1. Objasniti prednosti | ogranigenja kori8ée nja AD konvertora koji koristi tehniku nadoodabiranja u digitalizaciji prijemnika superheterodinskog tipa. ADC je osnovni element svakog digitalnog prijemnika | on omoguéava digitalizaciju.prijemnika Veoma je bitno da obezbedimo SIGNAL PUNE SKALE na ulaz u ADC. Ako signal prede dinamitke granice imamo odsecanje signala | gubitak informacija, a ako je signal manji ne¢emo iskoristiti sve bite koji stoje na raspolaganju. Prednosti: Ako se na izlazu tradicionalnog ADC-a sa rezervom N+1 bit primeni digitalni filtar koji ée ukloniti sav 3um iz prve Nikvistove zone, izuzev iz opsega B, tada se snaga Suma smanjuje, odnosno, odnos SNR povecava. + Kada posmatramo tradicionalni ADC sa rezolucijom N+1 bita | na njegov ulaz dotazi sinusoidalni signal pune skale sa uestanostu izmedu O | fm; fs je malo veée od 2fm, tada je SGSS priblizno konstantna u okviru 0 do fs/2. Pri nadodabiranju N, zona se Siri k puta | snaga Suma se rasporeduje na k puta iri frek. opseg, odnosno, replike su znatajno razdvojene jedna od druge | lako je filtrirati signal na ulaz u ADC. ‘+ Motemo da utigemo na rezoluciju tradicionalnog ADC-a. Pove¢anje za 1 bit je ekvivalentno kao da radimo nadodabiranje, pa digitalno filtriranje. ‘+ Sigma-delta ADC omoguéava “UOBLICAVANJE SUMA” + Ulazni signal u ADC mora da se nalazi na dovoljno niskim uéestanostima, kako bi ADC bio realizibilan po pitanju brzine odabiranja ‘+ NajZe8ée ne govorimo o signalima u osnovnom opsegu, vet o opsegu B=f2-Fl gde su fl | 12 daleko od osnovnog opsega | na izlazu iz ADC vise nije NF nego PO, brzine ne mogu biti previsoke jer su ADC veoma te3ki za realizaciju, pa samim tim i skupi. Objasniti specifignosti tehnike nadodabiranja (karakteristiéni spektri, procesno pojaéanje, faktor nadodabiranja, uobligavanje Suma,...)* Nadodabiranje (oversampling) predstavlja odabiranje signala kod koje je utestanost odabiranja fs anatno veéa od dvostruke graniéne frekvencije signala fm, fs>>2*im. Dakle, odabiranje se vr3i Uugestano8cu znatno vetom od Nikvistove udestanosti odabiranja. Veoma bitan je antialiasing filtar koji ima zadatak da propusti sam koristan signal, a potisne sve van ‘opsega korisnog signala, jer ée u suprotnom sve smetnje biti preslikane u opseg korisnog signala, nakon AD konverzije. 3. Objasniti prednosti i ogranigenja koriséenja AD konvertora koji koristi tehniku pododabiranja u digitalizaciji prijemnika superheterodinskog tipa. (Digitalizacija signala na visokim ugestanostima) Pododabiranje (undersampling) ili harmonijsko odabiranje predstavlja odabiranje signala VAN OSNOVNOG OPSEGA sa fs<<2*fm. Tehnikom pododabiranja smeStamo original signala u Sto je moguée visu Nikvistovu zonu, ‘odnosno ubacujemo sto je moguée vise replika od 0 do donje granice vrednosti opsega korisnog,signala. Kada original sme8tamo daleko, a odabiremo uéestanostima koje su znatno manje od one koju zahteva Nikvistov kriterijum, mozemo da digitalizujemo vise frekvencijske opsege. Probelm je u tome Sto kako smanjujemo utestanost odabiranja 1 kako pakujemo veti bro} replika, tako suzavamo Nikvistove zone, a to pravi problem realizacije anti-aliasing filtra. Replike nose istu informaciju kao i original, pa mozemo da obradujemo repliku u osnovnom opsegu, umesto originala. Bitno je da li je N zona, gde je original, neparna ili partna, jer ona (ne)mora softverski obrnuti frekv. Redosled replike iz 1. N zone. Replika u 1. N zoni jo nije u osnovnom. opsegu, pa se éesto translira u osnovni opseg digitalnim 1/ demodulatorom. Sto vige zguinjavamo replike, dolazi do preklapanja replika, odnosno niski nivoi replika i originalnog signala postaju neupotrebljivi Sto smanjuje dinamizki opseg, ReSenje je da replike i original smestimo u centre Nikvistovih zona i tako je lakSa realizacija antialiasing filtra i spretava se naruSavanje dinamitkog opsega signala, rada digitalnog sistema automatske regulacije MA Nacrtati blok Semu i objasniti princi pojatanja (AGC)* Generalno: Postoji AGC na prijemu i AGC na predajj. AGC na predaji slusi da menjamo pojaéanje tako da, recimo, kada nema fedinga, mozemo da radimo sa manjom snagom na izlazu iz predajnika i tako ne pravimo interferenciju drugim sistemima i ne zagadujemo okolinu, AGC na prijemu treba da regulige nestabilnost nivoa snage na ulazu u prijemnik i obezbedi signal pune skale za ADC kako bismo iskoristili sve raspolozive bite. 5. Nacrtati blok Semu superheterodinog prijemnika sa digitalizacijom na medufrekvenciji. U okviru prijemnika, na adekvatan nalin ubaciti sistem AGC. Oznatiti blokove i signale u karakteristiénim tazkama. Ukratno objasniti natin funkcionisanja i €emu sludi AGC u okviru prijemnika. * AGC — Automatic Gain Control Princip rada AGC: Ulazni analogni signal se pojaéava i vodi na ADC gde se digitalizuje. Dalje ide na detektor gde se odreduje njegova srednja snaga na osnovu odredenog broja odbiraka. Ta stednja snaga se vodi na komparator gde se poredi sa referentnim nivoom koji zavisi od modulacione tehnike i ta razlika definige kako ée da radi mode selektor. U zavisnosti od greske AGC petlje, postoje 3 rezima rada: SLEW, INACTIVE i TRACKING. Preko Gain faktor mapping-a signal se Salje na DAC koji dalje regulige pojacavac. Redimi "INACTIVE - nema potrebe za korekvijom. Granica zone se postavija zavisno od konstelacije signala "TRACKING - kada je gre8ka mala; AGC podeSava pojatanje sa manjim korakom "SLEW ~ kada postoji velika dinamika signala (ve¢a od onoga sto podrazumeva signal pune skale), smatramo da je gredka velika i koristi se velik korak promene pojatanja (6dB i vibe) AGC ima zadatak da regulige nestabilnost nivoa snage na ulazu i obezbedi signal pune skale za AD konvertor kako bismo iskoristili sve raspolotive bite. 6.Nacrtati blok Semu zero-if prijemnika sa direktnom konverzijom i ukratko objasniti funkeiju svakog bloka. *Zero-if prijemnik (NULTE MF uéestanosti) spusta signal sa RF direktno u osnovni opseg. Preselektor ima zadatak da izdvoji koristan signal i da potisne sve ono Sto je van opsega korisnog signala. Posle njega ide LNA koji treba da nivelige signal da se postigne dobar SNR na izlazu iz prijemnika (i da faktor Suma prijemnika bude Sto niti jer je ovo prvi pojacavag). Kvadraturni down-konvertor seli spektar korisnog signala koji je oko RF uéestanosti direktno u osnovni opseg. Zatim sledi pojacavat sa promenljivim pojaéanjem, sistem automatske kontrole ojaéanja na prijemu koji mora da obezbedi signal pune skale za ADC. lza pojaéavata, posto je on nelinearna komponenta, ide antialiasing filtar koji Ge da potisne sve nedeljeno jer nakon AD konverzije sve se preslikava u opseg korisnog signala i prave distorziju, odnosno smanjuju dinamitki opseg ADC, SNR. Zatim signal dolazi na ADC koji je malih brzina jer obraduje singnal u ‘osnovnom opsegu i on digitalizuje signal. Signali sa grana u kvadraturi dolaze u DSP procesor, gde se vrsi demodulacija i dekodovanje. + U olviru kvadraturnog down-konvertora vrsi se mepanje realnog signala koji dolazi na ulaz sa signalom u eksponencijalnom