БИСЕРИ

39

Уредник
Цвета Котевска
 НЕМАЧКЕ
НАРОДНЕ
БАЈКЕ

Н А Р ОД Н А К Њ И ГА
БЕОГРАД 1968.
 Избор и превод:
Мирко Цветков

Насловна страна
Љубиша Оџаклијевски
Илустрације
Ида Ћирић
 МАЛИ ПОМАГАЧИ
Један обућар постао без своје кривице тако сиромашан да му напослетку није
остало ништа доли комад коже за један једини пар ципела.
Увече скроји ципеле с намером да их ујутро узме шити; и пошто му је савест
била мирна, леже спокојно у кревет, препоручи се драгом богу и заспи.
Кад ујутро, после очитане молитве, хтеде сести за сто да ради, а оно на столу
обадве ципеле — већ сашивене! Он се зачуди не знајући шта да каже на то. Узе ци­
пеле у руке да их изближе осмотри: биле су чисто урађене, без иједног погрешног
убода шилом, онако како управо и треба да буде мајсторско дело.
Убрзо затим појави се и један купац, и пошто су му се ципеле веома свиделе,
узме их и плати за њих више но обично, тако да је обућар тим новцем купио коже
за два пара ципела.
Увече их скроји с тим да их идућег јутра орно узме у рад. Али до тога не дође,
јер кад је устао, ципеле су биле сашивене, а појавише се и купци који му дадоше
толико новца да је могао купити коже за четири пара ципела.
Рано изјутра нађе сашивена и та четири пара.
Тако је било и после: оно што је он увече скројио, било је до јутра потпуно изра­
ђено. На тај начин обућар се убрзо опет могао поштено издржавати, а напослетку
постане имућан човек.
Онда једне вечери, пред Божић, обућар, после кројења а пре него што ће лећи
да спава, рече жени:
— Како би било да ове ноћи останемо на ногама те видимо ко нам то овако
помаже?
Жена пристане, упали свећу, а онда се обоје сакрију иза одела обешена у једном
куту собе, да оданде мотре.
Кад је била поноћ, доскакуташе два дечака, два сасвим мала, љупка, голишава
патуљка, седоше за обућарев сто, узеше преда се све што је било скројено и при­
премљено и онда својим ручицама почеше тако вешто и брзо бости, шити, куцкати
чекићем и закивати клинчиће да обућар од дивљења не скидаше очију с њих. Они
не престајаху радити док сав посао не приведоше крају, а онда поставише готове
ципеле на сто и брзо одскакуташе.
Идућег јутра жена рече:
— Ти дечаци-патуљци учинили су нас богатима, и ми бисмо морали показати
да смо им захвални. Они трчкају свуда тако голишави и јамачно зебу. Знаш, човече,

5
шта? Ја ћу им сашити кошуљице, капутиће, прслучиће и чакширице, оплешћу им и
по пар чарапа, а ти им сашиј по пар ципелица.
Муж рече:
— Радо на то пристајем.
И кад је увече све било готово, они уместо кожа скројених за ципеле поставе на
сто своје дарове, а онда се сакрију да виде шта ће учинити патуљци кад буду дошли
и нашли их на столу.
У поноћ доскакуташе патуљци и хтедоше се одмах латити посла. Али кад на
столу не нађоше никакву скројену кожу него само нову — новцату красну одећу и
обућу спремљену за њих, спрва се зачудише, а после силно обрадоваше.
Онда се брзо — брзо обукоше и обуше, погладише лепа оделца на себи, почеше
цупкати својим малим ногама и певати:
Отмени сад смо, и бити нам може
манут се дретве и шила и коже,
па играти и прескакивати столице и клупе.
Напослетку приђоше играјући вратима и несташе.
Отад нису више долазили.
Обућару, пак, било је добро док год је живео и у свему, што год је предузимао,
био је срећне руке.
 КУЋА У ШУМИ
Неки сиромашни дрвосеча живео са женом и три кћери у кућици украј пусте
шуме. Једног јутра, кад је као редовно пошао на рад, рече жени:
— Пошаљи ми по најстаријој кћери ручак у шуму, иначе нећу моћи да свршим
посао. — И још рече: — А да не би залутала, понећу торбу проса и посућу просом
пут.
Кад је сунце стигло усред неба, пође девојка у шуму с лонцем чорбе. Али су
пољски и шумски врапци, шеве и зебе, чешљугарке и косови били већ одавно про­
нашли просо и напунили њим гуше, и она не могаде наћи траг. Тако пође напред на
срећу, и ишла је све док сунце није зашло и настала ноћ. Лишће је шумило у мра­
ку, сове су хукале и њу поче хватати страх. Утом угледа у даљини, између дрвећа,
треперење светлости.
— Тамо јамачно пребивају људи и они ће ме примити да код њих преноћим —
мислила је у себи, те пође ка светлости.
Не потраја дуго кад стиже до куће с осветљеним прозорима. Она закуца и неко
јој изнутра храпавим гласом викну:
— Слободно!
Девојка уђе у мрачно предсобље и закуца на собна врата.
— Улази слободно! — чу се исти глас, и кад отвори врата угледа једног седог
старца који је седео налакћен за столом, а његова дуга и као иње бела брада до­
пирала је преко стола, готово до земље. Крај пећи су лежале три животиње: једна
кокица, један петлић и једна шарена крава. Девојка исприча старцу шта јој се до­
годило и замоли га за преноћиште.
Старац рече:
Кокице, лепа,
петлићу лепи,
и ти, краво шаруљо,
шта кажете на ово?
— Дукс! — одговорише животиње, а то је јамачно значило: „Немамо ништа
против! — јер старац одмах затим рече:
— Овде је свега и свачег у изобиљу; изиђи до огњишта и скувај нам вечеру.

7
 Девојка нађе у кухињи свега у изобиљу и скува добру вечеру не мислећи на жи­
вотиње. Однесе пуну чинију на сто, седе поред седог човека, вечера и утоли глад.
Кад је била сита, рече:
— Сад сам и уморна; где је постеља да легнем и спавам?
Животиње одговорише:
С њим си вечерала,
с њим си јела и пила,
на нас ниси мислила;
сад гледај где ћеш провести ноћ.
Напослетку Старац јој рече:
— Сиђи само низ степенице, наћи ћеш у собици две постеље; протреси их и
простри беле чаршаве, па ћу и ја доћи да спавам.
Девојка сиђе у собицу и кад је протресла постеље и прострла чисте беле чар­
шаве, леже у једну постељу не чекајући на старца.
После мало времена дође седи човек, осветли свећом девојку и заврте главом.
И кад је видео да је заспала и спава тврдим сном, отвори положена на поду врата и
девојка паде доле у подрум.
У позно вече дође дрвосеча кући и прекори жену што га је оставила да цео дан
гладује.
— Ја нисам крива — одговори жена. — Наша најстарија кћи пошла ти је с руч­
ком; мора бити да је залутала; сутра ће се већ вратити.
Сутрадан порани дрвосеча пре зоре и кад хтеде поћи у сечу, захте да му тог дана
средња кћи донесе ручак у шуму.
— Сад ћу — рече — понети торбу сочива. Сочиво је крупније од проса и боље
ће га видети, па неће ударити странпутицом и залутати.
Кад је било о подне, понесе девојка ручак у шуму, али сочива је већ било неста­
ло: нашле га шумске птице, као претходног дана просо, и напуниле њим гуше.
Девојка је лутала по шуми све док није пала ноћ, а онда и она дође до старчеве
куће, уђе у кућу и замоли за вечеру и преноћиште.
Старац дуге беле браде запита опет животиње:
Кокице, лепа,
петлићу лепи,
и ти, краво шаруљо,
шта кажете на ово?
Животиње одговорише и сад:
— Дукс! — што је јамачно значило: „Немамо ништа против!” — и све буде
онако као дан раније. Девојка скува добро јело, седе поред старца да вечера, наједе
се и напије, али се не постара за животиње. А кад је запитала где је постеља да легне
и спава, оне одговорише:

9
 С њим си вечерала,
с њим си јела и пила,
на нас ниси мислила;
сад гледај где ћеш провести ноћ.
Кад је заспала, дође старац, посматраше је вртећи главом и пусти је да падне у
подрум.
Трећег дана рече дрвосеча жени:
— Пошаљи ми данас нашу најмлађу кћер у шуму с ручком. Она је увек била до­
бра и послушна, остаће на правом путу и неће као њене сестре летети свуд унаоколо
попут дивљих бумбара.
Али се мајка успротиви и рече:
— Зар да изгубим и своје најмилије дете?
— Буди без бриге — одговори јој муж — девојка неће залутати, она је и сувише
паметна и разумна да би забасала. Поред тога, ја ћу понети грашка и њим ћу посути
пут; грашак је још крупнији од сочива и она ће ићи мојим трагом.
Али кад је девојка с котарицом у руци зашла у шуму, дивљи голубови већ су
имали грашак у гушама и она не знађаше на коју страну да крене. Јако се забрину
мислећи стално на то како ће сиромах отац гладовати ако му не буде донела ручак,
а мајка бити ојађена ако се не буде на време вратила кући.
Напослетку, кад се смркло, виде светлост и оде у шумску кућу. Замоли на мио
начин да преноћи у кући и човек беле браде запита опет своје животиње:
Кокице, лепа,
петлићу лепи,
и ти, краво шаруљо,
шта кажете на ово?
— Дукс! — одговорише животиње и сад.
На то девојка приђе пећи где су лежале животиње, помилује кокицу и петли­
ћа по њиховом глатком перју, а шарену краву почеше међу роговима. А кад је, по
старчевој наредби, зготовила добру чорбу и већ је била поставила на сто, она рече:
— Зар ја да се наједем, а добре животиње да ништа не добију? Напољу има свега
у изобиљу, идем да најпре њих намирим.
И онда изиђе напоље, донесе јечма за кокицу и петлића, а миришљива сена за
краву колико год је могла понети у наручју.
— Уживајте, драге животиње — рече — а сад ћу вам донети и свеже воде.
Тако донесе пуну ведрицу воде, кокица и петлић скоче одмах на ивицу ведрице,
узму воде у кљунове и онда дигну главе увис, онако како птице пију, а и шарена
крава се добро напије.
Тек кад је нахранила и напојила животиње, седе девојка за сто поред старца и
поједе оно што јој је он оставио.
Убрзо после тога кокица и петлић узеше завлачити главице под крила, а и ша­
рена крава поче жмиркати. Тада девојка рече:
— Хоћемо ли на починак?

10
 Кокице, лепа,
петлићу лепи,
и ти, краво шаруљо,
шта кажете на ово?
Животиње одговорише:
— Дукс!
Ти си нас нахранила,
ти си нас напојила,
дошла си нам у помоћ,
желимо ти лаку ноћ!
Онда девојка сиђе доле у собицу, протресе пернате јастуке и простре чисте ла­
нене чаршаве. Кад је све спремила, дође старац и леже, а његова дуга бела брада
допираше му до ногу. Девојка легне у другу постељу, очита своју молитву и заспи.
До поноћи спавала је без буђења, а о поноћи настаде у кући такав немир да
се пробуди. Тада у свима кутовима поче шкрипати и прштати, врата искочише из
довратка и ударише о зид, од греда зачу се пуцкање као да се извлаче из спојница и
изгледало је као да су се степенице сручиле на земљу; напослетку затутњи као да се
цео кров срушио.
Пошто се опет све стишало а њој се ништа рђаво није догодило, она остаде
мирно у постељи и поново заспа.
Кад је ујутро сунце огрануло и кад се пробудила, шта видеше њезине очи? Ле­
жала је у великој дворани, а свуд око ње блистао је краљевски сјај: по зидовима
на зеленој свиленој основи уздизало се златно цвеће, кревет саздан од слоноваче,
покривен црвеном кадифом, а на столици крај постеље биле су папуче с утканим
бисерима.
Девојка мишљаше да сања, али утом уђоше у дворану тројица раскошно обуче­
них слугу и запиташе је шта заповеда.
— Можете ићи — одговори девојка — ја ћу одмах устати да старцу спремим
доручак, а после ћу да намирим лепу кокицу и лепог петлића и лепу шарену краву.
Она је мислила да је старац већ устао; окренувши се ка другој постељи виде да
у њој неко лежи, али не старац него некакав стран човек. Док га је посматрала и
видела да је млад и леп, ои се пробуди, устаде и рече:
— Ја сам краљевић, а једна опака вештица зачарала ме је да као сед старац жи­
вим у шуми; нико није смео бити уз мене осим тројице мојих слугу у виду кокице,
петлића и једне шарене краве. Зачараности ме је могла ослободити само девојка
која би нам дошла, а била добра у срцу и имала љубави не само за људе него и за
животиње.
— Ти си била та девојка и ноћас, о поноћи, ми смо ослобођени зачараности, а
стара шумска кућа претворена је опет у мој краљевски дворац.
И кад је девојка устала, рече краљевић тројици својих слугу да оду и доведу
девојчина оца и мајку на свадбу његову и њихове најмлађе кћери.
— Али где су моје две сестре? — запита девојка.

11
 — Њих сам — одговори јој краљевић — затворио у подрум; сутра ће их одве­
сти у шуму једном угљару да код њега служе као слушкиње док год се не поправе и
не науче да и животиње треба нахранити и напојити и не остављати их да гладују.
 ВОДА ЖИВОТА
Био негда један краљ па оболео и нико није веровао да ће болест преболети.
Имао је три сина, који у жалости због тога одлажаху далеко у дворски перивој да
се исплачу. Тамо се сретну с неким старим човеком који их упита шта их то тако
тишти. Они му кажу да им је отац болестан и да ће умрети, јер му никоји лек не
помаже. На то старац рече:
— Знам један лек, а то је вода живота. Кад би од ње пио, оздравио би. Али је
тешко наћи је.
Најстарији рече:
— Ја ћу је већ наћи.
Оде краљу и замоли га за одобрење да пође и потражи воду живота, јер једино
од ње може краљ оздравити.
— Не — рече краљ — то је окончано с одвећ великим тешкоћама. Боље да
умрем.
Али га је најстарији син толико молио да краљ напослетку пристане и одобри
му да оде. Принц мишљаше у души:
„Донесем ли воду, бићу оцу најмилији син и наследићу државу.”
Тако се спреми, појаше коња и крене на пут. Ишао је неко време, а онда на путу
наиђе на једног патуљка, који га запита:
— Куда, куда тако журно?
— Глупи паци-цврче — рече му принц охоло — то ти не треба да знаш — и
одјури даље.
Патуљак се наљути и пожели му нешто зло.
Убрзо потом доспе принц у некакав кланац и што је даље ишао, кланац се све
више сужавао, брда су била све ближа једно другом и напослетку се пут толико
сузио да није могао ни корака даље; није му више било могућно ни окренути коња
ни сјахати, и он је седео тако на седлу као у затвору.
Болесни краљ чекао је на њега дуго времена, али он не дође. Тада други краљев
син рече:
— Пусти ме, оче, да идем и потражим воду. — А у себи је мислио: „Ако ми је
брат мртав, онда ће држава припасти мени.”
С почетка не хтеде краљ ни њему одобрити да иде, али напослетку попусти.
Тако и други принц удари истим путем којим је ишао старији му брат, па и он наиђе
на патуљка који га задржа и запита куд иде тако журно.

13
 — Шта треба да ти то знаш, кепецу један? — одврати принц и одјури даље и не
осврнувши се за собом.
Патуљак пожели и њему оно исто што је пожелео старијем, па се и средњи кра­
љев син нађе у кланцу и доспе у стање да више није могао ни напред ни назад. Тако
пролазе охоли.
Кад ни краљева другог сина не би да се врати, замоли најмлађи за одобрење да
пође и донесе воду и краљ напослетку мораде пристати.
Сретне се и он с патуљком, и на патуљково питање куд је наумио кад тако јури,
најмлађи краљев син заустави коња да му одговори и рече:
— Пошао сам да потражим воду живота, јер ми је отац на умору.
— А знаш ли где се вода живота може наћи? — запита га патуљак.
— Не, не знам — одговори принц.
— Зато што си се понашао и понашаш се као што се пристоји, а не онако охоло
како су се понашала твоја браћа, обавестићу те шта ти о томе ваља знати, и казаћу
ти како да доспеш до воде живота.
— Она извире из студенца у дворишту једног зачараног двора, али ући тамо не
можеш ако ти не будем дао једну гвоздену палицу и два хлеба. Палицом ћеш удари­
ти трипут по гвозденој дворској капији и она ће се нагло отворити. Унутра леже два
лава; и једном и другом убацићеш у разјапљене чељусти по хлеб, па ће се смирити.
Онда похитај, захвати из студенца воде живота и постарај се да изиђеш из двора
пре него што буде откуцало дванаест часова, иначе ће се капија опет затворити и
ти ћеш онда тамо остати.
Принц му захвали, узе палицу и хлебове и крене даље. А кад је стигао до зача­
раног двора, све је било онако како му је патуљак рекао. На трећи ударац палицом
капија се нагло отвори, а кад су се лавови наситили хлебом, закорачи у двор и уђе у
велику, лепу дворану у којој су седели уклети принчеви; њима поскида прстенове
с прста. Тамо се налазио и један мач и један хлеб; он узе и мач и хлеб.
Онда оде у собу где се налазила једна лепа девојка, која се, кад га виде, обрадова,
пољуби и рече му да ју је ослободио зачараности, да ће добити државу, а кад после
годину дана буде опет дошао, тада ће њих двоје да се венчају и прославе свадбу.
Затим му каже и то где се налази студенац воде живота, али да се мора пожурити
и захватити воде пре него што буде откуцало дванаест часова.
Он пође даље и дође напослетку у једну собу у којој се налазила красна постеља
са чистим, белим рубљем. Пошто је био уморан, хтеде мало отпочинути, те тако
легне и заспи.
Кад се пробудио, куцало је једанаест и три четврти. Он скочи престрављен,
отрча до студенца, захвати воде пехаром који је стајао крај студенца и похита да
што пре изиђе. Управо у тренутку кад је доспео до капије, откуцавало је дванаест
пута и капија се с треском и тако брзо затвори да му захвати и окрзну комадић пете.
Он је међутим био весео што је добавио воду живота, те се упути кући и прође
опет поред патуљка. Кад овај виде у њега мач и хлеб, рече му:
— Тим си добио големо благо: мачем можеш потући велику војску, а хлеб се не
може никад појести до краја.
Принц није хтео да се врати кући и изиђе пред оца без браће, те рече:

14
 — Драги патуљче, да ли би ми могао рећи где су ми браћа? Они су пре мене
пошли по воду живота и нису се вратили.
— Они су уклештени између два брда — одговори му патуљак. — Тамо сам их
зачарао, јер су били тако охоли.
На то га принц стаде молити и дуго га је молио док их патуљак није ослободио
зачараности. Али га патуљак и опомене:
— Чувај их се, они су опака срца!
Кад су му браћа дошла, обрадује се и исприча им шта је било с њим; каже им
да је нашао воду живота и понео са собом пун пехар, да је спасао једну зачарану
принцезу која ће га чекати годину дана, а онда ће се с њом венчати и добити велику
државу.
Тако браћа појашу коње, пођу заједно и доспеју у једну земљу пустошену глађу
и ратом; краљ те земље је већ мислио да ће пропасти, тако је била велика невоља.
Тада принц оде к њему и даде му хлеб којим краљ нахрани и насити сав свет у
својој држави; после тога даде му и мач којим потуче војске својих непријатеља те
тако могаде живети у миру.
Онда узе од краља хлеб и мач, и три брата наставе пут. Дођу у још две земље у
којима су владали глад и рат. И краљевима тих двеју земаља да принц хлеб и мач.
Тако је спасао од пропасти три државе.
После тога укрцају се браћа у лађу и заплове преко мора. За време пловидбе
двојица старијих разговараху међу собом, казујући један другом:
— Наш млади брат нашао је воду живота, а ми је нисмо нашли. Зато ће му наш
отац дати државу која припада нама, и тако ће нам он одузети нашу срећу.
И како се у њиховим срцима распалила жеља да му се освете, договоре се о томе
шта им је чинити да га упропасте. Сачекају да једном заспи тврдим сном и тада из
његова пехара преспу воду живота у своје, а у његов наспу горку морску воду.
Кад су приспели кући, однесе најмлађи болесном краљу свој пехар да из њега
пије па да оздрави. Отпивши гутљај горке морске воде краљу позли и буде још бо­
леснији него дотад. На његово јадање дођу оба старија сина, оптуже најмлађег да
је хтео да отрује оца, кажу да су они донели праву воду живота и даду му да пије из
њихових пехара.
Чим се краљ напио воде из њихових пехара, осети да му болести нестаје и по­
стаде снажан и здрав какав је био у својим младим данима. Онда оба старија брата
оду млађем и стану га исмејавати говорећи:
— Ти си, додуше, нашао воду живота, али твоја је само мука, а наша награда.
Ваљало ти је бити паметнији и имати отворене очи; ми смо ти узели воду док си ти
на мору спавао, а после годину дана један од нас двојице отићи ће да за себе доведе
лепу краљеву кћер. Него чувај се да од свега тога ником ништа не одаш, отац ти
ни онако неће поверовати. Ако ли изустиш, макар једну једину реч, изгубићеш и
живот, а ако будеш ћутао, ми ћемо ти живот поклонити.
Краљ је био љут на најмлађег сина верујући да му је радио о глави. И тако на­
реди да се сазове дворски савет и донесе пресуда да се млади принц потајно убије.

15
 И кад је краљев најмлађи син, не слутећи никакво зло, пошао једном на коњу у
лов, мораде поћи с њим и краљев ловац. Напољу, у шуми, кад су били сасвим сами,
примети принц да се на ловчеву лицу огледа дубока жалост те га запита:
— Драги ловче, шта је теби?
— Не могу ти то рећи, а ипак би требало да ти кажем — одговори му ловац.
На то принц рече:
— Кажи слободно шта је, ја ти то нећу узети за зло.
— Ах — одврати ловац — треба да те убијем, краљ ми је тако наредио.
Уплашен овом ловчевом изјавом, принц рече:
— Драги ловче, остави ме да живим. Ево ти моје краљевско одело и дај ми за
њега твоје отрцано.
— Пристајем на то драге воље — одговори ловац. — Ни иначе не бих могао
пуцати на тебе.
Тако размене одела и ловац оде кући, а принц зађе дубље у шуму.
После неког времена стигоше старом краљу троја кола злата и драгог камења
за његова најмлађег сина. То су му, у знак захвалности, била послала она три кра­
ља, који су принчевим мачем потукли непријатеље а његовим хлебом исхранили
житеље својих земаља.
Тада стари краљ помисли:
— Значи ли то да мој син није ништа крив? — А онда рече својим људима: —
Ах, кад би још био у животу! Како ми је жао што сам наредио да га убију!
— Он је још жив! — рече ловац. — Нисам имао срца да извршим твоју запо­
вест. — И онда исприча краљу све онако како је било.
Тада паде краљу камен са срца, те нареди да се објави у свима државама како се
његов син сме вратити и да ће бити примљен у милости.
Пре него што се навршила година дана, нареди принцеза зачараног двора да се
направи сјајан златан пут који је водио у двор и изда својим људима заповест: онај
који буде дојахао идући право путем, то је прави (спасилац) и тог треба пустити, а
онај који не буде ишао право путем, није прави и тог не треба пустити у двор.
Кад је било око годишњице, најстарији краљев син смисли да похита принцези,
изда се за њена спасиоца па њу добије за жену, а уз њу и њезину државу.
Тако појаше коња и оде. А кад је дошао близу двора и видело леп, златни пут,
рече сам себи:
— Била би црна штета да коњским копитама квариш овај пут — и скрене мимо
пута удесно.
Али кад је стигао до дворске капије, људи му рекоше да он није прави спасилац
и нека се врати откуд је дошао.
Убрзо потом пође ка принцезину двору други краљев син. Кад је доспео до
златног пута и коњ му једном ногом стао на њ, рече у себи:
— Била би црна штета кварити овај златни пут терајући коња по њему — и
скрене улево.
Али кад је приспео до дворске капије, људи и њему рекоше да није прави спа­
силац и нека се врати откуд је дошао.

16
 Кад се навршила пуна година од дана његова састанка и растанка са драгом
принцезом, пође принц из шуме ка њезину двору, да крај ње заборави свој јад и
невољу. Ишао је мислећи само на њу и на то како јој не може стићи онако брзо као
што жели, и није ни видео да је на златном путу и да му коњ средином пута хита ка
двору. А кад је стигао пред дворску капију, она се отвори, принцеза га дочека с ра­
дошћу, рече му да јој је спасилац и господар државе и они се у великом блаженству
венчаше и одсвадбоваше свадбу.
Кад је све прошло, она му исприча да га отац позива к себи и да му је опростио.
Он појаше коња, оде оцу и каже му шта је све било и како су га браћа преварила, а
он ипак на све ћутао. Стари краљ хтеде да их казни, али они су се већ били навезли
на широко море, отпловили и никад се више нису вратили.
 ДАРОВИ ПАТУЉАКА
Путовали кројач и златар и једне вечери, кад је сунце било зашло за брдо, зачу­
ли одјеке некакве необичне песме. Јека се разлегала све јасније, а песма певала тако
милозвучно да кројач и златар заборавише на умор и убрзаше кораке.
Месец је већ био високо одскочио кад су стигли до једног брежуљка на којем
угледаше мноштво раздраганих патуљака и њихових жена и девојака како су се ухва­
тили у коло и играју. Уз игру патуљци су и певали на најумилнији начин, и то је била
она песма што су је путници чули још издалека.
Усред кола седео је старац мало већи од осталих патуљака; одело му је било
шарено, а дуга као иње бела брада покривала му је груди.
Кројач и златар стајали су пред призором као укопани и с дивљењем посматра­
ли игру.
Старац им даде знак да му приђу и патуљци намах раставише коло. Златар, гр­
бав од рођења и као сви грбавци прилично смео и дрзак, пође одмах к њему; кројач,
који је спрва мало зазирао, остаде, али кад виде како све тече весело, осмели се и
пође за њим.
Онда патуљци опет саставе коло и наставе игру уз вратоломно скакање и по­
скакивање.
Старац, међутим, узе широк нож што га је држао за појасом и стаде га бруси­
ти, а кад га је добро наоштрио, огледа се за двојицом странаца. Њих подиђе језа,
али немадоше времена за премишљање: старац шчепа златара и у највећој брзини
обрија му косу и бркове, а затим учини то исто и с кројачем.
Њих прође страх кад их стари патуљак после обављена посла љубазно потапша
по рамену, као да им хтеде рећи како су добро учинили што су га вољно, без проти­
вљења, пустили да на њима изврши оно што је учинио. Онда им прстом показа рпу
угља што је лежала по страни и покретима главе и руку даде им знак да напуне њим
џепове. Они послушају, мада нису знали за шта би им тај угаљ могао послужити, а
потом оду да потраже преноћиште.
Кад су сишли у долину, звоно с оближња манастира избијало је дванаест часо­
ва; у истом тренутку престаде песма патуљака, свега нестаде и брежуљак лежаше у
мекој месечини.
Двојица путника нађу преноћиште, полежу на сламу, покрију се капутима и,
како су били уморни, забораве да из џепова поваде угаљ.

