konflikt je bilo koja situacija u kojoj dve strane ili više njih imaju međusobno suprotstavljene

ciljeve

Medijacija je način rešavanja konflikta i prevazilaženja nesporazuma u kome se neutralna,

treća strana pojavljuje u ulozi posrednika između sukobljenih strana.

Poznavanje ove veštine može pomoći odeljenskom starešini u rešavanju sukoba koji se u

školi dešavaju između različitih aktera.

Cilj medijacije je da se konfliktu priđe na konstruktivan način i da se dođe do zajedničkog

rešenja oko koga postoji saglasnost, a koje vodi uspostavljanju izgubljenog poverenja i

uvažavanja. Medijacija ima sve bitne karakteristike procesa rešavanja problema: definisanje

problema, izlistavanje mogućih rešenja, izbor rešenja, donošenje odluke, sprovođenje odluke

i procena uspešnosti odluke/rešenja.

KOJE ULOGE BI TREBALO DA IMA NASTAVNIK – MEDIJATOR?

→ Neutralna, treća strana – objašnjava proces medijacije i kontroliše proces (nikako

sadržaj), ohrabruje, ima stav da se dogovor može postići; stvara atmosferu prihvatanja i

uvažavanja kako bi strane došle do dogovora; osetljiva je za potrebe obe strane: reaguje u

situaciji kada se jedna od njih oseti ugroženom i „pritisnutom”; objašnjava u situacijama

kada proceni da su potrebna dodatna objašnjenja, obema stranama daje vremena da razmisle...

→ Aktivni slušalac – sluša i prepoznaje potrebe obe strane; prevodi jezik kritika, optužbi

i procena na jezik potreba i očekivanja; omogućava stranama u sukobu da se uzajamno čuju.

→ Otvara različite mogućnosti – nudi alternative o kojima učesnici medijacije nisu

razmišljali; navodi učesnike da produkuju što više rešenja; decentrira učesnike, navodeći

ih da se stave u poziciju druge strane i sagledaju njenu moguću reakciju, osećanja.

→ Testira realnost – tokom procesa medijacije proverava da li su rešenja izvodljiva; tokom

formulisanja dogovora proverava da li se obe strane obavezuju da će ga se pridržavati i da su

razumele šta se od njih očekuje.

→ Podržava proces – pokazuje da ceni i uvažava napore obe strane da rade na postizanju i

ostvarivanju dogovora; podržava obe strane da istraju u naporima da se dogovor postigne;

pomaže obema stranama u situacijama kada se pojave problemi u vezi sa postizanjem i

poštovanjem dogovora.

KOJE ULOGE NE BI TREBALO DA IMA NASTAVNIK-MEDIJATOR?

→ Pristrasni posrednik – stavlja se ili na jednu ili čas na jednu čas na drugu stranu; ne

podstiče i ne ohrabruje, deluje nezainteresovano, unosi pesimizam; ne vodi računa o tome

da li se pravila poštuju; dopušta neadekvatno ponašanje i neprilagođen rečnik; kreira

atmosferu u kojoj nema poverenja i iskrenosti; ne obezbeđuje među stranama razmenu na nivou

potreba ili želja; osećanja se ispoljavaju bez kontrole.

→ Interpretator – podržava argumentisanje; komentariše i interpretira ono što strane

govore jedna o drugoj; pušta da razgovor izmakne kontroli, što dovodi do ponovne eskalacije

sukoba; pokazuje nezainteresovanost za problem ili se čak lično uključuje u sukob.

→ Kočničar – ne dozvoljava razmenu na nivou osećanja i potreba; usmeren je na rešenje i svoj

uspeh kao medijatora a ne na proces i učesnike u njemu.

→ Utopista – ne pridaje važnost izvodljivosti rešenja koje strane predlažu, već forsira

saglašavanje oko jednog; prepušta stranama da definišu rešenja bez obzira na to koliko su

moguća; ne proverava sa stranama da li je rešenje obostrano prihvatljivo.

→ Savetodavac – forsira svoja rešenja bez obzira na to da li su prihvatljiva obema stranama;

savetuje i morališe, izaziva osećaj krivice kod obe strane; pridikuje o tome kako da se

ubuduće sukob izbegne; „guši“ sagovornike svojim viđenjem situacije.

Saradnja razrednika sa roditeljima

Saradnja odeljenjskog starešine sa roditeljima najčešće se odvija kroz dva oblika:

individualni i grupni.

ИНДИВИДУАЛНА САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА

Uspešno vođenje razgovora podrazumeva poznavanje nekoliko veština:

1) veština aktivnog slušanja (Omogućite roditelju da govori bez prekidanja; usredsredite

se na ono što roditelj govori i pokušajte da razumete i njegova osećanja, ne samo činjenice;

obratite pažnju na verbalne i neverbalne znake; kako biste pokazali svoju pažnju,

upotrebljavajte prikladan „govor tela”; dopustite pauze ili tišinu.);

2) veština postavljanja pitanja (Koristite pitanja otvorenog tipa što je češće moguće, a

posebno na početku razgovora; koristite potpitanja kako biste razjasnili ono što je nejasno;

za dobijanje specifičnih informacija koristite zatvorena pitanja; izbegavajte navođena

pitanja; izbegavajte postavljanje više pitanja u isto vreme – to zbunjuje; ostavite roditelju dovoljno
vremena za odgovor na vaše pitanje; postavljajte pitanje na drugačiji način,

jednostavnijim jezikom ukoliko je odgovor nejasan ili vam se čini kako roditelj nije razumeo

pitanje.)

veština neverbalne komunikacije (opušten i otvoren položaj tela, blaga nagnutost tela

prema sagovorniku, gledanje u oči, poštujte lični prostor, osmehujte se).

