6. РЕПРОДУКТИВНА ФАЗА

You might also like

Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 4

6.

РЕПРОДУКТИВНА ФАЗА

 Када је говорено о животном циклусу (онтогенези) речено је:


 да се она састоји од вегетативне и репродуктивне фазе
 вегетативна фаза обухвата: клијање, раст, диференцирање,
формирање вегетативних биљних органа – корен, стабло, лист.
 репродуктивна фаза започиње цветањем (формирање цвета као
репродуктивног
 органа), опрашивање, оплођење, формирање семена, плода,
старење, смрт
 оног тренутка кад се формира цвет биљка улази у репродуктивну
фазу
 код неких биљака смена вегетативне и репродуктивне фазе траје
једну сезону и то су једногодишње, код неких две године –
двогодишње, код неких више година – вишегодишње
 Репродуктивна фаза започиње формирањем цвета, цвет је орган за
размножавање.
 Цвет представља метаморфозирани изданак.
 За улазак у ту репродуктивну фазу, неким биљкама служи као репер број
листова, неким биљкама служи број интернодија (чланка), неким биљкама
служи старост.
 Код неких биљака тај улазак у репродуктивну фазу неће бити могућ ако
биљка у току вегетативног периода није била изложена ниским
температурама и та појава зависности биљака за улазак у репродуктивну
фазу од ниских температура означава се као вернализација. (пшеница се
сеје у јесен из простог разлога јер она мора негде 2-3 недеље бити
изложена у току вегетативне фазе ниским температурама да би могла да
цвета).
 Претпоставља се да та ниска температура делује на формирање хормона
цветања и тај хормон се означава као флориген, и то је један комплексан
хормон, претпоставља се да у његов састав улазе и ауксин и гиберелин.
 Културе које се сеју у јесен, ти усеви да би били изложени ниским
температурама означавају се као озмими усеви.
 Оно што се сеје у пролеће означава се као јари усеви, и они не захтевају
излагање ниским температурама. (зоб, јечам, факутативне сорте пшенице)
 Код неких биљака улазак у репродуктивну фазу је условљен релативном
дужином трајања светлосног периода (дужином дана односно дужином
ноћи) и то се означава као фотопериодизам.
 Биљке које нису зависне од тог фотопериода означавају се као
фотопериодски индиферентне. (помиње се грашак, сунцокрет)
 Имамо биљке дугачког дана и биљке кратког дана.
 Биљке дугачког дана: оне цветају само ако је дан дужи од одређене
критичне дужине дана, критична дужина код њих представља доњу критичну
границу, значи (помиње се зоб, спанаћ) ако је критична дужина дана 10
сати, ако је дан 9 сати неће цветати, ако је 10 сати цветају, ако је 11/12/14
сати цветају.
 Биљке кратког дана: оне цветају само ако је дан краћи од одређене
критичне дужине дана, значи ако је критична дужина дана 10 сати, оне
цеватју на 9/8/7/6/5 сати бла бла(ту спадају јагода, соја).
 Биљке су узеле ту дужину светлосног периода као један параметар који је
релативно непроменљив.
 Не мора бити биљка у току целокупног вегетативног периода у повољним
светлосним условима да опет улази у репродуктивну фазу и та појава се
означава као фотопериодска индукција. (ако вегетативна фаза траје 5
месеци, не мора биљка свих 150 дана да буде у повољним светлосним
условима, довољно је да буде месец дана у повољном фотопериоду и да
створи хормон цветања и да уђе у репродуктивну фазу)
 Вршени су огледи : највећи део биљке се заклони од светлости, а мањи део
је у повољном фотопериоду и онда је примећено да целокупна биљка
цвета, значи да се ствара хормон који се креће кроз целу биљку, или оглед
споје се биљке преко калема: једна је у повољном фотопериоду друга је у
неповољном фотопериоду, а онда се види да и ова друга која је у
неповољном фотопериоду ће цветати што значи да из ове биљке која је у
повољном фотопериоду се хормон цветања преко калема преноси на ову и
онда и она цвета значи ту су различита жонглирања, бла бла, трућ трућ
 Све је како треба, биљке цветају, долази до опрашивања, оплођења, (од
прошле године: опрашивање је преношење поленовог праха са прашника
на жиг тучка, дакле, цветна дршка, цветна ложа, чашични и крунични
листићи, чашични и крунични листићи чине цветни омотач или перијант,
чашични обично зелене боје, пресвучени кутикулом, воском, штите цвет од
неповољних услова, крунични листићи декоративни, обојени, миришљави
да би привукли потенцијалног опрашивача, мушки део су прашници са
поленовим кесама у којима се формирају поленова зрна, женски део је тучак
(жиг тучка, стубић и плодник), поленово зрно дође на жиг тучка (егзина је
храпав спољашњи омотач), а онда интина клија у поленову цев, кроз интину
се креће вегетативна и генеративна ћелија, вегетативна чисти поленову
цев, а генеративна се дели на две сперматичне ћелије, једна се спаја са
секундарним једрима, а друга са јајном ћелијом тако ће настати делови
семена, а од интергумента настаје семењача)
 Кад настане семе, у семену се стварају хормони, семена неких биљака
стварају ауксине, нека гиберелине, (помиње се ако је јагода стварају се
ауксини, јагода има орашице и у тим орашицама стварају се хормони и ми
сад можемо да жонглирамо, са оних делова где уклонимо орашице ту неће
доћи до надувавања цветне ложе јер се у орашицамa ствара ауксин), код
неких се ствара гиберелин. Ако се винова лоза третира гиберелином
(прошла лекција). Дакле, ако јагоду прскамо ауксином добијају се
партенокарпни плодови – безсемене плодове.
 И све је како треба, плодови су, биљка се развија, улази у фазу старења,
сазревања плодова, опадања листова, разграђују се молекули хлорофила,
повећава се количина ароматичних материја и количина витамина, из
листова се разграђују молекули хлорофила, лишће жути, повећава се
концентрација апцисинске киселине (хормона старости), етилена, долази до
опадања листова и опадања плодова, код вишегодишњих биљака повлаче
се хранљиве материје, код неких у пупољке, код неких у ризом (сирак), код
неких у кртолу – повлаче се помоћу структура.