18
 Осећајући на себи притисак терета, пробуде се раније но обично. Завуку руке
у џепове и једва да поверују својим очима кад видеше шта су из њих извукли — не
угаљ, него чисто злато. И коса и бркови срећно су им у ноћи потпуно израсли.
Тако кројач и златар постадоше богати људи, с том разликом што је златар, ла­
ком по природи, био боље напунио џепове угљем и сад имао двапут више злата но
кројач.
Лаком човек кад има много, тражи још више; златар предложи кројачу да се
тамо где су били задрже још један дан, а увече да оду опет на брежуљак и од старца-
патуљка добаве још веће благо. Кројач то не хтеде и рече:
— Имам довољно, и ја сам задовољан. Сад ћу постати самосталан мајстор, оже­
нићу се својом драганом и бићу срећан човек.
Али другару за љубав пристаде да остане тамо још један дан.
Увече пребаци златар преко рамена још и неколико торбица да би имао у чему
понети што више угља, и оде на брежуљак. Као и претходне ноћи, нађе и сад игром
и песмом раздрагане патуљке, старац га обрија и да му знак да узме угља. Он не
оклеваше, потрпа угља у џепове и торбице колико год је могло стати, врати се сав
срећан и леже на сламу покривши се капутом и торбицама.
— Нека, нек’ ме злато и притискује — рече — ја ћу то већ издржати — и на­
послетку заспа са слатком надом да ће се ујутро пробудити као богат — пребогат
човек.
Кад је отворио очи, устаде брзо да прегледа џепове и торбице, али како се не­
пријатно изненади кад из њих, ма колико да је по свима претурао, не извуче ништа
друго доли само црни угаљ.
— Још ми — мишљаше — остаје злато што сам га добио претпрошле ноћи —
и оде да га донесе.
Али како се сад запрепасти кад виде да је оно опет постало угаљ. Ударивши се
по челу од угља црном запрашеном, руком, осети да му је и сва глава без косе, да
је ћелав и да је ћосав. Но његовим недаћама ни ту није био крај: тек сада примети
да му је поред грбе што ју је дотад имао на леђима израсла још и друга, исто тако
велика, на прсима.
Тада би златару јасно да су све ове недаће казна за његову лакомост, те се заплака
и зарида.
Добри кројач, кога су његов плач и ридање пробудили, тешио је несрећника
колико је могао, а онда му рече:
— Био си ми друг док смо заједно путовали; остани код мене, па ћеш трошити
са мном од мојег блага.
Кројач одржа реч, али убоги златар мораде целог својег века носити обадве
грбе а ћелаву главу покривати ћелепушом.

19
 ЂАВО С ТРИ ЗЛАТНЕ ДЛАКЕ
Била негда једна сиромашна жена и родила сина којем је проречено да ће у че­
трнаестој години добити за жену краљеву кћер, јер је дошао на свет у кошуљици
среће. Догоди се да ускоро потом дође краљ у оно село. Нико од мештана није га
познао, и кад их је упитао шта је ново, они му одговорише:
— Ових дана рођен је мушкарчић с кошуљицом среће. Што год такав предузме,
то се свагда сврши срећно по њега. Њему је проречено и то да ће у својој четрнае­
стој години добити за жену краљеву кћер.
Краљ, који је био погана срца, озлоједи се због тог пророчанства, оде детињим
родитељима, учини се крајње љубазним и рече:
— Дајте, божјаци, то дете мени; ја ћу га однеговати.
О том родитељи не хтеше с почетка ни чути, а кад им незнани странац понуди
за њ велик новац, предомислише се уверавајући сами себе:
— Наше дете је чедо среће, па и овај откуп мора имати за њега срећан исход.
— И тако напослетку пристадоше и дадоше му га.
Краљ положи дете у једну кутију, уседне на коња и оде. Ишао је док није дошао
до једне дубоке воде, а онда баци кутију с дететом у воду, рекавши у себи:
„Ето, ослободио сам кћер од неочекивана просиоца!”
Али кутија није потонула, него је пловила као каква лађица и ниједна кап воде
није продрла у њу. Тако је пловила до на две миље од краљеве престонице где је
била једна воденица, па се на брани те воденице задржала. Тамо је срећом стојао
воденичарски момак који примети кутију и привуче је чакљом мислећи да ће у њој
наћи велико благо. Кад ју је отворио, виде лепа мушкарчића, бодра и весела. Однесе
га воденичару и његовој жени, а ови, немајући рођене деце, врло се обрадоваше.
— Сам нам га је бог даровао! — рекоше, и били су срећни.
Они су неговали находа врло брижљиво и он се дивно развијао и напредовао.
Догодило се једном да краљ за време непогоде сврати у воденицу. Угледавши
лепа, висока младића, запита воденичара и воденичарку да ли им је то син.
— Не, није нам син — одговорише они — он је наход који нам је пре четрнаест
година допловио у једној кутији, а из воде га извукао воденичарски момак.
Тада краљ увиде да тај момчић није нико други него оно дете среће које је он
бацио у воду. И рече:
— Ви, добри људи, не би ли младић могао однети једно писмо госпођи краљи­
ци? Наградићу га за то са два златника.

20
 — Како краљ заповеда — одговоре воденичар и воденичарка и кажу младићу
да се спреми за пут.
Онда краљ напише краљици писмо у којем заповеди:
„Чим младић који носи ово писмо буде приспео, нека се погуби и погребе, и
све то нека се изврши пре него што се будем вратио.”
Младић пође с писмом на пут, али залута и увече се нађе у некаквој великој
шуми. Кроз помрчину допирала је до њега из даљине мала светлост; он се упути ка
њој и доспе до једне кућице. Кад уђе унутра, виде неку старицу где сама самцита
седи крај огњишта.
Угледавши пред собом младића, старица се трже од страха и рече:
— Одакле, младићу, долазиш и куда ћеш?
— Долазим из млина — одговори јој он и идем госпођи краљици да јој предам
писмо. Али сам залутао у шуми и рад бих био да овде преноћим.
— Убоги младићу — рече стара жена — ти си доспео у кућу разбојника, и кад
се буду вратили и овде те затекли, убиће те.
— Нека буде шта буде — каже младић — ја се не бојим, а тако сам уморан да
не могу даље.
И то рекавши, испружи се на клупи и заспи.
Убрзо потом дођу разбојници и љутито запитају старицу ко је тај страни мла­
дић што лежи на клупи.
— Ах — рече старица — то је једно недужно момче; залутало је у шуми, па сам
се сажалила и примила га у кућу; носи писмо за госпођу краљицу и треба да јој га
преда.
Разбојници отворе писмо, узму да га читају и тако сазнаду како младић, чим
буде с писмом стигао и предао га краљици, треба да буде лишен живота. Окорели
разбојници се сажале и њихов старешина поцепа писмо па напише друго у којем је
стајало да се младић, чим буде с писмом приспео, венча с краљевом кћери.
Онда га оставе да на клупи до јутра мирно спава, а кад се пробуди, даду му пи­
смо и покажу пут који је водио краљевском двору.
Чим краљица прими и прочита писмо, учини онако како јој је у њему било по­
ручено: нареди да се припреми велелепна свадба, те се краљева кћи венча с млади­
ћем, чедом среће; а пошто је млади човек био леп и мио, принцеза је живела с њим
весело и задовољно.
После неког времена врати се краљ у двор и виде да се пророчанство испунило:
да је млади човек, чедо среће, доиста добио за жену његову кћер.
— Како је дошло до тога? — запита краљицу. — Ја сам у својем писму издао
сасвим друкчију заповест.
Краљица му на то пружи писмо и рече нека на своје очи види шта у писму пи­
ше. Краљ узе читати писмо и, дабогме, виде да је његово писмо замењено једним
другим. Запита младог човека шта се догодило с писмом које му је био поверио и
зашто је уместо оног писма донео једно друго.
— Ја о свему томе не знам ништа — одговори млади човек. — Мора бити да је
замењено оне ноћи кад сам спавао у шуми.
Киптећи од једа, краљ рече:

22
 — То ти неће проћи тако лако. Ко хоће да има моју кћер, мора ми донети из
пакла три златне длаке са ђаволове главе. Ако ми будеш донео то што захтевам, онда
можеш задржати моју кћер. — Краљ се надао да ће га се на овај начин отарасити
заувек.
Млади човек му на то одговори:
— Донећу три златне длаке; ђавола се не бојим. — И то рекавши опрости се и
пође путовати.
Пут га је довео до једног великог града где га чувар градске капије узе испити­
вати у који се занат разуме и шта зна.
— Знам све — одврати чедо среће.
— Онда би нам могао учинити пријатност — рече чувар — и рећи нам шта
је то с бунаром на тргу у нашем граду; из њега је иначе текло вино, а онда је тако
усахнуо да више чи воде не даје.
— Дознаћете шта је с њим — одговори млади човек — причекајте само док се
не будем вратио.
Потом је ишао даље и дошао до једног другог града где га опет упита чувар
градске капије у који се занат разуме и шта зна.
— Знам све — одврати чедо среће.
— Онда би нам могао учинити пријатност — рече чувар — и рећи нам: зашто
једна воћка у нашем граду, која је иначе рађала златне јабуке, сад никако више ни
да олиста?
— Дознаћете шта је с њом — одговори млади човек — причекајте само док се
не будем вратио.
Затим крену даље и дође до једне велике воде преко које се морао превести.
Возар га запита у који се занат разуме и шта зна.
— Знам све — одврати чедо среће.
— Онда би ми могао учинити пријатност — рече возар — и рећи ми: зашто ја
морам увек превозити онамо и овамо и никад да ме ко смени?
— Дознаћеш како је с тим — одговори млади човек — причекај само док се не
будем вратио.
Кад се превезао преко воде, нађе улаз у пакао. Унутра је било црно и чађаво;
ђаво није био код куће него само његова баба; седела је на широкој наслоњачи.
— Шта тражиш? — запита га она и није изгледала нимало опака.
— Рад сам имати три златне длаке са ђаволове главе — одговори млади човек,
— иначе нећу моћи задржати своју жену.
— Много тражиш — каза му на то стара. — Кад се ђаво буде вратио кући и
затекао те, зло ће бити с твојом главом. Него мени те је жао, видећу да ли ти могу
помоћи.
И онда га претвори у мрава и рече:
— Завуци се у наборе моје сукње, тамо ћеш бити сигуран.
— Да — одговори он — то је сасвим добро, али бих волео да знам још три
ствари: зашто се бунар из којег је иначе текло вино пресушио и сад ни воде више у
њему нема; зашто воћка која је иначе рађала златне јабуке сад ни да олиста, и зашто
возар мора увек да превози овамо и онамо и не бива смењен.

23
 — То су тешка питања — рече она — али буди само миран и тих и пази на то
шта ће рећи ђаво кад му будем чупала три златне длаке.
Кад увече, дође ђаво кући. Тек што је прекорачио праг, осети ђаво да ваздух
није чист.
— Осећам људско месо — рече — овде нешто није у реду.
И онда узе завиривати у све кутке и тражити, али не могаде ништа наћи. Баба
га на то стане да кара.
— Тек што сам — рече — свуда помела и све довела у ред, а ти ми сад опет све
испретура! Увек ти је у носу људско месо. Седи и вечерај!
Кад се најео и напио, осети се ђаво уморним, положи главу у бабино крило и
рече јој да га мало биште. Убрзо заспа и захрка. Стара му тада узе једну златну длаку,
ишчупа је и метну поред себе.
— Аух! — викну ђаво — шта радиш?
— Задремала сам — одговори она — сањала нешто тешко и ухватила те за косу.
— Шта си то сањала? — запита ђаво.
— Сањала сам како је некакав бунар из којег је иначе текло вино толико сад
пресушио да више ни воде не даје. Због чега ли је то?
— Хе! — одговори ђаво — кад би тамо људи знали да испод једног камена у
бунару седи једна крастава жаба, па је убили, опет би из њега потекло вино.
Баба га бискаше и даље док није заспао и захркао да су се прозори тресли, а
онда му ишчупа другу златну длаку.
— Ху! Шта радиш? — викну ђаво љутито.
— Немој да се срдиш — каза баба — учинила сам то у сну.
— Шта си опет сањала? — запита ђаво.
— Сањала сам — одговори стара — како у једној краљевини има воћка која је
иначе рађала златне јабуке, а сад неће ни да озелени листом. Шта је томе узрок?
— Хе! — одговори ђаво — кад би тамо људи знали да миш глође корен воћке,
па га убили, она би опет рађала златне јабуке. А ако је миш буде овако и даље глодао,
она ће се сасвим осушити. Него остави ме на миру с твојим сновима. Ако ми још
једанпут будеш покварила сан, прилепићу ти ћушку.
Стара га заговараше биштући га и даље док није опет заспао и захркао, а онда
му узе трећу златну длаку и ишчупа је. Ђаво скочи као опарен, стаде га вика и хтеде
је ударити, но она га још једаред стиша и рече:
— Шта се може против рђавих снова!
— Но, па шта си то опет сањала? — запита је ђаво, јер је ипак био радознао.
— Сањала сам — одговори она — једног возара који се жали што увек мора да
превози тамо и овамо и никако да буде смењен. Зашто је то тако?
— Зато што је звекан — одговори ђаво. — Кад неко буде дошао и тражио од
њега да га превезе, он треба да му да весло у руке: онда ће тај морати превозити, а
он ће се ослободити.
Пошто му је ишчупала из главе три златне длаке и добила одговоре на сва три
питања, остави баба старог ђавола на миру и он спаваше до зоре.
Кад је ђаво опет отишао, стара извуче мрава из набора сукње и врати чеду среће
људски облик.

24
 — Ево ти — рече му — три златне длаке, а шта је ђаво одговорио на твоја три
питања, то си свакако добро чуо.
— Јесам — рече млади човек — чуо сам његове одговоре и добро ћу их упам­
тити.
— Тако ти је помогнуто — рече старица и сад можеш поћи својим путем.
Он јој захвали на помоћи у невољи, оде из пакла и био је весео што му је све
тако срећно пошло за руком.
Дошавши до возара ваљало је да му, по обећању, одговори на његово питање.
— Превези ме прво преко — рече чедо среће — па ћу ти казати како да се осло­
бодиш. — И кад га је возар превезао на другу страну, саопшти му ђаволов савет и
рече:
— Кад ти опет буде ко дошао и тражио да га превезеш, ти му само подај весло
у руке.
Онда пође даље и дође у град са воћком која није давала рода и где је чувар
капије желео да чује зашто је то тако. Тако и њему рече оно што је чуо од ђавола:
— Убијте миша који глође воћки корен, па ће вам она опет рађати златне јабуке.
Чувар му захвали и за награду да му на два магарца два товара злата.
После стиже у град с пресахнулим бунаром. И тамо рече чувару градске капије
оно што је чуо од ђавола:
— Испод једног камена у бунару седи једна крастава жаба. Њу морате потра­
жити и убити, па ће вам опет из бунара обилно потећи вино. — Чувар му захвали,
па му и он у знак захвалности да златом натоварена два магарца.
Напослетку стиже чедо среће кући, својој жени, која се свим срцем радоваше
кад га опет угледа и кад чу како му је све срећно пошло за руком.
Онда млади човек однесе краљу оно што је од њега захтевао: три златне длаке са
ђаволове главе. Кад краљ виде четири магарца с товарима злата, веома се обрадова
и рече:
— Сад су испуњени сви услови, те можеш задржати моју кћер. Али, драги зете,
кажиде ми, одакле ти толико злато? Па то је големо благо!
— Превезао сам се преко једне реке — одговори он — и оданде га понео: лежи
тамо на обали уместо песка.
— Да ли бих га и ја могао оданде узети? — запита краљ с највећом жудњом.
— Можеш колико год будеш хтео — одговори он. — Тамо је возар који ће те
превести, а кад будеш преко, можеш напунити вреће.
У највећој журби спреми се лакоми краљ за пут и кад је дошао до реке, да знак
возару да га превезе. Возар дође, рече му да уђе у чамац, а кад га је превезао на другу
обалу, даде му весло у руке и искочи из чамца.
Тако је краљ морао отад превозити чамцем преко реке, и то му је била казна за
његове грехе.
— Да ли још превози?
— Превози, него шта! Нико му, богме, није узео весло из руку.

