Professional Documents
Culture Documents
Rajs
Rajs
Rajs
Р. А. РАЈС
ПОЧАСНИ КАПЕТАН СРПСКЕ ВОЈСНЕ
С А О П Ш ТЕ Њ А ЈЕДНОГА ПРИЈАТЕЉА
ИЗ Т Е Ш К И Х ВРЕМЕНА
ПРЕВОД
ВЕЉКА МИЛИЋЕВИЋА
ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА
КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
БЕОГРАД — 1928.
С А Д Р Ж ' А Ј:
СцЈаи&
Увод.
Из Лозане у Ниш у почетку р а т а ..................................... .... 1
У Ваљеву, Главиом Стану српске в о јс к е ............................... 10
У бомбардованом Б е о г р а д у .......................................................... 20
Нреко Савског и Дринског ф р о н т а .................................................26
Пролеће 1915. — К р а г у ј е в а д ........................................................... 46
На Дунавском ф р о н т у .......................................................... С4
Лето и рана јесен 1910. године . . . _ .....................................86
Борба око Б и т о љ а ................................................................ * . 98
Б и т о љ .........................................................................................................п з
С о л у н .........................................................................................................130
Зима 1917 у п о л у зати ш ју ....................................................................149
Живот на фронту 1917. и 1918.......................................................... 164
Французи, Бнглези, Италијани и С р б и ..................................... 2 1 4
Српски шефови . 223
Победоносна офансива од 1918. год...................................................241
Закључак * ............................... ....................................................- 276
УВОД
Лагаио наш воз крчи себи пут кроз Вардарску долину, час
широку, час тако теспу да изгледа да брда хоће да је угуше.
Стижемо у Велес чије су многобројне турске куће напуштене,
без прозора, туробне. На станици врн. Свуда резервисти које
светина поздравља. Сусре1јем прве рањенике којн леже, као ле-
шеви, на носилима. Гомила се окулила око једног рањеника на
ногама који је носио руку у завоју обешемом о врату н који је
причао, сав поиосан, са лицем које је сијало и помажући се много
гестовима, своје ратне доживљаје честитим задивљеним грађа-
нима. Једно дуго звиждање и ми полазимо.
Сада уллзимо у дугн и тесни кланац који се завршава гран-
диозним стенама Демир Капије. Често се ова.ј кланац толико
сужава да има места само за Вардар и за танку врпцу коју чнни
железничка пруга. 11е голнм и стрмим гребенима неплодних гора
које ивиче реку, бднју орлови и јастреби, По изласку из Де.мнр
Капије улазимо нагло у пространу и зелену равннцу Скопља,
осветљену последњим златннм арацпма сунца на заласку.
И ето нас у Скопљу. Већ је ноћ у велпко н мршави петро-
лејски фењери н две-три ацетиленске светиљке осветљавају својом
мршавом светлошћу мноштво људи, који трче, гестикулирају,
вичу. Један официр, шеф станице, прилазн ми да ме поведе у
један пеосвет.љени аустријски вагон прве класе — ратни плен —
који треба да ме одвезе у Ниш. Немогуће да човек набави и
иајмању снтиицу за јело. Мали ресторани и прчварнице које
окружују станнцу, већ одавно су празнн. Алн један официр,
резервни капетан са седим брцима, којега сам каеније поново
нашао на солунском фронту, сажалио се на Швајцарца и љубазно
\ш донео хлеба. јаја и печене. јагњећине н понудно ме ракијом
из сноје велике чутуре.
После ове кратке ужнне. није мн преостајало иншта друго
иего да покушам да спавам, је мн мрачна ноћ није дозвољавала
да видим и најмању ствар. То није Оило лако у овом одељењу,
пормално намењеном за шест путника, а у ствари је давало скло-
ништа дванаесторнцп, док су по његовнм раскошннм јастуцима
врвеле стенице, Колико сам дуго спавао? не знам. Знам само
да смо V седам сати ујутро ушли у суру нишку станнцу. И тако,
кренувши из Лозане у суботу у 9 сати ујутро стигао сам у Ниш
у петак у 7 сати ујутро. Мој пут јс трајао само 5 дана и 22 сата,
а то је тада био рекорд брзине за путовања у време рата на ра-
стајању Лозана—Ниш. Данас, авиоком, могу стићи брже.
Један полнцијски комесар мека ме. Један фнјакер са два
коња вози нас, трескајуНи, улицама веК пуннма војинка, сељака
н сељанки, Београђана којн су побегли од бомбардовања и који
кду на пнјацу са зембиљем у руци; идсмо ка окружном начелетву
претвореном у дом владе. Стојан Проти!|, тадашњи министар
спољних послова, иримио ме је одмах. То је био човек који ми
јс, пре неколико годииа, упутио своје чиповнике у Лозану да се
изблнже уиознзју са новнм полицнјским техничким методама у
лабораторнјуму нашег универснтетског института. Исто тако н>е-
гова је идеја била и да ме позовс да вршим мој нознв техничког
иследннка на бојиштнма Србије. Омален, дежмекасг, са иптелн-
гентним погледом на брадатом лицу, он ми рече: „Хвала вам
што сте дошли. Предеедиик вас очекује”.
