Ову песму речима бојим,
речима радости што постоји!
Ова песма данас је дар,
а нада у сутра најлепша ствар!
Срећан Вам празник,
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Милош Стефановић
*Први мај
Данас је 1. мај, данас се слави,

данас не раде ни пчеле, ни мрави!
Данас ни школа радити неће,

само ће у трави цветати цвеће!
Данас не раде ни пчеле, ни мрави,

данас је 1. мај, данас се слави!
30
*Светац Свети Сава
Ако је био Свети Сава?

зашто свети?
зашто његова света глава
има ту круну што сија јако?
Је ли то мама, неко злато?
души злато, не на глави

зато је ово светитељ прави.
Рођен к’о краљевић, умро к’о монах,
богат у срцу, руком сиромах.
својом речју и својим делом,

утире пут народу целом.
Живите Срби, законом Бога,
не стидите се свога рода.
Будите људи, будите браћа,

добор се увек добрим враћа!
Учите децу да мудрост воле,
дижите цркве, зидајте школе!
Као што гора росом заблиста

нека вам љубав буде чиста.
Немојте омразу, немојте боли,
нека вам срце зна да воли!
Монашко краљ, краљевски монах,

Патријарх први а душом богат.
Зато је сине њеогаљ слава,
зато је светац монах Сава.
31
ПЕСМИЦЕ О ЖИВОТИЊАМА
*Да сам птица ластавица

Да сам птица ластавица
летио бих према југу.
Птица ластавица да сам
пружио бих свима руку.

летио бих преко мора.
јутру ја бих био зора.

први био бих у лету.
донио бих пролеће на репу.

летео бих све до дуге.
на би било више туге.

облетео бих цео свет.
Птица ластавица да сам,
живот би нам био леп.
32
*Шумски вртић
Кроз шумицу води путић,
ту је један мали вртић.
Од лишћа је и од цвећа
и од траве и дрвећа.
Тамо зеца води мама,
веверица иде сама.
Ту су срне, медведићи,
па јежеви и пужићи.
Довели су чак и врапца,
онда једног малог жапца.
Тета Лија све их чува,
тата Меца ручак кува.
Сваког дана слушам грају,
па се питам: Шта играју?
Ко је приче они знају?
Да ли знају да цртају?
Ако све то добро знате,
молимо вас, испричајте!
Јован Јовановић Змај
*Галеб
Да сам галеб бели,
птица да сам мала,
изнад мора летео бих
од жала до жала.
Спајао бих мора,

обале и реке,
бродове испраћао
луке далеке.
33
*Рода
Јутрос је на мој кров
бела рода слетела,
можда је под крилом
секу ми донела.
Одувек имао сам

необичну жељу неку,
играти се с неким и
и да имам секу.
Знам да једном давно

питала ме мама?
Хоћел' секу донет' рода
или ћу је родит сама?
Ипак су нам рекле

наше драге маме.
Рода не доноси децу,
већ их рађају саме.
34
*Неспоразум
Што то кука магарац,
зна ли можда ко?
Сви га редом питали:
-"Да ти није зло?
Ил' си гладан, комшија?

Или су те тукли?
Да те нису грдили
и за уши вукли?"
-"И ју! – реко магарац -

шта вам на ум пало?
Па ја сам пробао
да запевам мало."
Мирослав Антић
*Сова
На димњак је села
црноока сова,
незгодно се спотакнула
па је пала с крова.
Клизнула је низ цреп,

сплела се у жице,
на трн бодљикави
огребла је лице.
Неспретно се скотрљала
дубоки жбун, од
силнога пада
повредила кљун.
Уганула лево крило

ал' јој право није било,
сломила је лије ногу,
није обе фала Богу.
35
*Лептир
Једнога дана
лептир се сети
кад има крила
свет да облети.
Ал' паметан савет

дао му је златак:
"За далеки пут
живот ти је кратак".
Тврдоглави лептир
није им'о' мира,
на лет кренуо је
с хиљаду лептира.
*Пчелица Маја
Родила се јутрос
мала пчелица Маја,
крила су јој сребрнаста,
очи пуне сјаја.
Кренула је одмах
на свој први лет,
обишла је ливаде,
опрашила сваки цвет.
Вредно и марљиво
то мало је биће,
рано на рад креће
зора када свиће.
36
*Оса
цвет руже мала
скрила се оса,
изула је ципеле,
унутра ушла је боса.
Кад помирисао сам ружу

док била је роса,
из цвета излетела је оса,
убола ме на врх носа.
*Веверица
Хвалио се веверић
да је врло леп,
јер га краси његов
дуги китњаст реп.
*На продају ево Зеке
На продају ево зеке!

Ко хоће да купи
нека одмах са мном амо
у погодбу ступи!
Јефтино ћу робу дати,
јер тај лопов бели
маминој башти купус
попас′о је цели.
Брзо, брзо, амо муштерије,
док ми зеко шмугн′о није!
Алекса Шантић
37
*Врабац
Љуљао се врабац
на грани бадема.
Гледала га маца
иза грма зелена.
Њихао се врабац
на стаблу високом.
Дохватит га маца
могла само оком.
Ветар гране зањихао,

на земљу је врабац пао,
па узвикну; јао, јао!
На росну сам траву пао.
Иза грма зачује се

мјао, мјао, мјао,
Чекала је маца врапца,
баш јој није било жао.
*Један нешто озбиљнији поглед на магарца
Да окупаш зебру, да јој спереш шаре,

шта би била зебра? Обично магаре.
да нешто ставиш магарцу на ребра
исте оне шаре - би ли посто зебра?
Ја мислим да не би (И сигурно не би!)
јер он не да да се тек тако позебри,
ко што неки лако своје рухо свлаче
и облаче туђе па се – помагарче.
Витомир Николић
38
*Јеж
Желео сам увек знати како се јеж смеје.

Ја видио то још нисам, под бодљама лице крије.
Ипак, његов осмех угледао ја сам јуче

кад је касно прошао поред моје куће.
Од свих бодљикавих бића јеж се понајлепше сме,

али кад му није право у клупко се одмах свије.
*Миш
граду је неком био
један чудан миш,
рупи се дању крио
да га никад не видиш.
Сутон кад се спусти,

он из рупе иде ван
за храном у потрагу
брзо жури на таван.
Опрезан је мишић мали,

гледа дал' га нетко прати
на уру погледава
колико је точно сати.
Кад сакупи доста хране

врати се у своју рупу
да вечера слатко
и легне на клупу.
Потом прозор затвори

закључа мали стан,
тишини своје рупе
да одспава слатки сан.
Чудан мишко то је био

од сваког се дању крио.
Радит ништа није хтио,
а добро се хранио.
39
*Згодан миш
мишјем селу
живео је добар миш,
био је и згодан
да га само видиш.
Весељак је био
осмехом на лицу,
имао је и девојку
лепу мишицу.
Одело је обукао
ставио фес,
хотел је повео
мишицу на
плес.
Кад су били близу

миш је био нешто љут,
јер је неко сумњив
претрчао њима пут.
Мишица је била тужна,

миш добри уплакан,
срела их је црна маца,
пропао је за плес план.
*Јарац и комарац
Једног дана свидело се
маленом комарцу
да слети на леђа
великоме јарцу.
Ал' рогатом створу

свидело се није
да комарац њему
крв на сламку пије.
40
*Јазавац
зеленом гају изнад наших кућа,
живео је јазавац у кући од прућа.
Јазавац се крио у својој јазбини,

излазио само ноћу по сребрној месечини.
Сељацима крао кукуруз и воће,

јазавац је чинио што му срце хоће.
Хранио се свиме штој' у пољу било,

лакше да би јазо зиму презимио.
Кад је стигла зима, излазио није ван,

остао је у јазбини да преспава зимски сан.
*Падај кишо
Падај кишо благо мени

Да ливада озелени
Рече једна
Здрава крава
Да се цвеће зашарени
Рече једна
Смела пчела
Да се моја бара пени
Рече једна
Слаба жаба
Да порастем до јесени
Да ме тата младог жени
Рече један
Силан Милан
Љубивоје Ршумовић
41
*Канаринац
Јутром раним запевао
канаринац жут.
гласном песмом испунио
скоро сваки кут.
Песмом својом канаринац

започиње нови дан,
звонким гласом он прекида
тихој ноћи слатки сан.
*Рибњак
Сушно лето настало је,
не падају дуго кише.
рибњаку већ одавно
не пливају рибе више.
Кад стигла је јесен рана

тад пале су опет кише.
рибњаку све је живо,
рибице се појавише.
*Кос и врана
шумици зеленој
певао је кос,
врана се наљутила,
високо је дигла нос.
Запевала врана песму;

квррр, квррр, квррр,
кос црни побегао
фррр, фррр, фррр.
42
*Маца у капуту
На дворишту сретох
једну мацу жуту
високим ципелама
новом капуту.
Обишла је јутрос рано

подрум, стан и кров,
подерала нови капут
који више није више нов.
Ципеле је оставила
негде на тавану,
јер јој оне праве буку
када тражи храну.
Скаче маца по дворишту,,

весело се смеје,
скинула је нови капут,
јер за мачке није.
*Маца жута
Јутрос ми ј преко пута
прешла једна маца жута.
Она у себи зло не крије,

јер црна била није.
Од свих бића на свом путу

волим срести мацу жуту.
43
*Магарац и коза
Потужио се магарац кози
да има велике дуге уши.
Испричао јој је баш све
што било му је на души.
Кад био је мали

за уши сви су га вукли,
товар носио је тежак,
уз то још су га и тукли.
Ал' ни коза ништа боље

животу није прошла,
јер бранили су јој све
чим на свет је дошла.
Сви су јој бранили

да ниске гране брсти,
зато нарастао јој врат
дуги ножни прсти.
коза у срцу свом

велику тугу крије
због краткога репа,
за реп нико вукао је није.
44
*Мало прасе
Жуборио је поточић,
потоку оточић. На
отоку одмара се
једно мало прасе.
Сунчало се мало прасе,

мислило није на се.
Наишао облачић
поплавио оточић.
Препало се прасе мало

јер пливати није знало.
Преплављен је оточић,
предубок је поточић.
Цвилило је мало прасе

за сламку хватало се,
да се спаси, да преживи,
облаци су за све криви.
Спасило се мало прасе,

на брежуљку одмара се
проматра оточић
док жубори поточић.
*Жаба
Усред старог црног граба
живела је једна жаба.
деблу јој био стан,

никуд није ишла ван.
Звала кишу сваки дан,

крекетала поваздан.
45
*Медо
Куда идеш мали медо,
где је твоја мама?
Зашто те је у шумици
оставила посве сама?
Мама ме је оставила
да потражим стан,
сухо лишће сад прикупљам
за угодан зимски сан.
Први снег кад падне

уселит ћу у свој стан,
излазити нећу вани
док не сване сунчан дан.
*Зеко
Иде зеко кроз шумицу,
обукао кабаницу
понео златни штап
да прескочи слап.
Прескочио зеко слап,

изгубио златни штап
сребрну огрлицу,
подерао кабаницу.
Пресушио мали слап,

пронашао зеко штап
сребрну огрлицу,
окрпао кабаницу.
46
*Изгубљени пас
Изгубљени пас
улицама лута.
Кући би се вратио
али не зна пута.
Лутао је пас
градом цели дан
док код новог газде
није наш'о стан.
*Зец у купусу
врту се нашем јутрос
појавио нови гост,
прескочио висок плот
и дрвени речни мост.
Непознати то је гост,
под купусом се крије,
светлосиве он је боје,
још га овде нико видео није.
Испод купуса му само

вире сиве дуге уши,
зубићима грицка лишће
док га свега не избуши.
Кад дугоушко се нахрани

брзо побегне из врта вани,
и нестане што пре,
јер зна да купус садио није.
47
*Болесник на три спрата

Нашега старога доктора Јана
телефон зове с Калемегдана:
-"Докторе драги, хитно је врло,
имамо госта, боли га грло!"
-"Имате госта?
Да није странац?"
-"Право сте рекли. Јест.
Африканац!"
-"Доћићу брзо, за један сат -
кажите само, на који спрат?"
-"На коме спрату? Тешко је рећи,
боли га читав - други и трећи!"
Чудом се чуди наш доктор Јан:
-"Какав болесник? Је л'
троспратан?!"
-"Докторе, јесте, то није варка,
зовемо, знате, из зоопарка.
жирафу једну боли нам врат,
а то је - други и трећи спрат!"
БранкоЋопић
48
*Фифи
Овај час, овај час,

један пас,
на узици од свиле,
са ноктима лила,
машницом од тила,
пролази крај нас.
Једна жена стара
са псом разговара:
Фифи, гледај право!
Фифи, дигни реп!
Фифи, пази дрво!
Фифи, ниси слеп!
Фифи, машну пази!
Фифи, лепо гази!
Фифи, то не њуши!
Фифи, горе уши!
Фифи, језик ниже!
Фифи, ходи ближе!
Фифи, не пркоси!
Фифи, ти знаш ко си!
Фифи, не скакући!
Фифи, сад ћеш кући!
Тако Фифи живи

на узици од свиле,
са ноктима лила
с машницом од тила.
Тако жена стара
са њим разговара.
Тако овај час
прођоше крај нас.
Драган ЛУКИЋ
49
*Чудан болесник
Добило грип једно лудо куче.
Шта је то сад са мном? гласно арлауче.
Ја имам ватру, сто пет степени!
Ах, јадан ли сам! Ах, тешко мени!
Топломер! Термофор! Ноге у лавор!
Хиљаду лекова,бочице свуда!
Дајте вакцину! Та, помагајте!
Ова је бољка потпуно луда!
Јој, мајко моја! Јој, како ме боли,
никога нема да ме осоколи! Да
ли се можда од овог умире?
Хоће ли опет сунце да ми сине?
Уф, кад оздравим, (а ваљда хоћу)
Па се разиграм (дању ил’ ноћу)
Па кад појурим свој реп у круг!
Он ми је увек најбољи друг!
Ма ја сам само ко струја луд
шта ме брига ко ће шта рећи, па
шта да радим када сам куче, кад
ми је живот помало псећи?
Само ме чекајте ви незвани гости,
да ми продје бољка, да не боле кости!
Нека вам увек то буде у глави
Здрав или болестан, ја сам чувар прави!
50
*Лија
Долијала јутрос лија
до нашега села.
Можда је и овог пута
продавати мудрост хтела.
Продавала лија зјаке

од села до села.
Са мудрошћу својом
преварит је сваког хтела.
Већ је лија свима знана

то причају наше баке.
Чувајте се лукавости,
остат ћете празне шаке.
Мудра лија обично је

покрај пута села.
Сваког пролазника
преварит је хтела.
Изгледом је лија
лепа и мила, ал'
у души сасвим
друкчија је била.
*Свињчица Тинчица
насељу свињско покрај брзе реке
живела је Тинчица године далеке.
кући је живело тринаест свињчица,

најмлађа је била свињчица Тинчица.
Највреднија од свих била је Тинчица.

кувала је ручак за тринаест свињчица.
Радила је за свих а најмање за се,

најгоре је бити тринаесто прасе.
51
*Зеко Данко
Устао је зеко,
обуко' капут
кренуо рано
на далеки пут.
Обуо је чизме
понео новчић
желео је купит
за кување лончић.
Пожурио зеко,
претрчао пут,
тој силној журби
подерао капут.
Чувао се добро
да се не оклизне,
незгоди целој
изгубио чизме.
Кренуо је даље
ал' га срео ловац,
од силнога страха
изгубио новац.
На крају се зеки
покварио цео план,
наопако све је ишло
јер му није сретан дан.
52
*Крава
Јутрос је из наше штале
побегла велика крава.
Зауставила је на пољу
сочна зелена трава.
ко би посумњао на
малу росну траву да
зауставити може
велику рогату краву.
*Пужева кућица
Узбрдо се нешто
сиво пењало,
споро се кретало,
јако је стењало,
јер на леђима
кућу је носило.
53
*Ћук
тишини ноћи
настао је мук,
само се из шуме
огласио ћук.
Уснула је шума,
заспала је трава.
Ћук по ноћи ћуче,
а по дану спава.
*Пуж
кишно јутро
улицом пуж се шеће,
кишобран понео није.
То њега много не брине

јер кућу на леђима носи,
не смета га што киша лије.
*Кос
Кроз шумицу зелену
пролазио црни кос,
купио је ципелице
да не хода бос.
54
*Пчела и бубамара
Замолила је пчела
точкасту бубамару
да јој посуди бицикл,
јер њен је у квару.
Точкаста бубамара
изненађена је била!
Што ће пчели бицикл
кад има крила?
*Необичне животиње
Занимљив је цели животињски свет,
па о њима прочитајте необичан овај след.
слона је нос дугачак до пода, за

ноге му запиње по земљи док хода.
На леђима пуж кућу своју носи,

а ногама босим он хода по роси.
Иако има сто ногу, најбржа стонога није,

ној од ње пуно је бржи, а ноге има само две.
Погледајте високу жирафу и њен дуги врат,

до њега пењати се треба као на први спрат.
И коза је необична, јер краткога је репа.

Да је дужи ваљало не би, њиме потукла би пола света.
Нису ли ово необичне животиње?

Није ли нешто дуго или кратко?
Ако нешто и није у складу,
са својим навикама живи свако.
55
*Мишко
Шета Мишко по тавану,
остао је сам у стану.
Једе шунку, шпек и сир

као да је мишји пир.
*Страшан лав
Био једном један лав.

Какав лав? Страшан лав!
Нарогушен и љут сав!
Страшно,страшно!
Не питајте шта је јео,
Тај је јео шта је хтео: Транвај цео
облака један део!
Ходао је на три ноге,Гледао је на три ока,
Слушао је на три ува...
Зуби оштри,поглед зао,
Тај за милост није знао!
Док га Брана једног дана
Није гумом избрисао.
Душан Радовић
56
*Меда Брунда
Меда Брунда, топла ти је бунда,

Тра ла ла ла, тра ла ла ла
Гледајте сви медведа.
Меда гледа пуну зделу меда,

кад види такве ствари,
Радо игра меда стари
Меда Брунда по земљи се ваља

Кад настану хладни дани,
Он зиму преспава.
*Мали коњаник
Ђиха, ђиха, четир’ ноге,

Све четири круте!
Ђиха, ђиха, ми идемо
На далеке путе!
Седло ми је од мараме,
Узде од канапа,
бич ми је од очева
Пребијена штапа.
Раго једна, баш си лења,

Зар те није срам!
Ал’ кад нећеш ти да скачеш,
Ја ћу цупкат сам.
Јован Јовановић – Змај
57
*Лептир и дете
Дете:
Лептирићу, шаренићу,
Ходи к мени амо!
Ево имам лепу ружу,
Омириши само.
Лептир:
Ја бих дошо, ал се бојим
Какве игле клете;
Стиснућеш ме, пробошћеш ме,
Онда збогом свете!
Дете:
Нећу лепко, нећу лепко,
Живота ми мога.
Хоћу само да избројим
Колко имаш нога.
Лептир:
па то ти могу казат
из даље малко:
Лептир има шест
ножица,
-А сад збогом Ранко!
58
*Имали смо пиле
Имали смо пиле, мало пиле

једно мало пиле од три киле.
Али пиле нестаде,

иди па га тражи,
можда ће се јавити,
дај му шаку ражи.
Имали смо коку, малу коку,

једну малу коку, златооку.
Али кока нестаде,

иди па је тражи,
можда ће се јавити,
дај јој шаку ражи.
*Инсекти на ливади
Шарени лептир лети свуда,
свитац светли,чудна буба,
хаос прави грозна мува,
сладак мед нам пчела чува,
вредно јури армијица мрава,

туфнама се својим хвали бубамара,
вилин коњиц лети изнад воде,
неваљали комарац увек само боде,
својим скоком скакавац облилази свет,

док дебели бумбар клати лепи цвет;
инсекти су ови једна права дружина,
вешто беже пауку,да не буду ужина
59
*Глас животиња
Сред тишине дана,
свуда око нас,
понекад се чује
животињски неки глас.
На ливади росној
мала патка гаче,
на брегу благом
магарац сиви њаче.
суседној штали
шара крава муче,
на крову куће
бели голуб гуче.
На литици стрмој
мрка коза мекеће,
у бари мутној
зелена жаба крекеће.
дубокој шуми
гласно ћуче ћук,
долина одјекује,
јер завија вук.
Ко је најгласнији
питање је сад?
Хармонији овој
тешкој' наћи склад.
60
*Буђење ливаде
Густа јој коса већ надолази,

месец је чешља, сунашце мази,
цветићи разни пут сунца јуре,
ка њима пчеле зузорке журе.
Лахорак пирка, повија гране,

буди станаре још успаване,
оса отвара своје тврђаве,
мравља царица окупља мраве.
Бумбар штимује климаве жице,

из комшилука пристижу птице,
лептир балетску представу спрема,
чиније пуне меда и џема.
Зрико отвара концерт-дворану,

музика трешти ноћу и дању,
грајом се пуне ливадски двори,
све се у ритму пролећа ори.
Радунка Дуна Богдановић
*Незгода
Кроз двориште јуче срећни тата петао,
пилићима својим први пут прошетао.
Правио се важан, крилима је лупао
па у бунар упао и сав се окупао!
Кукурику коко да, то је права незгода!

Смејали се пилићи, чуло се до неба,

Баш си тата шепртља, тако ти и треба!
61
*Бела рода тихо хода
Бела рода тихо хода

Као да је чувар вода
Као, као, као...
Мало стане, па погледа

Да ли која жаба седа
Дал, дал, дал...
Јадна жаба појма нема

Шта јој рода спрема
Шта, шта, шта...
Дугим кљуном жабу хвата

Ножицама жаба млата
Млат, млат, млат...
Сво јој деци жабу носи

Па се пленом сад поноси
Цап, цап, цап...
62
*Ливада
Ливада је шарен тепих,

од цвећа и траве.
Ливада је игралиште,
за дечје забаве.
Ливада је трпеза,
многих подстанара.
Па решио песник стари,
да вам то дочара.
Чега има на ливади,

сва деца не знају.
ако их трава мами, да
се поиграју. Ливада
је родна кућа. кртица
и мрава.
На ливади увек
има, понека забава.
Ливада је права џунгла,

за створења мала.
На ливади многа су се,
чуда одиграла.
Ловила је рода жабу,
а и змија миша.
Све до зоре па до
мрака, неће да се стиша.
На ливадском ситном
цвећу, стално пчеле зује.
Мед се тако са ливаде,
у саће танкује.
Зује пчеле, и комарци,
а скакавци зричу.
Све је исто, ко у
школи, када деца
сричу.
За потребе своје стоке,

човек коси траву.
Поремети тако добру,
велику забаву.
Поремети све што
беше, ал се види ено.
Покошено и скупљено,
осушено сено.
63
*Жаба чита новине

Седи жаба сама
На листу локвања,
Од жаркога сунца
Штитом се заклања.
Да новине чита,
То вам слика каже,
Ал’ не мож’ да нађе
Што јој очи траже.
Знате већ о чему
Жабе бригу воде:
Хоће ли се скоро
Одселити роде.
Ј.Ј.Змај
*Ој голубе
Ој, голубе, там’ на крову

Зашто гучеш тако мило?
Радујем се јарком сунцу,
Што прелива зеленило.
Ал’ ти гучеш кад и зима
Небо стушти, сунце скрије;
Каква ти је онда радост,
Кад на небу сунца није?
Тад' ме опет радост снажи,
Да ће зимски дани минут,
Да ће с’ небо разведрити,
Да ће опет сунце синут.
64
Плави зец
Три сам земље прелазио, и три горе прегазио,

три мора препловио - док га нисам уловио.
Плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету!
Овај зец зна да свира, овај зец зна да плете,
овај зец ручак кува, овај зец кућу мете.
Овај зец плести уме, овај зец жети уме,
овај зец шити, пити и француски говорити
све разуме!
Плави зец, чудни зец, једини на свету!
Ја га хтедох вама дати
да вас мије,
да вам шије,
да вам кроји,
да вам броји,
да вам плете,
да вам мете,
да вам кува,
да вас чува,
да вам пева
слике шара
француски разговара.
Плави зец, чудни зец,
једини на свету!
Ставих зеца у торбакпа пожурим својој кући.
Ал кад бисмо испред куће стаде зечић да шапуће:
Пусти ме, ловче, храбри ловче,
да очешљам косу, да умијем лице,
да исечем нокте, да исправим
стас да удесим глас. Нек виде
деца плавог зеца, чудног зеца,
јединог на свету!
Пустих зеца из торбака
ал се зец не очешља, ал се зец не уми,
нит исече нокте, нит исправи стас,
нит дотера глас. Већ побеже, ој несрећо,
на крај света, ој невољо! Плави зец,
чудни зец, једини на свету!
65
*Птица у кавезу
На прозору кавез стоји,

кавезу птица мала,
тужна је, врло тужна
Тек што није заплакала.
Па је пита хранитељка
Кад грумичак њојзи даде:
"Шта је теби, птицо моја?
Изјадај ми своје јаде!
Та сад имаш лепу кућу,
Ја ти дајем лепо хране,
Сад би могла певат песме
Да се ори на све стране! "
Из кавеза птица вели
Гледећ' тамо у даљине:
"Имам свега, тешко мени,
људи ми добра чине.
сувише имам свега
Што немају друге птице,
Ал' највећег добра немам -
Немам своје слободице!"
*Мој пас
Мој пас зна шта је то километар.
Толико износи његова шетња свакога дана.
Мој пас зна шта је то ветар.
То је оно што диже прашину око његовог стана.
Мој пас зна шта је то столица.
То је оно што личи на њега, али не лаје.
Мој пас зна полица шта је.
То је оно на шта се мачак попне кад се он пропне.
Драган Лукић
66
*Врапци
Данас врапци не слећу на жице
разапете између кућа
на кровове црвене,
данас врапци у тренутку
великих техничких достигнућа
обожавају телевизијске антене.
*Неће мачка да се сиграмо
Ала је та мачка! Цео дан је грдим;
ал' сад ми је дошло да се већ расрдим!
Носим је овамо, носим је онамо,
покажем јој књигу: "Хајде да читамо!"
У књизи су слике, она и не гледи.
"Па кад нећеш да читаш, а ти мало преди!"
Неће ни да преде – а још како уме-
што год речем чини се ко да не разуме..
Огрнем јој ћебе, стресе га са себе;
ја јој пружим лутку, она је огребе.
"Ако хоћеш, ево ти мој шеширић мали!"
Тек јој метнух на главу, а она га свали.
Па зар вреди такав створ да се с њиме дружим...
Дошло ми је, бога ми, да је мајци тужим.
Ј.Ј. Змај
*Кад је био мрак

Кад је био мрак,
кад је био мрак,
појурила мачка миша
чак, чак, чак.
Појурила мачка миша

чак, чак, чак,
а дал га је прогутала,
ил га није прогутала,
то ни она није знала
јер је био мрак,
јер је био мрак
67
*Зека, зека из јендека

Скочи зека из јендека,
па по снегу лако прти.
За њим скочи други, трећи,
а за трећим и четврти.
По ћилиму белом скачу

један другом на кркачу;
преметну се преко њушке,
ваљају се поледушке.
Гуркају се утом трку,

ћушкају се у том хуку,
ко их гледа не мож' знати
играју л' се ил' се туку.
Гледао их ловац стари,

пуцати му беше жао.
Узе листак књиге беле,
па је зеку - нацртао.
Зека, зека из јендека,

данас јеси срећан био!
Данас ти је – деце ради -
стари ловац опростио.
Ј.Ј.Змај
*Врабац и мачка
"Где ћеш, врапче, зимовати?"
пита мачка врапца стара.
"Овде, онде, - туда, свуда!"
тако врабац одговара.
"Где ћеш, врапче, данас ручат?"
"На крај шора, на врх ора!"
"А где ти је конак, врапче?"
"Шта те брига? Погоди га!"
"Знаш ли, море, зашт' те питам?"
"Јер си мачка, а ја птица!"
- То је реко па утеко, -
оста мачка тужна лица.
68
*Два зеца
Седела је без бриге наша мала Мира,
ручала је лепо из својегт ањира.
Близу наше Мирице, ту се преметало
весело и чило једно зече мало.
Све док једно за друго нису ништа знали,
весели су били ови наши мали.
Ал' кад спази Мирица зеку поред себе,
сва се усплахири, срце јој зазебе.
кад зека опази ово страшно дете,
потресе га дрхат од главе до пете.
Мира би да побегне, ал' куда и коме?
зеца је стего страх пачлови пред њоме.
Ух, големе невоље! Ух, големе беде!
Избеченим очима једно друго гледе
*Зеко и поточић
једној зимској ноћи, там' где је висок брег
смрзнуо се поточић и покрио га снег.
један мали зеко тај поток тражи свуд'
где је куд је нестао, то њему тишти груд'.
плаче, плаче зеко мал' запоточићем тим,
жали, жали зеко сад, жали срцем свим.
тужан мисли зеко, та где је поток тај,
можда ласте следи он, у далек јужни крај.
онда дође лето, и снег се отопи,
вратио се поточић и зеко срећан би.
Б. Михаљевић
69
*Бик и обад
дољи се игра бик.
Из грла му куљарик.
Око њега пада трава

и шешири лете с глава.
Деца с брда трче лудо

па гледају ко у чудо.
бик буче, дрнда пласт.

Копа земљу, љуља храст.
Јак ко гром а леп ко цвет

на рогове диже свет.
Истог часа обад - даса

облетевши око класа -
Свуд по земљи расу зврк.

Бик подиже реп па у трк.
Збуни децу чудна слика:

Шта то би? Ко јури бика?
Ја! – зукну им око уха -

чувар поља из ваздуха.
Ја могу сам десет крда

да разјурим преко брда!
*Лијин оглас
У густој трави надомак реке,
Крај неке стазе уске,
Нашла сам синоћ у сами сутон
Перо госпође Гуске.
Нека се гуска у шуму сврати
Да јој га тетка врати.
Састанак у пет сати.
Бранко Ћопић
70
*Прво куче
Сећам се, као да беше јуче,
Кад сам добио прво куче.
О, то је било лепо доба,

На звезде лајали смо оба.
То куче још у мени траје

Понекад чујем, тихо лаје
Брана Црнчевић
*Глупа ћурка
Ветрић пирка, пролеће је,
шарени се цвеће,
стари ћуран с пилићима
по дворишту шеће.
Где товодиштуђудецу?
Нисиимтитата!
Иза кућевичећурка,
за главусехвата.
Глупа ћурко, негалами!

Скимсешетам, знамисам,
молила меприја Кока да
јојдецупричувам.
Оливера Оља Цупаћ
71
*Где се двоје свађају трећи користи
Испод крошње старе трешње

што хлад вешто чува,
свађале се две кокошке
око једног црва.
Виделе су тако обе,

шта им сада смета
кад из своје собе хтеде
црвић да прошета.
За договор и компромис
чути нису хтеле.
Нагласиле вишим тоном
целог да га желе.
Замислите само призор

(и ако сте млађи)
како грми кад се нађу
кокошке у свађи.
Од јачине страшне буке

две пернате даме,
не схватише да са црвом
више нису саме.
Дошетао сасвим мирно

увек на свом месту,
петао што врло мудро
носи своју кресту.
Док кокошке расправљају

њему беше част,
да укусан њихов улов
поједе у сласт.
Код оваквих случајева

крај је увек исти
ГДЕ СЕ ДВОЈЕ СВАЂАЈУ
ТРЕЋИ ИСКОРИСТИ
72
*Цврчак
Мали цврчак у ципелу Цицину ускочио.
Од сунца се сакрио и у њој преноћио.
Кад је Цица покушала да обује ципелицу,

убоде је мали цврчак иглицом у ногицу.
Мама, мама! вриснуЦица, убоде ме ципелица!

ципели има буба са милион зуба.
Сад сам готов! Мисли цврчак, - Сам сам себе упецао.

Овде никад не бих уш'о за ту бубу да сам знао!
Уплашен се устрчао, ципелицу прегледао

случајно у том мраку он примети рупицу.
Провуче се кроз њу брзо па од среће
цупкајући побеже низ улицу.
*Јунак зека
Одмаглио зека кроз шуму да скита,
ни маму ни тату
не стиже да пита.
Јурцао је лево, јурцао је десно

к'о да је у шуми
за зечеве тесно!
Ко зна где све није завукао њушку,

дирнуо је храбро
и ловчеву пушку.
Једнога је вука цупнуо по репу

и јурио пољем тета-лију лепу.
Да л' је икад било,

тако храброг зеца,
ил' су њега овде нацртала деца?!
Шта је даље било, види се из књиге,

јунак зека спава, не море га бриге!
73
*Аждаја свом чеду тепа

Аждаја свом чеду тепа:
Наказице моја лепа!
Оставићеш своју мајку,

и отић у неку бајку,
јешћеш људе као репе,

најмилији мој акрепе.
Шта ће стобом бити, ко зна,

лепотице моја грозна?
Бићеш личност негативна,

ругобице моја дивна!
твоја ће јадна мајка

целог века да се вајка!
74
*Лука и пчела
Крај кошнице стао Лука
у пчелу гледа.
Радо би је замолио
за кашику меда.
Хтео пчелу да помази

пипне за крила.
Баш је лепа, мислио је,
нежна као свила.
Ратоборна пчела мала

пипнути се није дала.
Оружије је спремила
свој жалац на чело је
Лукино устремила.
Тад се Лука у бег дао

од страха се саплитао.
Где си деда? Брзо! Жури!
Читав рој ме пчела јури!
Желео сам да их пазим,

да их чувам и помазим.
те твоје глупе пчеле не

знају ни шта је ред!
Све док живим никад више
окусити нећу мед.
75
*Такмичар патак
Плаче паче, путем иде,

сузе лију кап по кап,
од потока плитке воде
направи се читав слап.
Слушај мали, бићу кратка!

љутито му рече патка.
Опет си се са рибама
пливању такмичио,
као сваки глупи патак
ту си трку изгубио.
Утуви у своју главу,

ништа нећеш променити,
ма колико да тренираш,
рибе нећеш победити!
*Вести
Замислите децо!
Најновије вести гласе:
На Дунаву рибе хватају аласе!
Управо је стигла и вест ова:

Нека овца гања чопор вукова.!
следећа вест гласи дословце:

Један зец је пуцао на ловце!
баш је за црну хронику ово:

Једног првака прогутало слово!
Драга децо, на пажњи вам хвала,

ове вести беху ...првоаприлска шала!
Ивка Стошић
76
*Сусрет два пужа
Крај јесењих ситних ружа

још трава зелена,
њој срела се два пужа
не тако малена.
Док разговор тако воде

да други не чују...
Приметили, ето згоде
да се разликују.
Свако коме разлика је

нејасна сад чуће
један своју кућу носи
други је без куће.
Пуж са кућом у чуду је

јер досад не виде,
свог родјака, друга, брата
што без куће иде.
Изненађен упита га,

Зар јадан не патиш
својој кући кад помислиш
како да се вратиш?
Шетајући кроз травицу

много кишних лета,
њему живот бескућника
нимало не смета.
Предности је много ако

своју кућу немаш,
пример један... обавеза
да по кући спремаш.
Задовољан што не мора

кући да се враћа,
слави своје постојање
у роду голаћа.
77
*Животињски проблеми
Стонога има проблем стари

треба јој ципела педесет пари.
Жирафу мучи прехлада мала

треба јој два три метра сала.
Рибе имају проблема важних

река је пуна мушица лажних.
Медведа снашла права беда

пчеле му уопште не дају меда.
слон има проблеме нове

начисто му се иступиле кљове.
Зато сова мудрица стара

агенцију за савете отвара.
*Паук
Неки је паук мрежу плео
јер је за ручак бубамару хтео.
ко да видовит беше
мрежу му две бубамаре улетеше.
док су висиле тако наопачке

од страха изгубише своје
тачке.
Кад паук приђе им ближе

од чуда обрве поче да диже.
Изненађење није могао да крије

чудније бубе видео није.
Можда су болесне помисли паучак,

боље ће ми бити да прескочим ручак?!
78
*Три сусрета
Крај воде су сретох паче
паче поздравих ја. Рекох
му: - "Добар дан, паче!"
паче мени : - Ква-ква!
На мосту су сретох пиле,

жуто ко пилићи сви.
Рекох му: -"Добар дан, пиле!"
А пиле мени: - Пи-пи!
Пред кућом су сретох штене,

на њему жакетић плав.
Рекох му: - "Добар дан, штене!"
А штене мени: - Ав-ав!
Слободан Лазић
*Миш и гуштер
Миш гуштера за реп вуче.

Гуштер кука и јауче.
Мали мишу, немојтако!

Кад већ вучеш, вуци јако!
Миш се на то осоколи:
Вучем јако, дал' те боли?
Боли страшно! - гуштер плаче.

Кад ти кажем, вуци јаче!
Из све снаге миш повуче.

Прекине се реп и - пуче.
Миш на леђа цвилећ паде.

Гуштер, мангуп, бежатстаде.
Викне бежећ: - Мишу, хој!

Поклањам ти репић свој.
Нека те не боли глава:

мени расте репкотрава!
79
*Драматизација текста Љутито мече
Месец обукао чизмице жуте,

облаци обукли плаве капуте,
па целе ноћи небом језде.
Доле у шуми, једно мече
замишљено, већ треће вече,
гледа у звезде.
Мече се љути већ трећи дан
што га терају у зимски сан
и замишљено стално ћути.
Тата се љути, мама се љути

сви му веле:
Откад постоји мед и пчеле,
откад постоји сунце и вече,
нисмо видели такво мече.''
Шта ћеш да радиш – мама га пита -
кад лишће сасвим, сасвим пожути
снег напада изнад рита?''
мече ћути.
''Шта ћеш да радиш – тата му вели -

кад свет од снега сасвим побели?''
Тата се љути, мама се љути

а мече ћути.
Одједном мече љутито рекло шта га је пекло:

Нећу да спавам, нећу и тачка.
Зашто не спавају зец и мачка?
птица изнад наших глава
зашто не спава?''
''Узећу тротинет,
идем међ'децу, међу свет.
Нећу да спавам. Нећу и тачка!
Што не спавају зец и мачка?''
онда тихо рече:

Баш ми је криво што сам мече.''
80
*Жирафа и зебра
Једнога дана на рубу шуме,
на раскрижју широког аутопута,
среле су се пругаста зебра
и дуговрата жирафа жута.
Лако је теби жирафо мила

када имаш тако дуги врат.
Дохватит можеш грану високу,
зелени лист теби је на дохват.
ја често морам на
цесту широку лећи да
би пешаци бројни
на другу страну могли прећи.
Не тугуј зебро, сестрице мила,

људи мене превише не воле.
Погледај само иза мене,
посвуд гране остају голе.
тебе зебро моја драга

више воле хвала драгом Богу.
Уз помоћ твоју прелазе цесту,
пешаци без тебе живети не могу.
81
*Фестивал животиња
Једног јутра из радија зачуо се звонки глас
да су шумске животиње за певање дале оглас.
Састале се животиње усред једне шуме мале,

гласно свака своју песму запевале.
Запевала прва лија, пратио је сиви вук,

а песми се придружио са планине ћук.
Скупиле се птице у великом броју,

на свој начин отпевале свака песму своју.
Врана виче, фићор фиче, гавран гракће, голуб гуче,

песма им је данас боља него што је била јуче.
На фестивал није стиго' само црни кос,

гласнице је прехладио. јер по шуми хода бос.
Остале су животиње песму своју певушиле,

кричавим су гласом свима уши пробушиле.
Магарац њаче, патка гаче, петао кукуриче, вол риче,

прасе је заплакало, јер певати није знало.
рибице из рибњака певати су хтеле,

нежном песмом желеле су госте да веселе.
На крају је песму своју славуј звонко запевао,

чула се у шуми целој све је гласно натпевао.
82
*Рода поштар
На велику фарму стигла нова мода,
сад телиће носи и кравама рода.
Свака мама крава поручила роди
какво би теленце желела да води.
Једно стиже сада! Јавља рода сместа:
молим вас да одмах направите места!
Јер овакво теле многе маме желе,
има браон шару и ножице беле.
Ако вам се свиди, поручите молим!
Спаковаћу слично, јер баш такве волим!
Ако и промашим, јао, јао, туго!
Вратите га сместа, донећу вам друго!
*Није имала баба врага па купила козу

Хеј ти, козо, жива била,
шта си опет учинила?
Како си се заглавила
са тим својим роговима?
Гураш њушку радозналу
са два своја крива рога,
напред хоће, назад неће,
па сад види свога бога!
Уместо да брстиш лишће,
уместо да чупкаш травке,
ти си, козо, немогућа,
само правиш несташлуке!
Чим те чујем да мекећеш
знам да опет штету правиш.
Ко зна где си луду главу
сад успела да заглавиш.
Тако баба козу грди,
она јој друштво цело
не хају, баш их брига
то што им се смеје
село.
83
*Чудна овца
Једна овца, чудна овца,
чупавога белог руна,
све би редом учинила
да јој трба буде пуна.
Цео дан је вредно пасла,
чупнула је сваку травку,
па се после помамила
попела на грану танку.
Шта ли она онде ради,
шта ће овца на тој грани?
Чудним јој се чудом чудим,
није јасно чак ни врани.
Ех, та шта ће! Има план!
Са гране се види боље
има ли где у близини
још зелено неко поље?
Шта је хтела видела је
цело поље детелине,
сада се само пита ко
ће с гране да је скине?
*Лењи Меда
Испружио се лењи меда
ко проштац преко хладног леда.
Да ли га жуља или му смета?
Ено га брунда и зановета.
Стомак ме мучи! Гладан сам! Куку!
Ух, баш сам данас на своју руку!
Неће ни једна глупа фока
да ми се нацрта испред ока.
ја бих грицкао, ја бих грицн’о
па макар само оволицно.
Нека је само за један зуб
када већ лежим узалуд.
84
*Ласта
Јутрос ме рано,онако снену,
пробуди цвркут птице на трему.
О, благо мени,срце ми заста,
па то ми дошла у госте ласта!
Путнице мила,о, ласто драга,
здраво ми стигла до кућног прага!
Како је, мила,на путу било?
Да ли је уморно твоје крило?
Јеси ли гладна,ил’ жедна, кажи?!
Даћу шта имам,само потражи!
Знам да си летела на пола света,
одмори овде,мени не смета!
твоје гнездо ту испод стреје
чека те празно нежно да згреје.
Ту твоје мало било нек куца!
Добро ми дошла,ласто! Од срца!
Буди се природа, одужи дан,
смести се ласта у стари стан.
Окрпи онде,поправи браве!
Ласта и ја комшије старе.
*Мама магарица
Сиво се магаре у чуду нашло,

ни само не зна шта га је снашло.
Птица је једна о, сјајна звездо!
На сред му њушке савила гнездо.
Сад седи јадан! Ни макац с места!
Гнездо му чучи ко петлу креста.
гнезду јаја за птића пет.
Какав је ово наопак свет?
Мислиће млади: Да чудне птице!
Посебне маме магарице!
85
*Три гиздавца
Три ћурана нагиздана,
три перушке на три репа,
шепуре се по буњишту.
Да л’ их гледа ћурка лепа?
Хоће ли им љубав дати
и ког од њих погледати?
Први ступа к’о на писти,
нога ногу све преплиће,
кљуном далек облак пара.
Он најбољи, мисли, биће!
Шта је с другим, где се део?
Сасвим нови начин бира.
Два је цвета ћурки убр’о
па их носи испод крила.
Тактика је овде битна,
трећи ћуран главом мућка,
можда црва да поклони?
Пашће ћурка као крушка!
Али шта се ово деси?
Катастрофа! Ужас! Страва!
Са петлом им ћурка оде!
Ако кад јој празна глава!
*Ласте
пролеће дођу са делеког југа да

посете врапце из зеленог југа.
Домаћини врапци све их редом приме.

јер кад ласте стигну нема више зиме.
Сви заједно онда свуда около лете,

гранчицама свако себи гнездо плете.
кад лето прођњ увек исто раде,

остављају гнездо и одводе младе.
86
*Маца падобранац
Полетела цица маца
балонима око струка,
полетела пут облака,
па сада од страха кука:
Шта ли ми је само било
да се хвалим оном Срети
како волим падобранце?
Сад ми срце чак у пети!
Зашто ли сам смо хтела
да ми ветар мрси уши?
Куку мени, где сам сада?
Како да се вратим кући?
Ако пукну сви балони,
ако немам кола среће,
ни живота мојих девет
помоћи ми више неће!
Ако неко сретне Срету,
реците му нек помаже!
Нек ме скида са висина,
ако уме нека каже!
Иначе са шест балона
одлетећу преко гора,
савладаћу све страхове
кад се мора, нек се мора!
*Лептир
Лептирићу, лептирићу, пробуди се зоре свићу.

Лептирићу, лептирићу, пробуди се зоре свићу.
Ливаде су пуне росе, ено сунца иза косе.