25
 ГУШЧАРИЦА НА СТУДЕНЦУ
Била негда једна стара — престара бака која је са чопором гусака живела на
једној пустопољини међу брдима окруженим великим шумама где је имала малу
кућу.
Сваког дана изјутра узела би старица у руке штаку и одгегала се у шуму. Тамо
се лаћала посла тежег но што би се од тако старе жене очекивало: скупљала је траву
за своје гуске, брала дивље воће што га је могла дохватити рукама, а онда све то
упртила на леђа и носила кући.
Могло се помислити да ће старица под тешким бременом морати да падне, али
га је она увек срећно донела кући. Кад би се с ким срела, поздравила би га врло
љубазно:
— Добар дан, драги земљаче, данас је лепо време. Да, ти се чудиш што се бочим
с овом травом, али свако мора носити на леђима своје бреме.
Људи иначе нису волели да се с њом сретају и гледали су да је мимоиђу. А кад
би који отац са синчићем прошао крај ње, тихо би рекао малишану:
— Чувај се од старе! Она је препредена лисица; она је вештица.
Једног јутра неки леп, млад човек пролазио је шумом. Сунце је сијало, птице
певале, лишће одисало свежином, а из њега била ведрина и радост. Још се није био
ни с ким срео, кад изненада угледа старицу како крећући се по земљи на коленима
сече српом траву. Велику рпу траве већ је била згурала у врећу, а крај вреће стајале
су две котарице пуне пунцате дивљака — крушака и јабука.
— Али забога, бакице, како ћеш све то моћи да понесеш? — запита је младић.
— Морам, драги господине, понети све — одговори му она. — Деца богатих
људи не морају носити товаре. Али у сељака има пословица:
Не гледај леђа у других,
твоја су увек грбава.
— Хоћеш ли да ми помогнеш? — рече му, даље, кад он застаде крај ње. — У
тебе су још права леђа и младе ноге, и то ће ти бити лако. Ни кућа ми одавде није
далеко, тамо је иза брда, на једној пустопољини. Брзо ћеш донде скокнути.
Млади човек се сажали на старицу.
— Мој отац није, додуше, сељак — одговори јој — него богат гроф, али да ти
покажем како бремена могу носити и други а не само сељаци, понећу ти твоје.

26
 — Ако тако будеш учинио, мило ће ми бити — рече му стара. — Имаћеш, да­
богме, око једног часа хода, али шта је то за тебе! И оне тамо јабуке и крушке мораш
понети.
Млади гроф нађе се мало у недоумици кад чу да му предстоји један час хода са
бременом на леђима, али га стара више не пусти, баци му на грбачу врећу а на руке
обеси обадве котарице.
— Ето, видиш, како иде сасвим лако — рече му кад су мало одмакли.
— Не, не иде лако — одговори гроф са болним изразом на лицу. — Врећа при­
тискује тако оштро као да је у њој све само грубо камење, а јабуке и крушке тешке
су као да су од олова; једва дишем.
Хтело му се да све оно што је носио збаци са себе, али то му стара не допусти.
— Гле, гле! — рече подругљиво — млади господин неће да носи оно што сам ја,
стара жена, тако често носила. Лепим речима хоће да те услуже, а кад треба услугу
истински учинити, онда гледају да се измигоље и побегну. Што си стао — настави
— и оклеваш? Закорачи, па напред; нико ти неће узети бреме с леђа.
Док је ишао по равној земљи, могло се још издржати, али кад су дошли до брда
и морали се пењати, и кад се камење под његовим ногама одроњавало и котрљало
као да је живо, то је већ превазилазило његову снагу. Капље зноја избише му на
чело, а с врата и рамена текао му низ леђа час топао, час хладан зној.
— Бакице — рече — не могу даље; хоћу да се мало одморим.
— То никако! — одговори старица. — Кад стигнемо кући, онда ћеш се одмо­
рити, а сад мораш напред. Ко зна за шта ће ти то бити добро.
— Стара, ти постајеш безочна — рече гроф и хтеде збацити с леђа огромну,
широку врећу, али узалуд, врећа му је остала на леђима као да је срасла с њима.
Трескао се и обртао се, али никако да је збаци са себе. Старица се само смејала и са
штаком весело скакутала.
— Не љути се, драги господине — рече му — лице ти се црвени као петлова
креста. Носи стрпљиво своје бреме, а кад будемо били код куће, ја ћу ти већ дати
добру напојницу.
Шта да ради? Морао се потчинити судбини и стрпљиво за старом вући себе и
бреме на себи. Чинило се да је она све гипкија а његов товар све тежи.
Одједном учини баба нешто необично: скочи му на леђа па се посади наврх
вреће, и мада је била мршава као штука, тежила је више од најдебље сеоске дун­
де. Младићу почеше клецати колена, али кад год би застао, ударала га је старица
прутом и копривама по ногама.
Уз непрекидно стењање, успне се на брдо и на крају доспе до бабине куће упра­
во у тренутку кад се хтеде срушити.
Кад су гуске смотриле старицу, подигоше крила увис, истурише напред вратове
и потекоше јој у сусрет бурно гачући. С прутом у руци ишла је за гускама једна
матора девојчура, снажна и велика, али ружна као ноћ.
— Госпођо мајко — рече она старој — да ти се није шта десило? Откад те нема
да се вратиш!
— Не, ћеркице — одврати стара — ништа рђаво није ми се догодило. Напро­
тив, овај драги господин носио је мој товар; и замисли само; кад сам се уморила,

27
још је и мене узео на леђа. Нисмо чак ни дуго путовали, били смо весели и стално
смо се уз пут једно с другим шалили.
Напослетку спусти се на земљу, узме младом човеку товар с леђа и котарице с
руку, погледа га најљубазнијим погледом и рече:
— Седи сад на клупу пред кућом и одмори се. Поштено си зарадио награду, па
ћеш је и добити.
Затим се обрати гушчарици и рече јој:
— Уђи, ћеркице, у кућу; не пристоји се да будеш насамо с младим господином;
не сме се сипати уље у ватру: могао би се у тебе заљубити.
Млади гроф није знао да ли да заплаче или да се насмеје.
— Таква драгана — помисли у себи — и кад би била тридесет година млађа, не
би ми могла узбудити срце.
Старица узе прво гладити гуске милујући их како се деца милују, а затим уђе са
ћерком У кућу.
Млади гроф седе на клупу под дивљом јабуком и испружи се. Ваздух је био
угодно благ, ни топао ни хладан, свуд унаоколо ширила се зелена ливада на којој
су царовали јагорчевина, мајкина душица и друго цвеће свакојаких врста, среди­
ном жуборио бистар поток на којем се светлео одсјај сунца, а беле гуске шеткале
горе-доле или силазиле у поток и пливале.
— Овде је врло пријатно — рече у себи — али ја сам тако уморан да једва држим
отворене очи; мало ћу одспавати. Само да не дохуји каква ветрина и не одува ми с
тела ноге, јер су сад меке као труд.
Кад је мало одспавао, дође стара, продрма га и разбуди.
— Устани — рече — не можеш овде остати. Ја сам те, дабогме, доста намучи­
ла, али ипак не толико да би те то стало живота. Сад ћу ти дати награду коју си
заслужио. Новац и имање нису ти потребни, ево ти нешто друго.
И то рекавши, тутне му у руку кутијицу изрезану од једног јединог смарагда.
— Чувај је добро — дода — она ће ти донети срећу.
Млади гроф нагло устане и осетивши се потпуно освежен и опет у пуној снази,
захвали старици на дару и крене на пут, не обазревши се ни макар једним јединим
погледом на њену кћер. Већ је био прешао део пута, а још је из даљине чуо весело
гакање гусака.
Три дана лутао је млади гроф по шуми док напослетку није избио на чистину.
Идући даље, дође у један велики град, и како га тамо нико није познавао, одве­
доше га у краљевски двор где су краљ и краљица седели на престолу. Он клекне пред
њих, извади из џепа смарагдну кутијицу и положи је краљици пред ноге. Краљица
му рече да устане, он се подиже и пружи јој кутијицу.
Чим ју је краљица отворила и погледала у њу, паде као мртва на земљу. Краље­
ве слуге склепташе младог човека и хтедоше га одвести у затвор, но утом краљица
отвори очи и нареди им да га пусте и да сви изиђу напоље јер хоће да разговара с
њим насамо.
Кад је остала сама с њим, поче краљица горко плакати и рече:
— Шта ми вреде сјај и части који ме окружују, кад се свако јутро будим са брига­
ма и жалошћу. Имала сам три кћери, од којих је најмлађа била тако лепа да ју је сав