Он ме јс повео према кабинету Господнна Паши1Ја где ме
нсти стари одаџнја који јс још и данас у министарству спољних
иослова, уведе код нредседннка. „Господине Председниче, ви сте
ме |рзжили. Ево ме код вас. Шта желнге да учиннм за вашу
зсмљу?” запнтао сзм га. Оп ме најпрс дуго гледашс н онда, ла-
гамо, врло благим гласом, одговори мп: „Требамо једног искреног
пријатеља који зна носматратн. По1)ите иа фронт. Отворите очн
и ушп и кажите онда свету што сте видели н чулн”, — „Добро,
Госмодине Председииче, а кад могу кренути па фронт?” — „По-
1;иге прекосугра за Ваљево где се налази Главни Стан наше
војске, Дотлс иосетнте Ниш н аустро-угарскс заробљеннке који
су всП многобројни. Ту Гете на11И матернала за своју анкету”. —
„Р.оумем, очекујем ваше инструкције зл одлазак”.
Руковање измсђу двојице људи који се разумсју, а да не
губе много речи, и ја нзлазпм из председннковог кабинета као
зианични н пеутрални нследник српскс владс н војске. То сам
остао до краја рата, али кад сам видео на фронту сва зверства
која је поднео српски народ од стране његових свирепих непрн-
јатеља, кад сам чуо како звнжде око моје главе куршуми и
шрапнели противника, а ја не могу на њнх да одговарам због
свога својства неутралца, брзо сам напустно то својство н постао
швајцарскп добровољац српске војске, друг величанствених
ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Дрнне, Тимока и Вардара.
Ипак, ово ново својство није учинмло да икада напустим своју
објективност стручњака и заклетог иследника пред судовима моје
земље и другде. Заклео сам се да кажем „истииу, ништа него
истину”. Сада, десет година по завршетку рата, могу констатовати
да сс нисам огрешио о своју заклетву.
10
начни низови сељачкнх кола које вуку волови, иду једна за дру-
гима. У колима са четири точка леже бледа и непокретна тела
у иоцепаннм и прљавим униформама н са завојима који нису
внше чисти. На прсима носе објавс, закачене за једно дугме. То
су тешки рањеници који се довозе са бојишта на волујским ко-
лима. Већ четири-пет дана они тако путују у овнм колима без
удобности п без заштите од кише н невремена. Њнхове ране су
заражене; ионегде по њима гамижу црви. Аустро-Угарска је
напала Србију, нсцрлљену од гри узастопна рата. Србнја нема
више лишта да би неговала своје рањенике. Место асептичног
памука, ране се покривају куваном сламом.
Ове рањенике иреносе у болнице, где Не над њима извршити
операције без успављивања, јер пема средства за анестезију.
Ћутећи, снроводници кола, мобилисани сељаци трећсг позива,
прате свој болни товар. Они пуше цигарету и њихов озбиљни
ноглед изражава да разумеју трагични удес свога народа, — удес
који хоћс да слобода српског народа буде нскупљена најтежим
жртвама које човек може да поднесс.
Други низови волујскнх кола долазе нза лрвих. Ова кола
су празна. То су кола која су возила храну и муницију за оне
који се бију иа фронту и која се враћају празна да буду поново
натоварена н да се опет врате. У нека од ових кола упрегнути
су биволи. Она долазе из Јужне Србије и прате их људи са фесом
и чалмом, муслнмани којн су после победа 1912 и 1913 годинс
постали Срби и који се показују верни својој новој отаџбини.
Кола иду једна за другима тако збијено да се тешко провући
између њнх. Али волови су исувише уморни те кола с времена
на време излазе из реда, спроводннк скида јарам са снажног врата
животиња и оне мирно лежу насред улице, док се човек опружн
по тротоару. Снажно, лагано, једноличним ритмом волови вуку
свој терет, као да потпуно разумеју оно што је гласно казао
Војвода Путннк, да су они били важан елеменат у дивовским
српским победама балканскога рата. Они можда и сад предвиђају
да ће, неколико недеља касније, њи.чов рад указати опет на]у-
спешнију помоћ при протернвању Потјорекове хорде са сриског
зсмљишта.
Пођимо за овнм колима до болница н уђимо у њих. Болнице
су многобројне, сувише многобројне. Школе, кафане, готово
свака мало пространија зграда која није употребљена за борачке
потребе, претворене су у болнице. И још нх нема довољно. Ра-
13
У БОМБАРДОВАНОМ БЕОГРАДУ
Наш аутомобил јури путем Ваљево—Аранђсловац. Време је
врло лепо и природа је још пуна зеленила — тек овде-онде снне
по један жути лист кроз зеленило. Како је лепа и плодна ова
таласаста земља, покривена шумама и пољн.ма кукуруза! Од вре-
мена на време наилазнмо крај пута понеки камен за успомену
на неког војкика, погинулог 1876 или 1885 нлн за време балкан*
ских ратова. Ово клмење еа њнховим војником, њиховом пушком
нли њиховом сабљом — све то је наивно извајако — врло јс
дирљиво, а у исто време оно сведочи закониту гордост расе.
Пролазимо кроз велика села, где је свака мала бела кућа окружена
воћњаком, ограђеннм оградом од просто сечених дасака и поцрнс-
лнх од сунца и невремена.