Брзо крила шири жута, чека цветић покрај пута.
87
*Протеза за слонов зуб

Велики се слон насекир’о много,
сломио је зуб док је дрво проб’о.
Правио се важан, удвар’о се дами,
па сад ено кука, па сад јадник драми.
Има ли где неки зубар да ме лечи?
Само да знам где је, нико да ме спречи!
Протезу за кљову, чак из белог света,
поручујем одмах, још овога лета.
Са три авиона, поштом брзе пруге,
пристигла протеза за слонове зубе.
Сто поздрава за зубара
кад оваква чуда ствара!
Сад слон опет срећно шета
протеза му и не смета
чим заусти, ма чим зине,
цео зуб из уста сине.
*Поклон за слона
Пао снег у џунгли, смрзао се слон!
Помажите, идем некуд!
Шаљите авион!
Куд ћу, шта ћу кад је зима?
Непрестано дрхтим, хучем,
реците ми шта бих мог’о
још одозго да навучем?
Пожуриле антилопе,
плету витким роговима
капу и шал другу слону
кад му је већ тако зима.
Док је шалче исплетено,
док су капу завршиле,
прође зима, а пахуље
све се редом истопиле.
Опет проблем јадном слону,
шта ће сада да учини?
Кад је поклон у питању
носиће га по врућини.
88
*Два крокодила око Нила

Два репата стара друга
срели су у земљи југа:
Где си, брате?
Где си друже?
Један другом шапе пруже.
Одавно се нисмо срели,
баш смо се пожелели!
Шта има у твојој бари,
дал’ ти нешто живот квари?
Ловиш ли из воде птице
неопрезне луталице,
што не знају да из Нила
вире зуби крокодила?
Има ли у твојој кући
неки биво немогући,
да га зграбиш кад је жедан
и прекратиш живот бедан?
Дал’ још нека таква зверка
на ловину своју чека?
Зубом шкљоца, репом шибне
плен ти испред њушке дигне?
Дај ми реци, друже стари
како ону зебру свари?
Намучи ме, побро мој
тај жилави зебрин сој!
Преспав’о сам четр’и дана,
мрска ми је била храна,
играло ми по стомаку
као да сам жвак’о жваку.
Шта ћу, није зебра крива!
Апетит ме изнервира,
па поједем и копита
да ми тиба буде сита.
два друга крокодила на
обали покрај Нила
један другом прича свашта!
Е, баш им је бујна машта!
89
*Прасе и дечак
Прошетало једно прасе
на повоцу дечка свог,
дечак само тек љубимац,
прасе важно као бог.
из траве, из прикрајка
гледао их жабац сиви,
па сад главу лупа јадан
ко са ким сад овде живи?
нормалном неком свету
увек влада неки склад.
Зна се где је место свињи,
ко је стар, а ко је млад!
Ово брате нема смисла!
копка жапца чудан пар
Исто им се лице смешка,
у очима исти жар!
Жабац се у чуду пита:
Сад се воле, баш невоља!
Шта ће бити мајко мила,
када прасе буде свиња?
*Кравина посла
Кренула крава да коси ливаду,
узела праву машину за траву,
на једну страну, па на другу,
прави од траве зелену пругу.
Ливада моли, ливада зове
„Остави, краво, машине нове!
Паси ме, драга, као до сада,
имаћеш млека за пола града.
Изадји ,краво, из штале тесне,
што су те снашле глисте бесне?
Грицни од сваке травке по мени
видиш ли како се дивно зелени?
краву брига, кормилари!
Зелену траву неће да вари!
Запну јој влати медју зубе,
она хоће лепа да буде!
90
*Љути комарац
Зуууууу....... Како сам гладан!

Зуууууу......Како сам љут!
Бришите, бре, даље!
Рашчишћавааај пут!
Ова пета тврда,
заболе ме нос!
Мора да је другар
стално трап’о бос!
Сервирајте одмах
кожу нежну, белу!
Можда неки образ!
Већ шетам по челу.
Зуууууу.... како сам љут!
Зуууу.... како сам гладан!
Чувам се од „Пљааааас!“
(Осећај је гадан!)
Дозволите молим,
макар коју кап!
онда, реч часна,
одлетех у мрак.
Зууууу.... како сам гладан!
Зуууу.... како сам љут!
Ставили сте мреже?????
Онда други пут!
91
*Поспани петао
Поређао тата пет’о

све пилиће сад у строј
Од сада је моја главна!
Нек се чује и глас мој!
Хајде, тата, зар баш тако,
што нас само засмејаваш,
па кад зора зором рани
ти нам први, тата, спаваш!
Тата пет’о замукао,
ни да крекне, кукурикне,
пилићи га посрамили,
сад би да од муке цикне.
Видећете Бога свога!
Будим вас пре првог сунца!
немојте да вас нема, да
се неко некуд смуца!
кад јутром сунце сину,
пилићи из гнезда стигли,
само тате нигде нема,
ни све квочке, ни петлићи
тог поспанца нису дигли.
*Журка у Савани
Случајно се у Африци среле чудне зверке неке,
на саванској травној журци из две приче подалеке.
Зелени се диносаур нашао у чудној збрци
нигде друга да пронађе на афричкој травној журци.
друге стране те саване мучи се жирафа јадна. све
је редом надвисила, у сред траве, оста гладна!
Онда су се упознали на три хвата и два спрата,
једно другом, ох те среће, свили ноге око врата!
Здраво да си, пријатељу! кажу једно другом смело.
Нисмо исти, ал’ се знамо, близу нам је негде чело.
92
*Овцо, овцо
Гледа овца птицу како кљуца бубу,

чудила се како може, њој није по зубу.
Да л’ и ја да пробам? Питала се овца,
Шта ћу ако баш тој буби вири нека боца?
Па зар има ишта лепше од те сочне траве?
И реците којој буби да ја додјем главе?
Мислила се, мислила, тако гладна остала.
Све због тешке те дилеме на коју да страну крене.
Да л’ би бубу или траву? Овцо, овцо, мућни главу!
Ко зна шта ће сутра хтети. Као птица да полети.
Мирјана Мирча Цветкови
*Љубавни пој
Волим те, драга, жабице мила!
До скоро љубав и ти си крила!
Али од кад ти поклоних ружу
више не пружаш љубав пужу.
Пред твојом баром ноћи сам крао,
на твом локвању и срце дао!
Певам на месечини љубавни пој:
Моја си, жабице, а ја сам твој!
жаба трепће, прескаче срце
док жабац нуди своје вруће:
„Ах, ја бих радје уместо жапца
појела сада сласног комарца!
93
*Летећа веверица
Ох! Ооооооооох!
Стоооооој! Кочииииии!
На видику се испречило дрво!
Па ко га постави само овде?
Штета што није старо и суво!
Уууууух! Пааази! Гледај где летиш!
Било би добро мало да скренеш.
Само нек кажу да летети је лако,
Звизнеш се негде оком док тренеш.
Јооооој! Коооочииии! Замахни репом!
Можда ти исправи погрешан лет.
Ако сад брзински пољубиш дрво
Оде ти, братац, на други свет!
Ууууууух! Доооооообро!
Некако стигох!
Цео дан носићу осмех на лицу.
Ако ме не знате, грешите молим,
упознајте одмах летећу веверрицу!
*Купус и Зец
Надао вику из баште купус:
Зар сам још овде? Па то је џумбус!
Нисам ја нека купусна мека,
нећу да чекам да ме глоцка зека.
Сву моју браћу убрали, однели,
само ја чамим сваки дан бели.
Не галами, брате! И зец има душу.
Па чиме ће, молим те, да ослади гушу?
Него лепо чекај и ручак му буди
када пати јадан од ледене студи.
Ја бих у салату, у кацу, у лонац!
Истерује купус опет мак на конац.
Е, баш си ти нека безобразна глава!
Ево стиже сиви зец да крај тебе спава.
Пожели му пријатан и ручак и сан,
па заједно чекајте нови, бели дан.
94
*Мувина судбина
Луда муво, шта то радиш?
Вртиш ми се око кљуна,
зујиш, летиш тамо амо,
а таквих је бара пуна.
Нисам гладан, али ето
кад судбину изазиваш
кад те ћапим оде глава
сама то за себе бираш!
Ти си мува безобразна,
ја паче незасито,
вртиш ми се око носа
ко да сам за тебе пит’о.
Шљапкам, гацам бос по бари
док ми стомак жабу свари,
ти си се к'о стенице
наврзла на моје лице!
Скочи паче на сред баре,
оста мува час без главе!
То је муви сад за наук!
из мреже ће мудри паук.
Уместо да бира патка
дошла мени без остатка,
ја бих јој бар своју нит
дао као модни хит.
Скројио јој хаљиницу,
према крилу, према лицу,
могла је бар целог дана
да остане моја дама.
95
*Пандин рођус
Једна панда дебељуца
почела да јако штуца.
због чега, молим фино,
да не попи панда вино?
Није вино него торта!
За тили час целу смота!
Јесте да јој срећан дан,
дебељуци рођендан,
али сада, ју, несреће,
непрестано штуца, брекће.
Кад ће ако сада неће,
само да је парче веће.
Појела је и свећице,
замазала трепавице.
ни за друга не остави.
Тешко овој лудој глави!
Е, нека је, баш свеједно,
(Ма бар да је парче једно!)
само, пандо, памти дан
кад мој буде рођендан.
јешћу торту на три спрата,
а ти гледај иза врата,
*Луда мишја љубав
Загрлио мишић миришљави сир,

глоцкао га.глоцкао, зна он шта би с њим
Како си ми диван, рођен си за мене
враћа ти се срце куда год да крене
Има ли шта лепше у сред белог света
као ова љубав у мишу што цвета?
Виде ли ко негде и овакво чудо
како сиви мишић сир заволи лудо?
немој ко случајно да позове мачка,
јер љубави овој ту је задња тачка!
96
*Пингвинска свадба
На Јужном полу, на крају света,

пингвинска свадба по жалу шета.
Право из мора званице стигле
на плажи опасну грају дигле.
сви се редом лепо обукли
прслуци бели и црни скути.
младожења, још као приде
лептир машну да је сви виде.
још се уз то и важан прави,
дивна му млада с велом на глави.
Смерно се гега с ноге на ногу,
пингвинске младе лако то могу.
Свечани завет обоје дали,
великог срца пингвини мали.
Биће и гозбе на морском жалу,
спремили свакоме по рибу малу.
после могу и фрак да скину, да
се не исфлека неће да брину.
*Пингвини манекени
Три пингвина, врло фина, на далеком Јужном полу

три су фрака набацила за купање баш у мору.
Какво им је то одело? Елегантно! Црно бело!
Шта ће њима модни хит кад им друштво прави кит?
Гегају се учесници по клизавој ледној писти
Клањају се и публици и галебу, белој птици.
Све док перца из три скута не дохвати фока љута,
или нека друга зверка што са белог леда мерка.
Тад пингвини, тешко њима, беже главом без обзира
да остане сасвим цело црно бело то одело.
97
*Торбак
Шта то тамо тако скаче?
Није зечић,није маче.
На две ноге скакутаве,
ова зверка поскакује
Има торбу на стомаку,
из ње вири мала глава.
Каква је то чудна зверка
кад у торбу мами стала?
Открићу вам одмах тајну.
Није гуштер, није ној,
то је кенгур злата вредан,
није леп, ал’ сав је свој!
*Служба код пужа

Објавио оглас пуж
На зеленом листу пише:
Под хитно се тражи чувар,
Ја не могу, о невоље,
Да обављам службу више!
Примам само хитроноге,
Где ја оком, они скоком!
Али нећу сивог зеца
Да ми чува купусиште!
Купус расте, пуна башта,
Треба стићи на сто страна!
Да постигнем ја не могу,
Па ко жели, нек наврати,
Најмио бих и стоногу!
98
*Наопака веверица
Хеј, чупава веверице!
Кад ти видим лењо лице
од тебе ме хвата страва,
заболи ме чак и глава!
Па ти брукаш сав род свој,
а крај њега још и мој!
Нигде немаш орахе,
нити скупљаш лешнике,
чак ни слатке шишарке
да напуниш стомаке!
Па шта мислиш, сестро мила,
каква ће да буде зима?!
Шта ћеш јести, несрећнице?
Куд ћеш онда лењо лице?
Кад загуди љута зима,
кад гомиле снега има?
Не брини се, брате мили!
Ораси се сами скрили,
лешници се наместили
тамо где су увек били.
Ићи ћу у госте често,
не држи ме дуго место!
Не пробирам кад сам сита,
имам друштво које скита!
Када додје зимски дан,
одспаваћу зимски сан!
Па што мора увек тако?
Може некад наопако!
баш хоћу нек се зна,
наопака да сам ја!
99
*Жабина вечера
Једна жаба после славља

из баре се гласно јавља
па крекеће на сав глас
послушајте мој оглас:
Комарци, мушице, свилене душице!

На гозбу извол’те, на жабље дивоте!
Спремила вам жабица,
предана домаћица,
од свих врста гуррманлуке
са недељне луде журке:
Мрављих јаја, жутих трава,

пар локвања око пања,
кап росе да заблиста са
зеленог свежег листа.
Ако неко нешто пита да
вам гуша буде сита.
Извол’те на вечеру, поведите родбину!
све стрине и ујаке, све
комшије што их знате.
Биће сласна вечерица!
потпису својеручно:
Ваша гладна Жабица!
*Медвед
Што се медвед излежава!
Свак' би реко да он спава.
Али да му бациш крушку
подиго би одмах њушку.
Гвидо Тартаља
100
*Пастир и вук
вука звали пастир да буде,

али вук рече не воли људе,
не жели с њима да буде у тору
у сну му стварају ноћну мору.
Па шта ће, молим вас, вук у тору
где га надјосте тамо у зору?
Па где су овце можете’л рећи
чује ли се лавеж псећи?
Ништа! Тишина ливадом влада,
Жућов се пружио ко нека клада,
оваца нема нигде на броју,
само вук лиже њушкицу своју.
Ја не знам стварно шта се ту збива,
да ли је ноћ ил зора крива?
Да ли се хајка на вука спрема
и како безбрижно он ту дрема?
Истина горка, али је тако!
Паметан вуја, мозак му злато!
Јагњећом главом невино клима,
изнутра вучју нарав има!
*Зец и веверица
Веверица рекла: – „Најлепша сам, зеко.

О мојој лепоти Прича се далеко.
Види само како Имам главу лепу,

Па колико бајки Има о мом репу!“
Зека јој се смеје, Од смеха се гуши:

„Ћути, ја сам лепши – имам веће уши!“
Милан Мишић
101
*Ласте
Кад се ласте селе у далеки крај,
да л у гнезду остаје цео намештај:
јастуци и перине и колевке деце њине?
да ли ће све то наћи или неће
кад се опет врате амо у пролеће?
*Јеж и јабука
Јеж нашао јабуку. Сад се пита сам:
''Коме да је поклоним? Коме да је дам?
Медвед-он је дангуба. Њему не-ни грам!
Вук је стари разбојник. Ја га добро знам!
Лисица је најгори животињски шљам.
Јазавац је крадљивац. И није га срам.
Ни твор не заслужује да му ма шта дам...''
Јеж одлучи најпосле: ''Појешћу је сам!''

*Зека
Зека пере њушкицу,
главу, реп и ушкицу.
Онда брише главу , реп –
зеко, зеко, баш си леп!
102
*Да ли је могуће
Имам за вас данас загонетку просту:
Срели се на старом замишљеном мосту
један мали пингвин, страшни бели меда,
један другог само зачудјено гледа.
Да ли је могуће?
На свом делу моста бели меда гладан,
на другом крају мали пингвин јадан.
Рекао би неко задњи му је час,
збрисаће га меда за ручак у сласт!
Меда главом клима, не познаје птицу,
пингвин и не хаје, осмех му на лицу.
Нит се плаши пингвин, нит га медвед хоће,
као да је птица забрањено воће.
Нећу да вас мучим, одмах ћу вам рећи
да се не умешанеко сасвим трећи.
На Северном полу бели медвед живи,
на Јужном полу наш се пингвин криви.
Један другом нису домаћин ни гост.
Баш би био дугачактај замишљен мост!
*Зекан
Зеко, зеко, зекане, шапе су ти мекане.
Дуге уши, кратак реп, зеко, зеко баш си леп.
*Меда
Пош'о медо у дућан,

није рек'о добар дан,
већ је рек'о добро вече - поклони се и утече !
103
*Миш
Радо грицкам хлеб и сир,
али могу и папир.
Од мачака сав се јежим,

па у рупу сместа бежим,
Одјећа ми мекан плиш,

ви ме знате, ја сам МИШ!
*Шапице ми зеко дај /игра/
Шапице ми зеко дај,

са моном мало поиграј
Једном амо, затим тамо,
наоколо то сви знамо.
Прстићима пуц, пуц, пуц,

главцама, куц, куц, куц
Једном амо, затим тамо,
наоколо то сви знамо.
*У шумици зека /песма/игра

шумици зека седи спи, седи спи,
Јадан зеко што ти би,
кад не можеш скочити?
Скочи сад! Скочи сад! Скочи сад!
Од ловачких паса чувај се, чувај се,

Они ће те ловити и ловцима носити.
Скочи сад! Скочи сад! Скочи сад!
104
*Мачак
Стално предем танке нити
ал' не могу њима шити,
Капут ми је крзнен, леп,

на њему виси реп.
брк ми је фин, дугачак, За

све, ја сам – стари мачак.
*Пачић првачић
Учи патка свог пачића

првих пар корачића.
Напријед, назад, корак пун,
сад на гузу, сад на кљун!
Сад на лијево, сад на десно.
Пут је широк, ал' је тијесно.
Након малих авантура
он до ријеке дотетура
Па заплива препорођен
малишан за воду рођен!
*Вук и овца
Чини ми се вековима вук са овцом нешто има.

Кад је види како пасе вук напросто не зна за се.
Овца кад му види очи ни да бекне ни да скочи.

Овца не сме да се брани вук се њеним страхом храни.
Не разумем те односе ни зашто се не подносе.
105
*Прасећа посла
Ох, како је лепо, ох, како ми прија
ова дивна бара, ваљање у блату.
Како красно стоји, као какав бисер,
огрлица блатна на прасећем врату.
Ако нисте пробали, ако нисте знали

какво је уживање ова блатна река,
ви будите чисти, ако вам се хоће,
ја ћу овако од главе до репа.
немојте, молим вас, да сам негде чуо

да сам чудак неки и „прасећа посла!“
Чупнућу вам уво, грицнути вам репић,
послаћу комарца, тог незваног госта.
Можда ћете тада запевати друго,

размислите мало и реците свима,
само нека дођу, друштво јако волим,
а у мору блата места увек има.
106
*Бува
Једна бува упорна цео свет наљутила. Тамо

скочи, тамо грицне, ту се опет ногом гицне, али
скаче до висина ова бува луда, фина!
Ова бува кад науми пола села часом збуни када

мислиш да је нема она испред врата дрема,
провуче се испод руке, а ти пати онда муке.
Ова бува шашава свуда би се попела,

ал’ јој ипак срце куца за шаровом што се смуца,
он лола сивог репа воли буву и кад смета.
Ма реците како лажу да се пас и бува
слажу.
*Цврчак
Чујем цврчка маленог
како пева у зеленој трави,
хтедах му видети
његов изглед прави.
Он са песом предтсде
брлог се некуда склони.
Певај, певај малени, -
почек да га молим.
-Ја не певам пред људима,
велика ме трема хвата,
волим да се натпевавам
са птицама и жабама.
107
*Бели медвед
На Северном полу где је Све ледено и све бело,

Досадило једном меди Сваког дана исто јело.
К’о то још на овом свету Од четвртка па до среде,

Од децембра, до новембра, Само морску рибу једе?
Од прадеде свог је чуо Да рођаке блиске има,

Који воле да спавају Сном дубоким кад је зима.
да они много воле Што је њему од свег драже, После

ручка укус крушке Слатким медом да разблаже.
Због тога је одлучио: Чим прилику праву стекне,

Са Северног пола он ће Према југу да утекне.
*Лењи петао
Изјурио љутит газда Јутрос у двориште

Па од свога младог петла Одговоре иште:
„Питам тебе, лењи створе, Кад ћеш да навикнеш

Да у зору за буђење Једном кукурикнеш.
Зар не видиш, лења бубо, Смеје ми се свет -

Што ме будиш око осам Кад треба у пет.“
петлић му одговара Без имало треме:

„Будилник ми опет није Звонио на време.“
108
*Пас и мачка
Два другара необична

Пркосила обичају:
Да на мачке обавезно
сви пси воле да залају.
да свака мачка права

годишња разна доба,
Обожава наоштрене
Канџе на псу да испроба.
Решили су првог дана

За њих двоје да не важи,
Оно што се у природи
Од пса и од мачке тражи.
Доказали целом свету

Да се може и без свађе.
Зашто да се стално туку?
Другарство је много слађе
109
*Две бубе
На дудовом листу, две се бубе среле;

Да су различите, одмах су виделе.
Једна има туфне, она друга пруге,

Па почеше модне разговоре дуге.
„Драга моја, веруј, познато је свима,

Актуелне нису туфне на крилима“.
„По пругама твојим наслућујем, мила,

У модни магазин ниси завирила“.
Која је у праву, то нисмо открили,

Десио се један догађај немили.
Сад све друге бубе врло добро знају:

Ни туфне ни пруге врапцу не сметају.
*Пачја црвенкапа
Једно се паче изметнуло сасвим,
не воли воду, мрзи све баре,
кад киша пада капуљачу носи,
гумене чизме жуте старе.
Једно је паче светско чудо,
место да гаца и пљуска по води
оно се склања од кишног слапа,
ни капља не сме да га згоди.
Па је ли паче ил’ пиле? Шта је?
Скроз мимо света, скроз наопако!
Обуче црвену кабаницу
па се све дичи и шепури
када га зову : Црвенкапо!

110
*Пуж
Јулијана, цура вредна,

Jутрос има тужно лице,
Неко јој је изгрицкао
Омиљене љубичице.
најлепшем углу баште

До јуче су мирисале,
сад гледа тужан призор,
Оборене круне мале.
Ко је таква штеточина?
Љутито се Јуца пита,
Ко сме тако без питања
Њеном баштом да се скита?
Нигде трага од стопала

Или какве шапе мале,
Али њене оштре очи
Траг су сумњив угледале.
Под сунчевим зраком сину

Сребрнкасти танки путић,
Нема сумње, кроз башту је
Прошетао неки пужић.
Тај вечити путник који

Никако на циљ да дође,
Планирао збиља није
Да баш овом стазом прође.
Ал’ кад га је већ судбина

111
Довела до посластице,
Није мого заобићи
Те прекрасне љубичице.
Два-три пута грицнуо је

Плавичасте лати свеже,
А онда је побегао
К’о што прави кривци беже.
И ено га, успео је

Да стигне под румен ружу.
Насмеја се мала Јуца
И опрости грешном пужу
112
*Вране
Са свих страна стижу вране,

Окитиле жице, гране,
Заграктале, мили боже,
јер не могу да се сложе:
Да л’ и оне да се вину
Плаветнилу у висину
К’о што раде друге птице,
Славуј, роде, ластавице?
расправи младе вранке,

Без паузе и без станке,
Изложиле своје хтење:
„Ми желимо пресељење!“
Ал’ старије гаравуше

Запањено тад гракнуше:
„Своје гнездо напустити!
Немојте нас срамотити!
Не гракћите као свраке,

Овде знате све сокаке.
Не будите бунтовнице,
Ми смо вране - станарице!“
113
*Неодлучни зека
Тумарао зека један

Међ’ лејама шаргарепе
Да најлепшу изабере,
Ал’ све су му биле лепе.
Док је тако размишљао

Коју себи да намени,
Сунце оде на починак,
Месец га на небу смени.
Реши зека неодлучни

Ове муке да прекрати,
Па се прве шаргарепе
Брже-боље он прихвати.
Грицнуо је два-три пута

Слатки корен наранџасти,
Зналачки је закључио:
„Још не сретох такве сласти!
Сад се кајем што раније

Зажмурио нисам јако,
Најсочнију шаргарепу
Изабро бих врло лако.
114
*Чувар Брундо
На огласној табли
Од борове коре,
Освануо позив
За важне изборе:
„Становници нашег
Царства четинара,
Дођите да новог
Бирамо чувара.“
На том је задатку
До сад Брундо био,
Ал’ данима већ се
Негде изгубио.
Заказано време
Сви су поштовали,
„Стигао сам, браћо“,
И пуж се похвали.
Изабраше новог,
Без много дилема,
Ал’ их страшно мучи
Зашто меде нема
„Да се није можда

прејео крушака,
па му није добро“ –
подсмехну се сврака.
115
Вук изјави љуто:

„Није то у реду,
Да у радно време
Ужива у меду.“
„Нагађања то су –
рече мудра сова –
За оптужбе такве
немамо основа.“
зека се сложи да
до првог снега
не имаде нико
притужбу на њега.
„Незналице једне –
Најзад лија рече –
Знате га одавно,
Кад је био мече,
Па се чудим како
Нисте запамтили:
Сви медведи већ су
Зимски сан уснили.
116
*Јежево дружење
Хоће јез с мачком да се дружи,

нешто му, каже, срцу мила,
ал’ како да се са њом игра
када бодљикава није била?
Хоће јеж с мишом да се дружи,

он се нешто трси и буни,
лепо је имати такво друштво
да нису џепови бодљи пуни.
Хоће јеж птицу за пријатеља,

личи јој перје, онако, личи,
али кад год јој приђе близу
она пропишти, без везе кричи.
И ето јежу брдо проблема

да л’ да се шиша, да л’ да се мења?
Ал’ како, молим вас, то смисла нема
кад су бодљикава сва покољења?
зато само са дистанце, без

неке блискости, молим лепо!
Пријатељ треба да се воли
то онако, глуво и слепо.
117
*Мрав снагатор
Један жути мрав Заузео став!
На камен је чврсто стао
Диг’о главу сасвим право.
Нит се клима, нит се љуља,
не мрдну га ни олуја!
шта ради мрављи сој кад
је тако баш сав свој?
Ништа! Вежба гимнастику
да тренира атлетику.
Биће првак, то не брини,
у посебној дисциплини!
Чу ли неко, јао јада,
ко подиже кладу сада?
Е, због тога, наш је мрав
решио да буде цар!
Кад провежба бар још мало
срце му у срце стало!
Овом кладом што је диже
до првог се места стиже!
*Мачја посла
сред лишћа мачка чучи, где се само тога сети?

Нити мрда, нити шушка чека врапца да прелети.
Заклела се јуче миш мачјим репом и брцима

да од данас птице лови Јао ли је сада њима!
сад вреба тако помн само нос из шушња вири,

некад трепне ил’ уздахн жутим оком кад зажмири.
„Иди, мачко, с милим Богом, смеју јој се врапци с гране.

„И ми мудрост покуписм с ове или с оне стране.
Не би врапца ухватил и да имаш крила лака

до год може сиво птич да се вине пут облака.“
118
*Надмудривање
Жалио се стари јеж севају му кости,

како свака бодља жуља. Боже ме опрости!
Пре него што киша лине, па и ветар чим задува,

чак и зуби чудно шкрипе. Да те стварно Бог сачува!
Што се чудиш, кумашине, године ти охохо...!

Можеш бодље и да бациш. Па имаш их преко сто!
Понећу те своме леглу, овако баш згодно није.

Крај три дуба, испод стуба, ту се моја кућа крије.
Хвала лепо, кума лијо! Пажња ти је хвале вредна,

али док је мојих бодљи и глава је само једна.
119
*Невероватна прича
Изгубио се пољски миш у сред ливаде,

зеленој трави,
паника миша хвата за реп,
узбуна му звони у глави.
Шта ако га зграби неко,

од своје рупе сад је далеко?
Ко ће га спасти, о, мили Боже!?

Остаће часом без своје коже!
откуд сада опасност вреба,

да ли из траве, или са неба?
Трепери мишић од страха јадан.

Ко ли је само највише гладан?
Само да знате шта се ту збило!

Ако ја лажем срам да ме било!
Соколу сивом због миша криво

па га сакрио под своје крило!
120
*Умишљена сврака
Једна сврака крадљивица

украла је огледало.
ставила га испред лица
па се врти и шепури
крилом маше, главом клања,
цео дан се себи диви,
смешка се и будна сања.
Како ли сам само лепа,

какво сјајно перје имам,
да ми је да круну ставим,
засенила тад бих сунце,
место њега да засијам.
Да ли има нека птица

која би ми близу стала?
Још ми само једно фали,
Кад бих барем певат знала!
121
*Прљавица
Запрљала се сасвим Бубица,

од црне њушке до кратког репа,
бела јој длака постала сива,
а поред свега и мало шепа.
Где ли си била, невољо мала,

ти ниси више она иста!
Уши ти прљаве, шапе грозне,
а малопре си била чиста.
Јеси ли врапце јурила, реци,

или је нешто и горе било,
сад си дошла мусава тако
да се завучеш у моје
крило.
Да ли те гањао комшијски мачак?

Нека си куче, ал' он је већи.
Џабе што лајеш, џабе што режиш
кад ти је живот такав, псећи.
Само ти причај, Бубица жмири,
купаш ме, чешљаш, везујеш машне,
немаш појма како је лепо кад
ти нос вири из рупе прашне.
122
*Ћосави петао
Један је петао био страшну битку.

Остао без перца? Слава на видику!
Ма шта сад ко мари за понеко перо

кад је срце петлу к’о јунаку смело!
Па корача гордо очупан до коже.

Па зар је то важно? Ма, зар се то може?
Погледајте само, кокошчице моје,

бившем противнику задња перца броје!
Ја овако ћосав пењем се на престо!

Немој ни из шале да ми само кажу
да није за мене тако часно место!
Изборих га муком у жестоком боју,

па чим кукурикнем да сте све на броју!
коке ни макац! Гледају га бело!

Ма шта ће им пет’о кад нема одело?
123
*Бајка о три прасета
људи је триста ћуди и

сто разних особина,
ал’ кад прасад исто снађе
и судбина људска њина.
Три прасета, сва три брата,

иста им је чак и длака,
особине различите,
па на себе само личе.
Један радан, мудар, вредан,

два исто као један, за
игру су увек спремни,
кратак им је и дан бели.
Први гради кућу себи,

сву од цигле, другу не би!
Чврста врата и прозори
јака кућа на утрини.
Другог такав пос’о смара

за музику има дара.
Од грања му кућа треба
да се склони с кише с неба.
Трећем тешке чак и гране,

кућа му је сва од сламе,
па и то је једва стиг’о
од игре се једва диг’о.
124
Стари вуја злобно бушка,

наоколо стално њушка,
мерка прасце из прикрајка,
жалосна им биће мајка.
Дошао до трећег брата,

покуц’о на сламна врата:
„Ја бих мало печенице,
грицнуо бих реп од гице!“
Када дуне он је снага,

оде кућа у бестрага.
Ни сламчице више нема
где би прасе да одрема.
Бежи прасе да се спасе,

кући што је гране красе.
Дрхте браћа, тешко њима,
као да је љута зима.
ту вуја брзо стиже,

грање дрма, кров се
диже: „Ја бих слатке
печенице!
Излазите скривалице!“
Дрмну вуја кућу јаку,

од темеља ка оџаку.
Ни гранчице више нема
где би прасе да одрема.
Беже браћа, куд ће, где ће

већ до своје среће треће,
до вреднице, свога брата
125
да се склоне иза врата.
Ова кућа тврд је град,

уложен је силан рад,
од темеља па до крова
блиста кућа сасвим нова.
Али ето и вук стиже,

само њушку да оближе,
ма само да гурне врата
и дохвати сва три брата.
„Страх и трепет ја сам вук,

дувам као ветра хук!
Појешћу вас као крушку,
осладиће вуја њушку!“
Дува вуја из све снаге,

препреке му нису драге,
али кућа сва од цигле,
ни прашина да се дигне.
Сад се вуји чело мрешка,

мора да је нека грешка
„Ја сам вуја, страх и трепет!
Одуваћу чак и кревет!“
Али кућа тврд је град!

Јадни вуче, шта ћеш сад?
Браћу спасле вредне руке
од вујине зле науке.
Гладан вуја, црева крче,

126
све га муке муком муче,

где би ли се провукао,
три прасета поклопао?
Има оџак на врх крова!

Е, до њега стићи мора!
Па кроз њега у сред куће,
биће богме онда вруће!
Ал’ и прасац мудар био,

добру ватру потпалио,
Бежи вуја чак у свет,
осмуђен му само реп.
Ето приче за крај дана.

Пресела је вуку храна,
прасићи да извуку из
те приче бар поуку.
127
ПЕСМИЦЕ О ГОДИШЊИМ ДОБИМА
*Дошло је пролеће
Кроз долину малу тихо поток бруји,

у шуми ведро певају славуји.
Вредне пчеле лете, а из бујне траве,
Љубичице вире као небо плаве.
По пољима дугим шарени се цвеће
Дошло нам је опет жељено пролеће.
*Долазак пролећа
Док пупољци мајске трешње

чекају последњи мраз да прође,
јазбини лењо се протеже:
Пролеће, хоће ли више да дође?
ако је сунце још зубато

висибаба из снега провири,
почеле да копне ливаде
почела зима с крајем да се мири.
Ласте окренуле леђа југу

Без главона бујали потоци јуре,
сунце жестоко облаке лакта
свира пролећни балзуре.
128
*Пролеће
природи се нешто догађа,

свака травка поново се рађа,
меда се из сна полако буди,
жаба у бари почиње да суди.
Хајте децо са свих страна,

пролеће је сад пред вама.
Ласта нам се смеши с крова,

у шуми листа јова,
шаренило на све стране,
дошло сунце кити гране!
*Пролеће
Благи ветрић пири

са зеленог брега
нестало је зиме
нема више снега.
Свуда цвета цвеће
зелена трава за
дечицу малу
то је радост права.
Шарени лептири
долећу на цвеће,
весели се свако
стигло нам је пролеће
129
*Како се воли у пролеће

Стигло нам је пролеће!
Стварно? Добро! А шта сад?
Треба да се заљуби
ко је стар и ко је млад!
Ух, па то је сада мука!
Била дуга, хладна зима,
смрзли се и лептирићи
у стомаку ко их има.
Какви само лептирићи?
Кад све буја, кад се буди
срце се разнежило.
Сад за њега нема студи.
Стварно? Добро! Како онда?
Мало сам ти зарђао.
Све ми шкрипи, све ме боцка,
како бих ти љубав дао?
Тако! Лепо! Де, зажмури!
Пусти жеље нек полете,
пусти машти сад на вољу
кад си стар и кад си дете.
Онда стигну лептирићи,
лепршају у стомаку,
пролеће се расцветало
за унуку и за баку.
*Пролећна песма
Пролеће је, пролеће је,

радује се цео свет,
куд погледаш сунце сјаји,
под росом блиста цвет.
Наше груди, наше душе
заталас'о овај сјај,
славуј мали сунце хвали
што је земља прави рај.
Јован Јовановић - Змај
130
*Пролеће на ливади
Бумбар, пчела, роса,

на ливади је роса.
Шарени се цвеће,
стигло нам је пролеће.
Сунчеви су зраци,
прогледали свуда,
док су зимски остаци,
отишли, не знам куда.
Инсекти су мали,
као деца, разиграни.
Док свитац свој репић пали,
врабац пева на грани.
Ана Бобић
*Пролећу у част
-У букет се сплело пролећу у част,
поврће у башти. Грицните у сласт!
-Са зеленом ћубом,руменога лица,
пролећу се смеши црвена ротквица.
-Огрнула лагани листић око врата
и поздравља љупко зелена салата.
-Никао је редом баш у свакој леји
снажни, врли спанаћ, сунцу се весели.
-Млади лук се трси,перима таласа,
надвисио друге барем за два гласа.
-Миришљави першун расте у сред баште,
смело шири лишће за јела из маште.
-И целеру дали врло важно место,
а он скромно мисли да је већ за престо.
-Каква би то супа наопака била
да јој шаргарепа није тако мила?
-И њен бели другар из лонца за супу
не жели да напусти ову супер журку.
-Ех, да није поврће за земљу прирасло
плес би луди играло пролећно и страсно.
131
Слушао сам једно јутро птичицу

пролећу је испевала песмицу.
Ћију ћију, ћију ћију, ћију ћи
Ћију ћију, ћију ћију, ћију ћи.
На ливади бело стабло хладује,

пастирче пролећу се радује.
Тра ла ла ла,тра ла ла ла,тра ла ла,
тра ла ла ла,тра ла ла ла,тра ла ла.
Шума блиста, шума пева

ла ку, ку, ку, ку, ку, ку, ку
птице свуд, песме ту и тамо
шта ли меда ради само,
птице свуд, песме ту и тамо
да ли меди мед да дамо?
Шума блиста, шума пева

ла ку,ку, ку, ку, ку, ку, ку
Поток ту, тамо лепо цвеће
зека скаче препун среће.
*Друго пролеће
Кад лишће зелено око нас процвета
жуто као сено, ту је и крај лета.
То пролеће друго, јесен му је име,
има златно цвеће што траје до зиме.
132
*Ближи се ближи лето
Ближи се, ближи лето;

души већ га слутим.
Помаља златну косу
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли
које у путу сретох:
"Ближи се, ближи лето".
Ближи се, ближи лето.

Помаља усне рујне
булкама црвеним.
Миришу ливаде бујне
поља и шумарци
које у путу сретох:
Ближи се, ближи лето.

Као сјајна царска круна,
златна му светлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли
кад их у путу сретох:
133
*Јесен
Када лето спакује кофере своје
крене на далеки пут,
јесен покаже нове боје,
госте нам стиже,
носећи капут жут.
Јесен је једно слатко доба

којем се свашта проба.
Крушке, грожђе и јабуке
слатке, Пију се сокови, гађају
патке. Ратари вредно на њивама
раде, воћари нове саднице саде.
Винограде зрели гроздови улепшају,

а плодови разни, јесени вредност дају.
Радују се одрасли, а и деца мала,
Радују се свему што им јесен дала.
Ал' понекад јесен покваре кише,

Па пожеле деца да је нема више.
Нек покупи своје плодове све,
Па кад киша стане, нека врати се.
*Јесења слика
Пролети понекад Изнад улице

Према топлом југу Јато птица
Носећи тугу За родним крајем
И модрим небом Над завичајем.
Мирослав Ковачевић
134
*Јесења балада
Краде се јесен тихо, полако,
корак јој лаганзавара траг.
Још сунце топло, још трава мека,
али дан краћи,умире млад.
Завара јесен, наручје пуно,
богати род носи у скуту,
сасвим тихо, да се не осети,
припрема постељу за зиму љуту.
Смешка се јесен, осмех јој шарен,
латице склапају уморне очи,
небо модро облачи прслук
јесење капи кише да точи.
Раскошна јесен бојом се игра
крошњама навлачи копрену фину,
онда лагано шуштавим рујем
стрпљиво боји жутом даљину.
*Песма за жуто лишће
Воли-не воли, воли-не воли

дрво да оголи?
Пита ветар лист по лист.
Пао лист и пао лист
на све њих стоти лист,
пожутела цела земља
све до мора,
остале су голе гране,
ветар без-одговора.
135
*Јесен
Иде, иде јесен. Јадне липе младе,

Шта ли ће да раде
Шта ли ће да раде Сребрнастосиве
Крај потока иве!
Шта ли ће да раде Високе тополе
Кад остану голе!
Чим ће да се бране храстови у гори
кад јесен захори!
Десанка Максимовић
*Јесен јесте – суво није
Јесен јесте-суво није

Киша лије, башта пије
Кестени се котрљали
На фуруну пали!
Стојанка Грозданов Давидовић
*Јесен
Кад почне лишће да пада
обично пада и мрак,
уз мрак и киша пада
-слика јесени јадне.
И на крају,
увек се још неко оклизне
и падне!
136
*Родна јесен
Родна јесен настала

Пева цело поље,
Све обилно родило,
Кромпири најбоље.
Ветар пири, мирис шири,

Пеку се кромпири.
Сутра берба винограда,

Биће грожђа, шире
деца ће весело Да
пеку кромпире.
*Јесен
Стигла нам је јесен рана

доносећи са свих страна
слатког воћа пуне руке
грожђе, крушке и јабуке.
Берите их децо, бер`те

нек је сито свако дете
нек нам лепа јесен рана
потраје што дуже дана.
Вера Милишић
137
*Јесен жута купује
Лишће пада изненада.

„Зашто падаш, лишће снено?“
Оно каже:
„Јесен ова одузе ми све зелено“.
Чим се жута јесен јави,
лист по лист се стрмоглави.
Лишће пада изненада.

Њега нека мука сколи,
па се тужно изнапада,
док дрвеће не оголи?
Жарко Ђуровић
*Јесен на пијаци
срце ме такну светла игла. То

јутро шуми. Јесен је стигла.
Тезга пуна паприка,

ситног арпаџика
Чека Да се Наслика.
Просто брдско цвеће: Ај, нико га неће!
А бундеве жуте Десет сати ћуте.
Ћуте, недирнуте.
Сунце гледа У теглу меда.
Смедеревско грожђе
Тамно као гвожђе:
Дуњо моја, рано моја,
Јесен дође.
138
*На врата јесен куца
Гле! Дивљи кестен већ пуца.

То на врата јесен куца.
Грожђе је дозрело, цвеће увело,
јесен кроз село шета невесело.
Ветрови захујали, потоци набујали,
Кише лију, јесење дане мију.
Птице утихнуле,
Само вода тече, тече...
«Јесен је стигла»- мама нам рече.
Бланка Довјак - Матковић
*Јесења прича
Тихо нам стижу јесењи дани

слажући поздрав по свакој грани.
Сада се приче причају тише
да би се чули шапати кише.
Деца се лове по лишћу меком.

Пуно тог блага отече реком.
Сваки, ко морнар, креће на пут,
наранџаст, црвен, зелен ил' жут.
тек кад неко спомене воће…

јесени га може добити ко хоће.
Трешања нема, јабуке зато, уз крушке,
грожђе... вреде ко злато.
Људи и деца сад вредно раде,

теглице пуне, воћем се сладе.
Скупља се огрев, уз ватру седи…
Јесења прича сада нам следи.
139
*Залутала јесен
Скрила се јесен под жуте скуте

заборавила изгледа, загубила путе,
скита се негде на крају света
јер онде, каже, ником не смета.
Воле је, рече, богату, родну,
Са много боја, шарену, згодну,
хладне кише и тмурни дани
торбу спаковани још од лани.
Заборавила да лето смени,
лишће на дрвећу још се зелени,
вара и селице ласте и роде,
да крену с јесени преко три воде.
Хајде, не оклевај, јесени роде,
пронађи путеве што до нас воде,
медвед мора место да нађе
пре него сунце за гору зађе.
Ако закасниш, ако те нема,
можда ће зима к’о ти да дрема,
па ће пролеће љуто да вара,
сипаће снег ко из рукава.
140
*Јесен
ове јесени слика је иста:
Шума вене и не блиста.
Вене лишће, вене трава
дрвеће и деда спава.
Нестају топли дани и ноћи,

Ни жбуну нема помоћи.
И рекао би сада свако:
За спавање се спрема све, то је тако.
Али у јесен рађа се киша,

Ветар што дува па се стиша,
Облак тмурни што сунце гаси
И муња сјајна што кишу краси.
Ноћ је дужа, дан је краћи

хладније све је више
Што од ветра, што од мраза,
Што од хладне дуге кише.
Д.Витошевић
141
*Јесењска песма
Тихо, тихо пада лист за листом жут;

Прекрио је стазе, цесте, шумски пут.
Ветар гране љуља нежно к“о у сну,
Благи мир је шуму обузео сву.
Нестале су птице далеко на југ,

Отишле са сунцем, пут је њихов дуг.
Песме нема више, свуда влада мук,
Само жуто лишће тужно пада свуд.
*Јесења песма
Листић пао,стаблу жао
Сиви облак заплакао
Новембар жути већ се љути:

Где су дрвећу зимски капути?
Врапчић на грани рекао врани:

„Стигоше хладнији јесењи дани.“
*Како настаје јесен

прве тмурне дане
одлетеле птице к југу,
заигра ветар
сувим лишћем у кругу,
излију се из неба
дуге прохладне кише.
За почетак јесени
и не треба ништа више.
Мирослав Ковачевић
142
*Октобарска збрка
143
*Зимски сан
Опет се снег забелео

по успаваним гранама јеле,
опет је зима показала
своје рукавице беле.
Дрхтури висибака,
савила нежну главу,
к’о да је расута ветром
кроз мрзлу суву траву.
Не будите се, пупољци

док влада студен љута,
још зима стазе замеће
и утрине крај пута.
Сиви је облак покрио

бледе сунчеве зраке,
ни птица пој се не чује,
утихле ноте лаке.
Још само мало, рођени,

дремајте још који дан,
доћарлијаће лахор,
разбити зимски сан.
144
*Пахиљице, пахуље
Играел се пахуље, са облака слетеле,

цео брег су засуле, нису се умориле.
Пахуљице, звездице, падајте на ручице!
Пуне руке снега, ето грудви с брега!
Насмеја се облак сив, протресо се као див,

изручио корпу снега на врх оног стрмог брега.
Котрља се грудва бела од врх брда све до села и
баш тамо где је церић порастао Снешко Белић.
*Заснежило ове зиме

Засуло, нападало,
навејало, завејало,
ни нос да промолиш,
ни ноге да оквасиш.
Сипало, снежило,
додало, забелело,
ни врабац да пролети
под стреју да слети.
Задувало, провејало,
затрпало, ушушкало,
оснежило ове зиме
белином све покри иње.
145
*Зимска мода
Две су жуте коке џемпере обукле,
исплеле их бакине вредне, веште руке.
Па сад коке поврх перја ко принцезе неке праве
носе своје доламице уздигнуте горде главе.
Нек снег пада, нек је зима, важно да је топло њима.
џемпери им од свих боја не знам да л’ је лепша која.
Сад морају и да пазе кад ходају како газе.
Још им фале шубарице па су праве лепотице.
Шта ће само вредна бака кад је јато кокошака?
Хоће л’ свакој џемпер плести и куд ће их то одвести?
Јесте зима, није зима, ил’ је мода, благо њима,
или бака само жели сваком радост да подели.
*Иде зима
Зима иде, иде зима мали зеко маму има
зима иде, иде зима мали зеко шуму има
зима иде, иде зима мало зеко крзно има
само једно зеко нема секу да јој кревет спрема
да јој хладне шапе грије док у шуми вјетар вије.
*Пахуља
Пахуља бела у колу игра,
врти се, скакуће, по небу шара,
другама својим, као чигра
чаробну магију са зимом ствара.
Облак јој сиви кућа била,
на пут је пошла са свитом целом,
зима јој, мати, кошуљу шила,
а брат је, мраз, покрио велом.
Принцеза зимска, пахуља снежна,
на длан ће дечији слетети сваки,
длан је топао, рука нежна,
кап ће бистру пахуља стати.
146
*Први снег
Све је бело, све је бело, град и село, поље, гај.