28
свет сматрао за чудо. Била је бела као снег, црвена као цвет јабуке, косе сјајне као
сунчеви зраци. Кад је плакала, није из очију ронила сузе но саме бисере и драго
камење.
— По навршетку њезине петнаесте године, нареди краљ да му пред престо дођу
све три кћери. Требало је да видиш како су људи разрогачили очи кад је у престону
дворану ушла најмлађа: било је тако као да се сунце рађа. Краљ тада рече:
„Кћери моје, не знам кад ће ми куцнути последњи час, те ћу данас одредити
шта која од вас треба да добије после моје смрти. Ви ме све три волите, али она која
ме од вас највише воли, та треба да добије најбоље.”
Свака понаособ рече да га она највише воли.
„Да ли бисте ми могле изразити” — одврати краљ — „како ме која воли? По
томе ћу видети шта мислите.”
Најстарија рече:
„Волим оца као најслађи шећер.”
Друга рече:
„Волим оца као своју најлепшу хаљину.”
Најмлађа је ћутала. Отац је упита:
„А ти, најмилија моја кћери, како ме ти волиш”?
„Не знам — одговори она — и не могу ни са чим да упоредим своју љубав.”
Али отац остајаше при том да му мора нешто рећи. Напослетку она рече:
„Ни најбоље јело не прија ми ако је неслано. Због тога волим оца као со.”
Чувши ову њезину изјаву, краљ се разгневи и рече:
„Кад ме тако волиш, као со, онда нека ти со буде оно што ти остављам.”
И тада подели државу двема старијим кћерима, а потом нареди да се најмлађој
напрти на леђа врећа соли, а двојица слугу да је с тим одведу у дивљу шуму и тамо
оставе.
— Сви смо га — настави краљица — молили за њу и преклињали га, али се
краљев гнев није стишао.
— Како је само плакала кад се с нама морала опростити! Цео пут био је посут
бисерима који су текли из њезиних очију.
— Краљ се убрзо после тога покајао због своје опорости и окрутности и наре­
дио да се сирото дете тражи по целој шуми, али нико је не могаде наћи.
— Кад помислим на то да су је прождерале дивље звери, узбудим се и не могу
од жалости да се примирим; каткад се тешим надом да се сакрила у каквој пећини
или да је нашла уточиште у милосрдних људи.
— Али, замисли само: кад отворих твоју смарагдну кутијицу, а у њој бисер упра­
во од врсте какви су текли из очију моје кћери! Можеш замислити како ми се уз­
будило срце кад сам га видела! Реци ми на који ти је начин допао руку тај бисер.
Млади гроф јој исприча да га је добио од старице у шуми. Каже јој како с том
старицом као да нису чиста посла и мора бити да је вештица. Али краљичину и
краљеву кћер нити је видео нити што о њој чуо.
Краљ и краљица одлуче да потраже старицу; мислили су да ће од лица у којег
је био бисер, свакако добити и обавест о својој кћери.

30
 У пустињској осами, тамо међу брдима, седела је старица крај коловрата и пре­
ла. Већ се било смркло и само од једне лучке што је горела доле на огњишту допи­
рала је оскудна светлост.
Одједном настаде напољу бука: то су се гуске враћале с потока и ливаде и ја­
вљале се својим промуклим крештањем и гакањем.
Убрзо уђе у собу и њена кћи. Старица јој једва одврати на поздрав и само клим­
ну мало главом. Кћи седе доле крај ње, узе свој коловрат и поче прести тако брзо
и вешто као која млада девојка. Тако су обе седеле два часа не изустивши ни једну
једину реч.
Напослетку зашушта нешто на прозору и указаше се два ватрена ока која су
буљила у собу. То је била једна стара ноћна сова која заухуче трипут. Старица само
мало погледа навише, а онда рече:
— Сад је, кћеркице, време да изиђеш. Обави свој посао!
Девојка устаде и изиђе. Куда ли је отишла? Преко ливада, све даље, у долину.
Напослетку дође до једног студенца украј три стара храста. Утом се пун месец уз­
дигао над брдом и било је тако видно да би се и чиода могла наћи. Она скиде једну
кожу која јој је облагала лице и онда се нагну над студенац и узе да се умива. Потом
пропра кожу и простре је на траву да на месечини опет избели и осуши се.
Само, како се девојка преобразила! Тако нешто нисте још никад видели! Кад
јој је спала седа пунђа, засјаше се као сунчани зраци њезине расплетене златне власи
и покрише јој, као какав огртач, сав стас. Само су очи блистале из ње тако сјајно као
звезде на небу, а лице јој се преливало благим црвенилом као у цвета јабуке.
Али је лепа девојка била тужна. Седела је и горко се заплакала. Суза за сузом
текла јој је из очију и котрљала се између дугачких јој власи на земљу. Тако је седела
и била би тамо задуго остала и седела да на оближњем храсту није нешто почело
пуцкати и шуштати. Она скочи као срна кад зачује ловчев пуцањ. Месец је управо
тада био застрт црним облаком и у трен ока увуче се девојка у стару кожу и нестане
је као што нестаје светлости у свеће кад духне ветар и угаси је.
Дрхтећи као лишће у јасике, отрча девојка кући. Стара је стајала пред вратима
и девојка јој хтеде испричати шта јој се догодило, али старица се љубазно осмехну
и рече:
— Знам већ све.
Онда је одведе у собу и запали нову лучку. Али не седе поново за коловрат, него
донесе метлу и узе мести и рибати.
— Све мора бити очишћено и орибано — рече девојци.
— Али, мајчице — одврати девојка — зашто почињеш посао у ово глухо доба?
Шта си наумила?
— Знаш ли, кћери, који је сад час? — запита стара.
— Још није поноћ — одговори девојка — али је већ прошло једанаест.
— Зар не мислиш на то — настави стара — да си на данашњи дан пре три го­
дине дошла к мени? Твоје време је минуло, ми дуже не можемо остати заједно.
Девојка се уплаши и рече:

31
 — Ах, драга мајко, зар хоћеш да ме одгурнеш од себе? Па шта ћу ја и куда ћу? Ја
немам пријатеља ни завичаја камо бих могла отићи. Чинила сам све што си захте­
вала да чиним и увек си била мноме задовољна; немој ме отпуштати.
Стара не хтеде рећи девојци шта јој предстоји.
— Мени овде није више останка — рече јој — а кад одем, кућа и соба морају
за мном остати чисте; зато ме не задржавај у раду. Што се саме тебе тиче, буди без
бриге: наћи ћеш кров под којим ћеш моћи пребивати, а и с наградом што ћу ти је
дати бићеш задовољна.
— Али реци ми само шта ће се догодити? — запита је девојка.
— Кажем ти још једанпут — одговори јој старица — не ометај ме у мојем послу.
Не говори више ништа, иди у твоју собицу, скини кожу с лица и обуци свилену
хаљину коју си имала на себи кад си дошла к мени, и чекај тамо док те не будем
позвала.
Али сад ми ваља опет причати о краљу и краљици, који су с младим грофом
пошли да траже старицу на пустопољини.
У ноћи удари млади гроф у шуми странпутицом и тако мораде ићи даље сам.
Идућег дана учини му се да се налази на правом путу. Ишао је и ишао све до сутона,
а кад је пао мрак, застаде да не би у ноћи залутао и успуза се на једно дрво да на њему
преноћи.
Кад је пун месец осветлио сав предео, угледа млади човек једну женску прилику
како силази са брда. Она није имала у руци прут, али он ипак познаде по свему
другом да је то гушчарица коју је раније видео у старичиној кући.
— Охо — узвикне — ево је где долази! А кад имам једну вештицу, неће ми ни
друга умаћи.
Али како се зачуди кад она приђе студенцу, скиде са себе лажну кожу, кад се
уми, кад је покрише њезине златне власи и кад виде тако лепу девојку какву још
никад на свету није видео!
Уздржавајући дах а испруживши врат кроз лишће што је већма могао, млади
гроф гледаше је нетремице. Да ли због тога што ју је превише савио или због чега
другог, тек једна грана сломи се изненада с праксом; у истом тренутку девојка нагло
навуче на себе кожу, скочи као срна, побеже и — како је у исто време и месец био
зашао за облак — нестаде му с вида.
Чим је она ишчезла, сиђе млади човек са дрвета и оштрим кораком потече за
њом. Није дуго ни ишао, кад у полутами спази две људске прилике како пролазе
ливадом. То су били краљ и краљица, који су из даљине видели слабу светлост у
старичиној кућици и упутили се правце к њој.
Млади гроф им исприча шта је на путу видео крај студенца; краљ и краљица
вероваху да она девојка није нико други него њихова изгубљена кћи.
Радосна срца наставе пут и убрзо стигну до кућице: гуске су лежале свуд унао­
коло завукавши главе под крила; све су спавале и ниједна се није мицала.
Краљ и краљица погледаше кроз прозор: унутра је старица мирно седела и пре­
ла: климнула је главом, али се није обазрела. У соби је било савршено чисто као да
у њој пребивају патуљци магле који на ногама не носе никакву прашину. Али своје
кћери не видеше.