obliku. Dobijamo 2 komponente ~ u fazi i kavdraturi ‘# Zero-if ima prednost u odnosu na superhet: + Problemi realizacije: posto izolacija izmedu LO porta i ulaza u meat, i LNA nije savrSena, signal iz LO ,curi" i osim Sto moze da dode u meaé, on mote i da ode do antene = Kvadraturni DK zahteva fazni pomeraj RF ili LO za 90 stepeni. Greske povecavaju BER. 6. LOW-IF prijemnik * LOW-IF (niske MF uéestanosti) spusta RF signal na neku veoma nisku uéestanost na kojoj se zatim vii AD konverzija. Preselektor ima zadatak da potisne sve ono sto je van opsega kor. Signala, zatim ide LNA koji treba da nivelige signal (da bude Sto manji faktor Suma prijemnika). Potom siignal ide na kvadraturni DOWN-konvertor koji za razliku od ZERO-IF ne translira signal u baseband, nego na neku nisku meduuestanost koja je reda velitine 2*8 (8 je Sirina opsega korisnog signala). Kvadraturni DK. nema problema sa simetri¢nom komponentom. Grane su u fazi i kvadraturi, Dalje, imamo pojaéavaé sa promenijivim pojaganjem (AGC na prijemu). Zatim antialiasing filtar koji ée da potisne sve nezeljeno, i ADC koji je malih brzina sa niskim meduugestanostima. Naredni mesaé ima zadatak da translira signal sa te niske meduugestanosti u baseband. On se implementira u digitalnom domenu tako da nema amplitudskin i faznih neprilagodenja. Na ovom kompleksnom mefatu se bira radio- kanal. U DSP se vrSi demodulacija i dekodovanje. Ovde nema problem DC-OFFSET-a jer signal ne prebacujemo u baseband. Pojatavati snage (POWER AMPLIFIER), parametri PA ima zadatak da poveéa snagu signala koji ga pobuduje. On se nalazi na poslednjem mestu u lancu predajnika i dizajniran je da obezbedi signal potrebne snage za njegovu predaju i slanje u etar preko antene. Idealni pojazavat snage koji je jednak skalarnom umnosku njegovog ulaznog signala. Ideja je pojatati signal bez izobligenja (slika) Reaina transfer karakteristika se razlikuje od idealne u tome Sto ima region kompresije gde izlazni napon jako malo raste sa porastom ulaznog napona, sto znati da dolazi do saturacije, odnosno zasi¢enja, 2bog nelinearnosti transfer karakteristike PA.Mere kojima se opisuje nelinearnost pojatavata snage: 1db Gain-compression je mesto na krivoj pojaéanja pojatavata gde je vrednost izlaza pojatavata za 1dB manja od vrednosti izlaza kada je pojaéavat linearan 3RO-ORDER INTERCEPT predstavija mesto preseka pravih koje predstavijaju linearnu karakteristiku i intermodulacione produkte 3. reda. Do ove taéke nemamo izobligenja, Naredni bitan parametar je BACK-OFF koji predstavija meru udaljenosti izlazne snage od izlazne snage saturacij. Sa povecanjem BACK-OFF, linearnost pojacavata raste, a smanjuju se smentnije, Sledeci parametar je POWER ADDED EFFIENCY(PAE) je mera efikasnoti koja predstavija koli¢nik dodatne snage koju obezbeduje pojaéavat i DC ulazne snage. Mera nelinearnosti-ACPR adjacent channel power ratio), odnosno nivo susednokanalne interferencije, moze se smanjiti modulacionim tehnikama, \8/ Objasniti efekat memorije u analizi pojatavata snage, kao i razloge pojave ovih efekata. * esto se za teorisku analizu PA pretpostavija da se kolo pojatavata sastoji od idealno nelinearnih komponenata bez memorije. Medutim, s obzirom da PA sadrii i reaktivne elemente, ‘odnosno induktivnosti i kapacitivnosti, koje zadrZavaju energiju, to znati da ée odziv PA zavisiti ine samo od trenutne pobude, ve¢ i od prethodnih. To su memorijski efekt. Posmatramo u diskretnom domenu; od koliko prethodnih odbiraka zavis izlazu, naziva se dubina memorije. Konretan