Целог дана, цело вече, свуд се блиста бели сјај.
Бела бреза, бела стаза, бела звезда, бели свет.

Бела брада Деда Мраза, свуд пахуља бели лет.
Све је бело, све је бело, бела река, бели брег.

Целог дана, вече цело, тихо сипи, сипи снег.
Јован Ј.
Змај
*Зима стиже
Зима стиже, снега нема,

све је ближе, већ се спрема.
Да забели куће и улице,
са тавана извуче саонице.
Да појури брегом са нама
онда нас пошаље топлим кућама.
Јер она нас нежно пахуљама гађа,
грудвма нашим започне сважа.
Зимо мила, зимо драга
Позури,похитај и дај нам снега.
Да летимо с врха брега
све до нашег кућног прага.
Да улице, беле саонице зову.
Да чекају деца годину Нову.
Па да срећни јутром кренемо пут стаза.
Куд прођосе санке старог Деда Мраза
147
*Зимска песма
Зима, зима, – е, па шта је,
кој’ зима, није лав!
Зима, зима, - па нека је,
Не боји се ко је здрав!
Хајд’ напоље момак ко је,
Тамо веје крупан снег,
Ви’ш ен’ онде навејо је
Читав бедем, читав брег.
шта може зима мени, Шта
ми може, шта ми сме?!
Нек ми носић поцрвени,
Ето то је, то је све!
Сека Зорка, немој стати,
Твој нек буде први ред;
Сад ћемо се загрејати, -
Чучни само на тај лед!
Гле сад живе железнице,-
То је трка, то је лет!
Збогом птице крилатице,
Наш је сада цео свет!
ЈованЈовановић–Змај
148
*Освануо зимски дан
149
*Прва пахуљица
Гле, гле, шта то паде

нашем деди посред браде
заблиста к'о сузица?
То је прва пахуљица
*Сви на снег
Зовите тате, зовите маме

санке у руке, скије на раме
Зовите тетке, стричеве, стрине
трка на снег брзо, сви у планине
Зовите баке, зовите деке
на замрзнуте крените реке
Зовите децу, другова триста
лепше од снега смех нек' вам блиста!
*Пахуљица
Пахуљица једна мала

није знала где би пала
лету се замислила на
нос ми се наслонила
одмах се истопила
150
*Снешко
Цело јутро меркам Снешка...

Његов носић мене мами!
Једва чекам да му приђем,
да будемо на трен сами!
Муку мучим, битку бијем!
Не бих да му боли стварам...
ал' не могу да одолим...
Шаргарепу... обожавам!
*Зима
Деца стално гунђала

"Ово зима није,
нема Снешка Белића
само киша лије"
А зима је слушала
приговоре ове
одмах се одлучила
на подвиге нове
Скупила је облаке
северце грубе
показала срдито
своје беле зубе
151
*Пада снежак
Пада, пада снежак И на земљу мраз,

Бела баба зима Дошла је до нас.
Дува, дува ветар И доноси снег,

Грудвају се деца, Оживео брег.
Јуре, јуре санке Уз весели пој,

Пахуљице лете Као звезда рој.
*Први снег
Први снег, први снег, покрио је брег,

Први снег, први снег, покрио је брег.
освитку зоре, кроз сумрачак тавни,

покривене снегом почивају равни.
студени лахор кроз долине мирне

преко пустих поља кадикада пирне-
с вихором лаким сеоца се хвата,

па засипље снегом и стрехе и врата.
у селу јоште у позорје мило ноћ,

ведра и хладна, не подиже крило.

Из даљине само лисица се краде,

па кокоши вреба и пилиће младе -
од њених шапа и туна и тамо

првоме снегу траг се види само...

152
*Прављење Снешка белића

животу важан делић
Јесте онај Снешко Белић
Да уопште буде њега
Потребно је пуно снега.
По правилу сви се праве

Прво тело онда главе
Шака угља доста биће
За два ока и дугмиће.
За нос служи једна лепа

Позамашна шаргарепа
да буде све под конац На
главу му ставиш лонац.
Завршаваш у том светлу

Под мишку му ставиш метлу.
Све изгледа тако лако
Онда крене наопако.
Страст да своју смири слепу

Зец украде шаргарепу.
Дође деда-почне драње
Није угаљ за играње.
Дође баба па те кињи

Лонац служи у кухињи.
Још да би све било слађе
Иста судба метлу снађе.
Ваљда да се свиди деди

Све остало сунце среди.
животу важан делић
Јесте онај Снешко Белић.
153
*Зимско вече
Било је вече, зимско вече

пахуља,пахуљи тихо рече:
Ако паднемо пахуљице
на оне дивне степенице
врео је камен
па за тили час нестаће нас.
Била је зима и доба мраза

пахуља, пахуљи тихо каза:
Ако паднемо пахуљице
косу оне девојчице
топла је коса,
па за тили час нестаће нас.
Била је зима,била је цича

пахуља, пахуљи тихо прича:
Паднимо, паднимо пахуљице
на крило оне птичице,
птица ће још који час носити нас.
154
*Санкање
Кад се санка мали Ђура,

то је њему - фискултура.
Кад се санке с брда сјуре,

где ћеш лепше - фискултуре!
Кад узбрдо санке гура,

то је права - фискултура!
На санкама лети, јури.

Нема краја - фискултури.
Кад појури као бура,

зар то није - фискултура?
Кад се санке, гле, претуре,

ето и ту - фискултуре.
Кад упадне у снег Ђура

све до тура, то је опет
-фискултура.
155
*Март
Узнемирен, променљив сав,

свакога својом стрепњом такне.
Долази разјарен као лав,
одлази питом као јагње.
Зиме и лета март је сав,
пун кише, сунца, ветра, магле…
Облачан, леден, стрмоглав,
смрачи се зачас и снег падне.
Благ, топао, ведар, лепршав
реч наде нам на уво шапне.
Свуд цветак никне свеж и здрав
где год се земљи лицем сагне.
Лаза Лазић
156
ПЕСМИЦЕ О БАКАМА
*Писмо баки
ЗдрАВо ,дРАга БакО! УчИЛА сам сЛОва

сАД сам Ти, бакО Ко ПотПуно Нова.
Зато ПишеМ Писмо Да мЕ то НЕ Питаш,
ваЉДА ћеШ ЗнАТи ОВо да ПРОчитАш!?
Кад СИ БилА мала јеСи ли ТО знАЛа?
Знаш Ли, дРагА бАКО Да сУ СЛОва тЕШка?
не СМе дА бУдЕ Ту НиЈЕдна ГрЕШка.
СвАКа Ова Црта ИмА свОЈе мЕсто,
ИМа Их, БаКО Бар хиЉаДУ ПеТСто.
КАд СИ била Мала јЕСи Ли то ЗнАЛА?
Не раЗУмем саМО За ШТа ће мИ ОВо?
Па НА таСТатУРИ Има СвакО сЛОво!
саМО куцНЕМ ПрСТом бЕЗ иКАквЕ Муке,
не ТРЕба ти Папир! ДовОЉне су РукЕ.
Кад СИ БилА маЛА јеСИ ли То зНАла?
ЗаВРШавам пиСмо, наМУчих СЕ јаКО!
Сад ЋУ дА Те ЗовЕМ Да МИ додјЕШ, баКО!
СтваРНО је БеЗ веЗЕ, СтВарНО вРЕме Губим!
УмЕСто да Пишем, ЈА биХ Да те ЉУбИм!
ЗнАМ да си ТО ЗнаЛА Кад Си БИЛа маЛА!
*Дете и бака
Бако, стара бако, бабушчице мила,
јесил' и ти кад год мала, млада била?
Јесил' могла кад год исправити леђа?
Јел' и твоја коса била кад год смеђа?
Јел' и твоја хаља била кад год кратка?
Јел' и тебе ко год звао: "Душо моја слатка"?
Јел' и теби ко год кад год ' ваку лутку дао?
Ваљда се скрхала, па ти је сад жао!
- Та зар мора, бако, остарети свако?-
Хоћул' и ја, бако, остарети тако?-
Морам ли зар и ја бити тако седа?
Тако смежурана, згурена и бледа?
Па зар томе нема баш никаква лека?
Зар се то не може живети довека?
157
*Моја бака
Око чела седа коса,

Наочари на врх носа,
На уснама осмех драг,
очима поглед благ,
Блиста као сунца зрака –
Ето, то је моја бака!
Злата Коларић Пишур
*Позајмљујем баку
Исплела ми бака џемпер од вунице

каже: то је лако, кучине и трице!
Направила дугу од прелепих боја.
„Да ти лепо стоји, девојчице моја!“
Исплела ми бака и шал око врата,
да ме греје зимус кад ветар замлата.
Диван, мекан шал, лепе розе боје.
„Да по мало личи на образе твоје!“
капу ми бака исплела од вуне
Слаже се са шалом, па то се разуме!
сад нек мраз штипа, нека ветар дува,
мене моја бака од назеба чува!
Ако вам прифали нека вешта рука
средиће то она без икаквих мука.
Позајмићу баку, али сасвим кратко!
Морам да вам признам: фалиће ми јако!
158
*Чему служи бака?
Служи као бака свака

пази и чува од јутра до мрака
малог дечака .
Несташко малом ципеле обува ,

ципеле изува ,
вештицу свлачи ,
вештицу облачи .
Млеко загреје,
па га онда хлади .
све сличне ствари од

јутра до мрака
свака бака ради .
што за тебе
учини унук , бако ?
Загрли ме и каже :
Волим те , бакице јако !
Вера Земунић
159
*Бака и штап
Иде бака, иде штап све по кући тап, тап, тап!

Пази, бако, чувај штап, да не сломиш другу врат!
Не брини се, душо мила, пазим штап, а што бих крила,

а бога ми и он мене, ја с њим идем где год крене.
Некад док сам млада била била сам ко срна чила,

само крила да порасту сустигла бих чак и ласту.
сад ето, друг ми штап иде са мном у корак.

ко гледа штап и баку да ли смо у раскораку?
Тек по некад, инаџија, од мене се и сакрива,

све се смеје из буџака док га тражи јадна бака.
када се ја наљутим, па њиме о камен лупим, тад

тек види свога бога! (А жао ми штапа мога.)
Тако бака и њен штап трупкају у раскорак!
160
*Песмица за баку
Ко ме је чувао од малена
Љуљао још из пелена,
Чије је срце куцало јаче
Забринуто што беба плаче.
Ко је волео да ме шета
Не признати, била би штета.
Од првог дана, па до ђака,
Увек ме је волела моја бака.
Зато јој желим захвалити данас,

За све што је урадила за нас.
Ми смо за њу цео свет,
Уз песму ову прими овај цвет.
*Добро јутро бакице
Добро јутро бакице

послала ме мама
да те питам како си
да не будеш сама.
Како ти је реума
боли ли те сада
ја ћу ти је отјерати
да ми будеш млада.
Да те питам како си
дал' те срце дира
дошла сам ти сада ја
с кутијом што свира.
161
*Бака
Ја волим ту седу старицу,
волим је и ценим као другарицу.
Бака ми шије хаљине кратке,

бака ми прави колаче слатке.
Ја баку волим са њом и спавам.

ту драгу особу ја обожавам.
*Бака
Заденула бака за појас преслицу,

Па испреда вуну у нити танане,
Живахним прстима вижљасто вретено
Подстиче на игру, не да му да стане.
Бели облак вуне на врху преслице

Топи се док дебље постаје вретено,
Под марамом црном лелујаве сенке,
Шарају спокојно благо лице њено.
Те чудесне слике необичног мира,

Из сећања неће бити истргнуте,
Јер негде у мени још се крије дете
Које се привија уз бакине скуте.
162
*У дворишту моје баке
дворишту моје баке

што у једном селу живи,
има свега и свачега,
ко год дође, он се диви.
Ту су коке,патке,гуске,
ту су ћурке и ћурани,
заједно се сви окупе
кад их моја бака храни.
Певац пева,пиле пишти,

обору скичи прасе,
Вредна кока јаје снела,
Па раскокодакала се.
у штали теле риче,

јањци блеје,ждребе рже,
као да се надвикују,
ко ће боље,ко ће брже.
163
ПЕСМИЦЕ О ЗАНИМАЊИМА
*Пекарчић
Руке перем, брашно сејем,

капица на глави.
Месим тесто, тако вешто,
као пекар прави.
Пећ се жари у њу стављам
хлепчиће по реду кора глатка
биће слатка кад је деца једу.
Хлеб је готов, сви га једу и стари и млади.
Биће хлеба увек доста, неће бити гладних.
*Саобраћајац
Један, два, један, два

У граду ме свако зна.
На црвено светло стој,

На зелено крећи.
Ако добро пазиш сад
Улицу ћеш прећи.
Један, два, један, два,

У граду ме свако зна.
164
*Пера као доктор

''Господине докторе,
Звала сам вас амо
Лутка ми је болесна,
Гладајте је само.
Пипните јој образе,

Пипните јој чело,
Мени се бар чини,
Узасно је врело.''
Доктор седи укочен

Са озбиљним миром,
Пипа било луткино
Па дрма шеширом:
''Инфлуенца велика,
Ал' умрети неће.
Немојте је љубити
Да на вас не пређе.
Лек ћу јој преписати,

Прашак сваког сата,
Уз то, нек је протрља
Ваша баба Ната.
Лимунаду правите
вел'ким чашама,
Ако јој се не пије –
Ви попијте сама.''
Ј. Ј. Змај
165
*Два кувара
Сад ћемо, мацо да месимо колаче!
Гледај, овако, тако се то ради!
Узмеш мало брашна, додаш неко јаје,
две, три шаке шећера да нам тесто слади.
Онда лепо све саставиш,
ништа не сме на брзину
па заједно месиш, месиш
и направиш кашу фину.
Ја ћу све то оклагијом,
око фила ти помози!
Благо мами што нас има
кад радимо све у слози.
Пази, мацо неспретна!
Јоооој, одлете све по поду!
Каква ли су ово јаја са стотину ногу?
Направисмо страшан неред!
Шта ли ће тек мама рећи?
Ал’ кад види два кувара
нигде краја њеној срећи.
*Балетани
балетској сукњици скроз од розе тила
игра нежна балерина посебнога стила.
Партнер ју је достојан, има красан дар,
без пардона они су тако складан пар.
Једна лака пируета,онда скок у вис.

Френетична публика позива на бис.
Музика је посебна, а фигуре тешке,
али овај красан пар све ради без грешке.
Дубок наклон, онда кникс, покрет главом скроз у вис.

без треме и без срама два су миша балетана.
Има само једна мука чека мачак игри крај
настаће права збрка,чим дохвати залогај.
166
*Jа сам јуче пекар био
Ја сам пекар јуче био.

Три сам хлеба умесио,
пет сам пита начинио,
онда сам се уморио.
Није лако пекар бити.

Од брашна ми трепавице,
од ватре жари лице,
све сам руке испекао
док сам векне поређао.
Изволите ко је гладан,
улица ми сва мирише.
Има хлеба и пецива,
за плаћање: ко да више!
167
*Гимнастичар
Горе, доле, лево, десно,

баш је ово урнебесно!
Шапом мрдни, репом право,
наглавачке, луда главо!
Онда све то испочетка,

од првог до задњег редка.
Знам, упорност све награди
када се са вољом ради.
Хајде сада наглавачке,

нек гледају оне мачке.
Нисам вам ја нека сића
ево, пуцам од мишића.
Па шта ми се деси сада,

где је она силна снага?
Мора да сам ружно стао,
ил’ са вежбом претерао.
Идем сада да одмарам,

да ленчарим и да спавам.
Од мене је доста било!
Нека вежба ком’ је мило!
168
*Механичар
Шта то бучи, шта то крчи,

нешто гласно ту чангрља?
Као да се земља тресе,
као да се патос љуља.
Онда гадно и засмрди,

испод врата дим се вије.
Шта то тамо ради тата,
Шта то у гаражи крије?
Мама само дигне руке,

бака се трипут крсти:
Богме нису чиста посла,
ђавољи ту су прсти.
Ја све знам и мудро ћутим,

од свега се проблем ствара,
јер мој тата није мајстро,
игра се механичара.
169
*Спортиста
Мој најбољи другар Јова

Испробао сто спортова,
Али увек нађе ману
Баш за сваку спортску грану.
Краљица је атлетика,
Од спортова свих најјача,
Али нема са трибина
Скандирања навијача.
Одуст’о је брзо затим

Да фудбалску стекне славу,
Јер фудбалер, замислите,
Мора да користи главу.
За паркетом кошаркашким
Жеља њега брзо мине,
Јер га други саиграчи
Посматрају са висине.
Тениски је тешки рекет

Првог дана испустио,
Због жуљева на прстима
И тенис је оставио
Е, мој Јово, упорности

Много више теби треба,
Спортска слава није ником
Поклоњена пала с неба.
170
*Васпитачица
Моја васпитачица је биће немогуће,

стално се игра, пева и скакуће.
Само нешто сецка, црта, шара,

увек би с нама да поразговара.
Цели дан с њом слатки смех и шала,

ко да није велика, него ко ми мала.
Много је волим и до ње ми је стало,

али стварно мора да се уозбиљи мало.
Моју другу мајку што о мени брине

Увек кад угледам Сунце с` неба сине.
Дочека ме осмех с` њеног лепог лица

То је моја драга васпитачица!
Хвала за осмехе хвала за сву срећу

Раширене руке заборавити нећу.
Поклоњени загрљај, део срца свога...

Хвала и за бригу и још много тога.
Што је као дете многи се баш чуде

И оно што није може све да буде.
Некад строга вила, принцеза из бајке

Велико јој срце к`о у моје мајке.
Сретко Газдић
171
Васпитачица
најлепшем делу града

Блиста једна нова зграда
Пред њом расте ред топола
На којима врапци вриште
То је моја мала школа
Такозвано обданиште.
Васпитачица је главна у
маленој школи
Њене су руке као две ласте
Она нас учи како се воли
Она нас учи како се расте.
*Лични фризер
Послала сам оглас на све стране света

по петловом перу на латици цвета.
Подигла у штали невидјену буру.
Тражим себи фризера за личну фризуру!
Не треба му маказе, ни четка за косу,
нећу да ме гребе ни чешљем по носу.
Довољна је чешагија! Ја сам скромна сека!
Само желим фризуру од главе до репа.
Праменове немирне да ми склони с чела,
да заблиста лепотом моја длака бела.
Да угланца рогове и помаду стави,
па немам их узалуд ко украс на глави!
Има ли на свету за ме таквог лека?
Све услуге плаћам чабром топлог млека!
Може да поведе помоћнике своје!
Нисам шкрта! Плаћам! Капи се не броје!
172
*Позив
Ја свој посао ценим јако

радим вредно,брзо, лако.
Идеје ми саме лете
машту дода увек дете..
Сваког дана нова тема

нема шансе да се дрема
или пишеш ,црташ ,јуриш,
све у свему, увек журиш.
Бурно око све то прати

Где су деца мораш знати.
кад игра траје сласна
ту је увек свађа гласна.
Па помири ,буди мама

понашај се као дама...
Сваки покрет пратим вешто
па се децом месим тесто..
Темпере и разне боје

све то има нешто своје..
Коцкице и слагалице
фломастери и бојице.
Час их узми час замени

ал се увек врате мени,
да ми шапну неку тајну
ил покажу звезду сјајну.
Ми радимо важне ствари

ВЕЛИКИ СМО МИ ДРУГАРИ.
173
вртићу сто прозора

Где најлепша свиће зора,
Има једно дивно лице,
Лице моје васпитачице.
Док ја певам, шарам, цртам,

мислима својим лутам, Уз
мене је нежно лице,
Док ја играм, трчим, љуљам,

свој носић свугде гурам,
Опет ту је брижно лице,
-Ја је волим, кажем свима,

срећан сам што је имам,
То је знајте, баш то лице,
174
*Ода васпитачима
„Шта све морам ја да радим
Своју плату да зарадим?
Прво време распоредим
Да сви виде кол’ко вредим.
Глумим гламур васпитачки сјај.
Добро јутро – до виђења по сто пута
Ја понављам к’о папагај.
Понекад се и одважим
Паре за чувара тражим.
Кад покупим те ситнице
Прелазим на уплатнице.
Ако све то ја преживим
Самој себи ја се дивим.
Нисам више отирач
Сад сам прави васпитач.
По шест сати децу мазим,
По шест сати децу пазим,
По шест сати ја се мучим
Ситну чељад да научим.
Кад одузмем и саберем
Морам мало и да се дерем
Да памети они дођу
175
Док шест сати мојих прођу.
Пет минута бришем сузе,
Пола сата гланцам гузе,
Онда су на реду слинци,
Да ми буду лепи клинци.
Пола сата за спавање
Ја дечицу спремам
Све се бојим
Да времена немам.
Онда схватим по стотину пута
Да спавање траје пет минута.
На паузи кафе срк,
Па у собу брзо трк.
Само један дим повучем
Трчим децу да обучем
могла бих још који знам
Да допинга себи дам
Да прикупим мало снаге
За послове моје драге
Да прашину ја обришем
да дневник ја препишем
Па да средим фризерај
Да завршим молерај
Да закуцам ексер неки
176
Да исправим уши зеки
Да зашијем који штеп
Да ми кутић буде леп.
Онда децу мало лечим
Да на време болест спречим
Каишиће стежем
Пертлице да вежем
Да копчам сандале
Да пронађем шнале.
тек где су све те шминке За
најлепше моје клинке Па
да будем инспиратор
Па да будем едукатор
Да се увек добро смејем
Осмехом да децу грејем.
кад дође чет’р сата
Поглед лута ми до врата.
Једва чекам децу да испратим
Да не место мозак вратим.
Мислила сам да сам интелектуалка
Засигурно добро знам
Ја сан физикалка.
Али ја се то не жалим
177
ствари се сада хвалим
Разноврсност – особина
Васпитача је врлина.
Деца моју душу хране,
Осмехом ми лече ране,
Овај пос’о радим радо
Осећам се тако младо,
Тридесетак мојих лета
Ништа ми не смета!!!“
178
ПЕСМИЦЕ О ВОЋУ И ПОВРЋУ
*Ала су то грдне муке

Ала су то грдне муке,
тако гледат' у јабуке!
Јабуке су тако близу,
само уста да загризу.
лепе су, румене су,

слатке су, медене су,
само руке да су дуже, -
кад би могле да се пруже!
Или да је трска кака

ил' удица и пецаљка, -
или ветар да насрља
па да коју докотрља.
Ала су то грдне муке,

тако гледат' у јабуке!
*Рано поврће
На крилима пролећа,
Пуно раног поврћа.
Смеши се на пијаци,
У маленој корпици.
Кромпирић, салатица,
Млади лук и ротквица.
Ако деца једу,
Биће све у реду.”
179
*Самоћа једне чиније воћа
Једну је велику чинију воћа:

Крушака, јабука, банана...
Снашла врло тешка самоћа,
Чами на столу већ три дана.
Румену јабуку прекрио прах.

Бабана тужна лагано трули.
Крушку хвата панични страх:
Зар малени за нас нису чули?
Нико не зна шта да се чини

Сви су плодови постали тужни
Пропадају редом витамини
А они су за децу тако нужни.
Ту не сме бити никакве грешке,

Плодови су зрели, сочни и фини...
Да не дође до неке болести тешке
Свима су неопходни витамини.
Навалите зато сложно на воће

Јабуке, банане, жуте крушке...
Јагоде, трешње, већ ко шта хоће,
За здравље, лепоту и мишиће мушке.
180
*Воћка
Само воћка зна шта се у априлу
дешава на свету;
Воћка треба да предаје цветање
на Пољопривредном факултету.
Њена душа је тако чиста;
од воћке треба учити како се листа.
у лето, сваке се модре зоре, може
научити како се плодови творе.
Њој не би било мука
ДА СЕ ПРИМИ и у Академију наука.
Ђуро Дамјановић
*Разно воће
Ако желиш мишиће ко гвожђе
једи бело или црно грожђе.
Ако желиш снагу збиља мушку
онда не смеш заобићи крушку.
Ако желиш на све бити имун
једи, цеди, среди жути лимун.
Ако желиш руке као канџе
просто гутај свеже поморанџе.
Ако желиш вештине са стране
окоми се на криве банане.
Ако желиш да изгледаш бешње
свакодневно упражњавај трешње.
Ако желиш бити бистре главе
бери оне јагоде из траве.
уопште, ко год нешто хоће
мора јести и волети воће.
181
*Јабуке
Црвене јабуке са плантаже
на пијаци се највише траже;
оне квргаве, сиротињске,
петровданске или илињске,
ту су, тек да се човек подсети
куд се некад пентрао, лети,
шта му је, кад зима стегне јака,
кришом, с тавана, скидала бака.
Милован Данојлић
*Поврћијада
„Јавила се шаргарепа, румена сам здрава лепа,

ал´ ме тресу страшне кризе, нема никог да ме гризе;
Јавила се глава кеља, доста ми је тих старкеља,
Хоћу децу лепу бледу, да ме воле да ме једу, Јавио
се карфиол, мене мучи један бол,
Где су деца глади чисте, да ме као ништа слисте,
Јавили се разни лукци, кукајући као кукци,
Где су клинци бели, жути, нека дођу нисмо љути
Драга децо, добро, шта је, чујете ли те вапаје Док
поврће ради, гине, производи витамаине, Ви лежите,
ви бежите, једете лење пите,
све те лиске и кртоле, знајте да вас много воле,
посавина, поморавље, јуначко вам желе здравље! “
*Колика је бундева
Колика је бундева нарасла у пољу,

страшило ћу од ње правит' за то имам вољу.
Изрезаћу дуге зубе, нос и велике очи.

Запалићу у њој свећу, да светли по ноћи.
Страшила се ја не бојим, иако сам мали,

јер ја знадем то је свећа што се у њој жари
182
*Орах
Нити га копах, нити орах:
као дар са небеса, паде орах.
Одбаци с леђа тешки капут

и паде у суво лишће, на пут.
Разбиј га: у њему, ко у гнезду,

наћи ћеш кракату, млечни језгру:
Четири скакача, четири џамбаса

који се држе око паса.
плешу, у месту;
четири брата
који се заглавише у кружна врата.
*Здрава храна
-Ми једемо воће зрело
Оно јача наше тело
Па смо здрави ,па смо фини,
Пријају нам витамини.
-Кости су нам снажне, чврсте
Од тог воћа сваке врсте!
Јабука је сазрела –
Ми смо деца весела !
– Дај ми један гриз,
Водићу те у Париз!
– И без Париза,
Даћу ти два гриза!
Р.Ристановић
183
*Јабучице
Јабучице црвена на високој грани

хајде,хајде јабуко дај на земљу падни...
Ти висока,мала ја, зар то није шала..?

А да дуне ветрић сад, ја бих тебе брала.
*Јабука
крошњи самује јабука једна,

Виша од других њена је грана,
Због тога није имала среће,
Остала јадна – неубрана.
Љуља је ветар, умива киша,

Зубато сунце јутром је греје.
Дани све краћи, зима се ближи,
За који дан ће снег да завеје.
она друкчију судбину чека,

Обичну причу са срећним крајем,
Јер успех сваке јабуке здраве
Мери се сочним залогајем.
*Крушка
дворишту мог ујака Расте једна крушка медна, Њу

је још пре много лета Засадила рука вредна.
Сад се њеним зрелим плодом Многа деца радо сладе,

Нека дођу у двориште, Нека стану крај ограде.
Тад мој ујак крушке бере, У дечије руке ставља:

„Ово воће снагу даје и болесне опоравља.“
Кад се деле воћке сласне, Радост права тад настаје:

Дете срећно што добија, Ујак срећан јер их даје.
Зато ујак крушку чува И негује кад је зима,

Да кад опет време дође, Обрадује децу њима.
184
*Вишња
кухињи збрка права, Сто

је препун разних чуда:
Брашно, јаја, ванил шећер,
Нема места од посуда.
једној се јаја муте

у другој вишња чека Да
у слатку пену падне
Кад се проспе преко плеха.
Гледа Мара шта то раде

Њене мајке вредне руке,
Све се чини тако лако,
Нема бриге, нема муке.
Али муке тек настају

Кад у рерну колач крене,
Ко до сада није знао -
То се зове нестрпљење
Кад је најзад дочекала,

Од радости Мара скаче,
сад може да се чека Да
следеће стигне парче.
185
*Трешња
једној кући на крају пута
Дечак у својој постељи спава,
Ал’ миран није – немирних снова
пуна је његова уснула глава.
поход славни с другом је иш’о,

Па сад о томе сав срећан сања:
Јуче су заједно дан провели
у крошњи пуној раних трешања.
Зар има ишта на свету слађе,

Кад на највишу грану станеш,
Па зреле трешње једеш, и једеш,
И просто не знаш да престанеш?
Због тога нек се не чуди нико

Што јорган и јастук нису где треба,
Ко би то могао да остане миран
Кад киша трешања пада са неба?
*Кнедле са шљивама
Бако моја, бакице, ја сам твоје сунашце,

мени се срце слама једу ми се, једу ми се,
слатке кнедле са шљивама.
Хајде, бако, да месимо, сласно тесто да правимо. од
кромпира и од брашна и још нешто и још свашта, ја
ти нисам лењи Гаша!
Шта ће бака, друге нема, кецељицу белу спрема,
мало шљива и шећера како воли Кека њена.
Испадоше слатке кнедле, ко да су их коке легле.
Све су исте као једна кад их меси рука вредна.
186
*Орах
Стари орах шири гране,

Загрљај би да подели
девојчицом и дечаком
Што су некад ту живели.
Од кад памти дане своје,

има их поприлично,
Сви су други одлазили,
Он стајао непомично.
Дочекао, испратио
Са сузама од милине
Децу што су с ове крошње
Полетала у висине.
Кад је коме затребало

Згодно место да се скрије,
Јатак прави он је био,
Ни шушнуо листом није.
За радости и за туге
Сваког од њих он је знао,
Слушалац је ћутљив био,
Тајне није одавао.
Сад самоћа гране свија,

Али нада срце пали,
Око стабла стогодишњег
Окитили се ластари.
187
*Шљива
Воћњак један деда има,

поносом о њему прича,
њему је сваког дана
Чак и кад је зима цича.
Своје воћке ушушкава

Као да су деца мала:
„На лето ће моје шљиве
За пажњу да кажу хвала.“
Окитиће род богати

Гране што их пази, гледа,
Дивиће се родној шљиви
Ко год прође, сви одреда.
Па на пијац кад изнесе

Плаве воћке крупног плода,
Сви ће да се скупе, сјате,
Без муке ће да их прода.
Тад ће деда задовољно

Да заглади свој брк седи:
„Запамтите драга децо,
Добра шљива пара вреди“.
188
*Грашак ми се заљубио
Грашак ми се заљубио, цео месец пропатио!
Звецкају му и сва зрнца пати јадан за пет срца!
Не гледа га јагодица, он не скида тугу с лица!
Јао мени! Шта ћу сада? Неће га ни бела рада!
Јада ми се Јадан грашак. Не воли га ни маслачак,
чак ни нежна маћухица, капљу грашку сузе с лица.
„Не брини се, грашку лепи, не тугуј ми и не стрепи!
Ено чичак бодљикави баш за тебе букет прави.
*Зимница
Ја сам цар, цар Ајвар,
ти царица Папричица,
наш син Ајварин.
На сваком смо пиру
ми у тањиру.
189
*Зовите ме боранија
О, како ми име прија!

Зовите ме, Боранија!
Има ме од сваке врсте,
да полижеш бог’ме прсте!
Онда кад сам само жута
пожурим у лонац трком,
кад ме једу ко салату
слажем се са белим луком.
Некада сам шаренкаста,
имам пеге свуд по телу,
па се дичим, па се дивим,
том шареном свом оделу.
Таква сам вам, сочна, мека,
примете ме издалека!
Кад сам права, кад сам крива,
кад ме нема, кад ме има,
поздрављам вас из све снаге!
Ваша драга Боранија!
Бркати, репати црни лук
Бркати, репат црни лук,

спрема се главо у брзи трк.
Што пре из земље на светлост дана,
да га не сустигн ни јесен рана.
Тад ће обућ браон одело.

бациће перца то лишће свело,
свуда ће себи крчити пут,
некада сладак а некад љут.
190
Паприка се удаје
Наљутила се,накострешила,
набубурила,па онда смекшала,
мењала боје све од реда,
од светло зелене, до боје меда.
јесени носи црвено рухо,
гиздава, сија, баш као ружа.
Онда објави, љутица једна,
да хоће само да нађе мужа.
Настаде тајац,тишина, мук,
све док се не јави бели лук:
Паприко, душо, чекам те дуго!
Не могу мислити ни на шта друго!
Желим са тобом у брачни спој,
па макар стално водили бој!
Паприка пружи луку руку:
не кршим никад заклетву љуту,
ни реч ко гром, бар једном дату,
крећем са тобом у салату!

Јагодица
Јагодице, јагодице,
зашто скриваш своје лице?
Ставила си, руменице
шеширић на главу,
па се скриваш док те тражим,
газим росну траву.
Да знаш само да сам љута
док те тражим покрај пута!
Тражићу те и два сата,
појешћу те из ината!
нећеш знати шта се збива,
сама си због тога крива!
Не помажу скривалице
чим ти видим лепо лице!
191
ПЕСМИЦЕ О МАТЕМАТИЦИ
*Облици
Лопта је, на пример, округла
Да би могла да се котрља :
Округла Земља немирна
Стално около Сунца шврља.
Кућа је , опет, четвртаста,

Као квадар, ил' коцка се броји,
Због тога кућа никуд не шета,
На истом месту увек стоји.
тамо негде у врелој Сахари, Где

Нил плави пустињом кривуда,
Живели су некада фараони стари
од троуглова правили чуда-
Која и данас долазе сви да виде:
Огромне, камене пирамиде
*Ко би избројао
Снег свуда ноћас пао, још се и сад роји,

па је Иво похитао пахуље да броји.
Али нема броја њима, те је збуњен стао.
Колико их сипа зима – ко би избројао!
Пахуљица безброј плови, ужурбано лете –
огртач се граду нови од снега плете.
192
*Весела математика
1 - ЈЕДНОГ дана у
2 - ДВА сата
3 - ТРИ су миша мала
4 - ЧЕТВРТОГА вукла
5 - до ПЕТОГА спрата
6 - ШЕСТИ миш је стао
7 - и СЕДМОГА звао
8 - да у ОСАМ сати
9 - у ДЕВЕТОЈ рупи
10 - ДЕСЕТОГ покупи.
*Децилитар
Био сам летос у Новом Саду,

принцес крофне јео, пио лимунаду.
тренутку спазих ознаку на чаши,

збуни ме и на трен готово уплаши.
Скраћеница уз број, на месту је правом,

одговор ми дадае, да не лупам главом.
Децилитар показује, запремину сока;

Јединицом мере, не мерип „од ока!“
Биљана Миљковић
193
*Скупови
Скупиле се сада пчеле, па лете у роју

над ливадом цветном у великом броју.
Јато риба плива, дубинама мора,

небом птице лете чим осване зора.
стаду су овце блејањем се бране

не желе да чопор вукова им бане.
На цртежу ограду, ставио сам свима,

открио да сада ПЕТ скупова има.
*Претходник и следбеник
Родио се брат Стевица,

мој претходник – мама вели.
песку већ играо се кад
ја стигох на свет бели.
Следбеник је сестра Тина,

размажена ал’ и мила,
кући к’о треће дете
после мене се родила.
Тако је и с бројевима
сваки своје место има.
Ко претходи, а ко следи,
јасно нам је сада свима.
194
*Мере за дужину
давна времена, причали ми стари,

мерили су људи разноразне ствари.
почетку педљом, понекада лактом,

врло често стопом, али и кораком.
Једном истом мером када мерили су,

исте резултате добијали нису.
Да све буде тачно, да се сумња спере,

потребне су биле јединице мере.
Откад их смислисмо – други дува ветар,

сада нам је лако кад имамо МЕТАР.
*Исто, а другачије
Ученик је децо, исто што и ђак.

За тмину се каже, другачије – мрак.
Слично је са џаком, њега зову врећа.
Понекад се радост назива и срећа.
Кад се неко љути, он се тада дури.
Док хлеб сечеш,он се троши или мрви.
Флашу, опет зову, другачије боца.
Када имаш паре кажу имаш новца.
195
*Линије и дужи
Из тачкица стално расте, пут нам ствара на две стране.

Изломљена, права, крива, одасвуда она бане.
Пратио сам пут линије, и уз брдо сам се пео,

па оловком низ падину, кривуљу сам једну срео.
Једном сам из места крен’о, ал’ на крају пута – тачка.

Смеши ми се слово неко, уденуто као значка.
Морао сам да застанем, о тачкама прича кружи:

Кад те сретну с обе стране, налазиш се тад на дужи.
*Веће – мање
Проверавам своје знање, шта је веће а шта мање.

Шта ли вредност већу има, бројке су ми у мислима.
Два је као ока два, три смо: мама, тата и ја.

Рачун овај кажи ми, да је од два веће три.
мачке су четири, код троношке ноге три.

Четири је од три више, и у књизи тако пише.
Пет прстића једне руке, три кликера брата Луке.

Пет је веће да се зна, од три веће, чак за два.
Број један безбрижан дрема, ту дилеме, стварно нема.

Бројни низ иако води, најмањи је по природи.
196
*Изнад – испод
Изнад главе стоји капа,
испод капе штрчи коса,
испод главе стоји стомак,
испод свега нога боса.
Изнад мене небо плаво,

испод ногу трава мека,
испод које земља стоји,
изнад траве ја и дека.
Испод мене мекан кревет,

ја сам ти испод деке,
изнад мене мама стоји,
ја сам испод руке меке.
Изнад маме невидљиве

лепе приче њене лете,
изнад свега мама воли,
да успава своје дете.
*Горе-доле
Плаво доле, плаво горе-
горе небо, доле море.
Горе ветар облак љуља,
доле талас чамац жуља.
Горе галеб белих крила,

доле риба, па се скрила.
Горе сунце пуно сјаја,
доле плажа, игра, граја.
197
*Нацртај – покажи (релације)
ИЗНАД вас се облак њише,

ИСПОД – трава зеленкаста.
ИЗМЕЂУ – птице гнездо свише
НА гранама старог храста.
гнезду се птићи легу,

ИЗА лишћа прави хлад.
ИСПРЕД гнезда стражу чува
Поносити отац млад.
ЛЕВО се низ грану спушта

Пужић с кућом – спор је сав.
ДЕСНЕ стране свог гнезда
Својим путем мили мрав.
ВАН гнезда ти дошапнуо

„Нацртај – покажи ово!
Пронађи ме у задатку
И примени знање ово!“
198
*Бројеви од 0-9
Број један је мотка обореног носа,

до врха је права, онда лево коса.
Двојка вам је лабуд, црни а не бео.

цртан у потезу када се најео.
Тројка то је бројка као оно лане,

кад је прва ласта летела са стране.
Четворка је стигла из једнога вица,

враголаста то је на глави столица.
Од јабуке с листом на жалост без лица,

десна половина то вам је петица.
Шестица је стигла са главе девојчице,

када јој је пала влас из једне локнице.
Седмица је јединица на концерту важном,

подигнута носа и са лептир машном.
Кад је переца са пекарских полица,

побегла у свеску, постала је осмица.
Деветка је запета празнога стомака,

на линиј стоји зато што је лака.
нула је добила ово своје лице, од

једнога балона и то сапунице.
199
Дани у недељи
ПОНЕДЕЉАК јавља: Ја сам први дан!

За све сам почетак, па сам поносан.
УТОРАК се мрешка, није му по вољи:

Можда јеси први, али ниси бољи!
Џабе вам је, момци, расправе не вреде.

Шта би ви без мене, госпођице СРЕДЕ?
Ма, лако је вама са обадва краја!

ЧЕТВРТАК се буни: Нешто ту не ваља!
ПЕТАК само мудрује док се дани гложе:

Кад ли ће већ једном моћи да се сложе?
ја нисам важна? СУБОТА се пита: Ви

ми просто дођете ко почасна свита!
Е, сад ми је доста! НЕДЕЉА се љути:

Коме се не допада нека од сад ћути!
Та шта би сте хтели, неки третман лични,

када смо сви исти, или барем слични?
Два'ес четр'и сата сваки од нас има,

дан и ноћ једнако, подељени свима.
ја бих почетак, али сам на крају

то вам је тако, то и врапци знају.

200
*Праве боје
Са бојама не стојим најбоље,

Никад не знам шта се са чим слаже.
Да л’ се џемпер с кошуљом уклапа,
Увек чекам да ми мама каже.
Што уз своје фармерице плаве

Ја облачим чарапе зелене?
Питање је узалудно сасвим,
Одговори не стижу до мене.
Ал’ дрес да је баш црвено-бели,

животу мени много значи, Кад
за фуцом низ пољану кренем
Мене бодре цуре-навијачи ...
*Десетка
Моје име је Десет!

Представљам се да знате!
Ја сам и један и нула
друге бројке редом,
али све док их сложим
верујте, проведем сате!
Слажу се моји бројеви
ко рогови у некој врећи,
сваки би хтео да буде
за прст од другог већи.
Ја им се смешкам одозго,
тек да им ставим до знања,
свака бројка од њих је
од мене за трунку мања.
201
*Чудна математика
Бака има пет крушака,

Убрала је с гране две,
Сад ми реци ко то жели
Да их у сласт смаже све?
Колико оваца треба,

Реши проблем - твоја слава,
Да преброји деда Јова
Док се добро не испава.
Израчунај брзо, тачно,

Кол’ко ти секунди треба,
Да погледом стигнеш звезду
Која лети преко неба?
Имаш само један сендвич,

другари нису сити, Знаш
ли на тај стари рачун
Ти дељење применити?
Данас ти се игра фудбал,

Брзо смисли рачуницу,
Кол’ко ти другара треба
Да почнете утакмицу?
Кад добијеш малог брата,

Научи да одмах сложиш:
Играчке ћеш да поделиш
А љубав ћеш да помножиш.
Мораш вредно, сваког дана

Да се бавиш рачунањем,
Деца много боље расту
Кад се хране свежим знањем
202
*Нула
Кажу нула ништа није.

Ја мислим да они греше.
Загонетка ту се крије.
Помоћи ћу да је реше.
Нула, дакле,није број.

Кад сама у госте бане.
Али, чекај, стани, стој!
Шта кад иуа цифре стане?
Увећа се и порасте,
па имена мења често,
десетице њоме честе
Кад јој дају друго место.
203
ПЕСМИЦЕ О ПОРОДИЦИ
*Породична срећа
*Докле ћемо тако

Тата, мама, што сте увек љути,
само: седи, бежи, пази, ћути,
држи, не дај – и све такве приче,
увек мора да се на нас виче.
Тата, мама, па то није фино,

кад сте љути – хајдемо у кино,
кад сте тужни или лоше воље
близу су нам и шума и поље.
Тата, мама, докле ћемо тако,

тући децу – па то може свако;
кад ме онај кога волим бије,
једна ћушка заболи за две.
Не знам више зашто то и чему.

Не правда је свуда и у свему.
Дај ми руку, ти велики свете,
Некада си и ти био дете!
204
*Миланова породична фотографија
Видео сам баку

растеже жваку,
видео сам деду
клиза се на леду,
видео сам тату
гази бос по блату,
мени маму тужи
што се с њим не дружи,
видео сам тетку
узјахала четку,
исто жели тече,
нема посла преча.
*Најлепша слика
Ја имам тату и маму
имам и бату и секу
Живим у великој кући
са прозора гледам у реку.
Онда узмем папир и боје

цртам како лептири лете
реци се играју рибе
на обали седи дете.
Знате ли које дете на слици?