Око 13 сати стигли смо у Аранђеловац, где смо ручали и
обишли парк око извора. Много Београђана, бежећи од бомбар-
довања, избегло је у ову варошицу. Пун их је парк. Али ко је
оно чудно сгворење, обучено као мушкарац? Представљају нам
га. То је Живка Ђорић из околине Соко-Бање. Она има једног
24-годишњег сина на фронту и сазнала је да је био рањен. Али
њен драги болесник био је у Аранђеловцу, а то је далеко од њеног
села. Треба сести на воз, злц дз једна жена може путовати вој -
ничким возом — другнх нема — треба да има нарочнту објаву.
21
Она је нема и трн пута неКе да је пусте у воз. Ондп сс оиа рсшава
да учнни велику жртву. Одсекла је косу и обукла одело свога
сина. Тако прерушена, Живка нде пешице до Алексинца и тамо
узима воз до Ћулрије. Одатле она поново пешачи 150 километара
који је раздвајају од Аранђеловца, где се налази њезин малн,
рањен у ногу. Живка има педесег година и каже ми да бн хтела
да јој је син код куће, макар н сакат, „да јој заклоли очн кад
буде умирала”. Вратиће је кући, овај пут као болничарку.
Међутим, ако жслимо да стигнемо у Београд пре мрака,
треба да кренемо лутем Младеновац—Торлак—Београд. Не су-
среће се баш много света на овом путу. Цео покрет је на же-
лезничкој прузи. Ипак, се по каткад сусрећемо са сељачким колима
натовареним намештајем оиих који беже из Београда. Једна
дворска кола такође преносе намештај из Двора у Тополу, куда
сс повукао стари Краљ.
Ево нас на Торлаку, главном стану генерала Миханла Жнв-
ковића, коме је поверена одбрана Београда и којега еу назвали
„гвоздеин генерал”. Нзегове канцеларије су у школским собама,
док он сам, као и његови војницк, станује под шатором у хра-
стовој шуми коју су, касније, „Швабе” посекле. Висок, снажан,
строгог држања, стари војник нас љубазно прима и говори нам
о свом тешком задатку, али да се ипак нада да ће га успешно
кзвести до краја, поред свега тога што има мало трупа н са недо-
вољним материјалом са којим располаже. Србија излазм из два
врло гешка рата и из једне експсдиције која је била у етвари
трећи рат. Њсна средства су била утрошена и она није имала
времена да их обнови. „Али српски народ је односио побсде са
још мање средстава. И овај пут он ће се извући” , рекао ми је оп.
Бога ми, гледајући све ове лепе момке како певају седећи око
ватара, имао сам исто убеђење.
Сада се супштамо према Беогрлду, већ утопљеном у ссику
ноћи. Ево првих сасвнм мрачннх кућа; непријатељ би могао ви-
дети светлост. Никога на улицама. Београд је у опсадном стању
и кафане и ресторани затварају се у 20 часова. Наравно да нема
никаквог осветљења улицама, али величанствен месец ипак их
осветљава. По кућама свет се служи свећама, јер је аустријеко
бомбардовање разрушило едектричну централу. Нашао сам собу
у хотелу „Славија”, који лежи у релативно сигурној зони и где
гранате падаЈу ретко.
22
30
кратко време у ово велико богато село коЈе је броЈало 2400 ста-
новника. Биланс онога што су учинили Аустро-Мађари у овом
селу, више је него страшан. Судите по овоме: 109 особа је одве-
дено у Лешницу и убиЈ'еио у овом месту. 199 становника је иска-
сапљено или спаљено, 37 је одведено у Босну и од тада нико од
ших није дао гласа о себи. 179 породица остале су без имања
која су изгорела.
Аустријанпи су дошли 30 јула и одмах окупили све људе
V селу. Ако би нашли војну објаву код неког становника или да
иеко има један пушчанн метак, одмах бн га стрељали. Они који
су били у лољима и ннсу дошли на познв Шваба, били су пушка-
рани. 26 људи погинуло је иа оваЈ* иачин. Инвалиди из два прошла
рата који су показали своја уверења, исто тако су побијени.
Четвртог августа, на повратку са Цера, Аустро-Мађари су били
нападнути од српске коњице која им је отела три топа. После
повлачења наших, непрнјатељ је онда све масакрирао. Имао је
списак чланова Народне Одбране и све их је стрељао.
У школн је било затворено 17 старих особа и оне су биле
живе спаљене. Влада ПраисавнК има кућу поред цркве где је
Црквена Мала. Он је примио у своју кућу једног тешко ра-
њеног српског коњаника. Кад су дошле Швабе. Праисовић је
побегао мислећи да ће они поштедети његовог рањеника. Кад
се вратио, нашао је овог сиромашка везаног и карбонизованог
у кревету, испод кога су дивљацп наложили ватру. У кући Мирка
Жикића било је 8 рањеника. Од њих су зверови спалили четво-
рицу, а остале побилн. Старци, жене и деца, њих око 100, били
су нзведени прсд кућу Милана Милутиновића, побијенн најпре
на разне начине и онда бачени у кућу у пламену.
У овом злосрећном Прњавору, не види се ништа друго сем
изгорелих кућа и заједничких гробова где почивају изобличени
остатцн свих овнх људн, стараца, жена и деце, жртава бестиалног
беса „културтрегера”. Они који су као ја видели ово, неће моћи
никад опростити, поред свих Друштава Народа, поред свих Ло-
карна, онима који су се непоправнмо осрамотилн у Мачви.
