Албехт Дирер

Албрехт Дирер је немачки ренесансни сликар, графичар и

теоретичар уметности. Био је један од највећих мајстора уметности у доба
хуманизма и реформације. Албрехт Дирер рођен је у мају 1471. године у
немачком Нирнбергу у породици јувелира пореклом уз Угарске. Од малих
ногу Албрехта, који је био друго од 18 деце, више је занимало да проводи
време у очевој јувелирници, него дружећи се са својим вршњацима. Отуда
и не изненађује податак да је свој први аутопортрет „Дечак са златником“
направио са само 13 година, који се данас чува у бечкој „Албертини“. И
већ тада су могли да се уоче трагови уметника који ће бити врхунски у
различитим жанровима којима се током живота посветио.

Када му је било 15 година почео је да ради као шегрт у

уметничком атељеу Мајкла Волгемута, који је био специјализован за
илустрације за књиге. Радећи у том атељеу Дирер је усавршио своје
цртачке способности и дрводељство. Не само да је за четири године,
колико је радио са Волгемутом, усавршио гравирање на дрвету и бакру,
већ то постаје његова страст. Толика да се и данас Дирерово име везује за
врхунско мајсторство бакрореза. Као младић почиње да крстари Европом
у потрази за уметничком инспирацијом. Путује по Немачкој, али и
Швајцарској, Холандији… Иако се по повратку у Немачку оженио, брак са
Агнесом Фреј, ћерком угледног гравера, није много променио његов
живот. Супрузи баш и није био посвећен колико уметности и путовањима.
Није га занимало ни заснивање породице, већ је сву своју енергију
користио за стварање. Отуда и не чуди што и данас важи за једног од
најплодоноснијих стваралаца. Иза Дирера је остало седамдесетак слика,
готово хиљаду цртежа, стотину бакрореза, 350 дрвореза…

За уметниково стваралаштво била је пресудна једна земља –

Италија. Запутивши се преко Алпа стиже у Венецију, Падову, Мантову.
Чудесни околиш које је гледао на првом путовању у Италију 1494. буди у
њему тежњу да на својим делима дочара распламсале боје, чудновату
перспективу коју ће касније применити на својим акварелима. Упијајући у
Италији чари италијанских ренесансних мајстора прави заокрет у свом
уметничком раду. Правећи копије великих мајстора у дрвету, Дирер
савладава реализам, анатомију и пропорције људског тела, перспективу,
снагу детаља… И када се после годину дана боравка у Венецији вратио у
Немачку, у Нирнбергу оснива своју радионицу и почиње да прави
дуборезе и бакрорезе инспирисане италијанском ренесансом са којом је
практично упознао остатак Европе. Наравно и графику, али слика и мањи
број портрета и црквених олтара. А био је пионир, бар у Немачкој, који је
портрет узвисио до самосталне сликарске технике. Радио је и сопствене
портрете, па 1498. настаје други „Аутопортрет“, а две године касније и
чувени трећи „Аутопортрет“.

Младен Филиповић II1