prikau posledice memorijskih efekata je AM/PM karakteristika. Ona opisuje pomeraj faze izlaznog signala u funkciji amplitude ulaznog signala, Pomeraj faze mote nastati zbog kanjenja signala kroz PA koje izazivaju reaktivni elementi. Pored toga, dolazi do oscilacije faze zbog energije koja se skladisti u reaktivnim elementima i razlitite impedanse PA za razli¢ite frekvenci Do distorzije AM/PM karakteristike dolazu samo kada se koristi PA koji ispoljava memorijske efekte. Efekat_memorije se manifestuje kao fluktuacija amplitude i faze intermodulaci trenutni odbirak na komponenata. Za Sirokopojasne signale su bitni elektrigni memorijski efekti usled kapacitivnosti i induktivnosti u PA kolu, odnosno frekvencijske zavisnoti impedanse pojatavata Za uskopojasne signale su bitni termitki memorijski efekti usled termitke sluktuacije pojacavaca, ‘odnosno, promene temperature pojagavata usled razlititog nivoa snage signala na ulazu u pojacavaé. i objasniti FEEDBACK tahniku kojom se obezbeduje linearizacija pojatavata FEEDBACK je jedna od tehnika linearizacije PA koja vrsi modifikaciju ulaznog signala i koristi se u aplikacijama koje imaju manje Sirine opsega signala jer 2a vece opsege nastaju praktiéno nereéivi problemi sa kanjenjem signala (slika) Ovde vraéamo signal sa izlaza iz pojaéavaéa, zatim ga pojatavamo sa nekim koeficijentom ili funkcljom i onda takav signal spregnemo sa potetnim kako bismo dobili boli odziv i re&ili se nekeljenih smetnji. FEEDBACK je bitan jer tako mozemo da ispratimo kako se promenila karakteristikaIndirektna feedback tehnika-ENVELOPE FEEDBACK (slika) Signal se vraéa sa izlaza, nakon oduzimanja/sabiranja se vidi koliki je signal greske i po amplitudi i po fazi. Zatim idemo na ®, Gain control koji kao ulazne parametre koristi gresku u fazi i amplitudt i pokuSava se modifikovati signal. Ova tehnika ima veliki potencijal, ali ima problem propusnog opsega petlje i kanjenje dok signal prode sve elemente sa izlaza. Indirektna feedback cartesian-ova petlja (slika) Razdvojeni | 1 Q signali dolaze na ulaze diferencijalnih pojatavaéa, a zatim na ulaz vektorskog modulatora. Zatim signal ide na RF PA koji osim pojaéanja unosi i izobligenja. Deo tog signala se iedvaja pomocu spreinjaka, slabi i vodi na DOWN-konvertor koji vrata signal u baseband. Tada dobijamo | iQ signale sa izobli¢enjima i poredimo ih sa neizobligenim ulaznim signalima. 10, Nacrtati blok Semu i objasniti analognu predistorzionu tehniku kojom se obezbeduje inearizacija pojatavata snage.* Osnovna ideja predistorzije je mnozenje nelinearne funkcije pojatavata sa funkcijom predistorzije da bi se dobio konstantan izlaz. Postoje analogna i digitalna predistorziona tehnika. (slika) Prednost ove tehnike je jednostavno kolo za linearizaciju i realizacija kao posebna komponenta, nezavisno od Tx u osnovnom opsegu. Niska cena, ali ne mogu se koristiti za PA sa memorijom. Spliteri i kombajneri prave veliko unutrasnje slabljenje u sistemu. Ovde se viii podeSavanje koeficijenata distorzione funkcije, odnosno skaliranje i fazno pomeranje izobli¢enja, nezavisno od originalnog signala. }4. Digitalna adaptivna predistorziona tehnika* (slika) Digitalni predistorter Koristi DSP da bi generisao predistorzionu funkciju signala koji je w ‘osnovnom opsegu. Na vrednost ulaznog RF signala se primenjuje odredena amplitudska i fazna korekcija koja se prethodno odredi algoritmom za adaptaciju. Korekcione vrednosti se titaju iz LUT (LOOK-UP table) koja se formira merenjima na pojagavacu snage. l2 LUT vidimo