Немогуће је провестн иоћ у Прњавору. Треба да пођемо у Чо-
кешину, где се налази штаб тимочке дивизије и њен командант,
пуковник Мирко Мнлосављевнћ. Али то није далеко н лепа ме-
сечина нам осветљава пут. Пуковник нас је нспратно до мана-
стира који лежи, као и сви српски манастири, далеко од главног
друма у живописној удолицн. Код игумана нашлн смо Ј*ело и
37
ПРОЛЕЋЕ 1915
КРАГУЈЕВАЦ
Новембар 1914 видео Је покушај реванша Аустро-Ма!)ара
за њичов пораз иа Јадру и на Церу. Потиорекове трупе ве!1 су
се сматрале победоиоснима п билс заузеле престоннцу, кад их је
страховита метла са Колубаре и Рудника почмстила као плеву.
Прснеражени снет присуствовао је овој готово невероватној но-
беди српских војннка-сељака који шгсу внше ималн муниције и
који су протералн пепријатеља, окрећући протнн њега његове
сопсгвене топовс. Држање старог Краља, којн је сишао у ровове
да иобеди нли да умре са својим војницима, остаће легеидарно.
А затим страшно искушсње тифуса свирепо је десетковало нобе-
допосну војску и грађанско стаиовннштво.
Ја сам крајем годнне чшшо дуг нзлет по Јужној Србији
дуж бугарске граипце, уиуНсн од иадлежних власти да нснитам
да ли софијске оптужбе, понављаие непрестано код савезника
Србнје, имају осноаа или не. То је бно мој ирви ннтимни додир
са Јужном Срибјом која ми јс постала тако дрзга. Затим, трсбао
сам да израдим свој нзвсштај о зверствнмл која су иочинилн
Аустро-Мађари у првој фази рата. Да го учиним, требало мн јс
мира који сам могао наКн само код куће у Лозанн. Отлутовао
сам дакле за Швајцарску н, за мало времеиа, мој извештај, објав-
љен каснкје, био је готов, Ипак, мир који са.м уживао у Швај-
царској, био је тек врло релатиоан. За све време свога боравка
код куће био сам жучно нападан од савезничких ненријатеља и
њихових прмсталица. Поврх тога, псдсла непријатсља Србијс
изгледала су тако невероватна најбољим иријагељима савезника,
па чак и самим савезницима да им је требало непрестано износити
доказе, документе н т. д. на конференцијама, у публиканијама н
у другим манифестацијама. После повлачења кроз Албанију бно
сам по други пут у Швајцарској, дакле у иеутралној земљи, н не
колебам се да кажем да је, за борца, боравак у иеутралној земљи
бмо мучнији од боравка на фронту. Требало је човеку много
више храбрости да продужи борбу, пнтајући се сваког јутра
какво ће му ново блато бацити тога дана у лицс, нсго што му
је требало храбрости међу храбрим друговима на фронту.
Чим сам завршио свој рад у Лозаин, отпутовао сам за Париз
где је „Алианс Франсез" тражнла од мене да олржим Једну кон-
ференцнју на Сорбони са темом; о ^шнашању Аустро-Мађара у
47
(
56
НА ДУНАВСКОМ ФРОНТУ'
Као што сам већ казао, овог пролећа и овог лета 1915 фронт
је био миран. Ипак, српска војска је распоређена дуж граница
државе. Она их је чак и прешла са стране Вишеграда и била је
приморана да заузме известан део Албаније због немира и отво-
рено непријатељских намера овог мало погодног суседа. Ипак,
Србија није никад имала жеље да ова окупација остане дефини-
тнвна. Стари Пашић ми је изјавио овим поводом: ,.Ми нећемо
Албанију. Мн је сувише добро познајемо. То је осињак и сваки
онај који завуче у њега руку, бива убоден. Ми само хоћемо да
она буде истински независна, а не играчка у рукама других’\ Ове
речп изражавају добро опште осеНање земље Карађорђевића.
Војска чека. Њен привремени одмор тек је ретко прекидан по
којим малим окршаЈ*ем без важности. Да не зарђају топовн и
пушке, пуца се, покаткад и непријатељ одговара, али штете на-
несене на обема странама овим „двобојима*’ безначајнс су. Је-
дшш Београд чини изузетак. Аустро-Ма1>ар|| продужавају да
огорчено иападају на престоницу. Алн онн пуштају само своје
топове да говоре. Њихове трупе се добро чувају да покушају
да пређу реку, знајућн да би прнјем на који би наишле, био врео.
Бугарска, ј*ош у својој лажиој неутралности, постаје све агре-
еивнија. Она шаље својс комите-војнике да руше мостове иа
Вардару I! да убијају мноштво српских војника. Генералштаб је
65
Ј
76
I
89
Али све још није свршено, далеко' од тога. Бугарин се’ при*
хватно за занадку косу планнне, одакле упућује честе противна-
паде. То с у мучнн дани. Топови су посвршавали знатан посао и
требало је да се доведу у ред. Поврх тога, топови су се само
мршаво могли снабдевати муницијом на овим високим висовима.
Најзад, густа магла често омета сваку припрему артиљерије н,
у недостатку тешких топова, псшадија не може увек рачунати
на помоћ артиљернје. С друге стране, Бугари су бесни. Они желе
да по сваку цену поврате изгубљени врх Кајмакчалана. Појачац>а,
узета од суседних јединица, стижу. Са свом журбом шаље им се
|у помоћ један пук са струмичког фронта.
1 26, у белу зору, почео је најжешћи нротивнапад који су по.