То дете – то сам ја, зна се
Путем пролази ауто
А на ливади крава пасе.
Грди м емама што прљам руке

Тата се љути што је на тепиху боја
Бата и сека се само смеше
Допада им се најлепша слика моја.
205
*Хармоника врата
Једног дана саопштили им мама и тата

мојој соби уградиће хармоника врата.
На идеју ову од када су дошли

за мене су мирни дани у тој кући прошли.
Питање ме једно мучи, не да ми мира

да ли ће хармоника и ноћу да свира.
*Ко ме родио
Мама каже да сам девет месеци

у њеном стомаку била и
да ме она у породилишту родила.
Бака прича да ме је она лично

испред улазних врата пронала
када је ујутру из стана изашла.
Њена лабава прича није опстала,

не даје ни мало тачан одговор
како сам стварно настала.
Тата каже да ме је донела рода,

као са мном дуго летела
па право у креветац слетела.
Можда је њега донела рода,

друштву или сама али ја знам
да ме родила моја мама.
Драган Павловић
206
*Сви се волимо у мојој породици
Мој отац говори мами: -"Волим те."

Мама умилно тати: -"И ја тебе."
Сестри се улагивам: -"Ти си најбоља на свету …"
она мени: -"Једини си брат."
Волимо се сви у нашој породици,
љубав изјављујемо у тв паузама.
Раде Обреновић
*Свакога дана
Свакога дана кад с посла дође

мој тата мени косу чупне,
мој тата мене шаком лупне
и каже: - Јак си као гвожђе.
Свакога дана кад пере руке

он насапуни сестри лице,
прска водом канаринце,
с нашом мачком игра жмурке.
Свакога дана кад за сто седне

мој тата брата за носић дирне,
мој тата брату на уво свирне
и вади неке бомбоне медне.
после ручка, свакога дана,

капетан тата и ми морнари
узмемо само најпрече ствари,
седнемо журно на кауч стари
и испловимо из нашег стана.
207
*Вртешка
Шаљи, тата, телеграм -

ја на пошту да га дам.
Сад на пошти код поштара

нико врата не отвара,
нити стоје браве, алке,
нит' их држе кваке, шарке,
нити пише: "Гурај", "Вуци".
Нит' шта шкрипи нит' шта струже.

Сад на пошти код поштара
ко вртешка са вашара
врата круже.
Шаљи, тата, телеграм -

ја на пошту да га дам.
Кад га дам,
да се провозам.
*Лепо дете
лепога детета све је лепо:
мамине очи, татина коса,
мамино чело, татина брада,
мамине руке, татине ноге,
мамино срце, татина памет,
мамин мир, татина хитрина,
мамин стас,татина снага...
*Одједном
кући, одједном,
патуљасто свеје:
сто и столице,
кревет, пећ што греје,
ја као тата
виши сам од
маме, могао бих
кућу да ставим на
раме.
208
*Шофер велике куће

Мој тата вози трамвај
што путује са једног краја града на други крај
по шинама које оковане леже
и, понекад, тролејбус – велики црвени паук
који је између бандера исплео
челичне мреже.
Моја мама не вози улицама
ни друмовима,
њена су кола без точкова.
Моја мама вози лифт
кроз тунел између спратова.
Час путује главом – горе,
час ногама иде – доле.
Горе? Доле!Доле! Горе?
води мама разговоре.
На спрат први,
па на трећи, па на пети,
онда опет доле слети,
па полети као птица
до последњих степеница
испод крова, па изнова.
Па изнова:
Горе? Доле!
Доле! Горе? –
води мама разговоре.
Час је мама изнад глава,
час је мама испод ногу,
час лифт пита:
Можеш? Час
лифт каже:
Могу!Можеш?
Могу. Можеш?
Могу.
публику тако многу
мама прима и дели је
спратовима.
209
*Мали брата
Дочепао се мали Брата
очевога сата.
сат је од злата,
па има и врата.
Ала је то лепо!
на уво кад га метне,

тад се чује нека звека;
сат говори: Тика-така!
Брата мисли: хоће млека.
Ала је то мудро!
Залио га слатиким млеком

неколико пути,
Брата мисли: Сат се најо,
па сад зато ћути.
Ал' се разумемо!
Сад су пуни обадвоје,

сатић и Брата,
обадвоје сада ћуте;
кад дође тата,
ал' ће бити гужве!
*Тихо ноћи
Тихо, ноћи, Моје сунце спава;
За главом јој Од бисера грана;
А на грани К'о да нешто бруји -
То су пали Сићани славуји:
Жице преду Из свиленог гласа,
Откали јој Дувак до појаса,
Покрили јој И лице и груди, -
Да се моје Сунце не пробуди.
210
*Срда
Ја се често намрштим
станем за врата, па
се срдим и срдим
по два до три сата.
Питају ме и отац,
и тетка и мама:
"Шта је теби, Евице?"
Ја не знам ни сама.
кад чело разведрим
(томе стане труда),
онда питам саму себе:
"Што си била луда?"
*Дете
Дете није дете,
играчка за стрине и тете.
Дете је дете,
да га волите и разумете.
Нећете ми веровати,
велики песник Гете
некад је био беба
веома немирно дете.
Бркати Хајдук Вељко
што је злотвору прашио пете,
почетку је сисао палац
био немогуће дете.
Јунаци космоса
што лете на друге планете,
прво су седели на ношама,
а после су сели у ракете.
Дете није дете,
играчка за стрине и тете.
Дете је дете,
да га волите и разумете.
211
*Материна маза
Има дете у селу,

име му је Лаза,
ал' га зову друкчије:
материна маза.
Кад сва деца устану,
он и онда спава,
кад га зову у школу,
њега боли глава.
Кад устане, не уме
да се сам обуче,
не сме да се умије,
иште воде вруће.
Кад га жуљи ципела,
он ципелу туче,
тад га рука заболи
па онда јауче.
Кад му даду јабуку,
он би хтео шљива,
кад му пруже погачу,
онда би кољива.
Кад се мало огребе,
плаче и запева:
"Јао, јао, помагај,
изиће ми црева!"
Кад је суво, замеси
блата па се каља,
кад га мати покара,
легне па се ваља.
Кад му успу таране,
он би јео риба,
кад се рибе наједе,
тад га боли тиба.
Па зато га не зову
по имену Лаза,
већем јадно, жалосно:
материна маза!
212
*Кад сам био велики
Кад сам ја био велики,

баш сам правио многа чуда!
Пео сам се, на пример,
на разна брдовита брда
и - свуда!
Истукао сам једног дивљег лава
без прута.
Био сам на Месецу два пута,
а можда и три пута.
После сам и на јужни пол пловио.
Ту сам дурбином кита приметио.
Није ни трепнуо - а већ сам га уловио!
Осталим сам китовима запретио.
тата је морао сваки дан да се умива.
Победио сам једног гусара.
Победио сам једног дива!
Победио сам... још једног дива!
И сваки див је плак'о. И све тако...
могао сам целу улицу да истучем.
Могао сам са куће кров да скинем.
Могао сам сваког кера за ухо да повучем.
Могао сам слона за сурлу да уштинем.
А можда: и два слона да уштинем!
нико није смео да ме по млеко шаље! Кад сам
ја био велики...Кад сам ја био велики... Е - не
знам даље.
213
*Гњави ме теча
Гњави ме теца гњави ме тетка
гњави ме чесаљ машна и тетка.
Гњави ме брица који ме брије
и брат од стрица који ме бије.
Гњави ме мачка кад лови миша
гњави ме мокро кад пада киша.
Гњави ме ујак гњави ме тата
сви само мене а нико брата.
Гњави ме медвед јер хоће меда
гњави ме пчела јер му га не да.
Гњави ме деда па ме баш гњави
деда је збиља гњаватор прави.
Морам јошрећи ради дојма
кога ја гњавим немам појма.
*Моја породица
Мама каже: ,,Злато моје,очи су нам исте боје.''
татин је главни штос, да ја имам његов нос. ,,О
лепото бабина, јуначино дедина''.
,,Моја памет!'' -каже тетка и све тако из почетка.
Видите из ове приче сви би да на мене личе.
214
*Лако је теби
Лако је теби кад имаш брата
па може да те штити и брани.
Кад се у дворишту играте рата,
он увек стоји на твојој страни.
Од свих је бољи Од свих је јачи.
Зато брат тако много значи.
Лако је теби кад имаш брата:

смеш да се правишважан пред свима.
биоскопу нема карата, он
само трепне и - већ их има.
На утакмици нигде места,
он само мигне - три клинца дигне.
Познаје сваког кондуктера.
Познаје сваког посластичара.
Има у граду триста другара.
Мени је тешко јер немам брата

па пазим с ким се играм рата,
јер није свако на мојој страни
спреман да увек баш мене брани.
кад се с другом децом потучем,
обично дебљи крај извучем.
Код куће радим сам за двоје

што је моје и што није моје:
угаљ вучем,
рубље скупим,
собу спремим,
млеко купим...
тако: пошто немам брата

морам да будем вредан сам,
да будем двоструко вредан сам
и да одрастем сасвим сам.
Од свега што на свету знам

најстрашније је кад си сам.
215
*Шашава песма
Мама ми каже: шашаво моје,
шта се то збива у твојој глави?
њој дечаци, кажем, постоје,

дечаци смеђи, црни и плави.

зар могу тамо сви да се сложе?
Ја мами кажем: кад већ постоје,

нек ту и стоје - шта се може!
Мама ми каже: пусти приче,

збијени тако на шта личе? Ја
руком махнеми уздахнем.
Сви они личе, сви много личе

на нешто лепо као из приче.
На све што чекам. На све што хоћу.

Личе на немир. И на самоћу.

па они, значи, не постоје!
Постоје, кажем, као на јави

дечаци смеђи, црни и плави.
Шта да се ради, мама вели.
Ја кажем: ништа, већ да се жели

да никад чекање не избледи.
Мама ме пита: а да л то вреди?

А ја се смешкам: видећеш - вреди!
Мирослав АНТИЋ
216
*Недеља
Недеља је цвет који личи

на свет у некој чаробној причи.
Чим рано јутро кроз трубу петла
објави лепо празнично доба,
цела природа постаје светла
ко намештена гостинска соба.
Радост трепери без трунке бољки

у срцу, као звонце у шкољки.
Неко се брије, неко се шиша.
Некога сан воза као лађа.
Недељом не треба да пада киша,
и нико не сме да се посвађа.
Као лептир око цвета

лебди мама око шпорета.
Мирис запршке цео шор слади.
Кипи паприкаш, нараста пита.
Недељом нико ништа не ради.
Само се једе, пије и скита.
Косач не коси, ковач не кује.

Млинар се протеже на брду врећа.
рој пчела ваздан лумпује
крчмицама ливадског цвећа.
Недеља личина свет у причи.
Празник у води, цвећу, зрацима,

недељом и сунце беспосличи
с децом по реци и шумарцима.
217
*Честитка мајци
За Осми март сви добри ђаци,

прво напишу честитку мајци.
Са мало речи и пуно цвећа,

желим да мајку прати срећа.
За све што си ми чинила и дала

мама од срца, велико ти хвала.
Хвала ти мама за миран сан

и нека ти је срећан твој дан.
*Мати
Лабудићи мали још не могу знати
колико им вреди њина добра мати.
Она бригу брине, Бди о њима свима.

Крај себе их води, На леђа их прима.
Ноћу их покрива перјем својих крила,

да јој не озебе породица мила.
Кад их когод дирне Не зна шта је шала,

Та за њих би мати Главу своју дала.
Материна љубав није празна бајка.

Ви бар,децо, премишљајте шта вам вреди мајка.
218
*Ко се роди мајку има
Мајку има жуто паче,

мајку има мало маче!
Мајку има мали мечић,

мајку има куси зечић!
Мајку има рода бела,

мајку има бела пчела!
Зато нек је јасно свима,

Ко се роди- мајку има!
*Мама
Кад сева…- Мамааа!
Кад те неко јури…- Мамааа!
Кад си гладан…- Мамааа!
Кад не можеш…- Мамааа!
Кад нешто не знаш…- Мамааа!
Кад се пењеш…- Мамааа!
Кад силазиш…- Мамааа!
Кад спаваш…- Мамааа!
Кад се будиш…- Мамааа!
Кад не знаш шта хоћеш…- Мамааа!
У целом свету,
на свим странама,
реч је углавном о мамама.
Најпре је било ништа и тама,
а онда нас је родила мама.
Маме су важне да нас роде,
да нас подижу и да нас воде.
Сви што по свету трче и лете
Неке су добре маме дете.
219
*Мамино срце
срцу моје маме и
моје срце куца.
Кад њено куцне - так,
моје се чује - тик.
Њено је око топло
к'о око жутог сунца
у том топлом оку
станује и мој лик.
*Мамине ташне и татини џепови

Мамине ташне и татини џепови
најмоћније су ствари за децу.
Ти пожелиш - тата, стави руку у џеп -
већ грицкаш румену перецу. Ти
пожелиш - мама, отвори ташну -
већ чупкаш реп плишаном зецу. Мамине
ташне су мали фризерски салон и за даме,
татини џепови пуни новина личе на бирое за рекламе
мамине ташне су албум и татиних и дечјих слика,
татиним џеповима звецка новац као да свира џез - музика,
мамине ташне су пуне мириса ружиног цвета,
татини џепови су мали киосци цигарета.
Мамине ташне и татини џепови
то су мали, сасвим мали сефови,
и мале, сасвим мале касе,
из којих тата и мама пресипају новац
у твоје плаво гипсано прасе.
*Тата и мама
Тата и мама су љубав и велико другарство

зато иду под руку Тата и мама су
високи јаблани нежна јела.
Тата и мама су
четири руке једног срца.
Кад се тата и мама у свету изгубе,
одмах се траже.
Тата и мама су две дечије страже.
220
*Мати
Кад ти је тешко,
мати заједно с тобом пати.
Она је спремна,
све што има, за тебе дати.
Све путевеона жели да ти скрати,
у тузи осмех,на лице ти врати.
Све врлине које имаш,дала ти је мати,
кад одрастеш да их можеш,
ти другима дати.
Неђсељка Лупис
*Моја мама
Моја мама дивно прица сваке ноћи,
О некаквим принчевима сто ће доћи,
затим почне да ми пева неке песме,
Сасвим тихо јер се ноћу јаче не сме.
принцеза има једна у тој причи,
мама каже да на мене она личи....
измисли чини ми се врло често,
Имена и презимена и све ресто,
Затим почне да ми пева неке песме,
Сасвм тихо јер се ноћу јаче не сме.
све тако док не заспи,
Док не заспи она сама,
ја тихо, сасвим тихо,
казем тати: Спава мама!
Дечији хор "Колибри
*Не љути се, мама
Мама је на мене љута
Сто сам опет изгубио
Једно дугме Са капута.
Не љути се, драга мама,
Нисам неко дете бесно:
То ја расте Брзо растем
Па ми у капуту тесно.
Ако ми је дугме пало
Сад сам веци Бар толико
Колико је дугме мало.
С. Лабудови
221
*Ћутљиве птице
Ја и моја сека
Ћутљиве смо птице.
Пред рачунар седнемо
Играмо игрице.
Понекад нас ова игра

Сатима не умара
Може и с компјутером
Лепо да се разговара.
У кући смо тако рећи

Сваког дана сами.
Посао је увек пречи
И тати и мами.
Ни недељом нису с нама

мислима куле граде
Кажу, због нас баш толико
Морају да раде.
Купују нам све и свашта

Без икакве мере
Док по свету стално јуре
Новац и каријере.
Постали су зато нама

Нека страна бића
Па се лепше на Фејсбуку
С неким странцем прича.
Они не примећују
Наше тужно лице
Дали су нам од љубави
Мрвице за птице.

*Мамина кецеља
На маминој кецељи, све неке флеке;
мање од мене, више од секе.
Причају врапци, на свакој грани-
да нашу кућу, кецеља храни.
222
*Мати
Лабудићи мали још не могу знати
колко им вреди њина добра мати.
Она бригу брине, бди над њима свима,
крај себе их води, на леђа их прима.
Ноћу их покрива перјем својих крила,
да јој не озебе породица мила.
Кад их ко год дирне, не зна шта је сала,
па за њих би мати главу своју дала.
Материна љубав није празна бајка-
ви бар, децо, знате шта вам вреди мајка.
*Као мама
Што си љута мама ти на своју клинку,
веруј, нисам хтела да уништим шминку.
Пробала сам мало оне твоје креме,

оловке за очи, ружеве, парфеме.
А хаљина твоја у црвеној боји

уз штиклице танке баш ми лепо стоји.
Мало је дугачка па сам на њу стала,

само сам је мало с краја поцепала.
Рукавице беле остале су целе,

а бисери ситни, зар су они битни?
скупа помада што лепо мирише овај

кармин с уста нешто слабо брише.
Опрости ми, мама, немој љута бити,

хтела сам да будем мало као и ти.
223
*Тата љутица
Молим те, сунце, молим те сврати,

обасјај јутро моме тати,
кад се пробуди да живце смири
кад му твој зрачак кроз прозор вири.
Чеше се, гундја, затвара очи
место да хитро на ноге скочи,
ја стварно не знам зашто се љути
док једва облачи џемпер жути.
Па каже мами како је тешка,
како му цео живот грешка,
намршти чело док кафу пије,
ко да му ни до чег стало није.
Ма није намћор мој лепи тата,
воли он мене и мога брата,
само се љути, само се дури
када из кревета ујутру жури.
само мало, за пола сата ко
да је неки други тата
не знам да ли је кревет крив
дал мучи тату ко да је жив?
*Хероина
Она брине и док спава, снива децу по свету.

навија да издрже, у свом тамо, негде лету. Зна,
без ње им није лако, зна да живот није бајка.
ја знам шта значи реч хероина – то је мајка!
Марко Шукало
224
*Чему служи тата?
То је јасно .
Чим тата стигне на врата ,
пред ручак или увече касно ,
да му се његов клинац
обијеси око врата .
И одмах ,
ваљда да се татине ноге мало " одморе "
10 кругова хоп ! хоп ! хоп !
око куће с јахачем на раменима .
Или на спрат безброј пута горе - доле ,
доле - горе .
За то тата добије 3 пусе вруће .
Тата још сину служи

и за озбиљне ствари :
кад се улијени чашу воде му пружи ,
напумпа му лопту
и поправи бициклиће кад се поквари .
А највише
да се син хвали свима
како најбољег тату на свету има .
Вера Земунић
225
*Мој тата
Све одавде па до мора ,

нигде нема таквог створа ,
нигде нема таквог злата
као што је мој тата .
Он је зора и свануће ,
он је моје небо плаво ,
он је првак наше куће ,
он је увек оно право .
Кад се сме - небо бруји ,

кад говори - цвеће цвета ,
кад пева - то славуји
лете преко целог света .
Зашто ћемо крити

кад и ви то знате ,
баш је лепо бити
дете мога тате .
Божидар Тимотијевић
*Песма за мамине очи
За све бесане ноћи и за све брижне очи
које си од мене крила, за све уздахе твоје,
за очи које се боје, за мене, мајко мила,
за све пољупце твоје, за руке твоје меке,
за речи топле благе; које си шапутала,
за све, за све ти хвала, за сву одшиту дугмад,
за све немирлуке моје, за порубе које си шила,
за сваку твоју сузу која није потекла,
за све што си ми дала, за све што си ми рекла,
хвала ти, мајко мила.
Мира Алечковић
226
*Мама
Питао ме јутрос тата

да ли желим малог брата?
Па наравно! Само како?
И да ли то може свако?
Открио ми тата тајну,

много лепу, слатку, бајну.
Нећу више бити сама,
родиће ми брата мама!
мене је исто тако, па

ми тепа: душо, злато!
зтао ми тако мило кад се
сместим њој у крило.
Мамино мало, велико срце
Рекла ми је јуче мама

да сам јој у срце стала
не само ја, замисли,
још их има на тој листи.
Ту је сека, онда бата,

па чак се и наш’о тата.
Не знам више, то ме чуди,
има ли још тамо људи?
Али како? Срце мало,

откуд је све тамо стало?
Питала сам баку, тету,
питала сам чак и деку.
Знаш ли само шта су рекли,

(где су само памет стекли):
Једном када будеш мама
знаћеш лако то и сама.
227
*Питања за маме и тате
Хајде маме, хајде тате,

стрпљења вам много треба,
питања се дечја нижу
као да су пала с неба.
Мудрице сумале главе,

збуниће вас у трен ока,
да сазнају немогуће
брже и од жабљег скока.
Како, зашто, где, колико,

извући ће из рукава.
Сакупите мудрост света,
биће вам к’о балон глава.
Без почетка и без краја

без чвора на крај конца,
бућкају се и преплићу
сва питања у сред лонца.
Зато маме, зато тате,

чак и кад вас умор мучи,
припремајте одговоре!
Најбоље се од вас учи.
228
*Мамина дужност
Мамина дужност је да чарапе пре зиме исплете, да

надгледа траву која расте у дворишту и на њиви. Ал’
њеена највећа дужност, с тим се слае свако дете, Јесте
да дуго живи!
Мајка је најлепши осмех живота, и не треба се

љутити ако понекад и нешто згреши. Додуше, понеку
маму требало би упутити У то: како се смеши!!
*Мајке
Сви други дођу и прођу,

успомене постају.
Једно мајке на вечној
стражи над нама остају.
Сви други дођу и прођу,

њихове љубави шале су,
јер само мајке заувек,
срце нам своје дале су!
Милица Докнић
229
*Букет из снова
Фризура нова, осмех ми блиста

На мени бела кошуља чиста.
Мамин је празник, баш ми је стало

да јој улепшам осми март мало.
Букет из снова на моме длану,

осмех и сузе у једном дану.
Светлана Гајић
*Мама и ја
акд сунце сјаји и кад пада тама

за мене се брине моја драга мама.
За мене је она срећа моја сва,
нико је не воли тако као ја. Чујте
сада и ви сви што цели свет зна
да једно смо срце мамица и ја.
*Шта ми је најмилије
Мила ми је птичица када пева у лету.

Мила ми је роса на пролећном цвету.
Мило ми је сунце када топло греје.
А најмилија мама када ми се смеје.
230
*Моја мама
Ведне руке моје маме све у кући раде саме,

она кува, пече, шије, и над нама увек бдије.
Кад порастем ја ћу моћи својој мами све помоћи,
сада могу кад сам мала, за све рећи мами хвала.
*Мајка
Моја мајка као у причи

на неки цвет много личи.
Кад ветар њену косу њише,
она крај мене лепо мирише.
Њене ме руке топло грле,
очи њене увек ме прате,
кад оду чекам да се врате.
Мајка највише вреди мени,
хоћу да цвет мој не увене,
већ да животом победи
време.
*Маме су праве даме
Маме су праве даме,

оне рађају принчеве лепотане,
маме су праве царице,
оне рађају принцезе лепотице!
Маме су праве даме, праве царице,

и шта ћеш више, ето ти песмице!
231
*Једна је мајка
Само ће те мајка, када будеш пао,

дићи место тебе, рећи тужно: „Јао!“
Само ће те мајка кад трпиш хладноћу
загрлити чврсто, покривати ноћу.
Само мајка има душу топлу, чисту.

Где да си, за тебе, молиће се Христу.
само ће мајка отићи до неба,
тепсији Сунца да испече хлеба.
само ће мајка (има крила мека),

из локве месеца наточити млека.
кад будеш старац, она из прикрајка,
пазиће на тебе, јер, једна је мајка.
Никола Стојановић
*Породица, шта је то?
Породица, шта је то, може ли ми рећи ко? То је сасвим

јасно нама, брат и сестра, тата, мама. Неко има баку,
деку, воли их ко своју секу. Породица одавнина, ствар
је једна много фина.
Ту се воли, смеје, плаче. Некад више, некад јаче.
Породица, шта је то? Породица, то је то.
Осим браће и сестара, ту је моја ујна стара.
Ујак један, најмилији, посебан у фамилији.
тек стриц и моја стрина, знате, она је била балерина.
Тетка и теча, сасвим чудан, а он, он је сваке ноћи будан.
Породица одавнина, ствар је једна много фина.
Ту се воли, смеје, плаче. Некад више, некад јаче.
Породица, шта је то? Породица, то је то
232
НОВОГОДИШЊЕ ПЕСМИЦЕ
*Пахуље
Кад летимо по граду,

пахуљице смо мале,
девојчицама у коси
ми смо сребрне шнале.

ми смо звездице мале,
дечаке са звездицама
претварамо у генерале.

лабудова смо пера,
ал' смо и цветић зиме
са татиног ревера.
Балет лепо да игра

свака пахуља уме,
на грудима маме
свака је брош од срме.
233
*Деда мраз
Један дека стари, белу браду носи,
Џак пун лепих ствари, снег на својој коси.
Деда Мраз га зову, радују се њему сви.

Доводи нам ГодинуНову,
а испод јелке поклоне остави.
Радујте се децо, Чак и ако нема снега.

Будете ли добри, видећете њега.
Из далека он нам стиже, Тамо снега увек има.

Сваког дана све је ближе, он са својим ирвасима.
Пакетиће носи и слаткише разне.

Верујете ми децо, нису приче празне.
И код вас ће доћи, надајте се ви.

Под окриљем преко ноћи, поклоне да остави.
Жаклина "Нинна" Сувајац
*Новогодишња честитка
Да вам се остваре
сви лепи снови-
они стари и они нови;
да вам се испуне
све тајне жеље,
да децу свуда прати весеље;
да вам је здравље као од челика;
да сва деца велика!
Сергеј Михалков
234
*Деда Мраз
Што северац тако дува?

Полудео ветроказ.
Из даљине с поклонима,
То долази Деда Мраз.
Деда Мразе, Деда Мразе,

Баш си прави супер дека.
Деда Мразе, Деда Мразе,
Тебе свако радо чека.
*Први снег
Гледај само, гледај само -
Је л' то шећер, мамо?
Није шећер, чедо моје,
То је хладно, ледено је.
Леден шећер! - рече Лела.

Па то сам ја вечем јела.
Хајд' у собу, лудо мала!
И мати се насмејала.
235
*Новогодишње жеље
Када нову годину поклони нам зима

тада свако неко лепу жељу има.
Бака жели да је добро служити машта
да унуцима приповеда свашта. Тата
жели да му син постане снажан
да се са њим хвали и прави важан.
Мамина је жеља искрена и права,
жели да јој деца увек буду здрава.
Све најлепше жеље баш су о детету,
јер је дете благо најскупље на свету.
*Писмо Деда Мразу
Кажите ми децо, свако своју жељу

пишем писмо мразу, вашем пријатељу.
На годину нову нека вам се јави
и свакоме од вас мали дар стави.
*Сипајте, сипајте
Сипајте, сипајте, пахуље лаке,

срећан вам пад; падајте, падајте –
бијелите град! Китите, китите,
пахуље лаке, волимо вас;
носите, носите – радост за нас!
Летите, летите, звјездице зиме –
пахуље лаке; веселите, веселите
несташне даке! Сипајте, сипајте,
пахуље лаке, срећан вам пад;
падајте, падајте – бијелите град!
236
*Нова година
Ево нове године у куће нам стиже,

јелке кити чаробне, срећу свуда ниже.
Ове нове године Деда мраз ће доћи,

доброј деци поклоне делиће у ноћи.
Ова Нова година пуна је весеља

нека се сваком испуни бар по једна жеља.
*Снешко белић
животу важан делић,

јесте онај Снешко Белић.
Да уопште буде њега,
потребно је много снега.
По правилу сви се праве:

прво тела, птом главе.
Шака угља доста биће,
за два ока и дугмиће.
За нос служи једна лепа,

позамашна шаргарепа.
да буде све под конац, на
главу му ставиш лонац.
Завршаваш у том светлу,

под мишку му тутнеш метлу.
237
*Освану јутрос снег

Жустро залепрша петао и запева: кукурику!
Мене сан пусти из свога крила куца дан на часовнику.
По крову игра светлост чудна.
Живо пуцкета у пећи, као да она радосну вест жели ми најпре рећи.
Гледам: безвуко свитање сњежно, снег ће велики пасти!
Над крововима се лепршају димови плавичасти.
ушушкана прозорска стакла под свежим дахом се зноје. На
село и шуму зима све више просипа пахуље своје.
Закрили врабац на грану ниску, али се уплашен сети да је хладно, па
под кућну стреху мога комшије слети. Чудим се: откуд само толико
снега за ноћ напада?
А кад се још и вјтар разбуди – ал' ће зима да завлада!
*Новогодишња ноћ
Ове ноћи се не спава

не облачи се пиџама. Ове
је ноћи свака девојчица
Велика, права, дама.
Ове се ноћи пије

Слатко од малина,
Ове ноћи нема дечака
Без неког чудног шешира.
Свечана ноћ то је нека,

Када је будан и сан,
Свечана ноћ, која чека
Новогодишњи дан.
238
ПЕСМИЦЕ О ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВУ
*Да те цоким
Ма чек мало да те љубнем!
Ма чек мало да те цоким!
Само морам, ма баш морам
ово чудо да прескочим!
Брате мили, колики си,
намучих се да дохватим!
Ал’ је лепо, тако лепо,
кад те тако слатко цоким!
Прва пречка, онда друга,
али вредиш сваке муке!
Немој да се правиш важан
иначе ће бити фрке!
Знаш, једном сам исто тако
рекла неком да је леп.
Шта ћу, није разумео!
Страдао ми јадној реп!
*Моја осећања
Иако сам мали, имам осећања,

иста су ко ваша, ни већа ни мања!
Када се радујем сав пуцам од среће,

од тог осећања осмех ми креће.
Најлепше се осећам кад некога волим

и не могу осећању томе да одолим.
Стојановић Биљана
239
*Загрљаји
Грлила сам пајаце
грлила меде,
грлила сам маце
луткице бледе.
Грлила сам маму, тату,
Пинокија носа дугог,
загрљај сам дала брату,
сада бих неког другог.
Отворене руке ћуте,

загрљаје нове слуте.
*Позив на љубав
Ја и моји другови из школе
позивамо децу да се воле
а молимо и одрасле исто —
да нам мржњом не кваре детињство
Не мари што нисам међ онима
који леже на милионима
само нек ми Сунце стално сија
и нек се сви воле ко ти и ја!
Не слушајте Ваву и Орвела
овај свет се неће угасити
Љубав нас је на земљу довела и
Љубав нас може и спасити!
240
*Није она једина на свету

Ја тугујем и шта је ту смешно,
заљубих се, прво па погрешно.
Није мени што ми дуса пати

већ сто она нће да ме схвати.
Ја сузама појим жедне цврчке,

а њу други вуче за коврчке.
Ја је китим цвећем, белом радом,

а Драган је кљука чоколадом.
Ја јој пишем цедуљице кратке,

она пише Зорану задатке.
Ја је сањам међу маслачцима,

а она се јурца с децацима.
Ја јој сричем песме римоване,

она чита стрип и сунд-романе.
Ја је зовем да беремо цвеће,

она неће, по сокаку шеће.
Неће песме, неће цвеће, неће

чак ни воће, па шта она хоће?
Рекао сам брези и тополи

да је она најлепша у школи.
Сад ћу рећи сваком пољском цвету:

није она једина на свету!
241
*Другарство
детињству имаш друга

Пријатељство веже вас
Као права браћа ви сте
њим се играш сваки час.
Али једног лепог дана

Некуд ипак одеш ти
Чак у другом граду живиш
Више скупа нисте ви.
Али везе нека трају

Зато пиши другу свом
Пријатељство право чувај
Док си жив у срцу свом.
*Принчевски пар
белој кући, на врху брда, на
бучној журци где свира рок,
срели се синоћ у пет до седам,
принцеза Сања и дечак Вања.
Вања је кришом, румена лица,
гледао Сању у очи право.
Сања је Вањи, гестом краљице,
климнула главом и рекла, здраво!
Тако је нови принчевски пар
изазв'о бурни коментар:
ма шта се прави важан толико,
она је краљица, а он је, нико!
242
*Аморова стрела
Не знам зашто те волим,
ниси нека фаца,
зашто када те
сретнем срце ми
заталаса?
Хтела бих тад да причамо,
ти ми кажеш: мала!
зашто ли те волим
када бих само знала.
ниси спортски тип,
чак ни најбољи ђак,
али када те нема
као да падне мрак.
Појма немам зашто,
појма немам како,
ова памет и ово срце,
тотално наопако!
Помоћи уопште нема,
видим да је све лудо,
кад срце само бира
онда га стрефи чудо.
Глава пожели једно,
оно сасвим треће,
ноге ми напред газе,
срце назад креће.
Има ли неко паметан
све ово да ми реши?
Не желим да само прича,
ни да ме нежно теши.
можда ко ће знати,
бар бих тако ја хтела
тебе некад да сустигне та
Аморова стрела.
243
*Волим те онолико
Волим те! Волим те!
Оволико! Ширим руке,
ма, све до тамо!
Волим те! Волим те!

Не знам колико! А знам да само
ти и ја знамо!
Осмех ми широк,
по целом лицу. Погледај очи!
Смеју се на те! Ма, не дам ником,
баш ником не дам, да ми
загрљај за тебе скрате!
Волим те! Волим!
Погледај срце! Куцка црвено,
трепери живо! Ма знаш
да љубав када је
посадиш никад не
цвета тмурно ни сиво.
*Баш волим оног Љубу

Понестало ми папира, истрошиле се и све оловке,
у школи ужас и страва кад ређам само двојке.
Заборавим да једем, чак и да оперем зубе,
коса ми је к’о четка, а све због оног Љубе.
Луда сам као струја, шиза од пете до главе,
знам, мудро ћете рећи: Нису то љубави праве!
Е, мало сутра да нису! Појма немате, људи,
ал’ зашто волим Љубу, ти сад паметан буди.
Мршав ко притка нека, коса још гора од моје,
цвикери ко дна од чаше, ал’ тако му лепо стоје.
Волим га таквог и тачка! На њему ми ништа не смета.
Заволеће и он мене, можда још овога лета.
244
*Бајка о Вилењаку љубави

У царству ружа најлепших боја
некој земљи преко седам мора, у
белом цвету орошеном росом
спавао вилењак са свиленом косом.
Ветар му певао нежну успаванку,
киша му шапуће све најлепше приче,
паук нити ткао за одећу танку
месец звезде слао на уснуле капке
кад отвори очи да на њега личе.
Вилењак из снова у мирисној ружи?
Откуд се ту надје, чему ли он служи?
Да улепша бајку кад слети на длан,
да поздрави ноћ, да украси дан.
Све красоте ружа доноси на дар,
нека си сиромах или моћни цар,
само ако имаш уздарје за цвет
у срцу љубави за велики свет.
Ако ти је празно и хладно ко стена
онда такво срце ни имена нема,
залуд вилењаку лепршави лет
увенуће ружа, умреће ти цвет.
245
*Какво другарство
Како сам бесна, бесна!

Пушим се на све стране!
Прекратка ми је ноћ,
кад ће већ једном да сване!
Ух, што сам љута, љута!
По шавовима пуцам!
Опет се десило јуче
и опет сама ту сам!
Питате шта ли је мени,
шта ми се то само збило?
Моја другарица драга
дечко! СРАМ ИХ БИЛО!
знала је да ми је стало
он зна да га волим.
то ми је неко другарство!
Дупло ћу да преболим!
Не желим ни да их видим,
ни њега, а посебно њу.
Ако и случајно додју
рећи ћу да нисам ту.
*Кажи ми, кажи

Кажи ми, кажи, Како да те зовем;
Кажи ми, какво Име да ти дам, -
Хоћу ли рећи: "Дико", или "снаго",
Или ћу "лане", Или "моје благо";
Хоћу ли "душо", Или "моје драго" -
Кажи ми, какво Име да ти дам!
Све су то мила Имена и лепа
Којима Србин Своме злату тепа;
Ал' ја бих провео Читав један век,
Тражећи лепше, Дичније и слађе,
Мили је име, Што још не чу свет,
Да њим назовем Мој румени цвет.
246
*Другари? Никад!
Куц! Куц! Јеси ли код куће?

НИСАМ! О’ЛАДИ! СМАРАШ МЕ!
Ма нећу! Не брини! Само да кажем
две, три речи, па после шта хоћеш ради.
Хало! Хало! Јави се!
НЕЋУ! НЕ ЗВОНИ!
САДА БАШ СПАВАМ!
САД ИМАМ ДРУШТВО!
САД САМ У ШКОЛИ!
Хеееееј! Здраво! Како си?
Прођох овуда! Давно се нисмо
видели! Замисли!
срећемо се свуда.
тако стално, безброј пута, а
ја пуцам од муке!
како само да јој кажем да
љут сам због оног Луке?
Само о њему хоће да прича,

те, какве су му очи, како је згодан,
баш јој се свиђа! А мени се срце кочи.
каже ми да смо другари
поверава све тајне.
247
*Ах, та љубав
Ууууух, што сам љута!

Уууух, што сам бесна!
Кипим и пеним, кожа ми тесна!
Чак ми и сузе Иду од муке!
Неког бих звизнула са обе руке!
Некога? Њега! Тако ми неба!
Мислила сам да мене воли,
рек’о ми кришом тамо у школи.
ја сва срећна, к’о нека блеса
што се без везе само клибеса.
онда јуче са друштвом стоји,
продаје зјала, звезде броји,
гледа у мене, а не види ме,
само ђаволски осмех сине.
тада ми се обрте свет!
Дошета Сања из шестог пет.
Баш она Сања која ме смара,
која ме нервира и оговара.
Он се изгубио чим ју је видео,
скроз поцрвенео, па се постидео,
блеји и муца, ћуран један!
Е, баш је кваран! Е, баш је бедан!
Испалио ме тек само тако
срце ми туче ко бубањ јако,
јер ја га волим, а он ме вара.
ником више нећу да верујем
када ме љубав разочара.
248
*Пријатељство
Пријатељство је сунце
што нас греје!
Пријатељство је суза
која се смеје!
Пријатељство је звезда
која небо краси!
Пријатељство је звезда
која се не гаси!
Пријатељ,пријатељу пружа руку,

Као што брод улази у мирну луку,
Пријатељство је цвет који не вене!
Пријатељство су речи:
"Рачунај на мене!"
249
*Заљубљени трапавко
Зашто увек када желим

Нешто славно да урадим,
Наопачке све потече
И никако да изгладим?
Учим, вежбам, у мукама,

Ученичким сагоревам,
Ал’ на часу успем само
Да к’о шаран ил’ сом зевам.
другарима из улице
Сваког дана фудбал чукам,
Па зашто се на физичком
Баш редовно ја обрукам?
једном сам, замислите,

Скидајући мачку с гране,
Поцепао панталоне
Са незгодне оне стране.
Подужи је списак мојих

Покушаја не баш славних,
Па се питам да ли има
Сметењака мени равних?
Ипак, мислим да је пошло

Наопачке оног дана
Кад у разред наш је дошла,
Риђокоса једна Ана.
250
Откако ме заголица
Њена коса, осмех нежан,
пегице преко носа, Ја
сам случај безнадежан.
Да ме хоће погледати
Оним својим оком плавим,
Од досадне трапавости
Успео бих да оздравим.
251
*Ја сам се заљубила
Ја сам се заљубила!
Тако каже мама,
шта му то значи
ја не знам ни
сама.
Ето, само Пеци

све играчке дајем,
када га видим
пољубац му шаљем.
Он се прави важан,
чак ме и не гледа,
ал’ видеће, видеће,
чим ми дође деда.
Не знам што се смеју

мама и тата, ма
ја Пецу волим ко
рођеног брата.
он мене исто,
да појма нема.
Баш је чудна љубав
кад ту негде дрема
252
*Љубав, ах, љубав!
Волеле се једна зебра

жирафа дугог врата,
волеле се из све снаге,
баш су ми обе драге.
Само не знам, а не питам,

можда треба, да не скитам,
ко се коме ту удвара,
а ко срцем сад изгара?
Жирафа се са висина,
да би била сасвим фина,
спустила до суве траве,
таман зебри близу главе.
Да јој шапне топле речи,

нек савана цела звечи,
има ли где таквог склада,
да л’ љубави да се нада?
Ма нека их, шта се може,

знам да нису исте коже,
али кад је љубав јака
ту препрека пада свака.
253
*Чудна љубав
Пар модрица сваког дана красе моје цеванице,

Једино сам мами реко да је то од другарице.
Како проблем ја да решим, зашто се за мене качи?

Мама каже да то можда нешто сасвим друго значи.
На памет ми није пало, али сад ме мање боли,

Коначно сам разум „Ко се бије, тај се воли“.
254
ПЕСМИЦЕ О ВРТИЋУ
*У вртићу
вртићи сваког дана, сва су деца распевана,

певамо сложно, певамо лако,
код нас је тако, код нас је тако.
У вртићу сваког дана сва су деца разиграна

играмо сложно, играмо лако,
вртићу сваког дана, расте чета малишана,

растемо сложно, рстемо лако,
*Вртић
Вртић је знајте школа пре школе,

где деца науче да другу децу воле.
Науче да је од дружења са зеком и медом,

најлепше дружење са другим дететом.
255
*Побуна играчака
једном вртићу,
синоћ око пет,
решиле су играчке
да беже у свет.
Не пазе их деца,
чупају их, вуку,
свађају се често,
чак се и потуку.
И, зато ће оне
наћи другу децу
која желе ауто
плишаног мецу,
која ће са њима
бити цело време
која ће увече
лепо да их спреме.
256
*Велики дан у вртић крећем сам
Данас је велики дан!

вртић крећем сам! Ух,
можда нећу баш сам,
мада то одлично знам!
Кажу ми мама и тата:

Водићеш старијег брата!
Па нека, може и тако!
Идемо у вртић, бато!
Има од свега тамо

песме и приче, то знамо!
Мора и мало да се спава,
због тога, баш им хвала!
Има и друштво, ко воли

као у правој школи.
можеш да добијеш по носу
ако баш ниси у штосу.
За то се у ћошак иде
нек те сви тамо виде.
Нек знају шта се не сме,
да су то глисте бесне.
Све ја то добро знам,

ал’ ипак чекам дан
вртић је велика ствар
к’о да сам добио дар.
257
ВРЕМЕНСКЕ ПРРИЛИКЕ-НЕПРИЛИКЕ
*Киша
Кад се облак небом стушти
киша пљушти, само пљушти.
Изнад села, изнад града,
киша пада, само пада.
Преко бреза, преко липа,
киша сипа, само сипа.
Била трава, била трска.
киша прска, само прска.
на роде и на чапље,
киша капље, само капље.
на снаје, и на прије,
киша лије, само лије.
Биле трешње ил' ораси,
киша кваси, само кваси
Драгомир Ђорђевић
*Кад падају кише
нашем граду кад киша пада

када мирно дремају баке,
појуре реке низ тротоаре,
зашуме реке уз ивичњаке.
кровова лију водопади и

воду носе улице стрме
мале тихе слапове гради
грбаво камење из калдрме.
Тада нестају странице лаке

новина старих. Односе воде:
татине чланке, приче за баке
и моје маме страницу моде.
Јер, од њих деца бродове праве,

шаљу, не чекајући да им се врате,
па зато воде мирно понесу
дечије лађе папирнате.
258
*Ветар
Да бисте видели ветар
потребно је једно стабло,
уредно очешљана коса,
шешир на глави,
папир на земљи,
заставица у руци,
завеса у отвореном прозору.
(Кад се стабло зањише,

кад се коса рашчешља,
кад се шешир подигне са главе,
кад заставица у руци завијори,
кад завеса залепрша у отвореном прозору,
видели сте ветар.)
*Киша
Травка цвету писмо пише:
Сува земља, нема кише
Не могу да трпим више.
Чуо облак, па му жао

Скоро да би заплакао
Гледа биљке тужне, свеле
И цветове не веселе.
Пусти сузу,две и више

Благо нама: ево кише
Цвеће пева, пева трава
Сва ливада мирисава.
259
*Олуја
Да ли се облак то наљутио
када се тако нарогушио?
Сева и пуца, к’о да му тесно
разбацује се муњама бесно.
Громове сипа мрак му на челу,
хучи и дува по пољу целу!
пролећа тутњи. у лето бије,
јесен сипа, а зими оштро
мразом брије.
Олуја му је честито име,
има га лети, а и сред зиме.
Воли да плаши васцели свет,
траје минут, два или пет!
Још када сипа град из недара
леденим жаром по земљи шара.
Облаче драги, Олујо чиста,
дозволи сунцу да заблиста!
Не крши бесом ратарев труд,
буди му пријатељ, брат и друг!
Ороси поља у рану зору,
окупај кишом воћњак и гору.
немој, брате да бесниш више!
Са тобом таквим тешко се дише!
*Улицама ветри хује
Улицама ветри хује

Телеграфске жице брује
на жице стале птице
Стоји врабац до врабице.
Она неће ни да гукне
Врапцу срце да
препукне!
260
*Кишобран
-Какав је дан?-
из угла пита кишобран.
-Сунчан!- каже му стан.
Сунчан и насмејан!
-Ах, ружан дан, одох у сан!-

прошапта тужан кишобран.
Кад прође сан:
-Какав је дан?- запита опет
кишобран. -Тмуран!-
каже му стан. Тмуран и туробан.
-О, дивно!- Бар ћу

у шетњу, барем ћу ван!-
поскочи сретан,
пресретан кишобран.
*Крупне кише-ситне капи
Шљива пљушти, вене трава

Сунцокрету тешка глава
Крупне кише-кратки дани...
А ко цвета? Кишобрани!
Стојанка Грозданов
Давидовић
261
*Пада киша
Пада киша, преби миша;
Дође Реља, па га дера;
Дође стари, па га вари;
Дође бели, па га дели;
Дође жути, па га љути;
Дођо је и брко, па га је посрко.
*Ветар
Ветар је путник без торбе и штапа.