kojim koeficijentima treba da modifikujemo na’ signal da bude zadovoljavajuci Mana je &to je petlia potpuno otvorena i bilo kakva promena u karakteristici pojagavaéa bro degradira ceo proces korekcije Digitalna predistorzija omoguéava bolju inearizaciju PA. 12. Nacrtati blok Semu i objasniti FEED FORWARD tehniku kojom se obezbeduje linearnost pojagavata snage * Zadatak FEED FORWARD tehnike je da obezbedi linearizaciju PA. Ulazni signal male snage deli se na glavnu granu u kojoj se originalni signal pojaéava i granu u kojoj se vrsi obrada izobliéenja koja unosi pojatavaé iz glavne grane. Signal pojagan u glavnoj grani se vodi kroz direktivni spreinjak koji izdvaja samo mali deo pojaéanog signala i vodi na oduzimaé. Izlaz iz oduzimaéa je razlika izmedu zaka8njene verzije Ulaznog signala i manje linearnog pojaéanog ulaznog signal.13. 14, 15. Kakva god izobliéenja da unosi pojacavaé (amplitudska, fazna, kompresija poja¢anja) rezultat je RE signal gre3ke na ulazu u EPA (ERROR POWER AMPLIFIER). U EPA se signal gre’ke pojatava nazad na originalni nivo na kojem je bio po izlazu iz glavnog pojaéavata snage i rekombinuje se sa zaka8njenim izlazom iz pojatavata snage. Linije za kaSnjenje u glavnoj grani treba da kompenzuju kasnjenje u EPA. FEEDFORWARD tehnika je imuna na memoriiske efekte, postize se dobra linearizacija PA, korekcija se vr8i u realnom vremenu. Mana je mala energetska efikasnot. SMART antena, blok Sema, kada se maksimizuje odnos SNR na prijemu i objasniti princip rada * SA sistemi mogu da na predajnoj strani okrenu osu maksimainog zragenja ka Zeljenoj mobilnoj stanici. Na prijemnoj strani mogu prostorno da razvoje interferenciju i koristan signal i smanje uticaj_viSestruke propagacije koristeti softverski algoritam. Tako se omogu¢ava optimalan kvalitet servisa korisnicima i maksimaino pokrivanje bazne stanice. Adaptivni antenski nizovi procenjuju stanje svog okruzenja na osnovu informacija o kanalu izmedu predajnika i prijemnika Procesor formira optimalan linearni prostorni filtar, odnosno odreduje optimaine tezinske koeficijente za dato okruZenje u cilju maksimizacije odziva Zeljenog korisnika. Ovo je znatno tele kod mobilnih sistema. Koristi se SDMA (space division multiple access) gde su korisnici razdvojeni prostorno, aista frekvencija, vreme i kodna kombinacija Antenski niz Gini skup vise antena koje su dizajnirane za prijem i predaju sa adaptivnim dijagramom zra¢enja. Geometrijski oblici su linearni, kruzniili pravougaoni Prednosti: usmerenjem predajnog i prijemnog snopa smanjuje se fading i popravija SNR; veci dobitak. Poveéanje efektivne zone pokrivanja ili osetljvosti Rx i smanjenje predajne snage i elektromagnetnog zraéenia. Mane: cena, te¥ina sistema, jako procesori. SWITCHED-BEAM antene * SWITCHED-BEAM antenski sistemi formiraju vise fiksnih beam-ova u pojedinatnim pravcima, Sto znati da imaju fiksan dijagram zragenja, a to za posledicu ima da su dobitak antenskog sistema i potiskivanje interferencije fiksni Procesir bira optimalni snop uporedivanjem signala koji stizu na razli¢ite antene i izborom najboljeg, odnosno onog sa maksimalnim odzivom snage. BEAM STEERING antene Ovde se direktno upravija usmerenjem antene izmedu bazne i udaljene radio-stanice kako ni se poboljSale margine za feding i SNR ? Beam steering antena potiskuje interferenciju zahvaljujuci algoritmu koji ima zadatak da ostvari maks nivo korisnog signala na prijemu. Ako je udaljena stanica mobilna, zahteva se periodiéna kontrola opsega. Snage signala na prijemu, a za fiksne Udaljene stanice slabljenje u slobodnom prostoru je manje promenliivo pa je kontrola snage redukovala ili nepatrebna.