Uobičajene greške koje bi trebalo izbeći: prevelik broj pitanja, nedopuštanje roditelju

da priča vlastitu priču svojim rečima, ispravljanje izgovorenog, nepotrebno prekidanje

sagovornika, propuštanje verbalnih i neverbalnih znakova.

РЕАЛИЗАЦИЈА ОДЕЉЕЊСКИХ САСТАНАКА СА РОДИТЕЉИМА

Najčešći grupni oblici saradnje nastavnika i roditelja su roditeljski sastanci, koji

mogu biti redovni, planirani i vanredni.

Vanredni roditeljski sastanci najčešće se organizuju ukoliko postoji potreba za dogovorom

oko nekih pitanja ili rešavanjem neke novonastale situacije.

Kada govorimo o planiranim roditeljskim sastancima, njihov dnevni red se uglavnom

sastoji iz informisanja o različitim temama (uvek analiza uspeha i discipline učenika

na klasifikacionim periodima, tekućim školskim aktivnostima), edukacijom (sa ciljem

razvijanja i jačanja roditeljskih kompetencija) i evaluacijom rada škole (različite ankete i

upitnici). Učešće roditelja u planiranju i programiranju najčešće izostaje.

Najčešće greške u vođenju roditeljskih sastanaka

→ Roditeljski sastanak nema jasnu strukturu niti određenu vremensku dinamiku.

→ Komentariše se ponašanje i uspeh pojedinih učenika (koji se oslovljavaju imenom

i prezimenom).

→ Razgovor se usmerava na pojedinog roditelja (najčešće onog koji je „najglasniji“, koji

iznosi primedbe, ili čije dete ima neku vrstu problema) ili grupu roditelja, dok su ostali

roditelji izopšteni iz komunikacije.

• U ovoj situaciji poželjno je da zahvalite na komentarima, ukažete na neophodnost

vraćanja na dnevni red, a zatim pozovete roditelja na nastavak razgovora posle

roditeljskog sastanka ili zakažete individualni razgovor u dogovoru sa njim.

→ Zakazan termin sastanka ne odgovara zaposlenim roditeljima, pa se onda negoduje zbog

slabe posećenosti.

→ Ne dozvoljavanje roditeljima iznošenje stavova o pojedinim aspektima rada.

• Pitajte roditelje kakvo je njihovo mišljenje o pojedinim aspektima rada ustanove,

pozovite ih da daju konkretne predloge koji su realno izvodljivi.

→ Vršenje karakterizacije roditelja i učenika ili uopštavanja grešaka ili ponašanja.

• Ukažite na neophodnost rešavanja problema SADA i OVDE, što znači problema

koji se trenutno dešavaju bez vraćanja na nedavne probleme ili probleme iz

prošlosti.

→ Razgovor se sastoji od međusobnih kritika i optuživanja, usmeren je na kritiku, umesto na

konkretne predloge za unapređivanje saradnje i rada uopšte.

→ Roditelji međusobno komentarišu i porede uspeh svog deteta sa drugim učenicima.

• U kontinuitetu podsećajte roditelje da procenjuju uspeh i ponašanje svog deteta u

odnosu na prethodni period, odnosno na stepen napredovanja u odnosu na prethodno

stanje, a ne u odnosu na druge učenike.

→ Komentarisanje ili pozivanje na ono što je roditelj rekao tokom individualnog sastanka.

→ Komentarisanje i procenjivanje rada kolega.

Za uspješno obavljanje uloge razrednika ključna su dva faktora: stručno znanje i
kvaliteta ličnosti. Neke od optimalnih osobina razrednika koje preferiraju učenici, ali i njihovi
roditelji su: stručnost, profesionalnost, autoritet, pristupačnost, ljubaznost, komunikativnost,
dosljednost, iskrenost, tolerantnost, taktičnost, duhovitost, poduzetnost, samopouzdanje,
empatija, organiziranost i realističnost (RaĎenović i Smiljanić, 2007). Autorica Modrić ističe
neke od poželjnih osobina razrednika: razrednik – dobar komunikator, dosljedna osoba,
pravedna osoba, odgovorna osoba, osoba sposobna za timski rad, poštena osoba,
demokratična osoba, iskrena osoba, profesionalna osoba, povjerljiva osoba, dobar
administrator, osoba koja pravodobno ispunjava i ažurira pedagošku dokumentaciju (Modrić,
2010).

Sat razrednog odjela je osnovni i neposredni oblik rada razrednika s razrednim

odjelom. On otvara mogućnost za osmišljeniji i organiziraniji rad u pogledu odgoja učenika
jer je u toj ulozi razrednik osoba koja ih razumije, hrabri i usmjerava.

Da posao razrednika i nije toliko lagan

potvrĎuje i autorica Radovanović (2008). Ona ističe kompleksnost voĎenja razrednog odjela
ili upravljanja razrednim odjelom. Takav oblik učiteljeve aktivnosti podrazumijeva
kompetencije iz različitih područja znanosti te raznovrsne socijalne vještine koje se mogu
stjecati samo sustavnim treningom i stalnim usavršavanjem