Шуња се тихо ко мачја шапа.
Препун је прича ко моја бака.

Шапуће нешто до самог мрака.
Арсен Диклић
*Киша
Кишо, мати благодати!

Падај, падај, прах утоли,
дај живота гори, доли.

Покваси ми цвеће мило,
не би л` јоште лепше било.

поток те чека вити,
па ће боље жуборити!
Ј.Ј.Змај
262
*Капље киша капљицама
Капље киша капљицама,

кап, кап, кап,
гази гусак барицама,
шљап, шљап, шљап,
врат је дуги накривио, га, га, га,
оба крила раширио нек се зна,
пошао је да се купа, репић кус,
весело по води пљуска –
пљус, пљус – пљус!
*Шта је море
Море је рупа препуна воде

Шапну ми талас и мирно оде!
Море је пуно морских дубина
Зачух коментар мудрих делфина.
Море је равно, слано и плаво

Промрмља јастог и оде право!
Хладниј него ледена коцка
Јеж тихо рече: Море и боцка!
Сад ћутле сводим сазнања свежа

и лечим тугу од оног јежа!
Драгомир Ђорђевић
263
*Ветар
Ја сам ветар, дижем прах, зар вас децо није страх?

Сад сам ветрић, сад олуја, сад вам цичим као гуја.
Затворите прозоре, врата, да вас ветар не замлата.

Ја сам ветар, дижем прах, зар вас децо није страх?
*Потоци
После дуге зиме, кад се снег отопи

кад пусто гнездо чека своју ласту,
Све се нагло мења, зелени и буја,
Малени потоци одједном нарасту.
Тесне им обале, радо би изашли

Из корита свога, у свет да крену,
Маме их ливаде и поља родна,
Из зимскога сна би да се прену.
До јуче стидљиви, неприметни, тихи,

сада силно хуче док обала стење,
Обновљеном снагом јуре низ планине
Ка равници дробе, ваљају камење.
она смирено, без страха посматра,

Док бесни, лудује, вода несмотрена,
Јер зна да ће ове таласе немирне
Умирити река већ следећег трена.
264
*Космос
Спушта се вече, окива тама

Улицу моју, дворишта равна,
Пали се изнад кровова наших
Старина месец - светиљка славна.
Поглед ми лети у небо ноћно,

Што многе тајне небеске крије,
Има ли краја пространству овом?
Изгледа нико открио није.
Можда на другој космоса страни

Нечије очи у небо лете
слуте да их у госте зове
Једно поспано земаљско дете.
*Шта ради ветар кад не дува
Шта ради ветар када не дува?

Да ли се крије у крошњи бора,
или таласе слуша у у сребрној шкољци
у песку, на дну мора?
Да ли се ветар негде тихо смести
касну јесен, кад лишће отресе док
деду не види са новим шеширом да
му га са главе у игри однесе?
Да ли је ветру досадно тамо
где спавају балони плави и жути,
где су облаци меки и бели
па нема посла овај ветар љути?
265
*Море
Причају ми сви о мору,

Ја још тамо нисам био,
тако бих неку морску
Рибу радо уловио.
Кажу људи да је слано,

Па се томе врло чудим:
Да л’ да сумњам ил’ верујем,
Тешко ми је да пресудим.
Јер ако је непрегледно,

књигама к’о што читам,
Где нађоше тол’ко соли,
Не знам кога да упитам?
О дубоком царству мора

Настале су многе приче,
Не знам крупне морске рибе
Да л’ на речне рибе личе.
Желео бих да проверим

Да ли кит и хобонице
Изгледају исто као
На сликама сликовнице.
Питања ме многа муче

Па размишљам све до зоре,
кад заспим, увек сањам
Како стижем на то море
266
Ветров хир
Причао ми ветар
неких других страна,
воли да шњувара
изнад океана.
Још када би могао
дубље да завири,
да продува шкољке,
да кроз траву пири.
Ма, да му је знати
како морске звезде
шпартају по мору.
На таласу језде?
Да му је да види,
макар на тренутак,
плавој дубини
неки скровит кутак.
Љутиле се рибе,
кажу, ветров хир.
Дувај преко поља!
Нама треба мир.
267
ПЕСМИЦЕ О ЦВЕЋУ И ДРВЕЋУ
*Маслачак
Маслачков се цвет
Спремио за лет.
На главицу жуту
Једног летњег дана
Ставио кацигу
С хиљаду падобрана.
Сада само чека

Ветрић из далека
Или дечја уста
Да уз осмех и буку
Беле падобранчиће
Одувају из руку.
Срећан се распрши
На све стране света
Спреман да на годину
Поново процвета.
*Мај
Зора руди, цвеће се буди
И травке снене, светло зелене.
Небо се плави, сунце се јави

Поток жубори, песма се ори.
Пчелице зује,радост се чује

Свет је у сјају, радост у мају.
268
*Бела грана
Потрчите, полетите са свих страна!

На трешњи се расцветала бела грана,
оживела бела рада, жути невен,
у цвеће је свако сада преодевен.
Латичице ружичасте, модро плаве,

жут маслачак доскакута преко траве.
- Пролеће је! Китите се цвећем белим, -
каже Сунце, - ја дарове сада делим …
Плавом бојом нацртајте небо ово,

на њему жуто крило лептирово,
зелено … зелени се лишће с грања,
у њему пуно деце и трешања,
пре да роде када буду нацртане
ове трешње, ово цвеће, ове гране! …
Лептирче ми ухватите плаво крило,

од лета се на ливади уморило …
када се буде нашло на твом длану, ти
га пусти да одлети на пољану!
дотрчи, сви дођите са свих страна
да видите: процветала бела грана!
*Љубичица и висибаба
Љубичица мала, скривена у трави

Пита висибабу: „Да`л се небо плави?“
Висибаба рече, гледајућ високо:

„Сунчев зрак те љуби у то плаво око.“
„Модронебо чека да те види плаву.“

Рече висибаба и повије главу.
269
*На ливади
На ливади зеленој шарени се цвеће,

кроз ливаду поток мали,
његови су бистри вали,
кроз ливаду поток мали
шеће.
Крај потока хлађаног, сред вечерњег мира,
фрулицу пастир млади,
док миришу виногради,
фрулицу пастир млади
свира.
славуја одасвуд песмица се јави,
док на земљу мрак се свија,
поветарац док ћарлија,
док на земљу мрак се свија
плави.
милина часа тог све ми дража бива;
блаженству моја душа,
док славуја песме слуша,
блаженству моја душа
снива.
Милоје Милојевић
*Кад би дрвеће ходало
Кад би дрвеће ходало,
Суме би се разилазиле на све стране.
Дрвеће би ходало,
А махале њихове гране.
паркови би шетали недељом са шетачима,
можда би и заиграли мало са играчима.
Међу птицама би дошло до велике пометње,
Јер би и гнезда кренула у шетње.
Ја бих писао наранџи с југа
Нек дође код мога болесног друга.
Григор Витез
270
*Њиве
Школске су табле зелене њиве,

разнога цвећа и плода пуне,
ту расту слова, цртежи живе
сунђер залива мале рачуне.
јесен учитељ њиве сеје,

онда ђаци из жутих клупа
негују жито док зима веје,
топлом јуну сви жању скупа.
Дубоке бразде заоре креда,

запара шестар, прашину дигне,
полети песма и муци неда
на ове ђачке њиве да стигне.
облак сунђер кишу носи,

натапа њиве и наводњава,
храни, чисти, растиње роси
на ђачкој табли зеленој ко трава.
*Цветна планета
Направила сам земљу од цвећа,
лоптасту, праву. цветну и плаву.
Жуте ми хризантеме планине стрме и снене,
плаве се цветови мора баш као плаветна зора.
Далеко острво неко два, три цветића преко,
ледени део планета пожутео од сунцокрета.

Сасвим, сасвим на крају бели се цвет у мају.
Шуме од лишћа зелене, шуморе док снег не крене.
Мирише моја планета мирисом, цвет до цвета.
онда, тако ми Бога буди ме облак смога!
Моја цветна планета нестварни део света,
ни у сну, ни на јави дим је засуо прави.
Ех, мој родјени друже, што сан не траја дуже?!

271
*Јела и бреза
Тихо шуми јела брези:

''Разведри се мало
не тугуј што је лишће
твојих грана пало.
Растреси их нежне, вите

Нек их зима кити,
кад младо пролеће сване,
Најлепша ћеш бити.
Анђелка Мартић
*Децо, гледајте, пада лист

Децо, гледајте, пада лист, жут, сасушен и чист.
С мајком-дрветом борбу је водио док се из пупољка није родио.

Сунце је јео и растао, растао, кишу је пио и до јула стасао.

Од јуна до октобра радио, радио, лепшао ваздух и траву хладио.

кад је нестало зеленог одела, заспао листић свелога тела.
Децо, гледајте, сад пада лист.
Мирјана Стефановић
272
*Маслачак
Дунуо лахор ливадом

понео маслачков цвет,
кроз ваздух лебди, лелуја,
пош’о да обиђе свет.
Куда си јутром кренуо,

је ли ти лагано крило,
зар ти је ливада мала?
Маслачку, срам те било!
Док ти се сунце смејало,

док ти просипа злато,
ти сањаш далеке обале!
Стид нека те је за то!
Хоћу с ветром да лебдим,

да спустим семе у траву,
на нову ливаду цветну
полегнем уморну главу.
онда опет да летим, да

хватам ветар за реп
нећу да ме је стид
јер волим читав свет!
273
*Бела рада
Отишла је зима хладна,

окопнела увала, до и луг,
веселе се вртови и воћњаци
украшавају их шарени цветови.
Једна бела рада
процветала у врту мом,
лепо косу зачешљала
шналице беле уденула.
Благи вихор кад је такне
на стаблу се глава љуља,
да је неко не украде
ја је сваког дана чувам
*Мала висибаба
На меканој травици
весело се смеје
зелена јој капица
а цурица није.
Спустила је главицу
јер се ветра боји
то је мала висибаба
што у пољу стоји
274
*Чему дрво служи
Чему дрво служи

Питање је право,
Осим да се некад
На њега пентрамо?
Кад у лето сунце

Стане да нас пржи,
Врућина под крошњом
Лакше се издржи.
Да дрвећа није
Где би разне птице
Топло гнездо свиле
За своје птичице?
на грану која Не
сме бити танка
Увек може да се
Окачи љуљашка.
на крају ово –
Ал’ вреди највише:
Што више дрвећа
Све се лакше дише.
275
*Бор и јела
Растали се бор и јела,

Мора неко да их мири,
Сад се јела и храст друже,
Бор се поред липе шири.
Није, брате, то природно,

Тако да се измешају:
листопадно, зимзелено
не слаже се, то сви знају.
Док је лето, мање- више,

Разлика се и не види,
Ал’ ускоро бор ће липе
Огољене да се стиди.
Када јесен немилице

Стресе с грана лишће жуто,
Храст у шуми тужно стоји,
Јела гордо, уздигнуто.
Зато хитно треба наћи

праву копчу за обоје,
Одозго је наређено:
Бор и јела да се споје!
276
*Лептир и цвеће
Чим се сунце промолило жути лептир полетео,

неугледна гусеница поста лептир ко латица.
Збуниле се беле раде, згрануле се зеленкаде,
какав је то чудан свет, када лети жути цвет?
Ја сам лептир, цвеће лудо, као да сам неко чудо!
Док сам био гусеница пио сам вам росу с листа.
Грицкао сам сваки цвет, неки горак, неки леп,
шетао се по стабљици, хранио на свакој лиски.
Хоћу да вам кажем само ви и ја се добро знамо.
277
*Маслачак и бела рада
Бела Рада, стидљивица

Испод густих трепавица
Сакривала наде трачак
Да је спази жут Маслачак.
то момче жутоглаво Не
сме да погледа право
Већ искоса, крадомице,
Пут ливадске лепотице.
Прође читав месец један,

Наниза се дана ђердан,
још који минут више –
Они се не осмелише.
Маслачак је сад делија,

Бела Рада заноснија,
Кришом гаје жељу сетну,
Да се пред крај песме сретну.
Ветар нежни развигорац,

Као какав чудотворац,
Случајно и нехотице
Споји две оклевалице.
Заћарлија близу, ближе,

Маслачак се увис диже,
Долете до Беле Раде -
У наручје њено паде.
278
*Берба љубичица
Обичај је у мом селу:

Чим пролеће рано гране,
По шумарку размили се
Пуно деце на све стране.
Такмиче се ко ће више
Букетића да направи,
К’о бар једну белу нађе
има разлог и да слави.
Раздрагани дечји жагор

Разлеже се до сумрака,
Са рукама пуним цвећа
Враћају се из шумарка.
Те китице очекују
Маме, тетке, ујне, стрине,
Јер миришу два-три дана
Из чашица са витрине.
Памтиће се много дуже

Како су се драга лица
осмехе претворила Уз
руковет љубичица.
279
*Ветар и бреза
Уплео се ветар у брезине гране,

Није био мудар да на време стане.
Хвата га паника, не зна шта га снађе,

Па не може излаз из крошње да нађе.
брезу је ова посета затекла,

Само се увија, не зна шта би рекла.
Збуњени обоје, љуљали се дуго

Док ветар не рече: „Једно смо за друго.
крошњу сам твоју грешком залутао,

сада бих овде заувек остао.“ Сложила се
бреза, ту нема дилеме, Зато увек плешу
танке гране њене.
280
*Шума
Шума је шума, рећи ће неко,

дрвеће расте како му годи,
каткад су сасвим једно до другог,
кроз густе крошње тек ветар ходи.
Негде су стабла подалеко.

Да нису можда у некој свађи?
Ма какви, само им простор треба,
кроз такву шуму лако пут нађи.
сплету грана цео свет стане,

птице се гњезде где која жели
оне мале и оне веће,
чекају ноћ, или дан бели.
сувом шушњу испод стабла

наћи ћеш јежа, боцкаво клупко.
Њега не дирај и чувај прсте
да не би бодље из прста чупко.
Ако је шума баш она права,

густом жбуњу видећеш срне.
Склони се онда, ти си ту уљез,
да не уплашиш те очи црне.
Пажљиво гази стазама шумским,
можда ту лија главу скрива
не чуди се ако је сретнеш,
збрисаће брзо још док је жива.
ето само крајичак приче, а

шума сама о себи збори.
Не дирај! Пази! Не загађуј!
И њој се живи, лепо те моли!
281
ПЕСМИЦЕ О ЕКОЛОГИЈИ
*Сади дрво
Где год нађеш згодна места,

ту дрво посади!
дрво је благодарно па
ће да награди, -
наградиће изобиљем хлада,
Плода свог,
наградиће било тебе
било брата твог.
*Човекова околина
Вода, ваздух, земља, шума,

Скупа живе од давнина.
две речи то се зове
Човекова околина.
Човек дивна чуда прави,

Снагом свога бистрог ума.
Само када су му здрави –
Вода, ваздух, земља, шума.
Душко Трифуновић
282
*Чиста планета
Сва деца света, сад дижу глас,
хоћемо чисту планету за нас.
Сад смо деца ал будући људи,
хајде свете разуман буди.
после нас нека деца стижу, зато

нека се паметни дани нижу.
Хајде да сви заједно, стално, без престанка,

Чувамо планету од њеног нестанка.
Лела Стојановић
*Природа зове у помоћ
Сваке вечери тачно у поноћ

Чујем природу зове у помоћ
Она увек исто каже:

„Зашто ми нико не помаже?“
„Зашто су људи тако злобни,

Шта замерају природи?“
Каже дрво води.
Људи, људи, како се не стидите,

Шта радите природи, зар не видите!
„Помозите природи, моли мвас.

Не уништавајте нас!
помоћ, у помоћ!“ Чујем
природу зове у помоћ.
283
*Тече, тече бистра вода
Тече, тече бистра вода, име јој је Сава,

тече, тече бистра вода, име јој је Сава.
(Деца спајају руке испред себе и праве вијугаве покрете рукама)
По њој плови шејка лађа сребром окована,

по њој плови шејка лађа сребром окована.
(Деца се крећу у колу и њишу се лево-десно)
њој седи девојчица танка и висока, у

њој седи девојчица танка и висока.
(Деца се подижу високо на прсте)
*Зелена песма
Чувај плаво море неба И Сунце од злата сува,

Чувај дрво, јер ти треба Чувај да те чува.
Чувајпоље, поток, траву, Стави цвет иза ува,

Чувај пчелу, рибу, краву Чувај да те чува.
Чувај мири листић зелен Што плеше кад ветар дува,

Чувај песму звану јелен Чувај да те чува.
Па ће ново лето Баш тебе да чека,

Чувајућ и све то - ти чуваш човека.
284
ПЕСМИЦЕ О ХИГИЈЕНИ
Умивање
Научили ме мама и тата
да се умијем чим отворим очи,
тако се она бактерија грозна
од страха препадне и у буџак скочи.
још ми нешто шапнула бака, да

трљам зубе да буду бели.
Онај се каријас посрамио тако,
па су моји зуби сви здрави и цели.
све то треба и по више пута,

пре јела посебно да оперем руке.
Кад вода прија, а сапун мирише
прљавштину стављам на велике муке.
коса треба да се често пере, да

буде мека ко причије крило, да
се случајно безбразна вашка
не угњезди негде. Срам да ју је било!
285
*Купање
Ала је то дивота кад се ко окупа!

што се не би купали вода није скупа.
Морамо се купати прљавштину стрести,

нечистоћа навлачи рђу и болести.
Зато ј' мајка спремила воду, али млаку,

зато је окупала свога малог Лаку.
сад вели: "Цицу ми пуштати не смете,

јер ће мислит' да је сир, појешће ми дете!"
Куцову је слободно, нек се заиграва,

он ће Лаку чувати кад легне да спава.
старији, Андрија, он се већем свуко,

што га већ не купају, чисто би се туко.
Чекај, чекај, Андрија, док обришу Лаку,

ти ћеш онда добити другу воду млаку.
Лака ћес' у колевци топити од сласти,

а што буде сневао неће ником касти.
286
*Плава планета
Шта ова земља ради?
Нешто се мрешка и стреса,
Пуши се ко оџак димни
К'о да ће пући од беса.
Па шта то мучи планету
зелену, цветну и плаву
кад ваља таласе морске
и рига пламену лаву?
Шта ли је мучи и боли
кад пуца по тврдој кори?
Хоће ли неко паметан рећи
како то земљу вратити срећи?
Реците, стрине тетке и тече
како се земљине болести лече?
Бојим се, стрепим за њено тело
када јој срце прескаче врело!
Шта значе ови облаци бели
ако планета умрети жели?
Месец далеко, сунце још даље,
а земља болне крике шаље!
Можда јој треба сасвим мало
кад види да нам је до ње стало.
Онда кад испод каменог свода
опет потече чиста вода.
можда неће да је трују
ако не разлију масну мрљу.
опет пчеле пољима зује
кад нема отрова да их
трује.
Не бих да учим учењаке,
да саветујем маме и тате,
ал’ ипак мислим да су криви!
ПУСТИТЕ ЗЕМЉУ НЕКА ЖИВИ!
287
*Чистоћа
Пре и после јела

Треба руке прати.
Немој да те на то
Опомиње мати!
Прљавим рукама
Загади се јело.
Па се тако болест
Унесе у тело.
Чистоћа је пола здравља”
Сапун требам за прање,
Чешаљ за чешљање.
Зубе четкицом нежно трљам
Нокте чувам да не запрљам.
Испеглану одећу оденућу,

Очеткане ципеле обућу
Од главе до пете
Ја сам чисто дете.”
Г.Тартаља
288
*Да ли ми верујете
Умивао се један дечко
свакога дана без престанка
па су му уши расле,порасле,
па му је кожа постала танка.
-Да ли ми верујете?
Мајка је стално викала „доста“,

ал` он је хтео, он је хтео...
Умивао се сваког дана,
па се одједном разболео.
-Да ли ми верујете?
Дошао је један лекар строг

па каже:
-Тако ми прслука мог,
вода је крива!
Забрањујем му да се умива!
-Да ли ми верујете
*За столом
Увек пре јела, пери руке своје,

јер то чува здравље твоје.
Када кренеш за столом јести

тада требаш лепо сести
Кашику, виљушку и нож
за јело користи, немој мљацкати
с пуним устима причати.
Пристојно је чекати да поједу сви,
онда полакоод стола устати.
289
РАЗНЕ ПЕСМИЦЕ ЗА ДЕЦУ
*Ловче, ловче срам те било

сред шуме пуче пушка, чија ли то страда њушка, или
неко птичје крило? Ловче, ловче, срам те било!
Не дирај ми препелице, а ни неке друге птице,
остави и те фазане, донеси им, ловче хране!
Пусти срну нека пасе, нека трчи дивље прасе,
нека зека зеку гања, нека меда пчеле сања.
Седи, ловче испод храста док ти лахор лист таласа,
гледај шуму, дрво, цвет и њима је живот леп.
клин, ловче пушку качи, ловачко одело свлачи!
Ако неком није мило ти му реци: срам те било!
*Хтео бих да питам

Хтео бих да питам:
Да ли је боље да се играм с другом
или да се играм сам?
Опет бих да питам:
Да ли је боље да сендвич поделим с другом
или да га поједем сам?
Што питам кад знам,
у животу није лепо кад си сам!
*Јованка баштованка
Куд погледаш, свуда чуда.

Ова киша баш је луда.
Што баш садатако пада
кад Јованка, баштованка,
раденица вредна, жива, врт залива.
Падај, кишо, горе с неба,
падај онда када треба
кад Јованка, баштованка, своје лене
дане слави, пак по целу недељицу
врт залити заборави.
290
*Антунтун
десетом селу
живи Антунтун.
њега је мало
необичан ум.
Он посао сваки
на свој начин ради:
Јаја за лежење
он у врту сади.
Кад се јако смрачи,

он мрак граби лонцем.
Разлупано јаје
он ушива концем.
Да л' је јело слано,

он то ухом слуша.
рибу да пева
научити куша.
На ливаду тера
бицикл да пасе.
Да му лови мише,
он затвори прасе
Гуске сеном храни,

снегом соли овце.
насади квочку
Да му леже новце.
Кад кроз жито иде

он седа у чун.
Сасвим на свој начин
живи Антунтун.
291
*У нашем граду
нашем граду,
Улица,
улици кућица,
кућици
Лепи стан,
у стану смочница,
смочници
Полица
На полици
шољица,
шољици
мед,
у меду,
нек се знаде
прстић наше
мале Наде.
Где је прст
Нада ту је –
Ено, прстић
Облизује.
Бранко Халуса
292
*Он
Зазвонио телефон,
Тата викну:“То је он!
Пријатељ ме тражи.”
Мама викну:“То је он!

То ме кројач тражи.”
Баба викну:“То је он!

То ме деда тражи.”
ја викнух:“То је он!
То ме другар тражи.”
Узе тата телефон,

А из њега викну-Он:
“Извините мили мој,

Погрешан је број!
*Априли-ли-ли
Две лисице, поред реке Саве,

Решиле да са вуком шалу праве:
Вуче, вуче, на сред реке Саве,
Две рибице се, ено, даве!
Вук скочи на сред Саве,
Па рече лијама мокре главе:
Ви сте мене преварили!
А, лисице рекоше:
Априли-ли-ли!
293
*Са мном има нека грешка

Са мном има нека грешка
Лице ми се стално смешка
Хе-хе
Без разлога и без везе
Уста ми се сама кезе
Хо-хо
кад нећем и кад хоћем
Морам да се закикоћем
Хи-хи
Несрпљив сам, једва чекам
Да се мало зацерекам
Ху-ху
Постало је збиља страшно:
Смејем се ко луд на брашно
Ха-ха
*Најновије вести
(Једна лутка се појављује на сцени.)

Здраво свима! Замислите, децо!
Најновије вести гласе:
На Дунаву рибе хватају аласе!
Управо је стигла и вест ова:
Нека овца гања чопор вукова!
следећа вест гласи дословце:
Један зец пуцао на ловце!
баш је за црну хронуку ово:
Једног првака је прогутало слово!
Драга децо, на пажњи вам хвала!
Ове вести беху...Првоаприлска шала!
294
*Баш ме брига
Баш ме брига што је јесен сада

што је лишће почело да пада.
Баш ме брига за голе гране
за жуто на све стране.
Баш ме брига за промене

што све око мене вене. Баш
ме брига, ја сам зелена,
прес вега –зимзелена.
*Смешна песма
Сео Тома на кокошку

Па је јаше низ улицу.
Сима јаше петла,

Палио светла.
Ево иду гуске две.

Брже, брже, ко ће пре?!
Дигла се прашина,
Биће трка фина.
295
*Ја сам чудо видео
Пуж се с биком туче,

Коза кола вуче,
Мрав бркове суче,
Коњ на грани спава,
Зец пут преорава,
Мува товар носи,
Вук на путу проси,
Рода жабу служи,
Миш се с мачком дружи.
*Корен
Корен је важан, ал се мало стиди,

Крије се у земљи – око га не види.
Иако се не види, он улогу има-

Да воду и храну из земље узима.
Било да је биљка велика,ил мала

Да је корен не држи на земљу би пала,
Или можда несташна негде одлутала.
Пеђа Трајковић
296
*Милован и кишобран
Пожелео Милован
Да испроба кишобран
Што му купи нана
Око рођендана.
На радију јављају
Кише бити неће
Па уздише Милован
Е, баш немам среће!
Кишобран је дивна ствар

Када киша роси
кад сунце греје
Нико га не носи.
Ставио је Милован
Испод туша кишобран
Кад већ нема кише
Да не чека више.
Мокро је купатило
Милован такође
суза је било
Када нана дође.
Кишобран је дивна ствар

Кда киша роси
кад Сунце греје
Нико га не носи.
Боро Мајданац
297
*Превозна средства
„Камион се тресе, тресе.

Авион у зрак понесе.
Бицикл зуји, зуји.
Ауто оштро бруји, бруји.
Железница лупа, лупа.
Бродом ћемо пловити скупа.“
*Време
Време је оно што непрестано тече,

Време дели јутро, подне и вече,
Време чине месеци, дани и сати,
Време никада неће стати.
све док сат куца, живеће време,

Година никада неће да увене.
Секунда је мала, ал’ времену дужину даје,
Време увек живи и траје.
298
*Замислите
Замислите, децо, једно велико море

на том мору једну велику лађу,
на тој лађи округле прозоре
на једном прозору - принцезу Нађу.
Замислите, онда, то исто велико море

на том мору исту велику лађу
на лађи исте округле прозоре
на другом прозору - разбојника Кађу.
Замислите онда - бура иде,

ветрова фијук, и таласи -
и један талас принцезу скиде
поче млади живот да гаси.
Замислите децо,сто таласа,

већих сто пута од сваке принцезе,
може и ајкула свакога часа на
модром таласу да се довезе.
Страхом и болом обузет,

појави се отац принцезин
рече:
Онај биће ми зет,
ко спасе млади живот њезин!
Замислите сада - пуна лађа,

све официри, принчеви, генерали ...
сви ћуте ... сви дрхте ...
Само Кађа скочи - и море га зали!
Кађа извали страшну псовку

на рачун ветра, на адресу живота,
на име мора;
Избеже смрти мишоловку и ајкуле
и спасе принцезу из валова.
Замислите онда,
отац тај - краљ сигурно,
цар - вероватно,
подиже Кађу у загрљај
пољуби га ноншалантно.
"Ово је кћер моја,
299
жена ваша,
принцеза мила, Нађа."
"А ја сам, с допуштењем,

извините на сметњи - разбојник Кађа!"
Умири се море ...

Затаји ветар ...
Стаде лађа ...
Пуни страха,
пуни стрепње,
препуни језе,
сви гледаху у правцу принцезе.
"Драги Кађа", рече бледа принцеза,

"Ја сам ваша Нађа!
...
Извините, тата,
на овом свету, свашта се догађа."
Душко Радовић
300
*Одело не чини човека

Лекар је ЧОВЕК у оделу лекара.
Ватрогасац је ЧОВЕК у униформи ватрогасца.
Милиционер је ЧОВЕК у оделу милиционера.
Војник је ЧОВЕК у униформи војника.
Поп је ЧОВЕК у оделу попа.
Дете је ЧОВЕК у оделу детета!
*Кад си срећан –Другачија верзија
Кад си срећан ти помази друга свог ( 2 x )

Кад си срећан и кад желиш
С другим делит срећу ту, кад си срећан ти помази друга свог.
Кад си срећан скочи као мали зец ( 2 x )

С другим делит срећу ту, кад си срећан скочи као мали зец.
Кад си срећан ти покажи језик свој (2 x )

С другим делит срећу ту, кад си срећан ти покажи језик твој.
Кад си срећан хркни кад деда твој ( 2 x )

С другим делит срећу ту, кад си срећан хркни као деда твој.
Кад си срећан ти понови ово све ( 2 x )

С другим делит срећу ту, кад си срећан ти понови ово све.
301
*Како се праве бебе
*Како расту деца

Како расту деца у чему је фора?
Питање је једно, много одговора.
Како расту деца питали смо многе,
ал' обућар рече да им гледа само ноге.
Једна баба каже да је ова радња нужна,
приђеш беби,кажеш пу,пу ала си ружна.
Да порасту мала деца, потребна је храна,

највише љубав, сваког божјег дана.
Зато децу мазите и љубите што више
да вам расту као трава после кише.(2)
Како расту деца питање је често,

пекар рече исто тако ко што расте тесто
тако су и мами порасла до сина,
доктор рече мора да је то од витамин
302
*Дани у недељи
Понедељак је сада, латимо се рада.

Помагаћу бакици док ради у баштици.
Уторак је сада, латимо се рада.
Змаја ћемо правити, високо полетети. Среда је
сада, латимо се рада, Са деком ћу цео дан
учити да рачунам. Четвртак је сада, латимо се
рада, Сакупљаћемо каменчиће поред бистре
речице. Петак је сада, латимо се рада,
Узећемо коцкице, правићемо кућице. Субота
је сада, латимо се рада. Поћи ћемо на излет и
обићи цели свет. Недеља је сада, нема више
рада, И на крају седмице, певаћемо песмице.
Бранко Коцкица
*Три девојчице
Иде мама улицом и води три девојчице.

Мама каже:
Купићу једну ташну.
три девојчице кажу:
И три ташнице. И три ташнице.
Мама каже:
Купићу један велики чешаљ.
Тридевојчице кажу:
И три чешљића. И три чешљића
Мама каже:
Купићу једну велику мараму.
Три девојчице кажу:
И три мале мараме. И три мале мараме.
Мама каже:
Купићу једну рибаћу четку.
Три девојчице нису ништа рекле.
303
*Кад би мени дали
Кад би мени дали један дан,

ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
Играли би, причали би нешто.
Трчали би, скакали би вешто
ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали кишобран,
Пола места ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
Кишило би, док ми корачамо,
пола тамо, а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали један дан,
*Шапутање
Од куће до школе,
од школе до куће,
увек се понешто
шапуће, шапуће.
Тихо, тише, тихо, тише,
тихо – ко падање кише.
Шапућу се писма
шапућу тајне,
шапућу се заклетве
велике и трајне.
Тихо, тише, тихо, тише,
тихо – ко падање кише.
304
*Мали живот
Док неко пије - ја ПИЈУЦКАМ
Док неко гризе - ја само ГРИЦКАМ.
Док неко глође - ја само ГЛОЦКАМ.
Док неко боде - ја само БОЦКАМ.
Док неко пева - ја ПЕВУЦКАМ.
Док неко дрема - ја ДРЕМУЦКАМ.
Док неко ради - ја РАДУЦКАМ...
И тако мало, ситно ЖИВУЦКАМ.
*Тужна песма
Живела једна госпођа Клара
чудна и стара, врло стара …
није имала ни маму, ни тету,
никога, никог на свету.
Госпођа Клара је шест мачака чувала
на јастуцима од жуте свиле.
Машне им је кројила, млеко кувала
па су сите и срећне биле -
белих мачака шест.
кад је умрла госпођа Клара,
чудна и стара, врло стара,
јастуке од жуте свиле нико није прао,
на доручак нико није звао,
ловити мишеве нико није знао.
Тужне су, тужне и гладне биле,
заспале су на јастуцима од жуте свиле
и никада се,
ах, никад се више нису пробудиле -
белих мачака шест.
305
*Здравица
Све што расте хтело би да расте…
Нека расте, и треба да расте!
Све што цвета хтело би да цвета…
Нека цвета, и треба да цвета.
Нека гледа све што има око,
свако крило нек лети високо!
Летети, летети, лепо је летети!
живети, живети, лепо је живети!
Све што лети хтело би да лети…
Нека лети, и треба да лети!
Све што пева, хтело би да пева…
Нека пева, и треба да пева!
Нека скачесве што има ногу,
нека трчесви који то могу!
Скакати, скакати, лепо је скакати!
Живети, живети, лепо је живети!
Све што трчи хтело би да трчи…
Нека трчи, и треба да трчи!
Све што кљуца хтело би да кљуца…
Нека кљуца, и треба да кљуца!
Нека пева све што има глас,
нико лепше, ведрије од нас.
Певати, певати, лепо је певати!
Живети, живети, лепо је живети!
ЖИВЕЛИ!
306
*Иза првог угла
Иза првог угла

Неки ђаво чучи
Нека мука чека
Да човека мучи
Иза прве горе
Па у другој гори
Чека нека мора
Да човека мори
На животном путу
Па иза кривине
Чека нека брига
Да човека брине
Тамо где у трави
Цвета љутић жути
Чека нека љутња
Да човека љути
Кад би човек знао
За све што га чека
Не би се ни рађао
У лику човека
Већ би био птица
Или вредна пчела
Или само багрем
Негде накрај села.
307
*Тајна
Свако има неку тајну: шу шу шу ...

неко лепу и бескрајну,
неко тужну или смешну, неко злу.
Неко своју тајну слаже.
Неко одмах мами каже.
Неко своју тајну не би испричао ни у сну.
Неко шапне: само теби... као другу:
шу шу шу ...
Обично су тајне главне

измишљене и љубавне.
Ал и друге кад се зброје,
наше, ваше, моје, твоје,
леве, десне, чудне, сјајне,
све једнако много значе,
јер - иначе
зашто би се звале тајне?
ја имам једну тајну

врло важну, врло вредну.
Ником другом - само теби
пришапнућу јутрос њу.
Ходи ближе: шу шу шу ...
Сутра рано... шу шу шу ...
Баш онамо... шу шу шу ...
Али ником то не кажи.
Сам потражи.шу шу шу ...
Пронаћи ћеш врло лако

и видећеш да је тако.
308
*Свеједно
Легао Јоца
синоћ у кревет.
Пробудио се јутрос
у девет.
Зевнуо двапут
тога јутра,
па реко: - Нека
устаћу сутра.
*Радознала песма
Шта то ради
припијена за дно мора,
шкољка плава?
Спава.
Шта јежеви морски раде
кад их гледа
неко дете?
Прете.
Шта рибице мале раде

кад рибари
баце мреже?
Беже.
кад ја са стене скочим

шта то каже море
плаво?
Браво.
309
*Мали гроф у трамвају

Једна је жена
трамвају
дигла грају.
Чупкала је муф
викала: - Уф!
Какав је то ред
кад ту седи дед
још не знам кој'
не синчић мој!
синчић је млео
као жрвањ бео:
Мама, ја бих сео.
Мама, ја бих сео.
Устао је дед
да не квари ред.
Синчић реко: - Оф|
и сео ко гроф.
*Имењаци
Има код нас једна бака
са три мала имењака.
Она има мачка Жућу,
псето Жућу и унука Жућу.
Сваког јутра бака ове.
имењаке на рад зове.
Мачак мисли: псето зове.
Псето мисли: дете зове.
Унук мисли: мачка зове...
Кад на ручак зове бака
сва три чују имењака.
Мачак каже: - мене зове!
Псето каже: - мене зове!
Унук каже: - мене зове!
Ко да су им зечји краћи
зачас стигну имењаци.
310
*Сановник
Нека се пробуде деца|
Тумачимо сан:
Ко је сањао зеца
трчаће цео дан
Ко је сањао мрава
имаће посла доста .
Ко је сањао реку
прећи ће преко моста.
Ко је сањао димњак
наћи ће два динара.
Ко је сањао лопту
геометрију одговара.
Ко није имао снова

не треба ништа да пита
данас песму ову не
мора да прочита.
*Шуге
Аутомобили по граду лете

као да јуре једни друге,
као да се играју "шуге".
онај, паркирани крај тротоара,
искочио је из игре
па се одмара.
Игра траје дању и ноћу

годинама је дуга, - али
се не зна ко кога јури
нико не зна ко је "шуга".
Саобраћајци кажу: - То је добро,

а шофери: - То је права срећа,
јер ако аутомобил аутомобил "ошуга"
то би била саобраћајна несрећа.
311
*Још једно зашто
Школе нису хотели

по собама учитељи
не ређају кревете,
па зашто онда
школској клупи
заспи понеко дете?
Школске учионице
нису фудбалска игралишта
на којима учитељ
пиштаљку свира,
па зашто се онда
учионицама
за време одмора сунђер шутира?
Еx, зашто, зашто,
зар се на свако зашто
мудро одговорити мора?
Овога пута, извините,
оставићемо вас без одговора.
*Школа
Школе су велике мирне овце

које окаче велико звонце
па звоне, звоне и децу гоне
жуте мале авионе. Школе
су велике и добре маме,
стотину деце негују саме,
на памет знају сву своју децу,
бајке причају о месецу.
Школе су велики чудни дворци
које освоје храбри основци
сваког септембра пушчаном паљбом
оловкама – дугачком сабљом.
Сваког септембра кад јесен ступи
по два су борца у школској клупи.
312
*Ситан вез
Четири члана посаде
умире од досаде.
А шта ради пети?
Пет чланова посаде

А шта ради шести?
Шест чланова посаде

А шта ради седми?
Седам чланова посаде

А шта ради осми?
Осам чланова посаде

А шта ради девети?
Девет чланова посаде

А шта ради десети?
Десет чланова посаде

шта ради капетан?
капетан је досадан.
*Успаванка
Кад спава дечак мој, спавају му и ноге,
ногама ход, у ходу пут,
на путу птица.
Кад се пробуди деча кмој, поскоче му ноге,
ногама ход, у ходу пут,
на путу птица.
Нека узме птицу и нека се игра.
313
*Последње питање
Шта ћемо радити с торбама
на крају школске године?
Бацићемо их сви у вис.
Па онда?
Онда још једном.
Па онда?
Онда још једном.
И онда?
Онда ћемо их ухватити у руке
и заборавити све ђачке муке.
*Балада о руменим векнама

зимска јутра, на нашем сату кад
седам пута наковањ звекне,
пошаље мама мене и тату
по две велике румене векне.
кад руменке загреју шаке
мирис хлеба топли шал свије,
ко врели кестен корица прсне
носић векне у длан се скрије.
Свака је векна печено прасе
па путем грицкам носиће меке,
њушкице топле што слатко красе
образе сјајне румене векне.
Кад се вратимо с ињем у коси,
кући строго запита мама:
Ко то у џепу мишеве носи
што векне гризу по
улицама?
314
*Редари
Да ли је све у реду у вашем стану,
моји редари?
Имате ли креду добро зарезану,
Да ли је табла јутрос умивена,
Да ли је чета ђака постројена,
Да ли је сунђер већ пијан од воде
да ли сања мора којим броде,
рибе и лађе и велики чамци
криви као кришке, жути ко опанци?
*Велики почетак
Здраво, војско оштрих оловака,

задраво, колоно ђака
у септембарском маршу.
Лева, десна, десна, лева,

чујем корак како пева.
Поздравиће вас сви ко праве војнике,

и маме и тате и баке и чике,
ко праве регруте што озбиљни ћуте.
Учитељи – генерали
чике десетари
све дивизије ђака
све ђачке трупе
сместиће лепо у школске клупе.
Здраво, војско оштрих оловака,

здраво, колоно ђака
у септембарском маршу,
ја знам да школска година не траје
ни суботу ни петак,
већ много више, зато викнимо –
УРА ЗА ВЕЛИКИ ПОЧЕТАК!

315
*Децембар
децембра кројача
игла и конац бељи
од браде Мраза стара.
По земљи игла корача,
хаљину везе по жељи
сребрног јануара.
Звезду до звезде шије,

беле провлачи конце
нагу земљу крије
срмена жица до жице,
само понекад боцне
иглица неком лице.
*Кад намигују деца
Кад деца погледају високо, високо

кад им упадне трун у око,
тада деца ништа невиде
ништа не чују,
само, само,
намигују.
докле?
Док у око не дуне мама

не подигне марамицом трепавице,
све док трун не исплови са сузама
не оде поточићем низ лице.
Дотле.
*Моја песма
Немам птицу, али имам песму,
речи су јој ко перје шарене.
Немам пса, али имам песму
која стално трчкара уз мене.
Јастуку ја увече шапућем,

само тихо да је кревет чује,
песмица ме ко псетанце греје
и ко добра птица успављује.
316
*Пардон
Срео слон у шетњи
стоногу изгази јој
тридесет и трећу
ногу.
Учтиво сурлу
подиго слон
и реко:
Пардон!
*Ловац Јоца
Бам! Бам! Бам!
Убих лава сам!
Так! Так! Так!
Убих тигра чак!
Трас!Трас!Трас!
Неста морски пас!
Шкљоца! Шкљоца! Шкљоца!
Ја сам ловац Јоца!
*Дечја песма
Кад порастем бићу, бићу!
Све је моје, све је моје!
Широм срце отворићу
за све ствари што постоје.
317
*Београд
Тарабе одводе,
темељи му брда,
кров му небо боде,
а улице свуда.
Војник био често,

радник увек осто,
слободе је престо,
све решава просто:
Своје госте гости,

домаћинство чува,
зна да се премости,
спрага зло одува.
Деца су му цвеће,
људи су му снага,
свет ка њему креће
сунцем преко прага.
*Дебели
Када фудбали гра, кажу:

Буди судија, дебели.
Када се врти чигра, кажу:
Није за тебе, дебели. Кад
хоће да прескачу, кажу:
Прескакаћемо те, дебели.
Кад су јако весели, кажу:
Заиграј, дебели.
О, запевај, дебели, тужну песму:
"Зашто сви људи
немају душу меку
ко шампите беле
речи слатке
као баклаве."
Када уђем у трамвај, кажу:
Два места за дебелог! Ако
ме не зову "Дебели" – кажу:
Детенце - буренце.
О, тужну песму пева дебели о
колачим амаминим,
кифлама татиним,
крофнама бабиним.
318
*Градски парк под снегом
На парк градски
вејавица пала.
Блесну царски
врти од кристала.
Човек смамљен
лепотом и страхом
да тај кристал
не окруни дахом,
не хте хитро
тад у парк да крочи,
да се диве
пошле саме очи.
*Свет
Све што деца расту више,

смањују се маме, тате.
Лустер, што се тихо њише,
одједанпут сви дохвате.
Нека, нека,
стао човек до човека.
*Авала
Јесте ли чули за Авалу,

за нашу планину плаву?
Свакога дана дигне
сто аутомобила на главу.
319
*Путовање до ручка
Пре подне је узбрдица.