бедницн имали да издрже до тада. Под орвим ударцем, Дринци
су били приморани да устукну 150 до 300 метара и да се повуку
на свој други одбранбенн положај. Два батаљоиа 7 пука дунавске
дивизије долазе им у помоћ. Четницц војводе Вука упућени су
од прве армијс да образују резерву треће армије. Опи остају
у резерви на котн 1500.
Поред свих напада, Бугари не уепевају да достигну свој циљ:
фор Борис, то јест врх Кајмакчалана. То их не спречава да издају
саопштење о триумфу. Али. . . у подне тога истог дана, против-
напад је коначно сломљен. Колики губитци са обе стране! Без-
бројми бугарскн лешеви у њиховој сурој униформи стапају се са
бојом планннског земљншта. Сама дринска дивизија има поги-
нулих, рањених и песталих 6 8 официра, 1197 подофнцнра и
војника.
Непрнјатељ, малаксао, налеће тек слабо иду1шх дана; три-
четирн противнапада су лако одбијеиа. Генерал Васнћ је нпак
иеповерљив. Он журно прнкупља што више може труШ и попу-
њава губитке у људима и у муницији. 30 сепгсмбра ои даје знак
за офансиву својих 20 батљона дрнпске и 14 батаљона дунанске
дивизије. Војвода Вук са својнм чепшцима остаје п даље у резерви.
После страховите артнљеријске припреме, пешадија се кре-
нула на јуриш. Борба траје готово три сата. То је неописива
гужва у којој се, кроз дим п маглу, види како севају бајонети
н чује се експлозија бомон. У 11.30 часова свршено Је, Бугарнн
је дефииитивно отеран с Кајмакчалана на који се више неће
вратнти. Он бежн главом без обзира у правцу Црне, остављајући
све: рањенике, топове, пушке, митраљезе. За њега је спас да се
докопа шуме и долнне. Огроаша гола и кршевита коса Кајмак-
96
•Г
108
<
109
више много горд, каже ми да је, пре него што је дошао на балкан,
веровао да ће се рат свршнти Вдућег пролећа и да ће Мемачка
упасти, преко Румуније, у РусиЈу и тако је гриморати да закључн
мир. Француску би постигла нста судбина, а исто тако и Енглеску.
Сада, послс свега што је овде видео, иије више ннмало убеђеи у
немачку победу. Прнчам му о последње^ савсзничком успеху,
заузеће Бапома, о 5000 немачких војннка које су Енглези заро-
били и т. д. Он је внше него зачуђен, „0 тбме нису нам никад
ништа говорили, апсол>'тно ништа”, каже ми он. Канонддз се
ућуткује. Заузеће Битоља лбжда је од.1ожеио за сутра дан. Тада
ће тачно бити четири године како су Срби зауЗеЛи оћу јзЈрош
први пут.
19 новембар 1916. Јутрос Нам кажу да треба да спремимо
пртљаг, јер ћемо да мењамо главни стан и наместићемо се у
Орахову. Спремамо дакле све н очекујемо иаредбу За пОлазак.
У 11 сатн стнже вест да је Бнтољ заузет. ФрЈнцузи и Руси су
ушли у варош. Очекује се непрестано наредба за иолЛзЈк, али
има противнаређења. ОстгЈјемо још у Гњилечу до сутра. Још се
води борба на Чуки н око Битоља. Дивћзијар је отишао на ИОВу
осматрачницу са које се, изгледа, види сне. И ја бих такође хтео
да видим, алИ иико не зна где Је Та чувена осмаграчнпца. Крећем
се да је тражнм са франпуским лекаром мајором Батнсом, поТ-
пуковииком Миловановнћсм н наредннком Жувом, зв^ничним слн-
карем ИсточНс ВоЈСке. Пењемо се Према висбвМма ^уке, али
ускоро Миловановић и ЖуН се замарг!ју и заостЈју. Са др. БатНеом
Ја гурам даље према Три Зуба. Једна колоба немачгаЈх за^обл.с-
ника пролази поред нас. РоВовн првог вЈ?ха на Три Зуба пунн су
бугарских лешева, даље су лешеви пруских ловаца. Н^јзад, на но-
следњем врху, наилазимо команданта н ми са нн!м присуствујемо
битци која се води испод иас у равници. Управо испод нас, једва
иа један кнлометар, налази сс манастир Јароток, а, мало даље,
села. На десно, у јарузн, Орахово и једћо друго село које гори.
Бугари су на гребену иза Орахова и наши топоби их бомбардују.