 ПОКРЕТИ БИЉАКА, 3 типа:


1. таксије – алге, ниже биљке које су активно покретне, имају трепље,
бичеве бла бла и код њих је присутна покретљивост, ако је светлост
окидач за кретање онда су то фототаксије (јер ове биљке обављају
процес фотосинтезе значи она увек мора имати оптималан положај ка
сунчевој светлости да би обављала процес фотосинтезе, дакле она
има бочну стигму или мрљу неки фоторецептор помоћу кога
детектује количину светлости и тако се окреће на оптималан положај -
сунцокрет), ако је хемијска драж (О2,СО2) окидач, услов за кретање то
су хемотаксије (биљке које живе у води, у условима када врше
фотосинтезу оне ће се кретати ка оној зони воде где је већа
концентрација СО2, у мраку када се не врши фотосинтеза оне ће се
кретати ка оним деловима воде где је већа концентрација О2 јер дишу).
2. тропизми – покрети утврђених биљака, проузроковани дражи која има
свој интензитет и правац деловања, ако је узрок кретања сила
Земљине теже – геотропизми (корен је вегетативни биљни орган који
расте у правцу деловања силе Земљине теже – позитивно геотропан,
стабло је биљни орган који расте супротно од деловања силе Земљине
теже – негативно геотропан), ако је деловање светлости то су
фототропизми (ако биљку у соби узгајамо видећемо после одређеног
времена како се савија ка извору светлости, ако је у питању обала,
шума биљке се нагињу ка оним деловима где је светлост, под дејством
Сунчеве светлости ауксин се премешта са осветљене на неосветљену
страну и на тој неосветљеној страни ћелије брже расту, издужују се
више и онда се биљка савија).
3. настије - покрети утврђених биљака под дејством дифузне дражи, ако
је светлост окидач – фотонастије (маслачак – сунце изађе цветови
отворени, сунце зађе цветови затворени), ако је температура –
термонастије (цвет лале - ниска температура цвет затворен, висока
температура цвет отворен, покрети који се догађају су покрети
растења, јер на нижим температурама брже расту спољашњи делови
латице и зато се цвет затвара, на високим температурама унутрашњи
делови латица брже расту и цвет се отвара, јер кад се измери дужина
тих латица након више третирања онда се види како су оне порасле),
ако је потрес – сеизмонастије (условљене променом тургоровог
притиска, помиње се срамежљива мимоза која када се додирне при
основи органа који реагује налази се зглоб (пулвинис) и када ми
дотакнемо избацује се вода и смањује се тургоров притисак и онда
гране, лишће падају, реагује на додир животиња и потрес земље).

You might also like