Казаљке се у вис пењу
као Сунце - сијалица
што ужива у кружењу.
Путовати даном вреди,

ноге су нам добра вуча.
На врх дана подне седи,
кашикама златним руча.
Од кревета па до стола
на коме се ручак дими
путујемо дана пола
док нас, гладне, сто не прими.
Од буђења па до ручка
станице су уз пут многе,
ко путује ко воз пућка,
точкови му буду ноге.
Станице се уз пут множе:

Купатило, Кујна, Школа.
Ужином се малом ложе
та двонога наша кола.
*У библиотеци
Књига прича тихо

гледа у очи,
ти се задихо,
зној са чела точи.
Подвиг ти на уму,
страх ти у глави,
ти би у прашуму,
тигар у трави.
Пробуди се, прени,

страх много не вреди,
страницу окрени
и тигра победи.
320
*Ивин воз
Из куће је излетео на улицу Ива,
сав задихан, захуктао, ко локомотива.
Видели га другови па за њим и они,
потрчали, захуктали, ко прави вагони.
Сад улицом тако јури та чудна колона.
То воз Ивин путује са седам вагона.
*Облак
Један облак врло смео

на највишу кућу сео
сред нашег града
тако изненада.
Још му смешно што је сео –

од смеха је хтео
пући што седи
на кући.
Један облак врло смео

на највишу кућу сео
усред нашег града
тако изненада
да је неко
једва реко:
Беж'те, небо пада!
321
*Шта све има у јастуку

Шта све има у јастуку,
јастуку на кревету кад
се спава мом детету?
Шта све има у јастуку?
Не гурај у њега руку,
већ прислони уво своје
чуј како снове кроје
бела пера од гусака
собици пуној мрака.
У јастуку на кревету
успаванке мом детету
пева мали хор гусака
још хор од сто лутака,
још хор од сто војника,
још много добрих чика
приче причају јастуку
ком звона тихо туку.
У јастуку море има
брод један који плови,
јастуку ловац живи
који дечји умор лови,
јастуку фрула свира,
свако може да је чује,
са њим може да путује
свако дете,
јастуку птица има, на
њој деца кроз ноћ лете.
Шта све има у јастуку,
јастуку на кревету кад
се спава мом детету?
Лези, игро, са дететом
па ћеш чути над креветом
песму тиху, фрулу танку.
јастуку птица пева о
том како дете зева
кад јој чује успаванку.
322
*Песмичица
Мама је родила бебу

Сина је добио тата
Баба и деда још једног унука
А ја сам стекао брата.
Беба је ноћу плакала

Тата се за главу хватао
Мама је беби певала
Ја ништа нисам схватао.
Мама је почела да ради

вртић је пошао бата
Мене је чекала школа
На посао је одлазио тата.
Године теку неприметно

Пролази време к`о брза река
Брат и ја смо постали људи
Мама и тата – бака и дека.
*Успаванка
Ветар кишу појурио
Месец звезду пољубио
Облаци по небу лете
Спавај, спавај, моје дете.
Облачак се наљутио
Маслачак је пожутио
Златни свици пољем лете
Спавај, спавај, моје дете.
Модра река журно тече

над градом пало вече
Мирни снови тихо лете
Спавај, спавај моје дете.
323
*Свако своју звезду има
Свако своју звезду носи

У осмеху и у коси.
Свако своју звезду има

У очима, у сновима.
Небо, сиђи мало доле,

Кад те деца тако воле.
Нек звезде на земљу слете

Да их бере свако дете,
Кад у плаве снове оде

Да их бере ко јагоде.
Свако своју звезду чека,

Да слети ко тајна нека,
На дланове, у прегршти,
Да пламте, да светле прсти;
Међу песме, међу приче,

Звезде што на децу личе.
Небо, сиђи мало доле,

Кад те деца тако воле.
Нек се све на свету плави

Од љубави, од љубави…
Велимир Милошевић
324
*Пред огледалом
Нашао мајмун стари

огледало неко,
па видео себе
и озбиљно реко:
-"Е, што јесте, јесте,

нема брате, збора -
још видео нисам
оваквога створа!
Гле како је смешан,

гле, како је длакав!
Е, баш свима хвала
што ја нисам такав!"
Андра Франичевић
*Ко да то буде
Кад локомотива засвира

и воз стане -
да ли бисте волели да из даљине
тачно пред вас
неко бане?
У пристаништу кад брод затруби

и ленгер спусти -
да ли бисте волели са палубе да вам
неко махне
кроз дим густи?
Кад крене авион ка земљи доле

са неба плава -
да ли бисте волели да кроз вратанца
провири на вас
позната глава?
ноћу кад вас сирене доласка

из сна пробуде -
кога бисте волели да угледате?
Ко да то буде?Ко да то буде?
Стеван Раичковић
325
*Дрангулија
Таван крије старудије,

по тавану дете рије,
тумба корпе и кутије
тражи чудне дрангулије.
Тако копа, цуња, шњура,

кад пронађе викне - ура!
Из прашине дрангулија
као мало сунце сија.
На дну малог дечјег џепа

дрангулија светли лепа,
од ње нема већег блага,
добија се од ње снага.
Да се чува, трампи, крије

сигурност да улије
погодније ништа није
од чудесне дрангулије.
Паре нуде парајлије

од метала и хартије,
али ништа вредно није
једне личне дрангулије.
Колко вреди дрангулија

то зна само дечурлија.
Дрангу, дрангу, дрангулија,
моме срцу најмилија.
Владимир Андрић
326
*Кад би...
Кад би јелен имао крила,
то би брза птица била.
Кад би лутка знала шити,

могла би ми шваља бити.
Кад би лебац падо с неба,

свак би имо колко треба.
Кад би млеком текла Сава,

сир би био за бадава.
Кад би увек био мај,

пећима би био крај.
Кад би Дунав био врео,

свак би рибље чорбе јео.
Кад би... ал' што не мож' бити,

о том немој говорити!
*Како би
Како би то стајало
кад би човек зрео
на једаред сео на дрвена хата
па да се кламата?
кад би стари дека
напио се млека,
па завијен у јастучак
преспавао ручак?
кад би, место ђака,
спремила се бака
да у школу пође -
међу децу дође?
Како би то стајало?
Погодит је врло лако:
стајало би исто тако
ко што стоји Кржљавицу Љуби–
327
*Страшљивац
Ко се боји сам у соби -
то је рђав знак,
кога плаши помрчина
или празан мрак,
ко верује у вештице,
леп ми је то ђак!
Тај ми неће никад бити
Србин, ни јунак.
*Шта ја видим
Мала деца – мала лађа – мало море -
мало једро и катарка над њим горе.
Мало ветра – мало вали – мала лука -
мала крма – мала мука – мала рука.
Све је мало, те изгледа као шала;
кад је тако, нек и песма буде мала.
*Уторак вече ма шта ми рече
У Новом Саду свануло вече

Ма шта ми рече
Јужна Морава узводно тече
На сваком дрвету кликери звече
Штипу мече уштипке пече
брзом возу шишали козу
И као треће
Земља се вечерас не окреће
нити шта ради, нити спава,
Земља вечерас забушава
Ма шта ми рече!
328
Киша на ливади
Умијте, умијте добро очи,

говори ливада деци – цвећу,
док киша овако из неба точи
и пере кровове, круне дрвећу.
Умијте, умијте добро лице

док пљусак овако из неба лије,
умијте румене трепавице,
да буду јоште руменије.
Умивајте се, перунике,

док киша плаха још не суста;
ивањска траво, расплећи кике,
коса је у тебе дуга и густа.
Има данас кишице младе,

да се окупа сто ливада,
расплећите се, беле раде,
докле овако снажно пада.
Перите рупце шарене, жуте,

говори ливада кћерима редом,
перите беле рукаве, скуте,
по целом пољу, недогледом.
Има данас на небу воде,

да се окупа сто пашњака.
Умивајте се! Да, живе згоде:
киша је тако бујна и млака!
ДесанкаМаксимови
329
*Стена под маховином
Заплака од зиме стена сива,

само је облак густи покрива.
То веверица, лија и куна

дочуле из далеког жбуна.
за вретена зелена селе,

десет година преле, преле.
десет дугих ткале, ткале, од

маховине кожух саткале.
Сад нека дува кошава, бура,

одевена је стена сура.
Топло јој ко у стогу сламе

испод зелене меке доламе.
ДесанкаМаксимовић
*Ведра деца
"Спута, спута! Не видите
Како јури парип наш?
Лука кола цвећа вози,
А Миле је кочијаш!"
Тако кличу деца ведра -

Разлеже се цео круг.
Уз то Хектор гласно лаје
на знање свима даје
Да је и он дечји друг!
Алекса Шантић
330
*Ау што је школа згодна
Ау што је школа згодна,

лечи лењост и самоћу.
Као да ми је кућа родна,
штета што не ради ноћу.
Кад нисам у својој школи,
мене моја душа боли.
Нема оне дружине
да делимо ужине.
Ау што је школа згодна,
клупама пар до пара.
Сваки шапат, свака
тајна, једну нову љубав
ствара.
Кад нисам у својој школи,
мене моја душа боли.
Нема оне с киком,
коју не дам ником.
*Црнац
Зрелим, црним купинама,

свуд полицу и рукама,
намаз'о се дечак Сава
и постао црн ко тава.
Још узео лук и стрелу

стао пред баба - Јелу:
"Ја сам црнац Африканац,
славни јунак Бу Ни Клај -
зато одмах меда дај!"
Баба – Јела главом маше:

"Зар јунаци бабе плаше?"
Тад ће Сава: - "Бако, молим,
Ти знаш да мед много волим!"
Момчило
Тешић
331
*Крила
Када бих ја имао крила,

одлетео бих чак до Нила
мало гњавио крокодила.
На глави бих му, на
пример, јахао
испред носа папиром махао, за
уши бих га вукао … стезао … за
реп му плаву машну привезао
чуда радио свакојака
што не сме нико од дечака.
Када бих ја имао крила,
то би смијурија права била:
одлетео бих до првог ћошка
уплашио једног Бошка,
одлетео бих до првог моста …
И доста!
Е није доста!
Одлетео бих до првог
спрата
био већи него тата!
Тек сад је доста!
*Толе
Јуче се враћах кући из дола

стазом кроз неко цветно воћњаче
видех малог пастира Тола под
шљивом: држи јагње и плаче.
Ја викнух: - Толе, што плачеш, је ли ?

Он пусти јагње, забруја бренце:
Био сам малко заспао, вели, па

усних: вук ми украо јагњенце
332
*Разговор са лутком
Моја лутка читала па стала,
моја лутка ходала па пала.
Моја лутка гледала па жмури,

била с лоптом ал` је сад не јури.
Није књига за једно читање,

није лопта за једно играње.
Нису очи за једно гледање,

нису ноге за једно ходање.
Немој, лутко, бити забринута,

све постоји ради више пута.
*Домовина се брани лепотом
Домовина се браниреком
рибом у води
високом танком смреком
Што расте у слободи
Домовина се брани цветом

пчелом на цвету
Маком и сунцокретом
птицом у лету.
Домовина се брани књигом

песмом о небу
Сестрином сузом мајчином бригом
оним брашном у хлебу .
Домовина се брани лепотом

чашћу и знањем
Домовина се брани животом
лепимва спитањем.
333
*Уживоту што ми поче бајком
животу што ми поче бајком

прво сам се руковао с мајком.
Онда сам се сав окићен златом

руковао са рођеним братом.
Затим сам се руковао с оцем

и с руменим сунцем над сеоцем.
Потом сам се у оделу фином,

руковао са стрицем и стрином.
Тек кад сам се предшколском торбицом

руковао са једном Зорицом
Схватио сам шта њен стисак значи

и то око што ми срећом зрачи.
Руковање још и сада траје

уз усклике и уз уздисаје.
*Усну деца расту
сну расту брда, планине и реке,

сну небо расте ишуме далеке.
сну расту звери, у сну расту врапци
малене ласте.
сну расту звезде, и цвеће и трава, и
детенце расте када слатко спава.
Десанка Максимовић
334
*Песник и месец
Дан кад сјаше са жедног ата

ноћ зањише звездану љуљку,
песник и месец, два нежна брата,
сретну се негде на брежуљку.
Око њих свици жиже носе

и попци раж тишине косе.
Бела лица и бујне круне

косе, и плави лептири снова.
То су чобани што носе пуне
торбице звезда и цветова.
Травке снене очице бришу

трепће цвеће; и уздишу
заљубљене принцезе брезе.
Песник убере булку из траве,

а месец звезду с нежним зрацима,
тада се куцну и наздраве
пољу и реци и шумарцима!
Па дуго један другом у воћу

рецитују своју самоћу…
335
*Шта је смешак
Смешак је једна чаробна ствар.

Смешак је чисти Божји дар!
Смешак је попут хипнозе,
смешком терамо страшне вирозе,
смешком терамо црне слутње
и смирујемо људске помутње.
Смешком терамо страхове слепе
што нам се за срца лепе.
Смешком опраштамо,са смешком маштамо,
уз смијешак замолимо,са смешком волимо.
гунђалице - нека гунђају
себи у браду зврндају,
нек вечно приговарају
у пол гласа брундају.
Мргуди нека се мргоде,
смешак је само за ведре људе.
Кажем вам: смешак је једна
чаробна ствар.Смешак је чисти
Божји дар!
Краљевић
*Јоца
Јеси л чуо да ће сутра падати динари с неба?
Нисам
А јел верујеш да има птица што доноси колаче?
Не верујем.
Јеси л чуо да има негде где је стално лето?
Нисам.
А је л верујеш да у радију живе мали људи?
Не верујем.
Марш одавде из нашег сокака,
кад не умеш да сањаш.
Да те покрљам на пола - као лебац.
Ето! Мајана.
Мика Антић
336
*Балада о бајци
Бајка може да се роди
кад год срце јако жели,
кад год дечјој души годи
кад се с маштом спријатељи,
да се сели у крај неки
где је топло, тихо где је,
због дечака кога волиш,
девојчице што се смеје,
кад снег веје, кад се леди,
ти имаш пријатеље,
па путујеш, па путујеш
са њима снове сањаш,
земљу своју волим, волиш,
макар била и најмања
јер та земља само расте
онда кад је људи воле,
виђена из дечје маште,
из љубави неке ране,
сеје бајке сребрнасте,
сипа снове златоткане.
*Као некад у сну

Гледам како лептир цвету
Пољупцима боју мења
Имал шта на овом свету
Лепше од та два створења
Има то смо ја и Ћира
Ништа као ми не мирише
Сто цветова и лептира
У грудима насим дише
337
*Има једно место

Има једно место иза седам мора
где цео свет спава, спавати се мора.
Има у том месту госпођица права
која никад, никад не жели да спава.
Има једно село иза седам гора
где сва деца једу јер се јести мора.
Има у том селу једно розе цвеће,
један јунак мамин који јести неће.
Ја предлажем за њих двоје да се нађу, да се споје.
Па нека се цвећка са супругом нећка.
*Страшна прича
Најстарија, Вита, нешто страшно чита,
некој аждаји што се ноћу сјаји.
деца се боје и од сенке своје,
Узверено гледе, неки чак и бледе.
¨Страшна је то прича!¨Вели мали Вића.
¨Као да је збиља! ¨Вели мали Иља.
¨Истина је цела! ¨Вели мала Лела.
Лаза једва дише, Зној са чела брише.
Влајко бечи очи: ¨Шта ће сада доћи!¨
Кастор је уво окренуо к Вити,
он би да чује шта ће даље бити.
Само неко заспа, па већ и захрка -
Ево, погледајте Ацка, патицврка.
Шта се њега тиче Аждаја из приче!
338
*Дај ми крила један круг

Море има барку, једро и катарку.
Море, море, буди друг,
дај ми барку један круг!
Тако ми се базаширом морских стаза...
Ласта има крила лети све до Нила.
Ласто, ласто, буди друг
дај ми крила један круг!
Да обиђем луг, да одем на југ...
Кад мрав зрно сруши, чују зече уши.
Зече, зече, буди друг дај ми уши један круг!
Да ослушнем и ја како жито клија...
У рибе пераја сребрнога сјаја.
Рибо, рибо, буди друг дај пераја један круг!
Да ме жеља мине, да видим дубине...
Ноћу крај живица светли фењер свица. Свиче,
свиче, буди друг дај ми фењер један круг!
Позајми ми моћ да осветлим ноћ.
На небу се звезде као птице гнезде. Небо, небо,
буди друг дај ми звезду један круг! Бићу лепши
још, кад ставим тај брош...
Владимир Андрић
*Сањарење
Понекад сањам да имам крила
седам својих товара злата. Да
могу сваком, ко добра вила
ставити дукат, тихо, крај врата.
Сањарим: штапић чаробни имам
мењам, тако, свет преко ноћи...
Сањарим како болесне примам
како сваком могу помоћи.
тако растем, сновима вођен.
Помало тужан, јер немам крила.
Али ја такав, какав сам рођен,
бар имам срце као та вила.
Тако не могу ником помоћи
Јер немам штапић да злато делим
ником нећу до прага доћи.
Али бар сањам. Али бар желим.
Недељко Попадић
339
*Ма каква дивота

Мајка ме стално купа. И стално иста штета.
Мало мање ме купа, а више излупета.
Прстом провери воду. За секунду ме свуче.
Згужва ме као крпу, па штипа, гребе, туче.
Сапун по мени лети ко на Олимпијади,
а свуда ме стамота – и спреда и позади.
Руке јој као миксер. Од мене прави пену.
Зар тата није могао да нађе нежнију жену?
Баца на мене пешкир као на палог боксера,
па брише, цеди, стеже без правила и смера.
Ево ме, летим у кревет! Откуд ми ове гаће?
Зар ме је већ обукла; обукла, него шта ће...
Мошо Одаловић
*Деца
Деца су исто као звезде,
сваком из ока пролеће сија,
деца су најсјајнији бисери,
деца су читава галаксија.
Деца су најлепши цвркут птице
деца су снага бистрог извора,
деца су мирисне љубичице,
деца су сунчана мајска зора.
Деца су пчеле на цвету,
пупољци увек пуни меда,
деца су песма по свету,
деца су грађани првог реда.
Слободан Вучинић
340
*Мали див
Ја сам сада највећи у свој околини;
сви сте моја дечица, тако ми се чини.
Има људи високих, ал' оваквих нема:
и мој отац сад би му био до колена.
Попо сам се на дрво, то је цела тајна;
ал' та моја висина неће бити трајна.
Морам сићи, гладан сам, крај ће бити хвали,
па ћу опет, ка и пре, бити кепец мали.
Јова Јовановиц- Змај
*Кад би ми неко рекао

Кад би ми неко рекао како је живот стекао,
којим је парама платио и пошто би га вратио.
Кад би ми неко рекао како је ваздух стекао,
коме је писма писао да моли да би дисао.
Кад би ми неко рекао како је сунце стекао,
којим се смехом смејао да би се џабе грејао.
Кад би ми неко рекао како је воду стекао,
на којим је мукама био да би бесплатно пио.
Кад би ми неко рекао како је земљу стекао,
коме је дусу продао да би по земљи ходао.
Кад би ми неко рекао како је мајку стекао,
којим је небом кружио да би оца заслужио.
*Звезде
Кад нека звезда непажљива
заспи у топлој ноћи лета,
златари је украду и од ње праве
за децу сјајна дугмета.
Звезде на небу треба да стоје
нико не сме да их скине! Ал'
кад се од њих дугмета скроје
што деци тако лепо стоје
и онда су фине, и онда су фине
341
*Моја глава док ради ради

Моја глава док ради – ради
Као булдожер
Ил' тигар млади
када не ради – она се хлади
На јастуку се хлади
мом јастуку има чичак
Један сан мали
Један сничак
Чим трепавице око свуче
Сан се у моју главу увуче
Почне да лети по мојој глави
Па час се жути
Час се плави
Па ми најлепше слике ређа
Овде у глави испод веђа
Сутра ујутру када сване
Ја нећу дати
Сну да стане
Хоћу да сањам дању и ноћу
Одлучио сам
И тако хоћу.
*Поштована децо
Кад седам веселих дечака
угази у седам пролећних бара
изађе седам пијаних чизмара.
Кад седам пијаних чизмара
прошета кроз седам пекара
изађе седам белих млинара.
Кад седам белих млинара
уђе код седам посластичара
изађе седам бркатих каплара.
Кад седам бркатих каплара
по тавану протумара
изађе седам црних оџачара.
Кад седам црних оџачара
умире седам стрпљивих бака
Гле! зева седам сањивих дечака!
342
*Бајаги нешто друго
Није тмина, него мрак, није игра, него плес,

није врећа, него џак, није срџба, него бес.
Није шија, него врат, није нарав, него ћуд,

није час, него сат, није шашав, него луд.
Није брдо, него брег, није кућа, него дом,

није барјак, него стег, није трунтав, него тром.
Није бљесак, него сјај, ал је конац, ал је крај!

Миле Станковић
*Бавите се спортом
Бавите се спортом, не може да шкоди,
спортисти су били и биће у моди.
Кондиције пуни, увек ведри, здрави.

Свако дете треба спортом да се бави.
Одувек смо били, јер смо таква сорта;

најбољи у скоро свакој врсти спорта.
Да ли били први, други или трећи,

ту потоци зноја морају потећи.
Сигурно ће неко са Олимпијаде,

са медаљом доћи, као Дивац Владе.
Или ће да игра Лигу шампиона,

и подићи пехар високо до трона.
Разлога ће многи имати за славље,

ал' на првом месту – спорт је, децо ЗДРАВЉЕ.
од вас ће свако, то вам могу рећи,

много, много нових пријатеља стећи.
Бавите се спортом, не може да шкоди,
343
*Дедине папуче
Ружа, мало црно куче по дворишту скакуће.
Зубићима својим вуче неке старе папуче.
Мало лево, мало десно, напред и позади.

Окреће их и преврће, поставу им вади.
Нису слане, нису слатке, киселе ни љуте?

Кад би барем залајале! Зашто само ћуте?
Питала се ово ружа: - Шта није у реду?

кад је с прутом у рукама угледала деду.
Није стигла да побегне, да шмугне у кућу,
па је главу угурала у дедину папучу.
Прутић танак све је ближе Ружициној гузи,

док папуча маше репом и двориштем пузи.
спортисти су били и биће у моди.
344
*Две ципеле
Сусреле се две ципеле
неком ормару,
па се обе јадају
на власницу Мару.
Кука она старија:

Ужас је та Марија!
Погледај ме каква сам

прашњава и бела
јест' да нисам нова
ал' сам ипак цела.
За уредност нема
ни смисла ни дара,
па смо, ево, обе
остале без пара.
друга ће рећи:
Залуд трошиш речи,
само што сам купљена
блистам од сјаја...
Не смем ни да помислим
на шта ћуда личим,
кад ме носи трапава
и аљкава Маја.
Читав дан се мотала

по блатњавом путу,
па сам ево добила
ову флеку жуту.
кад види барице,

веруј ми, другарице,
сва блиста од среће
та по сувом неће!
345
*Година
Јануар се смеши свима,
Ал' шта вреди кад је зима.
Фебруар зиме има,
покрива нас снеговима.
Марту се биљке смеше,

јер им зима хладна беше.
Априлу и у Мају,
весело нам процветају.
Јуни има своје ћуди,

ал' га ипак воле људи.
Јули деци носи распуст,
такође и месец Август.
Јер Септембар када дође,

школу се тада пође.
У октобру све се жути
већ дува ветар љути.
Новембар му друштво прави,

хоће зиму да најави.
Хладни Децембар на крају стиже,
година нова, све је ближе и ближе.
Жаклина "Нинна" Сувајац
*Извињење
Буди добра куцо, пусти ме и иди.
Немој да те случајно моја мама види.
Каже да си прљава и да имаш бува,

неће да те окупа, неће да те чува.
Кад сам те нахранила,

строго ми забранила
не смем да те доведем
ни до кућног прага!
Опрости ми, моли мте,

куцо моја драга!
346
*Кад порастеш шта ћеш бити
Кад порастеш шта ћеш бити,

мораш једном одлучити.
Знај учитељ или лекар,

није исто што и пекар.
Да би лекар мог'о бити,
мораш доста научити.
Учитељи пуно знају,

зато деци знање дају.
Пекар раном зором рани,
да нас хлебом све нахрани.
Занимања разних има,

али знање, треба свима.
Зато, ако добро учиш,
ти ћес лако да одлучиш.
*Претња
Шапе су ти прљавесрам те, мацо, било!
Сада си их преда мномсакрила у крило.
Ко шапе не опереостаће без вечере!
Аљкавост ми твоја све проблеме ствара.
Ако се разболиш, немој ми се жалити
ја те нећу водитикод ветеринара!
347
*Мала принцеза
Мала, прелепа принцезо
где је страшни витез твој?
Немам уопште појма,

отишао је у некакав љути бој.
глави су му вештице и але,

и даске му бар две фале.
Мојој лутки је данас рођендан,

а он је отишао на неки мегдан.
Колаче треба да спрема,

баш сада, нигде га нема.
Сада је нашао да јури вештице,

и уместо бициклом отишао пешице.
Даћу ја њему змајеве и але,

добиће и даске, да му не фале.
Прошла су већ два и по сата,

где се смуца тај експерт-бата.
Тако ми плаве звезде са неба

добиће батине, то њему треба.
348
*Писање слова
Писање се брзо учи, писати зна рука свака
била лева или десна, слова пише за првака.
слова су бистра, течна, попут воде што се пије.

Вук их створи да су вечна, с њима главе писменије.
Ко у свакој доброј кући где постоји какав ред,

о словима треба рећида имају редослед.
Редоследу име дали, то верујем да сте знали.

У АЗБУЦИ она стоје и тридесет места броје.
Татјана Ђулинац
*Седмица
Понедељак момак млад,
коловођа лак
до њега је Уторак,
ситно везе Среда
средини реда.
Четвртак се клати
њега Петак прати,
Субота сама
преплиће ногама.
На крају у венцу
Недеља на кецу.
Од кад су се састали
нису с колом престали.
349
*Школе без насиља

Заједно до правог циља -
Циљ су школе без насиља!
Нећемо се свађати, нећемо се вређати

Него добре оцене у дневнику ређати.
Нећемо из групе никога издвајати
Већ стварати пријатељства што ће дуго трајати.
Чему оговарања, чему ружне приче?

На други се начин пријатељство стиче.
Са нечијим манама зашто шале збијати?
Боље га охрабрити - и нама ће пријати.
Кад помогнеш неком лепше је и теби,

Зашто један другом помагали не би?.
Толико је ружно када неко псује
Нек из наших уста лепа реч се чује.
Није битна вера, нити боја коже,

Сви нека се воле, сви нека се сложе.
Неке нас лепе ствари у будућност воде
И из сваке школе насиље нек оде.
Нико на свог друга руку неће дићи,

Тако цћемо и ми до свог циља стићи.
Заједно до правог циља -
Циљ су школе без насиља!
350
*Свађалица
Имам једног друга, са сваким се качи,
понаша се као од свих да је јачи.
Да започне кавгу увек разлог нађе,
ал' ухвати маглу чим дође до свађе.
Закува, па бежи чим дође до туче,
настрадају други, а он се извуче.
Због њега пар пута и ја сам се тук'о
у свакој тучи дебљи крај извук'о.
Мангупи ме тада тукли као вола,
сада и ја бежим, платила се школа.
Чим започне свађу, на другом сам ћошку,
буди храбар брате, ал' о своме трошку!
Саша Божовић
*Снажни Стефан
Име ми је Стефан и
дечак сам смео.
Са две руке подигнем
трамвај са приколицом, цео.
Да подигне трамвај
не може дете свако.
Ако нисте знали,
ја то радим овако.
Када је близу мене

већи је од стене.
Тежи је од три слона и
има десет тона.
Сачекам лепо да прође,

одмакне далеко и
ако нисте знали,
тада је сићусан и мали.
Е, онда му ништа не фали.

Искористим вешто прилику,
ухватим га са обе руке
и подигнем га без муке.
351
*Сунчева успаванка
Када Сунце брдо грли

окице трља своје. На
спавање оно хрли,
док му звезде песму поје.
Једна друга трећа звезда,

редом песме своје нижу.
Сунце им небо преда
оне све брзе стижу.
кад Сунце очи склопи,

Месец небом тад се шета.
Са звездама он се стопи,
к'о најлепши цвет процвета.
Сваке ноћи цвета тако

звездице своје пали.
Некад мало, некад јако,
Светлост своју он не жали.
Јер док Сунце мирно сања.

Звездано се коло вије.
Да'л их у сну оно гања.
јер им коло сложно није.
Месец ипак небо краси,

и за звездом сваком жуди.
Да се небо не угаси,
док се сунце не пробуди.
Жаклина "Нина" Сувајац
352
*Велика тајна
Један дечко бистра ока
Седео је крај потока,
Гледао га како скори,
Слушао га где жубори.
Сустижу се ситни вали, -

Баш су нешто шапутали;
Мора да је тајна нека,
Што је носе из далека.
Сагиње се дечко ниже

Да разбере што изближе;
Волео би тајну чути,
Нешто врло важно слути.
*Успаванка
Дан је обукао тамни фрак,

свуда је мирно, свуда је мрак.
На западу сија Даница плава,

тисина је свуда, природа спава.
Небом пловиМесец жут,

плаве звездицесветле му пут.
Јаву је однео сунчан дан,

ноћ је донеладиван сан.
Спавај мирно чедо моје,

анђео чуваснове твоје.
Нека ти сеоствари лепи сан

да срећан будесваки дан.
Лаку ноћ!
353
*Загонетка 2
Не знам шта да мислим?

Појава је чудна!
Мами расте стомак, каже да је трудна?
Кад понекад руку на тај стомак стави,
нежно тати шапне:
Овај наш фудбалер већ проблеме прави.
Ништа не разумем,
стомак нема врата, ни браву ни кваку,
откуд тај фудбалер мами у стомаку?
То се тако каже, објасни ми тата
фудбалер – то значи,
родиће ти мама једног малог брата.
*Зубић
Веома су битни,
баш људима свим.
Од кад први изађе,
грицкамо са њим.
Да би дуго трајали,
треба много труда.
Ко их добро не чува,
остаће без зуба.
Слаткиш сваки знајте,

проблеме вам ствара.
Зато често идите,
код чика зубара.
Кваран зубић боли јако.

Не бојте се има лека.
Поправи га зубар лако,
па је зубић дуга века
354
*Вук и азбука
На планини покрај бука
једног неписменог вука
мучила је азбука.
Учи слова вук да пише.

Мало пише, више брише,
све од муке уздише.
С' водопада вода прска

свеску му кваси дрска.
Наука је и њој мрска!
Зато реши ово звере

сва ће слова да опере.
Испод слапа храбро стаде,
са свеском у воду паде.
Посматрала с' брда овца

овог ђака словопловца.
Блекну: - Боже каква брука!
Средила га азбука!
Запамтићу док сам жива

крај толиког стручног штива
не научи вук да плива.
Не приличи свакој глави

да се знање у њу стави.
Глупост може да удави!
355
*Загонетка
Зашто сви мисле да пси не воле мачке?
Ја знам једну кују на жуте пруге и тачке.
Та је куја шарена нек знају деца сва,

нежно ко права мајка одгајила мачета два.
Расли мачићи срећно у њеном топлом загрљају,

једино збуњени беху да ли да мјаучу ил лају.
*Замислите децо
Замислите децо да маме нема.

Па да онда заједно и мене и брата,
роди и васпитава, наш строги тата.
Замислите!
Ко би нам онда колаче правио,

Ко би нас облачио, у кревет ставио.
Замислите!
Замислите децо у сукњи тату.

Да носи минђуше и огрлицу на врату.
Замислите!
Замислите... замислите, али само то.

Јер ипак смо срећни што маме имамо.
Јер мама нас пази од првога трена.
И целог живота ми смо деца њена.
Мама нам се радује и живи за нас,

има нежан лик и предиван глас.
Зато само замислите без маме овај свет.
Јер ипак без латица, не би постојао цвет.
Жаклина "Нина" Сувајац
356
*Застава
Има једна заставаса седам боја,
застава свих људизастава моја и твоја.
За њу не постоје државе и народи
она се ту и тамо роди.
Иста је за људецрне и беле
деца јој се свудаједнако веселе.
Преко Америке, Европе, Азије,
свуда се после кише развије.
*Хоћу и ја у песму
Обук’о ми газда шарени капутић
мисли да ми длака не помаже много.
Немаш појма, драги, шта бих ја све мог’о
и када сам сладак, а тек кад сам љутић.
Не играј се са мном и не зановетај!
Ниси лоше друштво, то признати морам,
само си бре неки, само си баш сморан!
Поводац у руке па ко прави шетај!
морам ти рећи, да се много љутим,
као да је он па од мене бољи
ја ћу да радим шта ми је по вољи,
(хоћу ја к’о мачак у песми да ћутим.)
Ето, сад само рек’о лавежом све јасно,
мачак ми је друг, али ко га шиша,
прави се ту важан, а не јури миша,
а ја лајем, лајем и због њега гласно.
357
*Јаје
Снела кока јаје, огласила свима,
кокодаче гласно да се свуда чује.
Погледајте, молим, сви кол’ко вас има!
Хвалим се, па нека! Нек вам уши брује.
Снела сврака јаје, али мудро ћути.
Није празна глава, има и ту нешто.
Може се привући нека гладна њушка,
па тек што си треп’но украде га вешто.
Снела жаба јаје и не само једно.
Стотину их има, ко ће да их броји.
Спустила их лепо на дно плитке баре.
сва су под водом. Чудо, људи моји!
још много буба, док сунце заблиста,
смести своја јаја испод неког листа.
Па кад се размиле, па када пропузе,
падају са листа као росне сузе.
мамино јаје у стомаку спава,
једино га тата пробудити може.
онда се чека и чека и чека, да
се беба роди и коцкице сложе.
*Априли-ли-ли-ли
Венчали се пас и мачка, не постоји љубав ђачка,
бака деки кике плете, а мирно нам свако дете.
Поток тече узбрдо, славуј орла просио,
Цеца ћути цео дан, а корњача мења стан.
Море слатко, соли нема, а киша у пољу дрема,
риба пева из свег гласа, ружа расте сред таласа.
Пуж победник брзе трке, а миш мачки суче брке.

Родио се јуче гром, балет игра плави слон.
рода жабу кумом зове, а кишобран сања снове. Лав од
данас пасе траву, паун моли лепшу главу, ја исправих
криву Дрину и не волим торту фину.
још свашта и још нешто, склопих ово брзо, вешто! Па
зар нисте схватили? Априли- ли ли ли ли!
358
*Пливање у прсном стилу

Страшан ли је, грдан ли је,
чет’ри ноге, чет’ри ступа,
глава му, ох страхоте,
ко две друге, без калупа.
кад зине, а кад зине,
цео би у ждрело стао,
да немаш ни времена од
страха да кажеш: ЈАО!
Шапућем у поверењу,
има неки чудан воњ.
Не помаже што се купа
када је он нилски коњ.
Не дирај га, боље ти је!
То није неваспитање,
није увек за дружење,
као ни ти, више-мање.
Добро плива,боље рони,
па потопи чак и главу,
знаш зашто, рећи ћу ти,
на дну реке пасе траву.
Поштовање, коњу драги,
уживај у своме Нилу!
Тренирај за такмичење
пливања у прсном стилу.
*Тако ми млека
Да ли се родило? Да ли је стигло?
Ето га, ту је! На ноге дигло!
Чека га мама, нестрпљив тата
Стигаооо......! Ево гаааа!
Најсладји Бата!
Бебице моја! Тепа му мама,
Исти к’о ја! Поносан тата,
бата жмири, поспано дремка:
Ех, баш су луди! Тако ми млека!
359
*Бајка за Ђолетову успаванку

Тражи се, тражи се, даје на знање,
права принцеза и ништа мање.
Да буде девојка посебног лика,
да буде лепа ко дивна слика,
може и добра, ништа не смета,
онако посебна, ко цвет кад цвета.
Тражи се, тражи се и један принц,
може и коњ, (ма није виц),
уз њих нека страшна грдоба
да се од њега смрачи соба.
још се тражи (де, ти ми кажи)
све што уз бајку једну иде.
Морам да смислим, а да јунаци
никако не смеју да ме постиде.
све то треба фино да склопим,
да зашушуљим, да забрботим,
да смислим бајку какве нема за
једног Дјолета када дрема.
онда бајку на тањиру, тако
смућкану, а много фину,
да причам Дјолету, да га успава
(зато у бајци нема страва)
шта ћу онда кад му се свиди,
кад би радознало све да види?
Јер онда знам, спаса ми нема,
Дјоле ће слушати, неће да дрема.
360
*Дечак и виолина
Чудесни дечак у житном пољу
на виолини трилере свира,
разигр’о птицама свилена крила
лебде и титрају к’о ватра жива.
Њишу се влати презрелог жита
расипа зрно, круни се клас,
птице у заносу живот славе
док виолине трепери глас.
Сунце уморним стазама гази,
сумрак се прикрада преко њива,
птицама заспала клонула крила
док дечак грли виолину
и сам у пољу трилере свира.
*Њам, њам
Хало, народе! Стварно је фрка!

Код нас се данас у кући крка!
Спремила нана печеног фазана,
пуњену ћурку, у тесту јабуку.
Насекла је сланинице, сервирала парче пице,
белог сира у кришкама, онда кнедле са шљивама.
Па шта смета преко реда када стомак то не гледа?
Има и за торту места, Послужите молим, сместа!
Таман се на пос’о даде кад будилник звонит стаде!
А сад ми се, све у лице, кезе глупе погачице!
361
*Носталгија
неких далеких, далеких страна,
преко сто гора и океана,
стигло ми писмо с печата триста.
Нешто ту нису посла чиста!
писму слова шкрабана руком,
к’о да су писана неком куком,
ћошкаста, углата са свих страна.
Ко да их писао мој друг Брана.
јесте Брана и није Брана!
Ма откуд он сред океана?
Мени се чини, колико јуче,
по пољу гањасмо његово куче.
Пише ми другар с краја света
доћи ће кући овога лета,
зажелео се старе пољане,
сврачијих гнезда, да плаши вране.
Доћи ће, каже, првим бродом
три унука води са собом.
Ееееј, драги Брано, људино моја,
место пољане кућа без броја!
Тамо где поток долину шара
грозна фабрика краке одмара,
сврач’ја гнезда у врбаку
одавно труну у неком мраку.
Ал’ ипак додји, децу поведи,
нек упознају корене деди.
Можда ће некад, у неко доба,
сазнати одкуд их донела рода
362
*Ванредно стање
Прогласила сам ванредно стање
ништа више и ништа мање,
нисам им сестра, нисам ни брат,
са мишевима ја водим рат!
Мачак јесенас негде одскит’о,
само је отиш’о, није ни пит’о.
Знам, вратиће се кад зима стегне
да мокар, прозеб’о крај пећи легне.
А дотле мука, проблеми, фрка,
са мишевима луда трка,
ја мишоловку, они у сир,
ни часа спокоја! Не желе мир.
Ма ни примирје више не помаже
кад ми се мотају око сталаже.
Дан ми се продужи, ноћ ми се скрати.
Реците мачку нека се врати!
Опростићу му сва ова скитања,
грозна маукања и ноћна лутања,
само нек дође, нека ме одмени!
Ох, тешко мени! Ох, тешко мени!
*Неки чудан снешко

Види, мацо, види овог лепог снешка!
Ма, нешто ти сличан, као ти се смешка.
Дај, помози, мацо, додај мало снега,
ја котрљам грудву с врха стрмог брега.
Чекај, мацо, чекај, да те видим боље!
Да ми снешко буде к’о ти добре воље.
Не знаш ништа, Секо, ил’ ти ради машта!
Ја на миша личим? Е.... од тебе свашта!
363
*Да мене неко пита

Да мене неко пита
шта желим, шта волим, шта хоћу,
свет бих окренуо тумбе!
Спав’о бих дању, не ноћу.
Да мене неко пита
ма, макар оволицко,
ја бих уместо ручка
само колаче грицко.
Када бих само могао
ја да уређујем свет,
свим ђацима бих делио
једино оцену пет.
Кад би ме само пустили,
кад би ме само питали,
укинуо бих сузе,
ко цвет би осмеси цветали.
Да имам вилински штапић,
да сам моћни чаробњак
сву бих тугу на свету
сатер’о сместа у ћошак.
кажу ми да чекам,
да сам ја само дете
и само мрште чело
само прстом прете.
Ал’ само када бих могао,
ал’ само када бих смео,
свет би друкчији био,
онакакав какав бих хтео.
364
*Буђење
Доћарлијао ветрић у снену башту,
шапуће травкама,нежно их буди:
Хајде, лењивци,дижите главе!
Прошла је зима,нема студи!
Па се завлачи у сваки кутак,
додиром нежним буди спаваче:
Време је, време,зелени свете,
снег и мраз сада северу прете!“
Чула га нежна висибаба
Дубоки наклон,ветре роде!
баш ти хвала што најзад стиже!
Јесу ли с тобом стигле и роде?
Јавља се плава љубичица
Што волим сунце када заблиста,
када ми латице осунча плаве,
ореол росни око главе.
Ено га тамо жути маслачак,
ухвати цветом сунчев зрачак.
Сада ћу чекати пчелињи рој!
Пчеле и сунце,ох, какав спој!“
Одлете ветар све даље, даље,
пролећну поруку свима да шаље
Нек буја живот,зима нек спава!
Живнуше птице,цвеће и трава.
онда стално испочетка када
из логе стигне и мечка.
365
*Побуна
Побуниле се песме,чују се на сав глас,
траже лектора неког да им понуди спас.
„Немају песници стида ни срама,
Интерпункцији то срце слама!
Хоћемо тачке! Запете, где су?
Знаке питања к’о буве тресу!
Велико слово? Нигде га нема!
Скрило се негде па само дрема.“
зато Рада, без много јада
једну песму све тачке стави.
Нека се сместе где која фали!
другој песми на гомилици,
чуче запете као на слици.
Па још две тачке и наопачке.
на почетку к’о и на крају,
песму украсили наводници.
Ту се шепуре и ускличници
има их, има, цео ред виси!
знаци питања? Нема им броја!
Ех, Радо, Радо, муко моја!
мирна Бачка и
песми тачка!
366
*Убеђивање
Сањам лопту чупаву
са два бистра ока,
сањам чудо лајаво
да у трку нешто смота.
Рекла ми је мама: може!
Рекао и тата: важи!
Ал’ никако да испуне!
Доста ми је таквих лажи!
Причала ми мама јуче
да је кад је била мала
нашла друга лајавога,
Џеки га је тада звала.
и тата ових дана стално
прича сличне приче,
присећа се и он друга,
на мамине сасвим личе.
Мени само обећања,
сто пута су исто рекли:
Може, важи, па наново,
обећали, па порекли.
зато ћу и зато ћу, кад
легнем у кревет сутра
нови начин да пронађем.
Завијаћу све до јутра!
367
*Када вас погледам
Знате, када вас погледам ’вако,

а исто могу и наопако,
па када видим како сте ружни,
јако се чудим и питам стално:
јесте ли можда због тога тужни?
Какве вам руке то само висе?
неке ноге, буди Бог с нама.
Стварно, кад видим какви сте само,
за вас је сигурно то права драма!
Видите мене! Ја баш све могу!
Могу да висим, могу да дубим,
могу да савијем потпуно ногу,
још сам длакав и згодан тако!
Баш ми вас жао кад вас погледам
знам да стварно није вам лако!
*Луда журка
сред баште на пропланку
видим неку луду журку.
Парадајз мудрица,
ниже десет здравица,
карфиол, већ начет
скрпио је једва пет.
Шта ли они само раде,

зашто тако богораде?
Каква им је сад то журка
само један другог гурка
галаме сви у глас
као да је школски час.
Росом су се налили,
сви се редом опили,
па сад журци никад краја
све од јутра до смираја.
368
*Мишин кљун
зашто кока нема зубиће?
Загледа Миша пилетов кљун.
Овако само кљуцне зрно
за час јој је трбух пун.
Мама ми каже: жваћи, Мишо!
Не гутај целе парчиће хране!
Мора да онда када сажваћем
моју трбу више стане.
како могу лепо да жваћем кад
ми се клате скоро сви зуби?
Као да њих за ручак имам!
Па онда, Мишо, паметан буди!
тако Миша мозга ли мозга,
можда би њему кљун добро дошао,
само онако да кљуцне успут
када би с децом у игру пошао.
Како ћу онда да се смејем?
Загледа Миша и усне своје.
Ма није ова природа луда,
зна шта ком треба, тако је боље!
*Отишла сам са Петром Паном
Рекли су ми; памети дођи
па ти си бака, ниси дете,
како ти само, молим те лепо,
као по облаку мисли лете?
Коса ти бела, а ти се играш,
тумбаш стихове, из снова вадиш,
мани то више, озбиљна буди,
намршти чело, пази шта радиш!
Посрамише ме, часна ми реч,
она пионирска из златног доба,
од сада окрећем други лист
и тако нешто да се проба!
Али у ситне поноћне сате
кад видим неку шашаву визију,
не тражите ме, отишла сам
са Петром Паном у Недођију.
369
*Причалице
Веверице две се среле
на врх нежне, вите јеле.
Па скакућу, па шапућу,
по мало се и надмећу.
Ко је лепшу шишаркицу
нашао за вечерицу,
којој је орах тврд
запао залеви зуб.
колико зрелог жира