У равници свуда се распрскавају гранате. Долазе да пам кажу да
има један рањеи нсмачки војник мало ннже Па коси. Силазим са
лекаром коЈи га прегледа. Не може више ништа да се учини,
он има једио шрапне.тско зрно у Нрху лобање (касннје сам сазнао
да је ипак био спасен). Бугарски шрапнели падају на ћека 4 кило-
мСтара испред Бнтоља. НашИ су дакле већ ту. НаШа оСмат^ачиица
је смеппена у старим нелријатељским ровдвпИа. Колнко нм је
ш
требало вреиена да ископају ове дубоке ходнике у камењаруГ
Ш ипак наша их је артиљерија лепо испретурала. Кад смо се
вратили у Гњилеч у сумрак, ту налаанмо много прускнх заробље-
ннка. Разговарам с њима, и један подофицнр, берлински детектив
у цивилу, прича ми занимљиве ствари, очигледно претеране, али
које ипак садржавају озбнљан оспов истине. Он мн каже да се
жене у Немачкој буне против рата. У велнким варошнма, нма
сваки дан опљачканих радњи н иоразбијзних излога. Немачки
вбјинци презиру Бугаре који нс могу издржати аргиљериску
ватру. Ови Бугарн пљачкају села и затим продају Немцима врло
скупо производе својих крађа. Тако онп продају један хлебац за
5 марака. Овај подофицир није задовољан с официрима. Они
нуцају на војнике нз ровова, чим ови почну да попуштају. Пре-
кјуче, у борби на Три Зуба кад се војници нису могли више
одржати и кад су бежали низ косу према Јаротоку, љихова арти-
,'љсрија јс на њич иуцала. Овн војннци су нашли у манастиру Јаро-
коту жнвотних намнрница које је немачки штаб ту оставно у
своме бегству: једну шунку, ликера, некмеза, цигара и, чак, капа
и сабаља. Једаи од заробљеннка заиста носи официрску капу коју
јс ту нашао. Сви заробљеннцн су задовољни да јс, за њих, рат
сада свршен.
Битаљ је заузет. То Је врло скупо стајало. Нас више нема
од 25000 пушака, остали су изгинулн, рањени, болесни, нестали.
Алн дух је величанствен. То не могу боље да опншем него пре-
писујући једно дивно писмо младог Тешића, који је као потпо-
ручник умро од задобијеннх рана, и одговор његове мајке:
„Мили моји,
Ево ме где лИјем крв за иашу отацбнну. Н ја сам натопио
својом крвЉу ИПшу драгу земљу. 31 гтрошлог месеца, у 4 сата
после нодне, приликом тјапада на неМгШке ровове (заузимањс Рс-
дута), био сам рањеи у лево рЗме од мнтраљеских зрна. Рана се
може излечити, алн треба време^а. Зрна су нзвађена сем једнога
које је остало. Због 1ћега ће ме кВсније оперисати. (Ово зрно
је било смртоиосно.)
ИсНричаћу вам како се то десило. Читаћете описе огорчених
борби којс су се водилс нЛ овоме фронту од Брода до Ветреника.
Наша днвнзија која је прешла ЦрНу Реку н која је иа челу, налази
сс блнзу села ТепаПаца југоисточиО од Вптоља. Од 9 августа до
31 октобрз бко сам увек у рову. Нисам се извлачио нијсдкбг
једипог треиутка и никад ее нисам јављао за лекарску помоћ.
112
БИ ТО Љ
двојица људи, а иа којима лежи неко тело жене нли детета, облг
вено крвл>у и праћено од неколико очајних рођака. То су жртв
бугарско-немачког непокоравања Конвенцијама и законИма рат;
Њих носе у грчку болницу. Ево једне лепе зграде, пробушене о
врха до дна једном гранатом и на којој су сви прозори нора;
бијани. Улазим и, у подру.му, налазпм огромну локву крви. Овл
се била скложгла једна мајка са своје троје деце. Имала је једн
одојче на сиси, а њена друга два већа црвића била су се плашљив
завукла у њене скутове. Она их је умиривала; говорећи им да с
заштнћени у овом подруму кад је једиа велнка грината од 21
дошла да Покоси ова четира невНна живота.
Ја сам сада пред фраћцуском болницом. Из ње се псел>ав
са свом журбом. Парчад гранате ометала су-хирурге усред посл
у њиховој операционој сали. Онп ће да се паместе у Подрумим
грчке болнице, који су освођеии.
Улаз у ову болницу пун је света и неколико особа очајн
плачу. То су рођаци рањеника које су донели. Један млади!
витак, гимиазиста, пита плашЉшЈо једног француског болничар
који пролази: „Да лИ су неке две девојке тешко рањене?" Јак<
збуњен, храбри војннк болничар одговара: »Бојим се да нећ
преживети.” „То су ми сестре", каже тужно гимназиста и одлаз!
јецајући.
Бомбордовање поново почнње. Неколико особа које су с
усудиле да изађу на улицу, трче у своје „подруме” са највећо:
журбом. Идем да продужим своја „посматрања о гађању" са сво
прозора који доминира великнм делом вароши, Наша кућа Изглед
да поново привлачи пројектиле. Све околне куће су погођенс
Једна граиата пада нг1 10 метара и ја се користим прнликом д;
фотографишем њену експлозију.
Подне је. Треба ићи у суседство, у официрску менажу н;
ручак. Полазим пусгом улицом где сретам само једног дечка који
усред експлознје, нуди пролазницима који не постоје, српск'
новине. „Велика Србија” — виче мали, пркосећи гранатама, д;
донесС неколнко марјаша својој мајцн која се разболела од нема
штине и оскудице.
Нова фаза бомбврдовања завршена је. Један свештешгк
праћен једним човеком који ноеи бео мртвачки сандук, ндс ;
)Курби да сахрани старицу, убијену поред наше куће. И он, д;
заради парче хлеба, пркоси смрти, јер један шрапнел, распрска
вајући се изнад њега, шаље једио зрио кроз празан сандук, наме
њен покојници.