“26: Nacrtati blok Seme switched-beam i smart antenskih konfiguracija i objasniti razlike u realizaciji ovih kategorija adaptivnih antenskih sistema. * Osnovna razlika ovih antenskih konfiguracija je u dijagramu zragenja, SWITCHED-BEAM je tako realizovana da ima fiksan dijagram zraéenja, a adaptive da moze okretati osu maksimalnog zragenja ka Zeljenoj mobilno stanici Kod switched-beam procesor bita optimalni snop uporedivanjem signala koji stiéu na razligite antene i bira se onaj sa maksimalnim odzivom snage. Kod smart antena, antenski niz se sastoji iz skupa antena koje su dizajnirane za prijem i predaju sa adaptivnim dijagramom zraéenja. Signali se filtriraju, pojatavaju, konvertuju na MEF ili baseband, Salju na ADC i potom na SA procesor. Dodatna posledica realizacije switched-beam: posto je dijagram zra¢enja fiksan, moze se desiti da pri kretanju korisnika na ivici beam-a, signal naglo padne. Takode, ako se desi da je interferirajuti signal priblizno na centru beam-a, a korisnik daleko, interferirajuéi signal mode biti pojatan i tako se degradira kvalitet za korisnika, Smart antene koriste softverski algoritam kojim prostorno razdvajaju interferenciju i korisni signal X41 Uloga meSaéa u kolima predajnika | prijemnika (nagin funkcionisanja, vrste konvertora, spektar signala kao rezulzaz konverzije, mere kvaliteta) * Mesaé je kolo koje viSi konverziju signala u durgi frekvencijski opseg koji mode biti visi (UP-konvertor ili niti (DOWN-konvertor) od opsega poéetnog signala | pri tome éuva informaciju koju nosi poéetni signal. UP-konverotri se koriste u predajnicima | modulatorima, dok se DOWN- konvertori u heterodinim prijemnicima | demodulatorima. Koristan signal dolazi na RF kolo koje se sastoji od filtara (LNA | filtra), zatim ide na meSac uz lokaini oscillator pa na kola koja su na medufrekvenciji. za meSata moraju da postoje kola koja su selektivna (izdvajaju samo komponentu na medufrekvenciji), odnosno dodatno filtriraju signal na medufrekvenciji. To znaei da treba da stojifltar koji Ce da izdvoji koristan signal I da potisne sve ito je van opsega korisnog signala. Zavisno da li se koristi pasivna ili aktivna tehnika, meSati se mogu projektovati na par nagina mnotaéi, modulatori i meSaéi, i pri tome svi nagini projektovanja podrazumevaju da se na izlaznom portu dobije proizvod signala dovedenih na ulazne portove. * Analogni mnozaéi imaju 2 ulazna porta, X i Y i na svom izlazu generigu signal W=X*Y koji predstavija linearni proizvod napona dovedenih na ulazne portove. Medutim, da bi W bio napon, treba nam pomoéni signal, odnosno referentni napon U, tako da je W=X*Y/U, i U predstavia treci ulazni port koji se koristi za analogno deljenje. ‘+ Modulatori su kola koja imaju zadatak da menjaju znak; postoje 2 ulaza i da ne bi bilo deljenja posto moramo da svedemo izlaz na napon, 1 ulaz mnozimo sa znakom drugog ulaza, We=Y*sign(X) i tu nam ne treba referentni napon. + MeSadi su modulatori koji su optimizovani za frekvencijsku translaciju. Nalaze se iu prijemniku i u predajniku blizu antene tako da na njegov RF port, pored Zeljenog, stife i veliki broj nedeljenih signala. * Spekatar korisnog signala u procesu konverzije ne bi smeo da bude izobligen, ali postoji distorzija, nezeljenje komponente kojih moramo da se resimo selektivnom impedansom, ednosno, izdvajamo samo Zeljenu komponentu, a sve ostale komponente su kratko spojene.