лежи око шумског вира.
И како је живот леп
којој је дужи реп
која се веверица
удала за сивог
зеца.
Никад краја таквој причи,
па то само на њих личи!
Кад се сретну кад шапућу,
забораве глад и кућу,
забораве куд су пошле
И с које су гране дошле.
Баш су ове веверице
неке страшне причалице.
370
*Сањива бајка
Хоћете бајку, онако фину,
причу о вековима који мину,
некој тамо бесној принцези
што се на слуге кревељи,
плези?
принцу правом што јаши хата, а
коњ му копитом отвара врата,
страшном змају што баца плам,
страх га ноћу да спава сам.
Хоћете бајку да вам испричам?
светлом цару који је дичан,
оном што царује празне главе,
хоће богатство и да га славе?
Или о девојци мусава лица
која на прозору чека свог принца,
принц ко принц, мајка му стара,
хоће удавачу са пуно пара.
Хоћете бајку с краја памети,
ону што нико је неће хтети?
Ружну, а лепу,благу, а страшну,
ону што заголица снове и машту?
некој ругоби из мрачне шуме
што само гласом плашити уме,
чаробњаку са пуно лица,
час је ко лав, час црна птица.
Само ми реците какве би хтели,
неку што никад је срели не би,
или баш оне са сјајне звезде
што на облаку небом језде?
Све ћу вам причати, кратку, дугачку,
сивом мишу и жутом мачку,
огромној риби плавих дубина
што кад се удари плаче ко стрина?
Само ме сачекајте, лепо вас молим,
да се пробудим. Сањати волим!
371
*Ма шта ми рече

Ма шта ми то рече! Ју,ју, чудне збрке!
Кажеш да је пуж отиш’о на трке?
Чак и победио,само не знаш кога?
ништа не лажем! Поштења ми мога!
Ма шта ми то рече! Оса прави мед?
Тамо је у деблу направила ред.
Послагала саће на два, на три спрата!
не лажем, кумо! Тако ми заната! Ма
шта ми то рече? Месец на пут креће?
Јесте, јесте, стварно! И понео свеће!
Каже сваку звезду оставити мора,
ноћ му је мрачна. Шапнула ми сова!
Ма шта ми то рече? Где новости чујеш?
То је ствар поштења,а и поверења.
Кад ми тајну кажеш, к’о да ниси рекла
и кад би ме секла реч не би потекла!
Ето, моја кумо! Одох онда сада
да обидјем атар од села до града.
Радознала нисам, мто ти опет кажем!
Поштења ми мога, ја никад не лажем!
*Скитара
Вратио се ветар из скитње по свету
обиграо земљу у свом лудом лету,
шетао се гором, запловио бродом,
на врх бора стиг’о радозналом ногом.
данас је дошао, па уморан дрема,
нигде такве постеље као код нас нема,
ћуте кишне капи, листак ни да макне,
да га шушањ неки ни у сну не такне.
Спавај, ветре друже, далеки ти пути,
водили те облаци, некад месец жути,
чекају те опет с неких других страна
чим одмориш ноге пре сунчаног дана.
372
*Хајдуци
Два другара, пробисвета
иду на пут око света.
Какво друштво, какав јад,
један стар, а други млад.
Два другара? Ко би рек’о

да је један другог стек’о?
Лукав мачак, бува пун,
и љут гавран, сасвим црн.
Питају се два лопова
где ће бити крадја нова?
Да л’ код уче ил’ код попа
неко пиле да се смота.
Или комад сланинице
да омасте своје лице.
Шетају по белом свету,
један другом траже мету.
Све се један другом вајка,

јадна ли нам црна мајка!
Док их једном, изнебуха,
баш када су крали скупа,
не сачека газда Пера
са два своја бесна кера.
Лети перје, лете длаке
полеђушке, поребаке.
једва главу извукоше,
а да се не погледаше.
Гавран чучи на сред гране
чува ноге очупане.
Пресело му скитарање,
смеју му се чак и вране.
лукави мачак, јао

мишју је рупу стао.
Нит мауче, нити преде,
без ноктију ни не гребе.
373
*Боцин воз
Узаном пругом путује воз,

пућка и дува, задуван скроз.
Кроз тунел жмури, на мосту стрепи,
ко да би га можда, сачувај, Боже,
срчана кап могла да стрефи!
То вам је нека чудна машина
тутња и стење преко шина,
поспан и лењ, будан и чио,
баш такав какав је, путнику мио.
Вагона три на броју има,
јој како жуљају дрвене клупе,
уместо прозора помози, Боже!
зјапе му неке празне рупе!
Па где постоји баш таква слика?
Чији је воз понос и дика?
Ма хај’те, молим вас! Шта вас је брига?
То се наш Боца цртања игра.
*Сузице
Зашто си уплакана, малена моја?
Чему те сузице Из ока што теку?
Да ли те боли нешто, душо,
или те неки јади пеку?
Где ти је осмех, малена моја?
Тај сунчев зрачак на твоме лицу
чему тако тмурно чело?
Потерај срећом тужну птицу!
Да ли те речи пеку, мила?
Пецкаве неке, бодљике оштре?
Реци ми, реци, малена моја,
да ли су боли твоје прошле?
Ништа ми није и свашта јесте!
Биће и сунца, сада је мрак.
Јуче сам срела очи неке,
не препознају ме!
К’о да сам зрак.
374
*Решила сам
Решила сам, постаћу балерина!
не због публике и не због музике,
него због сукњице од белог тила
због патика, оних розе,
што с њима смишљам балетске позе!
Решила сам! Постаћу астронаут!
не због неба и ракете,
па нећу увек бити дете!
Већ због скафандра што лепше стоји
од сваке капе, драги моји!
Решила сам! Постаћу стјуардеса!
Не нека блеса што се клибеса
већ као оне даме силне
што само грабе плаве висине!
Решила сам ! Постаћу тата!
Па шта што нисам мушкарац прави?
Мени се тата и онако
по цео дан мврзма по глави!
Решила сам! Постаћу мама!
Имаћу ћерку ко што сам сама!
Па ћемо моћи кроз наше приче
сазнати тајне што на нас личе.
све што хоћу ја то и могу,
све што смислим ја то и хоћу!
само мало још сачекајте,
упознаћете мене моћну!
375
*Вребање
Шта је оно у сред снега?
Ма то једна мачка вреба.
Пеца врапца кад залута,
боље да јој бежи с пута.
Шта ће врапцу гладна маца?
Поред брка одскакуће,
онда прхне поврх куће,
сакрије се испод крова
да се клони мачјег створа.
„Шиц, бре мачко! Бриши! Бежи!“
Џабе кад на снегу лежи
само јој се очи виде
и врх репа као приде.
Ал’ не хаје сиви врабац,
за мачке је прави зналац.
Кочоперно мачки прети
поред носа кад пролети.
Не претеруј, врапче, друже,
док те брза крила служе.
Овај ловац нема премца!
Та остаћеш ти без перца!
*Белац
Уплео белац пахуље у гриву,
нежне, снежне, беле, сад личи на вилу.
Раширио небом своја снажна крила
да би ова прича као бајка била.
Кад полети белац и прича потече,
позваће северац у прохладно вече,
заиграће игру с пахуљама нежним,
затоптаће ногом по пољима снежним.
Дунуће и дахом насликати цвет,
ледене латтице да задиви свет.
Везе белац-вила дуге зимске ноћи.
Само га позови и теби ће доћи!
Али ако спустиш пахуљу на длан,
отопићеш бајку, покварити сан.
Пусти белца нека обидје свој круг!
Не пали му ватре и бићеш му друг!
376
*Мењамо ствари
Скупила Јеца све у кући, поређала их као ђаке:
Морам вам рећи шта ме мучи и нећу ваше мудре жваке!
Ја хоћу да се играм с вама,
немојте рећи, времена нема,
јер када желим причу да чујем
кажете мргодно: мени се дрема!
Хоћу да шетам с татом парком,
са мамом волим да правим колаче,
бака ми каже; серија сад је,
и неће са мном мало да скаче.
Дека ми мрмља: новине читам!
Сад буди мирна и не сметај!
Цртани гледај, коцке слажи,
мало по кући сама шетај!
Е, нећу више! Мењамо ствари!
нека знају маме и тате да
тужна су им деца сама.
игру њихову нека сврате!
*Јутро на селу
Сванула зора, буди се дан

сунце на небу нашло стан.
Шарени петао двориштем шета
све је разбудио и зановета:
„Устај, народе! Не спавај више!
Храните коке и пилиће!
И прасићи из обора кажу да је дошла зора.
А већ се и овце чују
„На пашу би!“ поручују.
штали муче крава Бека
„Додјите одмах! Ево млека!“
А ко се то излежава?
Сиви мачак само спава. Целе ноћи у магази
на мишеве гладне пази.
А у кујни баба Мирке миришу и палачинке.
377
*Опасан сусрет
Срела сам змију, опасног гмаза,
као да свака њена је стаза.
Стале смо обе, очи у очи,
питам се која ће прва да скочи.
Гледа ме змија разроким оком,
мерка да л’ ће ме стићи скоком,
мени се ноге од страха тресу.
Све оне паметне идеје где су?
Како то беше: кад сретнеш медведа
прави се мртав. Неће те меда,
Кад видиш твора бриши ко стрела
смрдећеш страшно до трећег села.
Ако те нападне љути пас
режи к’о он, на сав глас.
Лисице, бежи, јадна ти мајка,
креће на тебе ловачка хајка.
Ал’ шта са змијом на твојој стази?
Не прилази јој, добро се пази!
Можда је лепа, можда је мала,
ал’ место: здраво, отров би дала.
*Каква лепота
Све низ брдо кроз виноград јурила се грожђа зрна,
испала су из кошаре док су брани. Била пуна!
Нит у вино, нит ракију, нит трпезу да украсе,
замислите шта се збило, појело их једно прасе!
Мљацка прасе и ужива, од милине грожђе слави.
Ко га пусти из обора кроз виноград да крстари?
Ма, нека га, нек се слади, нек зна прасе шта је фино
и добро је још испало, могло је да срче вино.
Па би било. куку, леле, па би било: јао, јао!
Ко зна шта би урадило, можда би у кацу стало!
378
*Повратак
Дивље гуске нашле пут,
показ’о им месец жут,
из далека с других страна
долетеле опет к нама.
Јесте ли се умориле,
драге гуске златокриле?
Дуг вам опет био лет
облетесте цео свет.
Преко река, преко гора
незнаног сињег мора,
дохрлисмо из далека
тамо где нас гнездо чека.
Има ли их, гуске миле?
Олује их разориле,
бујица их отплавила
нема трага где су била.
Нека носи, нек разара,
срца су нам верна, стара.
Нека су нам моћна крила
биће гнезда где су била.
*Прве трешње и Ђура

Прве су трешње стигле на гране,
нестварне, румене, баш као лане.
Само се мешкоље, к’о да их жуља,
К’о да се питају: где је тај Ђура?
Оне пожуриле да сазру брзо,
да буду прве док дан је мрзо
сад нестрпљиве, а Ђуре нема.
Мора да ленштина цео дан дрема.
Хеееееееј, Ђуроооо, гдееее сииииииии?
Не часи часа, похитај, теци!
Ови нас врапци меркају, мере,
сладе унапред трешњице зреле.
Ето га Ђура, ноге вуче,
тегли се, чешка, к’о лењо куче,
подиг’о главу у трешње гледа,
Ееееј, кад би саме сишле до њега!
379
*Триста чуда
Волела бих кад додје зима
да је деда мраз преспава целу.
Онда би смо и кад је јануар
слободно ишли у летњем оделу.
Волела бих да је река
по некад слана баш као море.
Онда бих могла чак и у сред зиме
да правим летњи распуст од школе.
Волела бих, ух, волела бих,

некад мислим колико сам луда
када ми машта ради свашта
па онда замислим и триста чуда.
Па нек сам луда, мени не смета
кад у сред зиме цвеће процвета.
ни када људи плачу од среће,
кад имаш мало, а ти би веће.
Кад сањам снове шарене дуге
онда сам посебна, нисам ко друге!
Па нека будем по мало луда
кад желим свет са триста чуда.
*Чудне приче, луде приче
Знате оне чудне приче, где мишић и рода личе,

где лисица петла хвата, па га грли као брата?
Знате оне наопаке? У њој деца роде мајке,
жаба роду у стан води, а облак по земиљи ходи!
Знате оне бајке смеле? Снег је црвен, травке беле,
облак има жуте пеге, с сред мора лила ћебе.
Е, баш такве наопаке нашле се код наше Станке.
Црта вредно већ три дана, прави шешир од ћурана.
380
*Мара
Неће више Мара да служи к’о рага.
Натукао панталоне,
сламни шешир на врх главе,
са две рупе за два ува, навукао ципелице
ко металне потковице,
па сад мисли да је неки
док му други шталу чува.
Еј, магаре, лепо моје,
Како ли ти лудо стоје!
Чак и флаше у џеп метн’о,
пост’о главни брзометно!
целоме крају том
није нико као он!
Неће више ни да њаче,
то ће, богме да прескаче!
Али залуд, људи моји!
Шта год да му лепо стоји
Мага оста само мага,
сладак, мио, али рага.
Па кад мисли и да пева
он то ипак само рева.
*Узбуна
Трика, трака, трика, трака,
на узбуну зове сврака.
„У том грму нешто шушка.
Да није у ловца пушка?
Трика, трака, трика, трака!
Беж’те, браћо, из њивака!
Џабе нам је кукуруза
ако при том страда гуза!
Трика, трака, трика, трака,
Слободно је!“ јавља сврака.
„Страшило је у сред њиве.
На кукуруз! Нема зиме!“
381
*Ванземаљци
Јесу ли то стигли данас ванземаљци?
Паркирали брод на цвету беле раде,
она од муке пожутела јадна
ћути и трпи, радознала јако, баш
би сад да види шта то они раде?
Ванземаљци чудни,ко роботи прави,
сијалица нос им,антена на глави,
руке, ноге лете на све ћет’ри стране,
ал’ осмех им велики,у срце да стане.
Шеткају се около,клањају се цвећу,
загледају травке прву, другу, трећу,
побегли од мрава,препали се пужа,
и на крају сложно рекли: „Најлепша је ружа!
Хоћете ли, драга дамо,пут свемира с нама само?
Да вас види читав свет како сте ви красан цвет.
још даље и још шире и да вам се свуда диве.
Да видите светле звезде преко неба како језде,
да видите сунчев зрачак око земље како кружи,
али ниједан, баш ниједан није раван лепој ружи.“
„Нека, хвала, драги моји! Врт ми овај лепо стоји.
Нека вам је срећан пут,нек вас води месец жут,
поздравите и те звезде преко неба када језде!
Довољан ми и мој свет и овде ми живот леп.“
Одоше и ванземаљци, одједрише на свом броду,
да потраже нешто друго што са собом водит’ могу.
*Три перцета
Прхнуо си! Оп! Оп! Оп!
Само мали први скок!
Сада крилца употреби!
Хајде, птиче! Благо мени!
Од тог скока до узлета
фале само три перцета.
Једно расте за одважност,
друго тек за храбро срце,
треће је за лепоту кад
огреје крила сунце.
382
*Непослушни мрак
Трагом птице полетех
да поздравим сунца зрак,
да ухватим ветар брзи,
на починак пош’љем мрак.
Све ми пошло наопако,
превари ме птичје крило,
побеже у гору ветар,
сунце се за облак скрило.
мрак ми се разиграо,
неће му на очи сан,
још несташко поручује:
Нека спава бели дан!
Ма, зар тако, неваљалче?
Озбиљно ме наљутио.
Ја му певам успаванку
да би шарен сан уснио.
Чекај, чекај, само, брале,
док уморном сан те хвата,
место да ти лежај спремим
сместићу те иза врата.
*Вртоглавица
Једна се бува узјогунила,
решила, више неће да скаче!
Ја сам вам сасвим посебна
сорта! Попећу се на ледја мачке.
Тако ми мога бувљег скока,
сместићу се крај њеног ока!
Нека се чеше, нека се стреса,
нећу се склонити чак ни кад кине,
ал’ само један проблем ме мучи
ја вам се, ето, плашим висине!
Мори ме бувља несаница
када ме снадје вртоглавица!
383
*Школа
Зове ме школа, молим те, дођи!
Не волим када сам овде сама,
позови своје школске другаре.
Фали ми гужва и галама.
Волим кад вас све видим овде,
те моје вредне мале ђаке
оне старе и оне нове,
осмаке велике и
прваке.
Уживам када се из ваших торби
проспу сва слова, тачке, цртице,
када из нових уџбеника
излете речи налик на птице.
Волим када се бројеви нижу
огрлицу пуну знања, кад
свако од вас мора да каже
која је већа, а која мања.
Шта ради школа када је сама
када сви ђаци код куће седе?
Ко и сви други када пате,
чупа косу и нокте једе!
*Бунтовник
Ја хоћу, хоћу, хоћу да нећу
и немојте ми рећи да морам!
Ја хоћу да не знам што знам као воду,
е, баш ми је дошло да будем сав сморан.
Ја нећу да слушам придике и грдњу,
џабе ми причају, мисли ми далеко.
Шта сте навалили сви на мене сада?
Ја хоћу да нећу! Лепо сам вам рек’о!
Зашто све мора исправно и фино?
Лепше наопачке, баш ми таква згода!
Те године моје, шашаве, шарене,
па шта онда, молим? Донела их рода!
Можда време такво, можда сам ја чудан,
можда ће да траје, а не знам колико.
Ни сам не знам шта бих, шта се са мном збива,
некад бих се смеј’о, сад од муке вик’о!
Кажу да ме хватају те године луде.
Па нека, шта могу, ваљда ће и проћи!
Ал’ немојте рећи, ви што нисте деца,
да морам да слушам! Е, то неће моћи!
384
*Штрајк
Објављујем данас опасну вест!

Почињем штрајк у пет до шест!
Буним се, галамим колико могу,
па се уморих! Падох с ногу.
Ал’ ипак штрајк и даље траје.
Да палим комп нико не даје,
кажу да блејим стално по њему
и не знам никакву другу шему.
Кажу да причам сасвим без везе.
(Да нећу можда да пишем тезе?!!)
„Који то језик користиш глупи
и чему служе речници скупи?
Цео дан куцкаш по тастатури,
очи ти сузне! Мало зажмури!
Остави игрице! Искључи чет!
Постоји напољу и стварни свет!“
тако данас, биће и сутра,
буди ме вече, смарају јутра,
ал’ шта им могу, друго је време.
Свако нек носи своје бреме.
*Како се расте
Велике уши, дугачак нос,

глас час из бурета, час као кос!
Ноге до врата,баш као оме,
а руке танке, тек да се сломе!
Где ли се деде оно луче,
што мамин син био је јуче?
Шта се то збива, да ли се зна?
Какве то тајне природа тка?
Свашта и ништа! Чак се и стиди!
То дечко расте, лепо се види!
385
*Две прије
На два цвета сунцокрета
среле се две прије бубе.
Гледају се, па се мисле
хоће ли се испричати
или прво да се љубе?
Драга пријо, бубо мила!
Реци драга где си била?
Колико си травки прошла,
како ли си, молим ти се,
читава до мене дошла?
Знам да паук из прикрајка
вреба јадне саме бубе
Плете мрежу, јао јада,
па од сјајног дана онда
на нас падну муке сада.
Пријо, драга! Једва, мила!
Ма, да не знам да ме чекаш
да делимо кап нектара,
не бих ти се усудила!
Овако сам стегла зубе!
Себи рекла: па шта буде!
Зар да пустим прију моју
да капљицу срче коју?
Не без мене! Баш ни мало!
Па макар ме главе стало!
386
*Три примадоне
Три се мачке састале
дуго, дуго већале
шта би то урадиле
да би диве постале.
Једна каже: „Манекени!“

следећа: „Тешко мени!
Нећу бити као глиста!
Друго мора да заблиста!“
Трећа вели: „Шта би хтели

да нас памти тај свет бели?
Има наде за све нас!
У певању лежи спас!
То је она бајка права,

ту нас чека светска слава!“
сад дичне примадоне на
све стране редом звоне,
да певају и да знају
чак и ноте да читају.
Три концерта заказале,

све су карте распродале.
Пратиће их мишји хор
да улепша мачји збор.
Ако неко и закасни

не брини се, свете часни!
Док је крова и месеца
важећа је позивница.
387
*Двојке
Јежица мама родила двојке,
два иста јежа, две исте њушке
сад је мама у проблему не
зна ко када заслужи ћушке.
топлом леглу урнебес прави,
јежићи немирни, сачувај
Боже! Мама се јежица за главу
хвата,
искочила би из своје коже.
Боцкаве лопте немају мира,
мама не зна шта да ради,
као по правилу погрешно дете
љутито ћушне, ил’ шапом глади.
шта ће онда, смисла нема
кад сама не зна које је које?
Обукла својим истим јежићима
иста одела, ал’ друге боје.
Ма није ваљда? Цркох од смеха!
Од кад то јежеви носе одела?
Па и не носе, морам да признам,
али је ово истина цела.
Сада се зна ко прави штету,
добрица ко је, ко мангуп прави
ко не спава када се спава
ко се до бесвести ваља по трави.
Још само да се договоре
ко носи розе, ко плаву боју,
али то некако тешко иде.
сваки би хтео тек бодљу своју.
388
*Шашаве мисли
Глава ми празна као луфт балон,
све су ми мисли побегле трком.
Кажу гужва је, збрка у глави,
играм се с њима као са зврком.
ја им не дам никуд да хрле,
нека се слажу, нека се грле,
чак и кад мислим на ону Раду,
па одмах потом на чоколаду.
Онда им шибнем лопту у кош,
мало музике и свашта још,
моје мисли хитрих ногу
трче и скачу. Лако то могу.
сад ми кажу уморне да су
то баш онда кад сам на часу. Кад
су ми потребне онако стварно
да склоним споредно, а узмем главно.
Могу ли мисли да се среде,
да се зна увек колико вреде?
Да их поредјам, да их саставим,
сваку на своје место ставим?
Ма, нема шансе! Бар код мене!
Једна ми додје, друга ми скрене,
трећа у глави место тражи.
Па хајде сад! Сад се покажи!
Ипак сам смислио страшну фору,
ређаћу мисли по договору.
Нећу да настане џумбус прави.
Правим фијоке у својој глави!
Ако побегну, ако се буне,
ако фијоке буду пуне,
нека их онда само нек лете!
Шашаве мисли као ја, дете!
389
*Сусрет
Срели се негде на пола пута,
пролеће младо и зима љута.
Добар дан, сестро! О, здраво, дете!
Ја још у снази, а ти већ крете?
Сачекај мало, не жури тако,
још бих да шарам ледом стакло.
Још ми је бунда хладна и снежна,
а твоја крила прозирна, нежна.
Не чекај, сестро, сунце да сване,
чува у крилу топлије дане.
Развигор ветар утире пут,
ево га, буди се и нарцис жут.
мечка јутрос звирну из логе,
брунда и тегли трапаве ноге.
зато, сестро, пожури, бежи!
Правац на север, па тамо режи.
*Чудо у Лувру
сред Лувра у Паризу
нашао се чудан пар
да упозна Мона Лизу
и расправи важну ствар.
Из зеленог зоо врта
кренули њих двоје скупа
када су већ у Паризу
упознаће Мона Лизу.
два друга оштрозуба
ушетали без пардона
чувари у несвест пали
и од лава и од слона.
Шта је ово? Каква збрка!
Даде се по Лувру трка.
Не схватају нити желе
да уметност с њима деле.
390
*Бајка о малој сирени

У дубини мора на коралном спруду,
мала шкољка спава.
Од пешчаног зрна, у златноме суду,
млечни бисер ткала.
Морска јој се трава око тела њише,
делфини певају нежну успаванку,
таласи је дижу све више и више,
на врх морске пене, причајући бајку.
Шкољка слуша причу о малој сирени
што је љубав тера да несрећна буде,
да уместо репа и рибљега тела
шета крај обале да упозна људе.
Да пронадје очи модре попут вала,
да открије љубав да би своју дала.
нежна сирена сва од морске пене
спремно даће срце на земљи да свене.
да ли би бајка као бајка била да
није све туге љубав победила?
Тек понекад ноћу на морскоме жалу
девојка у мору купа косу плаву.
сетну јој песму тужбалицом зову:
земљи пола срца, пола срца мору.
Уплиће и бисер у витице плаве,
венац морске траве плете око главе.
Само у дубини на морскоме спруду
шкољка чува сузе у златноме суду.
391
*Кукавица у сату
Тика-така, тика-така,
тика-така, тика-така,
живи птица у сред сата,
па чим продје пуни сат
кроз враташца пружи врат.
Ку-ку, ку-ку ја сам ту!
Бројим сваку минуту
да вам кажем ноћу, дању
који сат је у радјању.
Ку-ку, ку-ку, ја сам ту!
Створиле ме веште руке,
подариле мило звуке
још срце механичко,
као да је сату слично.
Тика-така, тика-така,
звоне звуци зидног сата
у њему мала птица,
зову је кукавица.
Ова птица, тако ретка,
броји сате испочетка.
Прво један, па све редом,
понедељком као средом.
Није она паметница
него вредна бројалица,
па до дванест, све до петка,
онда опет испочетка.
Ку-ку, ку-ку! Ја сам ту!
392
*Невероватна прича
Изгубио се пољски миш у сред ливаде,
зеленој трави,
паника миша хвата за реп,
узбуна му звони у глави.
Шта ако га зграби неко,
од своје рупе сад је далеко?
Ко ће га спасти, о ,мили Боже!?
Остаће часом без своје коже!
откуд сада опасност вреба,
да ли из траве, или са неба?
Трепери мишић од страха јадан.
Ко ли је само највише гладан?
Само да знате шта се ту збило!
Ако ја лажем срам да ме било!
Соколу сивом због миша криво
па га сакрио под своје крило!
*Хоћу да нећу
Мог’о бих сунце да угасим. Ал’ нећу!
Само да дунем онако јако и утрнем га ко свећу.
Мог’о бих Дунав да зауставим. Ал’ нећу!
Ма три планине и две долине
сручим у реку ако ми сине.
Мог’о бих ветру да кажем: Стани! Ал’ нећу!
Да га прикупим, да га сакупим
у једну велику платнену врећу.
Мог’о бих кишу да посрчем. Ал’ нећу!
сваки облак и сваку кап
попијем часком на искап.
све бих могао када бих хтео. Ал’ нећу!
Ма шта сте навалили?
Шта сте ме спопали?
Ја баш хоћу да нећу!
393
*Да ли сте знали
Да ли сте чули, малени моји

да бела ружа кад шешир стави
руменом бојом обоји цвет,
па тако лепа,мирисава
красотом својом задиви свет?
Да ли сте знали, родјени моји
да се маслачак у трави скрива
да неће ником открити лице,
све док му сунце боју жуту
не сипа густо кроз трепавице?
Ви који мислите да све знате,
јесте ли можда прочитали
да зумбул плави у хору пева
како му прија боја неба
кад модру сукњу на себе стави?.
*Магареће године
Постоји време кад све добро иде,

Кад ти се звезде у крило залете,
онда кад мислиш да се само очи
које ти видиш, само тебе сете.
Постоји време када ти се плаче,
онда ронзаш, а да не знаш зашто,
Кад себе питаш, куд ћеш ме одвести
Ти, моја слатка, безобразна машто?
Не брини ништа, свако ће то проћи,
Некога више, неког мање боли,
Зато само сањај, нек те снови носе,
Рећи ће ти срце, он то мене воли.
394
*Свезналице
Моји прсти свезналице сваки има друго лице Они

већи, они мањи, мало дебљи, мало тањи, надмећу се
али воле и заједно шаку творе.
Овај Палац дежмекасти све ми прсте упропасти Увек

жели да се зна како сваком припада. И кад штрчи
иван реда он на друге помно гледа.
Мој паметни Кажипрст мисли да је светски прст.

Зна где треба да се иде, кад запрети да сви виде,
да почеше кад засврби пољубац да свима нуди
још нешто што ме брине да са палцем брише слине.
средини ко највећи башкари се сад прст Трећи. За

малко је од свих дужи када се од шаке пружи,
спреман увек у том јату да помогне мањем брату.
Домали, тик до њега каже да је украс свега

око њега кад се свија, златни прстен кад засија.
Па се горди, па се дува што баш такав престиж чува.
Последњи се ко на мети наместио прстић Пети.

Јесте да је прави смор кад га гледа цео двор
Тад остави браћу саму, и Изиграва фину даму,
док остали шољу држе он се гицну, па се трже,
као да му смета она, стиг’о право из бон-тона.
Моји прсти свезналице чак и кад им друго лице

један другом припомажу и ко један сви се слажу.
Сви заједно, песница левица ил’ десница,
није важно док сви скупа знају да су моја рука.
395
*Мува, бицикл и ја
Кренула мува по белом свету,

неће да мучи крила у лету,
него баш хоће да прави лом,
хоће да путује бициклом!
Да ли сте негде видели чудо
да мува вози бицикл лудо
то све туда где нико неће?!
Ма баш та мува има среће!
Мува, па срећна? Како то може?
Љутито искачем из своје коже!
Ја чак не летим, ни то не могу
морам пешке, а спадох с ногу!
мува луда има и крила, још
и шест ногу, срећна јој била,
она, срам је било да зна,
исти бицикл има ко ја!
шта сада? Питате молим!
Како ту бруку да
преболим?
Да кренем с мувомоко света,
са два бицикла око планета?
Имам решење! Ал’ молим тихо!

То не сме сада да чује нико!
Пљеснућу муву, нека зна!
Бицикл возим само ја!
396
*Апел
Од сутра нисам више дете!
Стављам на знање, бели свете!
Нисам ни беба, нисам ни дјак,
мамин ни татин дјак првак!
Ја ћу од сутра бити комп!
Мами и тати рећи: СТОП!
Склоните руке са тастатуре!
Имате код куће две мале цуре!
Будите с њима лепо вас молим,
узећу вирус да се разболим!
Па када избришем све што ту има
можда ће боље бити свима!
Мама и тата СТОП за комп!
Ваша су деца сама НОН-СТОП!
Зато вам свима дајем на знање:
Чим компа више, деце све мање!
Апел је гласан док има речи
јер дечја љубав све друго лечи!
*Две зенице
Та два ока, те звездице, што сијају нетремице,
свачег су се нагледала а да нису посустала.
Плавог неба, белог хлеба, траве влати, кишних капи,
љутог трња и безумља, и дубина и ширина и осмеха
на лицима и сузица у очима.
Гледала су дан кад зори, када тешка мука мори,

гледала су товар среће и богатства пуне вреће.
Само једно нису могла та два ока босонога. Нису
могла нетремице да гледају ко сестрице једно
другом у зенице.
397
*Пут за осмех
Чудне су ми ово уши,
на два места ко два цвета.
Да их немам осмех би ми
прош’о око целог света.
Како осмех да прошета
око света и још приде,
кад су ми и уши вукли
па још увек јадне бриде?
Замислите глобус-главу,
са стране ми уши штрче
осмехе који крећу
луду трку да оптрче.
Ма јок, какви! Мртва трка!
Џабе осмех што се труди.
Сметају му стално уши
па се јадан чудом чуди.
Склоните се, уши, молим!
Ја не могу да одолим
да осмехом продјем свет
кад је тако живот леп!
*Мрак
Сакрио се мрак Иза собних врата,

Попео се мрак на врх горњег спрата.
Спустио се мрак испод степеница.
Доћи ћу му главе са пет сијалица.
Протераћу мрак на крај шуме густе
Не дам да ми плаши чак ни ножне прсте.
Нећу дати мраку баш ни стару жваку!
Нека се шепури док ноћ не зажмури.
398
*Лепе речи
Побуниле се лепе речи,

загубиле се, ко зна где.
Све их је мање па се питају
да ли се без њих тако сме?
Када затражиш некоме нешто
МОЛИМ се одмах надје ту.
онда зна се, услуга брза,
ништа неће ићи по злу.
За њом се ХВАЛА кочопери.
Ту јој је право место. Не заборави,
она то воли када је зову често.
када неком станеш на ногу
ИЗВИНИ! Јави се. Речи то могу.
Па чак и ако јако заболи
ОПРОСТИ ОПЕТ! лепо те моли.
Када се сретнеш с неким на стази
ДОБАР ДАН! ту је, лепо те пази!
кад се растајеш без речи ЗДРАВО!
Она се љути! Има и право!
Нису то једине лепе речи,
има их пуно, само се сети!
Ма, извади их из неког џепа
Неће да смета! Неће да смета!
Лепе су речи као цвеће
сасвим кратке и оне веће.
Не заборави манире фине
ни сасвим близу, ни из даљине!
сада ЗБОГОМ, ХВАЛА на части!
ОПРОСТИ што сам ти узела време
ДИВНО је опет бити са тобом!
НАВРАТИ ОПЕТ па понеси
све лепе речи увек са собом.
399
*Плишани меда
Загрли ме, плишани медо!
Знам како ме волиш!
Испричаћу ти све моје тајне,
чак и када нећеш да молиш.
Додји код мене, медведићу!
Шапнућу ти, знаш оно важно!
Не брини, проћи ће ово сутра,
само је данас око влажно!
Буди уз мене, чупаво моје!
Па шта то мари што сам одрасла?
великима буде тешко
онда нешто топло фали.
Када сам била сасвим мала
најбољи друг си увек био
додји и сада, плишани медо
кад моју сузу и тад си крио.
Када ми продју тешки часи
опет се склони у меку таму
знаш ли, мили, стари друже,
никад ме више не пуштај саму!
*Не плаши се Мишо
– Желио бих да се и ја низ брег спуштам с вама,

ал' се бојим, јако бојим, јурит на санкама!
Ипак седе, али дрхти, а санке му јуре, јуре...
Све се боји, све се боји да се не претуре!
То је било први пут, ал' се више не плаши.
Сам сад слеће, галами, док снег вије, праши.
400
*Шта је туга
Кажи ми, бако шта је то туга?
Да ли је то кад немаш друга?
Када понекад кад јако желиш
ни осмех немаш с ким да делиш!?
Да ли то туга увек боли?
зашто боли ако те воли? Па
није ваљда то увек важно
зашто зато је око влажно?
О, мила моја, радознала!
Како би ти све сазнала?
Са једног краја туга те ломи,
са другог срећа, то те соколи!
суза чиста када заблиста
снова рој, не знаш им број!
Не тужи, мила, рашири крила,
прихвати живот, скупоцен дар!
Биће и туге, биће и дуге,
туга и срећа увек су пар!
*Кукурузи
Кукурузи ко војници
поређани у равници.
свилено и зелено,
жутим златом увијено.
Увек даје добар род

јер му је добро
скривен плод.
401
*Љуљушка се орах жути

Љуљушка се орах жут
Кројим капу и капут.
По барици киша кљуца
авану орах-пуца!
Пита мене гола грана
Ко је испод кишобрана?
Стојанка Грозданов Давидовић
*Лист
Шта би листу,
зашто ли је пао?
Можда није знао
да је постојао.
*Репа
Репа се зелени као неко зеље.
Глава јој у земљи коса изнад земље.
Главата и сочна шећерна и сточна.
*Под амбрелом
Напољу је киша, а малена Лела

соби је својој амбрел разапела.
Под амбрелом стоји, па кроз прозор гледи.
Ето, тако с ради кад се амбрел штеди.
Ј.Ј.Змај
402
*Чашћавање
Медвед отац вазда зове

шумске звери на вечеру –
спремио је мед и зреле
дивље крушке у шећеру.
Медвед зове, јер син му је

меру сваку превршио
вредноћи: с успехом је
занат јутрос завршио.
Док у хладу, од умора

ђак још лежи потрбушке
отац слави: син му од сад
зна да тресе зреле крушке!
Бранислав Л. Лазаревић
*Новембар
Кућица од шаше
крпом дима маше.
Тужна врба стресе

рој капљица с врата
на децу што месе
колаче од блата.
Дан, мокар ко пас

сања сунчев клас.
403
*Обећања
Слушала је јесен рана
Тугованку голих грана,
росом их је умивала
а маглом их покривала.
Добродушна јесен рана

тешила је јецај грана
па им дала обећања.
Скоро ће вам зимске нити

Венчанице подарити
још пролећне бајне виле
исплешће вам шал од свиле.
Благоје Рогач
*Растанак
На дрвећу листопадном,
мокром и хладном,
љубав цвили:
-Збогом мила.
-Збогом мили.
-Нежна си била.
-Срећни смо били.
То се, у сиве јесење дане,

растају тужно
лишће и гране.
Спасоје Лабудовић
404
*Новембар
Новембар. Скраћен лук поподнева.

Провирује кроз плот бундева.
Презрела тиква виси са плота

Сама са собом, гола, сирота.
Уз поток башта још необрана,

А већ три дана пада слана.
На вршној грани јабука оста:

И без ње, свега бејаше доста.
*Радозналко
Шта је то тамо? Шаргарепа?
Лиске купуса зову из башта?
Можда салата ил’ нешто друго?
Ух. што ме само мучи машта!
Да није лија, сачувај, Боже,
ил’ ловац неки љут као оса,
да л’ се ту сакрио гладни вуја,
Или још нека грдоба боса?
Звирнућу опет! Сврбе ме уши,
реп ми каже: све је у реду!
„Радозналост ће ти доћи главе!“
Као да чујем зекана-деду.
Купус ил’ мрква? Јој што сам гладан!
Како да одлучим на коју страну?
Шта ако ништа не буде тамо?
Грицнућу само зелену грану.
405
*Посебна песма
На свету не постоје две исте бубе,

два камена, дрвета ил два иста цвета.
свемиру нема две исте планете, ни
два иста човека широм целог света.
Свака је особа јединствена, посебна,

непоновљива и сасвим своја.
Кроз живот идеш тако што откриваш
у чему се састоји посебност твоја.
Ма колико да је неко други леп,

способан, успешан или вољен,
не треба да завидиш нити да се трудиш
да исто што и он ти радиш боље.
Свако се мери само са собом,

односу на јуче колико је бољи.
Сваког дана потруди се, бар за делић више,
јер нико као ти на свету не постоји
406
*А гнезда зову, зову

Питале се беле роде
да ли тамо зима оде?
Пожелеле птице лета
за пут натраг преко света.
Празна гнезда вичу, зову,
да одхране пилад нову,
остављена покрај баре
врбаку, на оџаку,
затрпа их снегом зима,
да л’ су тамо, да л’ их има?
Сачекајте роде мало
пролеће се захуктало,
преко поља, преко гора,
с друге стране сињег мора.
Чим пристигне ето гласа,
нек га ветар заталаса,
да им каже: дуговрате,
зову гнезда да се врате!
*Срећа
Срећа је врећа где се чува све,
здравље, памет, љубав,
све најлепше, зар не?
Срећа као срећа
за пчелу је цвет,
као што је за Ескиме
најважнији лед.
Ако среће имаш
не мораш да бригаш,
дођи да се с нама,
да се с нама играш.
Јер срећа је врећа где се чува све,
здравље, памет, љубав,
све најлепше, зар не?
407
*Како се расте
Велике уши, дугачак нос,
глас час из бурета, час као кос!
Ноге до врата, баш као оме,
руке танке, тек да се сломе!
Где ли се деде оно луче,
што мамин син био је јуче?
Шта се то збива, да ли се зна?
Какве то тајне природа тка?
Свашта и ништа! Чак се и стиди!
То дечко расте, лепо се види!
*Гицино умивање
Пада киша кап по кап, некад као речни слап,

опрала је сваки лист, па је сада зелен, чист.
Умила је тратинчице, и мусавој глисти лице,

сваку бубу окупала, а оне јој рекле: Хвала!
Благородна киша с неба, пада онда када треба,

опрала је све прљавце, само није Гицу прасе.
Гица једва дочекао, каљугу је пронашао,

пуно блата, пуно воде. Ох, лепоте, мили роде!
Сад се каља, сад се бања, од кад ово жудно сања.

Све док киша није пала њему била чиста глава.
Сад је леп ко грудва блата, протеже се и климата,

ал’ нек ради шта му годи кад га мајка таквог роди.
408
*Баш вам је фора

Какво је то зрнце код маме у стомаку?
Питао сам тату, питао сам баку,
они се смешкају, неке приче причају,
место да ме збуњују само ме нервирају.
Реците ми искрено, шта се овде спрема, да л’ се мама

прејела, шта у њој то дрема? Каква беба, молим вас!? куд
вас мисли воде? Па бар то је јасно свима шта ће беба у
стомаку кад је носе роде?
Откуд сада, наопако, секирам се стварно јако,

моја мама и мој тата да поклоне мени брата?
Па бар они добро знају да се бебе не продају!
Нек претраже испод лишћапуну башту купусишта,
к’о и мене што су нашл у дединој купус башти.
Гледам маму из прикрајка када се за стомак хвата.

Све му тепа, све га мази место да на мене пази.
баш им је нека фора, и баш им је неки штос,
кад вам кажем, ова беба изашла ми већ на нос!
Ко ће мене да погледа кад се спрема нова беба?

Нисам ја то љубоморан! САМО ХОЋУ ДА САМ САМ!!!!
мама и тата и дека и бака грдили су овог малог себичњака.
Шта је ово, мило наше, твоје речи баш нас плаше!
Нема среће кад си сам, с братом ти је лепши дан.

Чак и када нешто боли са братом се час преболи.
Свако има своје место наше срце није тесно.
Тако и ти шири своје, за све људе, мило моје!
409
*Надимак
Зашто сва деца надимак носе,

као да расте уместо косе?
Када си мали зову те тако:

душо, ил’ пиле, срећо ил’ злато,
па куцо, мацо, свакакве трице,
а тек од неког зажари лице.
сада реци, да ли то мора?

Добијеш име, сија ко зора,
онда другар ти, ко зна због чега,
прикачи надимак јер тако треба.
За неког погрдно, некоме мило,

улети надимак тек сам у крило,
слепи се, чучи, ко чичак неки,
џабе се љутиш када те стрефи.
Понекад надимак тек кратко траје,

док мачка маукне, док куче лаје,
некад га носиш и живот цели,
име ти не знају и кад би хтели.
Таман заборавиш дечију муку,

не би га рекао ни да те туку,
а онда чујеш сред булевара:
„Па где си, Смрдо, мајка му стара?“
Не вреди да се бесиш и љутиш,

ни да се трсиш, ни да се крутиш,
некад заборавиш и право име,
усвојиш надимак, сродиш се с њиме.
410
не помаже ни кад га кријеш, из

ока вири и кад се бријеш
онда када је брада седа
надимак дечији носи деда.
411
*Магични напитак
Кувам, бућкам, варим, пућкам,

мешам траве свакојаке,
мало дунем, ватру сунем
мађије додам јаке.
још крила слепог миша,

каменчић из невидиша
бибера које зрнце, од
скакавца храбро срце.
Па чаробно неко слово,

још мало па готово!
Напитак је овај страва
само морам још да смислим
чему ли ће тај да служи?
Од тога ми пуца глава.

сад доста, готово је!
Нека проба ко год
жели. Имаћете страшну
снагу
бићете лудо смели.
Хоћу?.. Нећу?.. Нећу?... Хоћу!

Пао сам на тешке муке!
Ако ово не упали
од магије дижем руке.
412
*Зашто
Зашто ли је зебра обукла пиџаму

Пругасту И меку, црно беле боје?
Можда је то хтела да прави рекламу
пругицама својим кад јој лепо стоје.
Зашто ли је паун раширио реп

од шарених пера свих дугиних боја?
Сигурно због тога што је много леп.
Кад би та перјаница само била моја!
Зашто ли за лава кажу да је цар?

Дивна, густа грива њему краси главу.
Као круна права, као божји дар,
па за собом води лављу свиту праву.
Зашто сиви слон има сурлу дугу?