119
СОЛУН
I
каокмотка, са великим наочарнма оивиченима краљушти на дугом
носу, на обријаном лицу. Пре иего што је постао ратни допнсник,
једног од највећих америчких новинарских удружења, он је био
директор за огласе једне велике аутомобилске куће. Ои је можда,
чак вероватно, био врло „иечен” у свему што се тиче трговачког
публицитета, али његов дух иису бунила никаква знања из исто-
рије н географије Европе. Уз то је био храбар. Једног дана, мало
иред заузимање Битоља, прва армија јавља команданту моравске
дивизије да ће доћи у ту дивизију два америчка дописника.
Командаит пуковннк Миловановић, замолно је мога пријатеља,
капетана Миличнћа, и мене да водимо бригу о овој двојицн посс-
тилаца. Оии долазе у вече и ми их позивамо на вечеру под наш
шатор. Разговор се започиње нарочито између Еетепа и нас, Коре
је ћутљив и слуша. Естеп нам развија своје идеје како ће Србија
моћи изнћп победнички нз рата. Он иочиње своје излагање
речима: Ви Срби који сте Турци,,. „Како Турци?" прекидамо га
ми”. „Па да, ваша земља је један део Турске”, продужава Амери-
каиац. Онда му треба дати целу једну лекцију из историје, почн-
њући са косовском бнтком, прелазећн преко Карађорђа и завр-
шавајући са балканским ратовнма. Узгред изговарамо име Југо-
словенн. »ЛУћаГв 1ћа1?” пита Естеп. Ту смо опет, треба му даље
објасннти шта су Југословени н њихове аспирације. Реч му се
допада, он је бележи, и после ове дуге лекције из историје оди-
лазимо да спавамо под нашим шатором. Сутрадан, Естеп првн
устаје п ми га видимо где пише једну дугу депешу својим листо-
внма. Кад ју је завршио, он ми је предаје да је упутим преко
војног телеграфа. Не знајући довољно енглески, ја је дајем Мили-
чићу који, пошто је бацио једаи поглед на хартију нрсну у смех.
Естеп је дао наслов своме чланку. Пошто му се реч Југославнја
допала, он је њу изабрао, али ју је изменио, пошто га је још
увек прогонила турска Србија. Он је дао наслов своме напису
„Турко-Словени”,
Естеп је погинуо као дописннк, од једног куршума у првнм
лшшјама на француском фронту.
18 августа 1917, центар Солуна, више од 4000 кућа, унмштен
је од страховитог пожара. Пожар се најпре лојавио, безначајаи,
у уцерици једног ћевабције у кварту Мевлахане и постао је
огроман услед нсмарности варошкич властн у самом почетку и
услед вардарског ветра. Био сам у Солуну у том тренутку и ево
што сам забележио у својнм забелешкама у вече кад се десила
иесрећз.
145
бог зна шта, Стога кад смо стнгли до реке Сакулеве^која је доста
нарасла услед киша н чнји разрушени мост није оправљен, нисам
нимало сигуран да ћемо моћн проКи. Наша кљусад ипак* газе
јуначкн воду, поред свега тога што је она много внша од њиховог
трбуха. Треба да метнем ноге готово коњу на леђз, да нх не
поквасим. Кад смо дошли на другу страну реке, прелазнмо бугар.
ске фортификације „Фердинандовог Носа". Дејство модерне арти-
љерије је заиста страшно: кратер поред кратера. Све је испрету*
рано хиљадама граната које су тамо пале. Али релативно мали
број граната је додирнуо уску и дубоку ннјугу коју образују
ровови. Кажу да, у овом рату, један људскн живот стаје 100.000
франака муницнје. Пролазећн преко фортнфикација „Фердинан-
довог Носа" постаје вам јасно да онај који хоће-да победи нема
никада сувише топова и муниције. Стнжемо у Кеналн, пролазећи
преко поља. Љубнтелш лова могу овде пустити срцу на вољу,
пошто равница врн од зечева. Кенали је село са турскнм станов-
ништвом, дакле муслиманско. Оно је доста велико и бнло је јако
богато пре рата. Данас је прилично страдало од бомбардовања,
а његово богатство су опљачкалн Бугарн. Испнтује.м становнике
код припременог председника општнне, једног српског војннка.
Тек што сам започео разговор, једна овионска бомба експлодира
у селу. Излазимо да впдимо. Једна ескадрила од 12 немачких авн-
она крстарн над селом н његовом станнцом, Њнхове типичне црне
снлуете издвајају се на небу неиосредно излад нас. Поново неко-
лнко распрскавања бомби. Нанлазе фраицускн бипланн, али они
нмају муке да се попну до висине Немаца. Ипак, један од њих је
доста високо да може дп напада, али, наједном, ои се спушта у
планираном лету. Један Немац га је погодио. За то време, бомбе
и даље падају. Тада долазн један француски Ннепор свом брзи-
ном. Он је више од Немаца н устремљује се лраво на једног од
њпх. Чује се клопарање митраљеза и ... Француз посрће на нос,
али се нсправља и овај пут напада одоздо. Наједном, оба против-
ника падају и Француз се спушта поред нас. Пилот је рањен у
главу једннм митраљеским зрном, али рана није тешка. Разуме се
да су цело ово време непријатељски авионн бнли заснпаин шрап-
нелнма. Алн н ако пахуљине од шрапнела окружавају аероплапе,
нпак њихова зрна нх не пога!>ају. Врло јс ретко да топови, чак и
нарочити, оборе један авпон. Сав овај челик, нзбачен у ваздух,
пада на кров паше куће и поред нас, разбијајућн црепове. У једном
тренутку, две гранате експлодкрају на 15 метзра од нас. То су
155
своје наде у славну будућиост нпрода коЈи има трн нмена, али
једну душу* Благодари им па њнховој жртви, жртви потребној
да Србн, Хрвати н Словенци добију место на које нмају право.
Све је то речено једиоставио. Сви погледн су управљени према
њему и чинп се да сви ови ратннцм хоће да се дубоко урежу
у њихово сећање потези оиога кога виде првп пут и који пред-
ставља целину вековних аспирацнја њнхове расе.
Принц и његова пратња стају иа десну страну поља. Суво
камандовање и цела плава маса стаје у редове за дефиловање са
музиком на челу и . . . напредЈ Принц поздравља и војници про-
лазе горди, величанствени. Последњк су лрошли, и Југословенски
војннци долазе да поздраве свога шефа. За свакога он има реч
охрабрења.
Он се затим упућује излазу из логора, окружен војницима
који прилазс, без страха, да му пзложе своје жеље. Принц слуша
са простосрдачпошћу и благонаклоиошћу. Ннједан од оних којн
имају нешто да кажу, није несаслушан. То је дирљив приз.ор кад
човек види овог младог шефа окруженог фамилиарно овнм вој-
ницима који су све жртвовалн за уједињење и за ослобођење
свих оних који српски говоре.
Сунце седа плавећи све својнм црвеиим зрацима. Енглески
авиони крстаре по чистом вечерњем ваздуху и хиљаде људи
нзражавају све своје жеље у овом узвику: „Жнвео прннц Але-
ксандар! Живела Краљевина са три пмена, али са једпом душом!
Каква поука и какав символ!”
17 априла 1918. Одлазим за фроит. Време је лепо н вардар-
ска равница је јако примамљива са својим свежим зеленилом у
коме веК почиње да цвета мак. Сусрећемо, код Топшина, грчку
брдску артиљерију која одлазн на фронт. Људи су обучени у
нове униформе, али нма нх много који изостају. Без незгода
пролази.мо Јеннџе Вардар и у 10 сати смо у Вертекопу где одла-
зимо да нађемо потпуковиика Мирковића који комаидује еска-
дрилама и српским авиатмчким ссрвнсима, откад је Денену пошло
за руком да уклоин Витреа. Мпрковић је себн саградио, са
набојем, врло лепу бараку која личп на внлу. Ручамо са пуков-
пиком и штабским офицнрима, капетаном Кресолом, поручником
Шаваиом и другима. После ручка, иде.мо у „бар” који је дивно
удесила Пироенова ескадрнла. Ту налазимо Пироена, д-р Мнма,
поручника Бушеа п пнјемо мало внскиа, пре него што одемо до
ТомиИа којн спава у својој колиби. Томић је увек истн, он се ннје
190
СРПСКИ Ш ЕФ О ВИ
/
*
234
Ј
непријатеља весеља који мисле да је потребно, чак за време рата,
да праве пропаганду за трезвеност као енглескн генерал пре
неки дан?
Традиционална церемонија дочека са здравицама даКе му
решење проблема. Потпуно умирен ресултатом овог пријема, ко-
мандант лушта срцу на вољу и његово добро расположење по-
стало је легендарно међу свима онима који су му се приближили.
Нико није видео овог официра утученог н његов полет врло
честитог доброг срца често је подржавао цео његов пук у најте-
жим тренутцима, нарочито приликом повлачења преко Албаније.
Ево где стиже његов штаб који ће да подели ручак с нама. Ту
је^ командантов помоћник. Он није толико експанзиван као његов
шеф, али то је једна од оних природа нз кога бије честитост
карак.тер§ и природна доброта. Затим лекар пуковског превија-
лишта, Један Рус који је са Србима од првог балканског рата.
Обдарен јед-Ним врло срећним темпераментом, полиглот који уме
д^вко да прнча, његове очи се замрачују од времена на време,
јер му увек памет издајство његове земље и, иако воли
своју земљу, срамота га је. Словеи до сржи, он је нашао код Срба
праве шефове своје расе. И онда, има још неколико младих офи-
цира, резервисанијих, очигледно задовољних да служе под једним
тако срдачним шефом.
Седамо за сто. Ручак којн јс спремио на српскн начин један
кувар војиик, одличан је: супа са резанцима, а пре ње традицио-
налнн „ор д’еврм: бео сир, млад лук, шунка; кувано месо, печено
јагње са салатом, пита и једна добра торта са чоколадом. Не
једе се баш толико рђаво тако близу Бугара! Свс је иокнашено
црним и белнм внном и, нарочито, шампањем, За време ручка,
док разговор ннкад не малаксава, војник-циганин Мика разо-
нодио нас је својом виолином и својим певањем. Ето још један
тип српске војске! Он је храбро чипио своју дужност у рововима,
али кад узме у руке своју виолипу и кад је у друштву, постаје
уметник-циганин који свира све на памет, удешава мелодије на
свој начин и по свом темпераменту. Свнрајући меко он вам сс
приближава мачјим покретнма и обавнја вас својим умиљатим
погледом.
Ручак је завршен, али друштво је сувише лепо да се тако
брзо прекине весеље. Поново се селимо под хладњак и уз звуке
циганске виолине продужавамо да тражимо флаше. Командант
је срећан. Да покаже своје задовољ’ство, он лепи, по старом
241
Г
248
V
262
I
276
ЗАКЉУЧАК