Пружила се сасвим као змија нека.
Да почеше ледја свом најбољем другу.
Када га засврби не може да чека.
*Када се деси...
Када се деси љубав, ма како чудна била, увуче ти
се у срце, ко птица гнездо свила. Када се деси
љубав делиш и радост и тугу, смејеш се без везе,
гласно, ил’ бришеш сузу другу.
не питајт се никад зашто и како се збило,

посебна је то птица, не слеће сваком у крило.
није уопште важно јеси ли велики ил’ мали
немој никоме дати да се са љубављу шали.
413
*Принцеза од смећа
Заљубиле се смртно две канте за смеће,
па су место дјубрета засадиле цвеће.
Како си ми лепа, моја канто мила,
да ћу таквог срести у сну нисам снила.
Како дивно расту маћухице плаве

под модрим шеширом изнад твоје главе.
Какав пар смо складни, како љубав цвета,
за тобом бих ишла и до на крај света.
Поштовање, дамо, принцезо од смећа,

поклањам ти срце сво од плавог цвећа.
*Клупче од месеца
Гледала мачка месец са крова,

некако личи на клупче вуне,
било би лепо, ух, како лепо,
са неба некако доле да груне.
Могла бих да га замрсим мало,

да се поиграм полеђушке,
сиђи, месече, жељно те чекам,
до мојих шапа и топле њушке.
Месец не хаје, баш га је брига,

светли на небу уз звезда рој,
само по некад намигне мало
кад чује заносни мачји пој.
414
*Овако се спава
Ако не зна која глава

Како се мирно, слатко спава,
Нека само дође амо.
Ја ћу тако добар бити
Па ћу сваког научити.
Могао би човек чути
Како расте трава,
зашто су ућутали?
Мали браца спава.
Јован Јовановић - Змај
*Срце
срцу моје маме и

моје срце куца.
Кад њено куцне - так
моје се чује - тик.
Њено је око топло

к'о око жутог сунца
у том топлом оку
станује и мој лик.
415
*Шта је богаство (Из књиге "Мудролије")

Шта значи, мама када си богат?
Што имаш то што нема други?
зашто само то богатство
немају увек баш сви људи?
Паметно моје, све би да питаш!
Ако! И боље него да скиташ!
ум и срце заједно трају,
ред је да исто обоје знају.
Можеш да имаш сав новац света,
да ти се жеља испуни свака,
али кад немаш са ким да делиш
ни сама сенка није ти лака.
Можеш да градиш куће и дворце,
чак и да мислиш да је то важно,
ал’ ако никог у њима немаш
звечи и срце када је празно.
Можеш да обиђеш сваки кут земље
да се попнеш на врх планине,
али шта вреди ако си сама
због тебе неће сунце да сине.
зато, душо богат је онај
чије је срце од срца веће,
да љубав сипа, да је просипа,
ко златан новац из пуне вреће.
Знам сада, мама, а нисам знала,
онда смо богате и ти и ја!
Ја имам тебе ти имаш мене.
Баш зато сунце топло сја.
416
*Шта је смрт
Зашто се, мама, умире, реци
шта је смрт, хоћу да знам?
Бојим се, мама, много се бојим
да једног дана не будем сам.
Не брини, душо, тако то бива,
све се на свету врти у круг,
родиш се, растеш, стариш и умреш
сви исто прођу, пчела и луг.
Можда је Бог створио чудо,
можда то природа чини сама,
али, знаш, душо радознала,
живот је срећа, али и драма.
Погледај кап воде на длану,
трепери, блиста, онда је нема,
али је била, а то је важно!
Можда у земљи сада дрема.
Што год је живо сврху има,
њему је место баш ту било!
ти си, мили, сад порастао па
више ниси мами за крило.
није лако неко кад умре
није увек све по реду,
ал’ успомену у срцу чувај!
Тако оживиш баку и деду.
Сети се, мили, једнога дана
ако те пита кћи или син
да смрт је живот, а живот смрт је,
и слави живот до год си жив!
417
*Поклони се и почни
Кажу ми: поклони се и почни

и не замуцкуј више,
не зверај около док причаш
и говори још тише!
Погледај публику редом

са своје високе гране
смисли где би још неко
могао ту да стане.
онда удахни дубоко

очима засузи одмах
драмским гласом објави:
„КО МИ ЈЕ УКРАО ОРАХ?!“
*Боје
-Досадило лишћу да чучи на грани

зелену му хаљину боје жути дани.
Од октобра раног, баш за инат лету,
припрема му јесен шарену палету.
-Жућкасте и мрке, рујне и румене,
време да зелену хаљину промене
Сваки лист се гледа, диви се сам себи
такво дивно рухо ни сањао не би.
-Онда једног дана, украшени тако,
полете са ветром кад задува јако.
-Јесењим ће тепихом да застиру поља,
стиже љута зима, спавати се мора.
Дуни, ветре, дуни! Отреси нас нежно!
Да нас не затекне зимско јутро снежно
418
*Прсти се хвале
Палац: Ја сам први, главни прст,
Делија сам, јак и чврст.
Кажипрст: Признати ми мора свак,
Да сам спретан, брз и лак.
Средњак: Поштујте ме редом сви,
Јер сам од вас најдужи!
Домали: Вреднији сам од сви вас,
Јер имам златан пас.
Мали: То већ знаде цео свет,
Без мене вас нема пет!
*Посао за гумицу
Искочила гумица из Мишине пернице,

цео распуст спавала, сад би све да обрише.
Миша пис'о, брисао, све куке и вериге,
коначно научио.
Хеј, гумице, без бриге!
Ако будеш некада и ти посла имала
само тихо, тихо шапни:
Е, баш ти сад, ђаче, хвала!
Седи ту у перници, тамо ти је место!
Ма наш Миша боље уме и не греши често.
Није више први разред.
Ихааааа! Која фора!
За гумицу посла мање.
(Само кад се мора.)
419
*Е баш хоћу
Немој у воду, немој у блато.

Немој то дирати, мамино злато.
Немој викати, немој скакати.

Немој трчати, немој плакати.
Тог ми је немој, већ пуна глава.

Не да ми мира ни док се спава.
Верујте нен знам, више што ћу,

е па стално говорим Е БАШ ХОЋУ!
Јадранка Чунчић - Бандов
*Први корак
-Јој, мајко моја, колика је школа,

ја сада треба да постанем ђак.
Ма чак да је смање, онако, за
пола, ни први ми корак не би био
лак. -Која гужва, граја и то сви у
глас, очи ми ко сарме, а срце ко
трун, шта ће бити онда када почне
час, како ћу у клупу тако страха
пун?
-Хоћу ли све хтети,да ли ћу све моћи,
нека страва прети, а шта ће тек доћи?
онда одједном, као изнебуха,
загрли ме нежно нека топла рука.
-Имам учитељицу, млада је и лепа.
Одох сада, извините!
Нећу да ме чека.
420
*Почетак
Шта се то чује, ко да су пчеле,

да ли су вреднице пошле на рад?
Ма није, није, сасвим је друго,
почела школа, па бруји град.
Кренули новим стазама знања

мали прваци збуњена лица,
има и осмеха, сумњи и стрепње
хоће ли бити у свесци петица.
они други, прекаљени, што

их крај распуста поново скупи,
сваки им скривени кутак познат
сваки зарез у школској клупи.
они највећи, скоро одрасли,

гледају клинце са висине,
морам вам рећи у поверењу,
те поред књига и љубав брине.
тако опет, све испочетка, од

првих слова до мудре главе
не брините, моћи ће много
све оне очи црне и плаве.
421
*Четири најважније мале речи
*Да сам...
422
*Ја бих...
Ја бих зору да пробудим она ми се у брк смеје, ја

бих сунце да потамним оно греје, греје, греје. Ја
бих птицу да надлетим ни пет пара та не даје,
сваки сат бих да застане а он траје, траје, траје.
Ја бих осмех да ухватим да га шаљем на крај света,

он ми шапће да не мари и кроз сузе љубав цвета.
Ја бих нешто, не знам шта бих можда би ми знао рећи
само брзо и још брже, док не дође неко трећи.
*Ципеле
Велике ципеле, а ноге мале,

две би у једну лепо стале,
ако закорачиш пашће на нос.
Можда је боље ићи бос.
Још само мало, мало до врата,

да види мама, да види тата
како им ћерла, беба до јуче,
постала велика. Ма право луче.
Полако, Јецо, не жури, мила,

не бежи тако с мамина крила,
Када ти руке у свет полете
можда пожелиш да још си дете,
оне ципеле у орману да
обе ноге у једну стану.
423
*Љубомора
Тата ми каже да сам немогућа,

мама ме грди до сванућа,
бака се чуди: „Па шта је снађе?“
А дека шапуће: „Моје најслађе!“
Кажем им да ме не воле више!

Као да сваком на челу пише!
Ма, ја сам била центар света,
а сад им љубав некуда шета!
Шта сад и како? Дајем на знање!

Нећу да трпим товаше тепање!
Ма кад је још за мене неко
рекао нежно: „Слатка си, Секо!“
само слушам како је мио,

како се смеје, како је чио!
Схватите! Волим и ја свог брата,
АЛ’ СКЛОНИТЕ МИ ГА ОДМАХ С ВРАТА!!!
*Шта све може
Шта све може мала Мира, да направи од папира?

Можекапу, може чамац, марамицу или ланац.
Може лопту или ташну, авионе или машну.
Прави свашта, ради машта. Од хартије ничу вазне

салвете разноразне. Папира јој само дајте,
па гледајте и чекајте.
424
*Усамљена клупа
Један се клупа у парку растужила

ни са ким се више није дружила.
Шапуће ветар, опада лишће,
а она нема друштво више.
Где ли су они који се воле

ил’ чопор деце после школе?
Где ли је само мама са бебом,
што је шетала петком и средом?
Сад тек врапци понекад сврате

покупе мрвице да дан скрате.
„Ех, тешко мени!“ клупа се жали
„Како ми фале сви они мали
што галамом испуне зрак
све док у парк не сиђе мрак.
Срећа да зима не траје дуго.
Морам да чекам, а шта бих друго?“
425
*Мученик
Већ се септембар ближи крају

већ се школа захуктава,
кажу да све и врапци знају,
мени стално празна глава.
Једнога дана треба да учим

сва силна мора и океане,
мало касније брдо од бројки
моју главу треба д астане.
Верујте, школа је место чудно,

тамо све бруји и ври од знања,
сунце напољу весело зове,
игри прича, о друштву сања.
Сврби ме клупа, к’о да је бува,

тишину траже и кад бих пев’о,
ја бих напоље све до мрака. Ех,
кад бих могао, кад бих смео!
Ако је први разред овакав,

скупови, слоба и ко зна шта,
како ће бити касније само,
ОХ, ЈАДАН ЛИ САМ МУЧЕНИК ЈА!!!
426
*Цртице и тачке
Велики проблем имам у школи

правопис мене ништа не воли.
Љуте се слова, цртице, тачке
к’о да их пишем наглавачке.
Укључим мозак, још нешто приде

цела ми прича из пера иде,
онда видим да сваки знак
иде са причом у раскорак.
имам предлог, к’о добар ђак,

сваку цртицу, баш сваки знак,
ставићу лепо на једно место,
неће им бити ни мало тесно.
Па кад напишем речи без реда

нек’ сваки знак на место седа.
Лепо је мени, још лепше њима,
што би се свађали ако то штима?
*Из сна
Скочио из сна сам. Кренуо ка прагу.

Сањао сам мајку, брижну, нежну, драгу...
постиђен био, јер како да скупим, па

да нешто мами за рођендан купим?
онда сам збуњен стао поред рама...

Па она већ дуго није међу нама!!!
427
*Како сам постао
Питам маму одакле сам постао.

Питам маму одакле сам дошао.
Одговор је: рода те донела,
одговор је кокошка те снела.
купусу нашли смо те дете.

Ћути море, почну да ми прете.
Свашта питаш, чекај још си мали.
Безобразан шта му сада фали.
ја питам, правим се да не знам,

само хоћу мало да се зезам.
*Ја сам ја
Мама каже: „Злато моје, очи су нам исте боје“.

А татин је главни штос, да ја имам његов нос.
О лепото бабина! Јуначино дедина!
Моја памет, каже тетка, и све тако испочетка.

Видите из ове приче, сви би да на мене личе!
428
*Порука ђаку
школу кад кренеш увек иди право

ако неког сретнеш ти му кажи здраво.
Понашај се лепо и другарице цени,
пре него што пођеш све ствари поспреми.
Кући кад се враћаш опет добро пази,
тротоаром не иди, на пут не силази.
Научи и поштуј све знаке крај пута,
јер улицом никад не сме да се лута.
*Мој јастук
Мој јастук није као сви други,

Јастуци које паперјем пуне,
њега слажем све моје снове
Исткане ноћу под светлом Луне.
Ту места има за многе тајне,

Неке су крупне, а неке ситне,
све су оне шапатом стигле Ту
где се чувају ствари битне.
кад одрастем (ако се мора) Па

снова не будем имала више,
Из мог ће јастука,кад сване зора,
Детињство опет да замириш.
429
*Сутлијаш
Пријело се малом Саши
Нешто слатко ових дана,
Прегледао све ћошкове
Фрижидера и ормана.
Ал’ не нађе ништа згодно

Глад за слатким да утоли,
Јер слаткише из кесице
Није мог’о да заволи.
Прст на чело ставио је

Да идеју стекне лакше,
Убрзо му од радости
Црне очи засијаше.
Па сав срећан у кухињу

Журно крену мали Саша:
„Бако, бако, ја бих хтео
Да ми скуваш сутлијаша“.
*Пертле
Ја сам мала ал’ ме више Не облачи мама,
Само једно још не умем Да урадим сама.
Кад обујем своју малу Розе ципелицу,

Зовем брата да ми пертле Веже у машницу.
мој бата много воли Да се важан прави, Па

ме често без везаних Пертлица остави.
Поступци ме твоји бато Стварно не веселе,

Ал’ купиће мени мама “На чичак” ципеле
430
*Мали ловац
Кроз високу траву Дуго некошену,

Један мали ловац Сав одважан крену.
Напућио усне И обрве свуко,

На чупаву главу Шешир је натуко.
Сем погледа строгог Што у срце штреца,

Спремио је праћку Да улови зеца.
Угледао: уши Из травице вире,

Од ловачке жеље Очи му се шире.
Па потегну праћку:„Нећеш ми утећи!“

Ал’ је мали зек За лов мајстор већи
Нема зека залуд Те уши дугачке,
Пропадоше зачас Све жеље ловачке.
Чим је чуо шушањ, Зец се у трк даде,

Не остаде ништа Од ловачке наде.
431
*Тајна
Зашто сека ових дана, Воли да је често сама?

Избегава маму, тату, Чак и мене, њеног бату.
Ко да крије тајну неку, У јастуку, у душеку,

Врата собе закључава, А знам добро да не спава.
Шта то таји моја сека? Примећујем издалека:

Осмех јој не спада с лица, У погледу сто искрица.
Кад је питам, она каже: Разумећеш, мали враже,

Кад ти нека црна коса Замирише испред носа.
Кад те штрецне око плаво Стрелом по сред чела, право,

А срце би да полети .. Тад ћеш секу разумети.
*Спавалица
Недеља је, дан нерадни

Не чује се звоно сата,
постељи својој топлој
Мешкољи се један бата.
Грли јорган, образ гнезди

На перјани свој јастучак
По осмеху назире се:
Преспаваће чак и ручак.
Снови благи, снови слатки

Налегли на трепавице,
Баш је лепо када немаш
Проблема због несанице.
432
*Грип
Надао се збиља нисам

Да ће мене, спортског типа,
кревету задржати
Један мали вирус грипа.
Јер од јутрос често кијам,

Кашаљ неће да се смири,
Чело ми је страшно врело,
Топломер из уста вири.
Да обришем нос што цури

Стално тражим марамицу,
На питања забринута
Кажем: „Имам кијавицу“.
Витамине и лекове
Пијем с пуно топлог чаја,
Ал’ ћу брже оздравити
Због маминог загрљаја.
Кад се њена мека рука

Брижно преко чела спусти,
најјачи вирус грипа,
Знам, мораће да попусти.
433
*Бабарога
давна, давна времена,

Сурова и много строга,
Децу је плашила стално
Некаква бабарога.
Све док једнога дана

Чувени јунак Рале
Није доказао свима
Да су те приче шале.
„Каква, бре, бабарога,

Ја сам вам доказ прави,
Чикам је свакога дана,
Ал’ не сме да се јави.“
само што то рече, зачу

се шкрипање врата,
Рале се у трк даде:
“Ево је, у помоћ, тата!”
кроз та опасна врата

Лења се провлачи мачка,
На причу о бабароги
Тако је стављена тачка.
434
*Савет
Да одрастеш, да постанеш
Неко вредан поштовања,
Вежбај ум и тело своје
Без престанка сваког дана.
За мисли ти савет дајем,

Читај књиге и књижице
решавај, одгонетај
Загонетке, питалице.
да тело буде здраво, Од

давнина савет важи,
На ваздуху свежем,
чистом Ти за игру друштво тражи.
Ова мудрост није моја,

Римљанин је стари рече
До данашњих дана траје -
Здравим телом здрав дух тече.
435
*Пустолов
Док низ Дунав поглед бацам,

Даљина ме нека зове,
Па ме мами чамцем својим
Да се пустим низ валове.
Ал’ ме ипак нешто кочи,

Од бриге се ствара бора:
Да л’ ће барка издржати
Пут дугачак све до мора?
кад тамо најзад стигнем,

Ко ће ми се радовати?
Крај Дунава лепше ми је
Ту сам ближи мами, тати.
*Злоћа
Решила сам данас да баш ништа нећу,

Нећу да се играм, нећу ни да читам,
Не треба ми друштво, разговори глупи,
Одговоре нећу, нећу ни да питам.
Мама је већ двапут куцала на врата,

Ал’ ја мудро ћутим, нек мисли да спавам,
Сад тренутно имам нека преча посла:
Да на зиду једну тачку проучавам.
Сутра ће већ бити нека друга слика,

Сутра ћу да решим да поново хоћу,
баш ми се свиђа што је тако лако Час
да будем добра, час да глумим злоћу.
436
*Непослушни обожаватељ
Ја му кажем да ме слуша,
Да у мене право гледа,
Он не хаје и не мари,
Неваспитан баш од реда.
Наредим му: „Хајде, лези!“

Као да ме не разуме,
Стоји мирно и гледа ме
Како само он то уме.
За поздрав му руку пружим

Ал’ добијем додир влажан,
Понекад се збиља питам:
Да л’ сам му бар мало важан?
Кад из школе дођем кући,

Затрчи се према мени,
На груди ми главу стави,
Преврће се, скаче, шени.
Сада знате ко не жели

Наредбе да извршава,
Али се и с Марса види:
„Мој пас мене обожава!“
437
*Купање
Пуна када топле воде

Још се пуши, испарава,
из пене миришљаве
Вири једна мала глава.
Катарина баш ужива

Док се купа сасвим сама;
Да л’ све тече како треба,
Проверава њена мама:
Да се вода не охлади,
Да се очи не црвене,
Да се уши не прескоче,
Да довољно има пене.
Купања јој никад доста,

кади би стално била,
Али мама опомиње
да се вода охладила.
Види она то и сама,

Невољно из каде жури,
Баде-мантил свој облачи
Да јој носић не процури.
Кад осуши дугу косу,

На ред дође нека крема,
Баш тако се свако вече
За спавање Каћа спрема.
438
*Скијаш
Капа и шал од вунице

Сакривају моје лице
Да ми зима образ бледи
Не иштипа, не заледи.
Кад полетим низ косину,

Стварају ми заветрину
Непробојне ногавице
И скијашке панцерице.
Све би било много добро,

Аплауз бих један побро
Да не беше малог брега,
Нагутах се тада снега.
Отказаше скије моје,

Руке ми се тремом зноје.
Пољубац сам један чеко,
Сад бих да сам други неко.
Кроз циљ прођох, како-тако.
Најрадије сад бих плако.

Од стида ме нешто прену
Према мени Маја крену.
Спустише се усне меке
На образе – суза реке.
Од радости, благо мени,

Образи ми сад црвени.
439
*Свезналица
Баш је Мица свезналица,

школи јој равне нема;
Још питања и не чује,
Одговоре тачне спрема.
Зашто месец сија ноћу?

Да л’ се ласте на југ селе?
Колико је вулкан врео?
Постоје ли лење пчеле?
Што не може у књигама

Да пронађе и прочита,
Не стиди се маму, тату,
Учитеља да упита.
Ал’ је мучи ових дана

Загонетка много тешка:
Зашто јој се један Ђоле
Из последње клупе смешка?
Због чега је њему стало

Да је после школе прати,
Успела је и без књиге
Да разуме и да схвати.
Довољно је било само

Да ослушне срце своје,
За питања ове врсте
Одговори тамо стоје.
440
*Иза брега
Иза брега, чак далеко,

Нешто тутњи, нешто тресе,
Необуздан ветар дува,
Гране, лишће, све однесе.
Али небо још се плави

Изнад села, изнад њива,
не хаје што се ваља,
Иза брега пена сива.
Зраци сунца и не слуте,

Док скакућу по брзаку,
Да су стали на сред пута,
Намргођеном облаку.
На ливади ратар вредни,

Испод ока поглед диже,
Журно скупља откос траве,
Мргуд црни, ево стиже.
Где нестаде небо плаво?

Где побеже сунце? Како?
Муња сева, ваздух пара,
И громови треште јако!
Пљусну киша, летња плаха,

Преко њива, преко поља
Све окупа, све напоји,
Онда оде куд јој воља.
Опет сунце зраке пружи

Пут потока, њива, луга,
Облаци се разбежаше,
И на небу сину дуга.
441
*Права страна
Ја сам на обали десној,

Лева ме обала мами,
Силно желим да сазнам
Шта је на другој страни.
Ал’ нигде мост не видим,

Ни чамац да ме превезе,
Овде ми досадно много,
Овде је све без везе.
Зато препливавам реку –

Жеље да испуним своје,
Хоћу да стигнем тамо
где мислим да је боље.
Сад сам на обали левој,

Десна ме обала мами,
Изгледа све је лепше
На оној другој страни.
442
*Промена
Све до јуче мангупче сам био,

Радио сам шта год ми се хоће,
Крао јаја из високих гнезда,
И комшији кришом брао воће.
Дангубио к’о и сви дерани,

Скитао се од јутра до мрака,
Упознао све сеоске кере
И тарабе малених сокака.
Али јуче, у бесциљној шетњи

Кроз познате зелене ливаде,
Спазих једну плетеницу густу,
Зеленика у грлу ми стаде.
Још не стигох ни да се приберем,

преда мном искре очи смеђе,
Још ми срце поскакује, трне,
Од погледа испод танке веђе.
Сад кроз поља и сокаке знане

већом надом шетам сваког дана. Да
л’ је и њој досадило шумске
Јагодице да сакупља сама?
443
*Замка
Није лако бити дете, са свих страна замке прете,
За час могу да те зграбе, кајања је после џабе.
Памети ти много треба још у доба кад си беба,

Овој замци да одолиш: реци кога више волиш?
Да ли маму или тату? па се чуде твом инату.

Када усне чвсто стиснеш, ни да бекнеш, ни да писнеш.
Нећу ништа рећи, брале, па нека се Богу жале.

Тај одговор знаде свако: ја их волим подједнако!
*Поплава
Чујем приче с различитих страна
Бавити се пливањем је здраво,
Па замишљам себе ко Тарзана,
С гране скачем у језеро право.
Моја машта не зна шта је доста,

Тражи неке веће изазове,
Правим салто са савскога моста,
Храбро скачем у хладне валове.
Апетити пливачки ми расту,

Стигох тако на првенство света,
После једне савршене ласте
Олимпијско злато ми је мета.
Занесеност том пливачком славом

За поплаву у стану је крива,.
Суочих се с непријатном јавом:
Низ каду се топла вода слива.
444
*Жеља
Све на свету што постоји, жели да га неко воли,

Да га сваког дана мази,
да га чува, да га пази.
Небо воли да га сунце помилује раном зором,

Облак жели њиву сваку да напоји кишом својом.
Жито чека да му лахор нежно класје заталаса,

Шума чезне да јој славуј зацвркуће из свег гласа.
ја желим да ме лепе погледају очи твоје, На

корици свеске сва да испишеш име моје.
*Распуст
Зимски распуст брзо прође,

Безбрижности биће мање,
Опет школи треба поћи
Да стичемо ново знање.
Књиге, свеске и пернице

Спремне су за нове борбе,
Жељне да их пакујемо
У преграде школске торбе.
Сви се ђаци ужелели

Другова и другарица,
Школске клупе, учитеља,
Задатака и петица.
445
*Муке стидљивог дечака
Нисам знао да су такве муке

Кад те очи девојачке прате,
Кад у мисли ненадано сасвим
Две дугачке плетенице сврате.
Махнем главом, да отерам слику

Што ми снове тера са узглавља,
Ал’ не вреди, још јаче заблиста
Осмех стидљив којим ме поздравља.
Решим онда, правићу се невешт,

Правићу се да ниште не видим,
у себи поједох се сасвим - Да јој
приђем, ја се много стидим.
Све се питам шта бих да јој кажем.

Да не лупим нешто много глупо.
Да ме сасвим погрешно не схвати,
Таква грешка коштала би скупо.
Не би више очи боје неба

Баш за мене гајиле топлину,
Не бих више на потиљку своме
Голицаву осећ’о милину.
чекању прође неко време, Са

мукама више се не борим,
Сад са Соњом шетам поред реке,
О љубави слободно говорим.
446
*Пиши као што говориш
косу и танку, усправну дебелу,

Лулицу, петљицу и завијутак,
Малена рука са пажњом шара,
Лепом писанију сад је тренутак.
перо и папир, образ и чело,

Прсти на левој и десној руци,
Посташе модри, индиго плави,
Ал’ се на муци виде хајдуци.
Једно за другим нижу се слова,

Већ их је пуна свеска шарена:
„Зовем се Петар. Ја волим маму!
Небо је плаво, трава зелена.“
Тридесет слова, а тако много,

Најлепше речи могу да пишем,
Свако је важно, свако ми треба,
К’о што ми ваздух треба да дишем.
Хвала ти, Вуче, што могу мисли

На белом папиру да одморим,
Само је ово правило важно:
Пишем онако како говорим
447
*Дилема
Док се шетам горе-доле

Низ ходнике моје школе,
Поглед бежи испод веђа,
Тражи где је један Пеђа.
тај Пеђа прави даса!

Срце ми се усталаса,
образи зацрвене кад
протрчи поред мене.
Он, наравно, то не види

Ил’ се можда и сам стиди,
Па му мисли ко и мени
Разапете у дилеми:
Да л’ ће Пеђа да одбије,
Ил’ ће да се обрадује,
Да се ми удвоје само
После школе прошетамо.
448
*Прозор
Шта је прозор, то сви знају,

Свака кућа њега има,
Он обично за то служи
Да сунчеву светлост прима.
Затим, можеш да кроз њега

Бациш поглед на улицу,
Да по неку мрву проспеш
И нахраниш гладну птицу.
Али има један прозор

Посебан и необичан,
Што га нико други нема,
Што ни једном није сличан.
Он осмехе и топлоту
Дели сваком кога види,
Може сјајем чак и звезду
Врло лако да постиди.
Ако до сад ниси знао

чему се тајна крије, То
је прозор душе твоје,
Око моје најмилије.
449
*Страшан сан
Ноћас сам сањао страшан сан,
једва сам чекао да сване дан,
рек’о сам гласно, ух, ноћна мора:
Деда Мраз није са Северног Пола!
Нема га, нема! То су све бајке!
Варају децу очеви, мајке,
ма какви поклони, ма какве трице,
виде ли ико Мразу лице?
сад се плашим да ме је чуо,
да ме тек тако само оду’во,
то су снови, ужас и страва и
он кад спава сигурно сања.
Сада сам будан и вичем гласно,
надам се није сувише касно:
Хеј, Деда Мразе, стварно се стидим!
И кад те нема ја те видим!
Само ти дођи свој деци света,
ако и окасниш ништа не смета
не замери кад сањам свашта
јер кад се воли онда се прашта.
*Градим, градим
Слагала сам коцке с темеља до крова,

моја лепа кућа изгледа к’о нова.
Свака коцка цигла, врата на све стране,
само још тераса не може да стане.
Скоро к’о солитер, мојих руку дело,
још ми фали димњак па да буде цело.
једнога дана градим кућу праву,
само зато морам да упослим главу.
Има да се учи, али то не смета,
јер када порастем бићу архитекта.
450
*Разговор са снегом
Љути се шума, грди немирка:

Зар си већ стигао, бели снеже?
Ја можда не бих, али сам морао
кад Зима мразне хате преже.
Она нестрпљива, а ја је слушам,
саоне облаком пуни до врха,
пробуди хладни северни ветар
да се са жутом јесени трка.
Онда замрзне поток у трену,
натера димњаке да се пуше,
сипа и мене, к’о из рукава
још се смеје, срећно, из душе.
Остани онда, ушушкај поља,
да се не смрзну влати жита
сакриј брзо зечији траг да
га не улове када скита.
451
*Проблеми с носом
Да ли неко зна да каже
што ми тако цури нос?
Нисам иш'о бос по трави,
ни трчао луди крос.
он капље, шмрца, дува,

па ме сврби и нервира,
можда мисли да је труба
па тек тако да засвира.
На крају сам наш'о начин

да цурењу на пут станем!
Две штипаљке и готово!
Сад бар могу да оданем!
Решио сам један проблем,

искрс'о много већи.
Како сада да продишем?
Може ли ми неко рећи?
452
*Равнодневница
Скочи пет’о преко прага
дан одмах доби крила,
тек толико, тек мрвичак
ноћ је краћа ноћас била.
Прхну врабац испод стрехе,
шта ли га је уплашило,
радује се дужем дану,
ил’ је нешто друго било?
пећини медвед брунда,
једно око отворио,
ноћ већ краћа, а ја поспан,
још се нисам одморио.
Царица се Зима смешка,
зимско доба још је дуго
ноћ моја подугачка. Дан
нек дрема, шта би друго?
*Бриге
Велике бриге, а мала глава,
све се гурају, место траже,
хоће ли моћи слова да научи,
хоће ли умети што зна да каже?
Како ће устати кад му се спава,
да ли ће стићи пре првог звона,
можда огладни у сред часа,
да л’ ће у разреду бити и ОНА?
како се осећају други прваци?
Па није шала у школу поћи,
данас сте клинци, сутра већ ђаци.
Претегла торба препуна књига,
да ли све мора у главу стати?
кад је време опет за игру кад
су дугачки сви школски сати?
нико то не зна, нико да схвати
да сваки први корак је тежак,
а после пожелиш и да се врати.
453
Кијавица
Наврзла се једна мува,

мисли да је мој нос цвекла,
лети, слеће без пардона
мада сам јој: „Иш, бре!“ рекла.
Јесте да ми велик’ нос,

јесте да је црвен скроз,
али није глупа цвекла!
То сам јасно муви рекла.
Само имам кијавицу,

као да ми цвет на лицу.
Нити смрди, нит мирише,
а тешко му сад да дише.
Нос ми капље к’о да мора,

два олука са врх крова.
Одакле се само створи
ова напаст што ме мори?
Не помаже марамица,
носу треба пеленица.
Само цури, само слини,
тек нареди: „хајде кини!“
Ко ће муви да објасни,
ко ли ће ми нос сад спасти?
Још да сврати неки зека
помислиће шаргарепа.
454
Ленчуга
Каква сам ја ленчуга!

Три сам дана спавала.
три сунца пропустила
да их нисам видела.
Пружим ногу из кревета,

вуче натраг та крлетка,
загрли ме јорган цео
па не видим данак бео.
Па ми шушка, па ме љушка,
слатким сном ме час ушушка,
ко да слушам на уранку
неку нежну успаванку.
Онда чујем мамин глас,

растури ми слатки транс:
Хајде. ћеро, већ је зора,
у школу се ићи мора!
455
*Песма за "баш ме брига"
Распуст је дошао сви се веселе,

на спавање иду странице беле.
Заслужен одмор свакога чека,
игра и песма, и радост понека.
Школа ће бити, биће и књига,
ал’ сада се пева “баш ме брига”!
*Загонетке под водом
-Шта то има испод воде?

Да ли јеж и тамо боде,
да ли шкољке с оклопима
бију битке с таласима?
-Каква трава тамо ниче
ракови на ког’ личе?
Како дишу, мили роде,
кад им уста пуна воде?
-Све те рибе што пливају
да причају да ли знају?
Да л’ је море огледало
за пространо небо плаво?
-Ко ће рећи, ко ће знати
да ли талас зна да пати
док удара у сред хриди?
Да л’ га боли или бриди?
-Да ли сунце кад се смири
дубине морске вири?
зашто је слана вода? Фуј!
Бљак! Грозно кад се проба!
-Сто питања из рукава,
сад ми треба мудра глава.
456
*Сунце златног кова
тами незнања, пре много векова,

засјало је сунце златног кова!
Засјало је сваком на путу знања,
огрејало сваког на путу покајања!
Од тада је прошло векова и векова,
ал сунце се рађа изнова и изнова,
рађа се и греје све оне што славе
то златно сунце - име Светог Саве!
*Данас
Данас су наше жеље стварност,

у срцу је љубав, срећа и радост!
Данас наша вера победу слави

победу живота, победу љубави!
Данас ће трајати сутра ако се жели

и ако се радост са неким подели!
*Песма о мају
Сунце сија, цвета мај,

цвета трешња и мој крај.
Сунце сија, ал видим да тугује,

хтело би о мају песму да чује.
Па ево песме, нек улепша мај,

сунце сија и мој крај!
457
*Замисли са смешком
Замисли са смешком,
замисли да си цвет грешком...
Замисли да је 8. март,
да је пролеће – нови старт.
Замисли један ветар носи те у
даљ, право у мамин загрљај.
загрљају мама, њен осмех и лице

пољубац што слеће на латице!
У том тренутку, тренутку среће,
знаћеш да мама воли и волеће
и да ће увек бити пролеће.
Замисли, замисли са смешком

и видећеш да ниси цвет грешком!
*Песма чоколада
Жеља је данас веома слатка,

песма ко шећер, помало кратка!
Свака реч по једно њам,

песми чоколада,
сто и један грам.
Најслађе ипак на крају остаје,

неколико речи :) постаје,
:) је најлепши украс дана,
срећан ти рођендан ______!
458
*Мала песма
Волим да певам и пишем песме,

волим да маштам идеје бесне.
Волим осмех кад направим шалу,

волим кад чујем песмицу малу.
Волим, али имам једну ману,

нестаћу када окренеш страну!
*Рођенданска
Ова песма данас је гост,

од речи прави најлепши мост!
њој је :) леп као сан

жеља слатка да украси дан.
Јер, дани су исти и само су број,

а, овај је посебан и само је ТВОЈ.
Нека ти :) буде најслађи гост,

песма од речи најлепши мост!
Срећан ти рођендан!
459
*Чаробњак миша
Има ли маслачак реп и дивља свиња гриву,

може ли зебра да лети, а пуж да л’ оре њиву?
Да ли је лептир птица кад тако лепо лети?

Реците, молим вас, брзо, ако се неко сети.
Ако нисте ни чули за ова чуда света

питајте онога Мишу. Код њега и облак цвета.
Не буните се одмах! Није он чаробњак прави.

Само воли да црта шта му се мота по глави.
*Питалице
Два пачета, два другара, радознала друга два,

завирују непрестано сваки хоће све да зна.
Један скита, а не пита, баш у сваки џбун завири,

други чека да му неко радознали свет оживи.
Шта ли има само тамо иза оне букве старе?

Да ли се ту можда крије неки баук из страћаре?
Има ли шта тамо горе на врх оног зелен бора?

Да ми је да видим само па нек умрем ако мора!
Шта то плива у дубини оне баре на крај шуме?

Баш бих радо погледао, зна то онај ко разуме!
Два пачета са сто страна, са хиљаду заврзлама.

Сад их зову питалице, сви пачићи, а и мама.
460
*Чоколадно млеко
Видела је Сека код свог деде краву

како једе сено, па сад лупа главу.
Откуд бело млеко од те суве траве?

Како ли се смућка код шарене краве?
Ако јој дам одмах таблу чоколаде

можда још и видим шта то краве раде.
Знаш ли шта ће бити, моја мила Секо?

Добићеш од краве чоколадно млеко.
*Пакет без адресе
Из далеке Африке, са пет разних страна

стигло поштом мајмуну равно сто банана.
Запакован пакет, али без адресе.

Па како и коме да се то однесе?
Мудровали поштари три дугачка дана:

Ко ли је наручио тај пакет банана?
Знам! На крају узвикну једна глава љута.

Мора да је мајмун из зоолошког врта.
шта онда питате? Куд нестаде храна?

Боли стомак мајмуна од свих сто банана!
461
*Пссст
Псссст! Полако! Тихо, тише!

Жути дан кроз башту стиже,
јесењој долами,
шуштавој трави,
облаку сиве кише,
тополи што се њише.
Псссст! Полако! Не говори!

Ситна киша нек ромори,
пева брези успаванку
док јој крошњу купа танку.
Само шушка, само везе
око витког стабла брезе.
Псссст! Полако! Не галами!

Нек ветрови траже сами
сваки кутак, сваки буџак,
продувају црни оџак.
Чак и онај ветар самац
жутом лишћу даје правац.
Псссст! Полако! Нек одмара,

пусти лето нека спава!
Дугачко је, топло било,
па се здраво уморило.
462
*Рецепт за белу кафу

Знаш ли како се бела кафа прави?
Сад ћу ти рећи, рецепт ми у глави.
Прво замолиш драгу краву

да сено једе, да грицка траву.
Онда је молиш ко праву маму

да спреми телету млечну храну.
Од пуно траве и мало смеха

крава поклони тону млека.
Нешто за теле, нешто за нас,

јутром и вечери у позни час.
Па скуваш млеко да лети пара,

за белу кафу основа права.
Е, сада пази! У ту белину

додаш и кафу, црну, фину!
Каш’чица шећера да буде слатка

и ето доручка за првака.
Немој ми рећи да ниси пробао!

Како си смео? Како си могао?
Толико труда, толико муке.

Попићеш слатко из моје руке.
Па онда лепо крави захвали,

бар док си сасвим, сасвим мали!
463
*Господар муње
Пожелео дечак један

да муњи окове стави,
господар да јој буде
смислио у својој глави.
Не треба муња да бесни

да небом облаке пара,
затворићу је у кавез
људима добро нек ствара.
Нека осветли тмину

онако како ја хоћу,
зашто да џабе скита
по небу дању и ноћу?
Нека ми буде друг,

нека ко цвет процвета,
нека разгони таму
с краја на крај света.
Кренуо младић из Лике

преко велике воде,
срце му остало тамо,
а ноге далеко воде.
страној некој земљи

човек и даље сања,
господар бљештавој муњи.
сад је по небу гања.
464
*Верујете? Кад вам кажем!!!
Венчали се миш и мачка.

Верујете?
Рекох ли вам? Ту је тачка!
Не знам шта је после било,
а баш ми је било мило.
Венчали се пре три дана,

испод грана јоргована,
црни паук стаса вита
и мушица поносита.
Верујете? Није шала!

Свате сам им разбежала,
све комарце и мушице
с паукове трпезице.
Венчали се у сред баште,

свадба ко из моје маште,
један пет’о с кишном глистом.
Хладила их врана листом.
Верујете? Кад вам кажем!

Ја сам песник и не лажем!
На свадби сам свима била,
још се нисам пробудила.
465
*Кад порастем као брег
Хеј, мама, полако! Голицаш ме тако!

Волим кад ме носиш да се малко љуљам.
Ма лепо је бити са тобом у друштву
чак и кад те газим, чак и кад те жуљам.
куда ме носиш? Крен’о сам у шетњу! Из

наше пећине ту, на леву страну.
Знам да сам те звао, лупио сам ногу,
стао сам некако на шашаву грану.
Не љути се, мама и не брундај само!

Кад велики будем бићу снажан, јак.
ти ми се диви када ме сви виде!
Мумлаћу ти тада и даћу ти знак!
Донећу ти, мама, меда с краја шуме.

Замолићу пчеле (па то се разуме!)
Убраћу ти крушке са највише гране
појешћеш колико у тибу ти стане.
И још нешто да знаш! Протераћу зиму,

забранићу ветар, одуваћу мраз!
Растераћу снег, само да порастем.
Ти не брини ништа! Ма бићу веееелики
као онај брег.
466
*Досада
Јој, досадно ми је! Шта сада да радим?

Из шупљег сипам, из празног вадим,,
Ухватим зјала па им чупам крила,
Јој, како је досадно, мајко моја мила!!
кажу ми: „Играј! Држи се за уши!“

нико не слути како ми у души! Чак
да играм тако ( а нешто ми не да)
није задовољство кад нико не гледа!
Кажу: „Нешто читај, не гњави, не питај!

Иди па прошетај, по пољу проскитај!“
Ма шта вам је људи, досада ме мори!
Ух, како је тешко кад те нешто смори!
Не разуме нико! Ником тако није!

можда и јесте па то вешто крије!
ја не знам тако, срце ми на длану,
сузе саме клизе и неће да стану.
467
*Слаткиши
Хтео бих нешто слатко. грицн'о бих нешто сласно.

а вече се већ ближи. Да није можда касно?
Рекли ми:опери зубе, умиј се пре но што легнеш,

опери ноге и гузу када у кревет кренеш!
сад сам чист и миришљав, а тако ми нешто фали.

Чоколада од јуче још ми се мота по глави.
Дошла ми у госте тетка, у торби јој нешто шушка.

Знам! Донела ми слаткише, а не дају ми пре ручка.
сад ми реците брзо, (за мене нема дилеме) да

клопам оно што волим које је најбоље време?
468
*Кад сам била мала
Присетим се некад, ко велика права,

како је све било кад сам била мала.
Памтим и те како, шта сам јела, пила,

у срцу све чувам кад сам мала била.
Моје старе лутке и плишаног меду

и мачка крај пећи. Је ли то у реду?
Хоћу и сад трешњу у сред цветне баште,

принца и принцезу и змаја из маште.
татину грдњу и мамину пљеску. Ух,

што бих се и сад играла у песку!
Јој, како бих волела, јој, како бих хтела,

ал’ ми каже: Не може! моја коса бела.
*Гладна трба, кратка памет
Извирио миш из рупе, сасвим мало, оволицко,

потер’о га гладан стомак па сад мерка шта би грицко.
Мирише му комад сира сланиница уз то приде,

само мало да процуња, блаженство му очи виде.
Таман крен’о иза ћошка сланину и сир да дигне,

а онда би пуне трбе да у своју рупу стигне.
Кратка памет, гладан стомак и лоповска гадна сорта

стајале су миша главе. Мачак га у трену смота.
Сад се мацан облизује, сада и он суче брке,

смаз’о миша и сланину. И он воли крканлуке.
469
*Имали смо Вука
Знам ја за једног посебног чичу,

паметна глава, мудри му брци,
нога му хрома, али не мари.
(Па није трчао у некој трци.)
Трчао није, али је шетао,

обилазио градове, села,
скупљао песме, скупљао приче,
оне из њиве, оне са прела.
Остави Вук своме потомству

не тек онако и не без циља,
јер само народ зна за себе
када се памти традиција.
Знате ли шта је посебно важно?

(Сад да вам видим осмех на лицу!)
Тај исти деда, тај исти Вук
смислио писмо ЋИРИЛИЦУ.
ствари, овако стоје ствари,

спасао Вук све ђаке муке,
направио је посебно писмо.
(МА НИШТА НЕМА БЕЗ АЗБУКЕ!)
Е, ту је главно правило важно,

(можеш кад хоћеш другом да делиш)
увек у главу себи утуви:
„ПИШИ ОНАКО КАО ШТО ГОВОРИШ!“
Па још додатак да сви то знају:

„ЧИТАЈ К'О ШТО ЈЕ НАПИСАНО!“
Верујте, нема бољег писма,
ех, драги Вуче, паметна главо!
Ми смо богати, имамо Вука,

не оног вука из тамне шуме,
већ оног хромог, бркатог чичу
што смисли писмо да се разуме.
тако пиши и тако памти

сутра својој пренеси деци, јер
ако нађеш где боље писмо
одмах ми дођи, одмах ми реци!
470
*Главоломка
Шта је то страшно у математици

каквој само да приступим тактици?
Како да савладам оне силне бројке?
Ма, то нису бројеви, ТО СУ ГЛАВОЛОМКЕ!
Једначине, разломци, скупови, вектори,

па онда плусни и минусни бројеви.
Као да их неко намерно сакупио
само да би ђаке тешком муком мучио.
ти знаци наопаки, час овакви, час онакви. Пред

заградом чим је мањ настаје ванредно стање.
Сви се знаци преокрену да спроведу вољу њену.
Кажу нађи непознату, сакрила се у буџаку!
То помножи, па сабери, онда брзо преокрени, час

на лево, па на десно, икс прескочи кад му тесно! И
још тврде: права ствар кад си математичар.
471

Песмице за децу

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Песмице за децу

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПЕСМИЦЕ

*Градски парк под снегом..............................................................................................................319

На Ускрс гледам чаробну птицу

На Ускрс спазим чудесну шуму

На Ускрс видим раскошну башту

Пожурите, децо, к' нама,

Плава, жута и црвена,

Слободна је данас тема,

Мама, бака, тетка, стрина,

Данас свака српска кућа,

Данас Срби, сви и свуда,

*Молитва мале Данице

Био је дете од главе до пете, з

Хтео је да учи, да знање свије,

*Жеља Светог Саве

Двадесетог овог века

Да се српски језик шири,

Кроз векове многе

Слави мир, љубав и знање,

Видећеш да књига у школи царује,

Ја добро знам шта су добра дела,

Српкињице селе, Српкињице млада,

-Но ћдубока влада, и свежи во спава,

-И у томе часу, са гранчицом крина,

-Све поспало ћути, нико се не буди;

-Ал' осећа грање, па се тихо свија,

Божић милост оглашава

тој ноћи за све нас

Печеница мирис шири

Мајка ми се топло смеши:

Запевале сенице и врапци

сва друга децо, без разлике

Нек вам срећа увек гошћа буде

Припремите секире и санке

Сунце се још не пење на церић

-На Бадњи дан у свануће

Бадњак гори и пуцкета,

-На Бадњи дан никуд не идемо

*Божић, божић бата

*Мили Српски бадњаче

Ој, бадњаче, бадњаче,

Мили српски бадњаче,

Доносиш нам много среће,

Мили српски бадњаче,

Кол`ко, кол`ко варница,

Мили српски бадњаче,

Христос нам се родио,

Мили српски бадњаче,

*Божић, божић, благи дан...

Божић, Божић, благи дан,

Дева Христа родила,

Слама лепо мирише,

Кад то чули пастири,

Нек` мир свуда царује,

Па, гле и ми, Србчићи,

К`о сребрни звончићи,

Божић, Божић, благи дан,

Када Ускрс дође

Када Ускрс дође

Васкршње јутро када се јави

Шарена јаја на столу стоје

Човечанство нека цело

Царством небеским, глас се пронесе,

Од чудесне вести, небо се затресе,