32
 Све ово посматрали су краљ и краљица неко време, напослетку се осмелише и
тихо закуцаше на прозор. Учини им се да их је старица очекивала: устаде и љубазно
их позове:
— Само уђите; ја вас већ познајем.
Кад су ушли у собу, старица рече:
— Не бисте морали прећи овако дуги пут да своје тако добро и љупко дете
нисте пре три године на неоправдан начин одгурнули од себе и прогнали. Њој то
није нимало шкодило; она је те три године морала провести као чуварица гусака:
при том она није научила ништа рђаво него је сачувала своје чисто срце. Ви сте пак
довољно кажњени што сте три године провели у бригама и у страху за њу.
Онда оде у малу собу и позове девојку:
— Изиђи, ћеркице!
Тада се широм отворише врата и из собице изиђе у хаљини од свиле кћи краља
и краљице, златокоса лепотица блиставих очију: било је тако као да је неки анђео
дошао с неба.
Она приђе оцу и мајци, обисну им се о врат љубећи их; и није било друкче него
су сви плакали од радости. Млади гроф је стојао поред краља и краљице и кад га је
она видела, поцрвенела је у лицу као ружа маховине, ни сама не знајући зашто.
Краљ рече:
— Драго дете, своју сам краљевину поклонио; шта теби да дам?
— Њој не треба ништа — рече старица. — Ја јој поклањам сузе што их је про­
лила због твоје одлуке; то су сами бисери, лепши од оних што се налазе у мору и
који више вреде но цела твоја краљевина. А као награду за њезину службу, дајем јој
своју кућицу.
И кад је старица то изрекла, ишчезе на њихове очи. У исто време поче мало
пуцкетати у зидовима, и кад се они обазреше, видеше да се кућица претворила у
сјајан двор и да је постављена краљевска трпеза и да се послужитељи жустро крећу
у трпезарији улазећи и излазећи.
Приповетка тече даље, али је памћење моје баке, која ми је ову бајку причала,
било ослабило, па је крај приповетке заборавила.
Ја све мислим да се лепа краљева кћи удала за младога грофа, да су њих двоје
остали у двору и у свем блаженству живели тако до краја живота.
Да ли су оне као снег беле гуске што их је старица узела к себи и које су чуване
у њезиној кућици биле све саме девојке (нека ми се ово не прими за зло), да ли су
после добиле опет људски облик и остале код младе краљице као њезине слушкиње
— то не знам тачно, али наслућујем да је управо тако било.
Поуздано се, међутим, може рећи да старица није била вештица, као што су
људи мислили, него мудра вила која је добро хтела. Она је, вероватно, и била та која
је краљеву кћер, кад се родила, обдарила даром да уместо суза лије бисере. Данас
се више тако шта не дешава, иначе би се сиромашни људи могли брзо обогатити.

33
 О РИБАРУ И ЊЕГОВОЈ ЖЕНИ
Били негда рибар и његова жена, становали у једном ћумезу украј мора и сваки
дан одлазио је рибар на пецање; пецао и пецао.
Тако је опет седео с удицом и стално гледао у бистру воду; седео и седео.
Утом потече удица дну, све дубље, а кад ју је рибар извукао из воде, праћакао се
на њој велик иверак. Онда му иверак рече:
— Слушај, рибаре, остави ме, молим те, да живим. Ја нисам прави иверак него
у иверка зачарани краљевић. Каква ти вајда од тога да ме раскалаш и испржиш —
не бих ти особито пријао. Спусти ме у воду и остави ме да опет пливам.
— Но — рече рибар — што ти треба трошити толико речи; ваљда тек нећу
лишити воде иверка који уме да говори?
И тако га откачи с удице и спусти у бистру воду, нашто иверак бућну и зарони
ка дну остављајући за собом дуг крвав траг. Онда рибар устане и оде у ћумез жени.
— Човече — рече жена — зар данас ниси ништа упецао?
— Не, нисам — одговори муж. — Упецао сам једног иверка који рече да је
зачарани краљевић, па сам га пустио да опет плива.
— Зар од њега ниси ништа пожелео? — упита жена.
— Нисам — одговори муж. — Шта је требало да пожелиш?
— Ах — рече жена — тако је рђаво становати увек у овом ћумезу: смрди и
тако је одвратан. Могао си нам пожелети једну малу кућу. Иди тамо још једаред и
зови га; кажи му како бисмо желели да имамо једну малу кућу. Он ће нам јамачно
учинити по жељи.
— Ах — рече муж — што треба да идем тамо још једаред?
— Па ти си га био ухватио, а онда га пустио да опет плива — каза жена. — Он
ће нам јамачно то учинити. Иди одмах тамо!
Муж баш није био сасвим вољан да иде, али није хтео ни да се противи жениној
вољи. Устаде и оде до мора.
Кад је дошао, море је било потпуно зелено и жуто, и не више онако бистро. Он
стаде и изрече:
Краљевићу, иверче,
сиња мора житељче,
моја жена Илсебила
неће тако као ја.

34
 На то иверак исплива и упита:
— А шта хоће?
— Ах — рече рибар — ја сам те био ухватио и сад ми жена каже како је требало
да од тебе нешто пожелим. Њој се више не станује у смрдљиву ћумезу, хтела би да
има малу кућу.
— Но, можеш ићи — рече иверак — већ је има.
Тако се рибар врати жени. Кад тамо, а она не седи више у смрдљиву ћумезу;
тамо је сад била мала кућа, а пред кућним вратима седела на клупи његова жена.
Она га узе за руку и рече му:
— Хајдемо унутра! Погледај само: зар ово није много боље?
И тако уђу унутра. У кућици било мало предсобље, једна красна већа соба и
једна мања са две постеље, кухиња и трпезарија, све распоређено на најбољи начин
и с најлепшим намештајем, калајисаним бакреним посуђем и свим прибором за
кућанство; иза куће било је мало двориште с кокошкама и паткама и мали врт с
поврћем и воћкама.
— Погледај — рече жена — зар ово није лепо?
— Јесте — одговори муж — тако треба да остане; сад ћемо живети сасвим за­
довољно.
— О томе ћемо размислити — рече жена. Онда се мало прихвате јела и оду да
спавају.
Тако је трајало којих осам или четрнаест дана, а онда жена рече:
— Слушај, човече, и у овој кућици све је сувише тескобно, а двориште и врт
су тако мали; иверак би нас свакако могао обдарити већом кућом. Хтела бих да
станујем у велику каменом двору. Иди иверку: нека нам дарује један двор.
— Ах, жено — рече муж — па ова нам је кућа сасвим добра; што нам треба да
станујемо у двору?
— Ене! — одврати жена. — Иди само; иверак то увек може учинити.
— Не, жено — муж ће на то — иверак нам је тек ономад дао кућу; не могу му
сад опет ићи: иверак би се због тога могао наљутити.
— Само ти иди! — продужи жена. — Он то свакако може, и радо ће учинити.
Само иди!
Мужу је било тешко на срцу и није му се ишло. У себи је рекао:
— То није право! — али ипак оде.
Кад је дошао, вода је била сасвим љубичаста и тамноплава, сива и непрозирна,
и не више онако зелена и жута, али још мирна као у време без ветра. Он стаде и
изрече:
Краљевићу, иверче,
сиња мора житељче,
моја жена Илсебила
неће тако као ја.
— А шта хоће — упита иверак.
— Ах! — рече рибар полужалосно — хоће да станује у велику каменом двору.
— Но, можеш ићи; тамо је пред вратима — изрече иверак.

35
 На то рибар оде мислећи да иде кући, али кад је дошао уздизала се тамо велика
камена зграда, а његова жена била на степеништу пред вратима и баш хтела унићи.
Она га узе за руку и рече:
— Хајдемо унутра!
Тако он уђе с њом у двор. У двору је било велико предворје с мермером попло­
чаним подом, у предворју многи послужитељи који жустро отвараху пред њима
велика врата; зидови се сијали од лепих застирки по њима, у собама биле све саме
златне столице и столови, кристални свећњаци у облику венца висили о таваници,
сагови у свима собама и собицама, трпезе само што се нису сламале под теретом
постављених на њима ђаконија и најбољих вина. Иза куће пак налазило се вели­
ко двориште са стајама за коње и краве и шупама за кочије, а иза дворишта велик,
красан врт с најлепшим цвећем и племенитим воћкама и гај који се протезао на око
пола миље — с јеленима, срнама и зечевима и свим што се само пожелети могло.
— Но — рече жена — није ли то сад лепо?
— Ах, јесте — одговори муж — и тако треба и да остане. Сад ћемо становати
и у лепом двору и с тим се задовољити.
— О томе ћемо добро размислити — рече жена.
Онда оду да спавају.
Ујутро се жена прва пробуди и гледаше земљу што се простирала пред њом.
Муж јој се још протезао у постељи; она га гурне лактом и рече:
— Човече, устани и приђи прозору. Погледај само: не бисмо ли могли постати
краљеви над свом овом земљом? Иди иверку: хоћу да будемо краљеви.
— Ах, жено — одговори муж — што нам треба да будемо краљеви? Ја нећу да
будем краљ.
— Но — рече жена — ако ти нећеш да будеш краљ, онда хоћу да ја будем кра­
љица. Иди иверку: хоћу да будем краљица.
— Ах, жено — опет ће муж — што хоћеш да будеш краљица? То му не могу
рећи.
— Зашто не би могао? — рече жена. — Иди сместа, ја морам бити краљица.
Тако муж оде и био је жалостан што му жена хоће да буде краљица.
— То није и није право! — мислио је рибар. Није био вољан да иде, а ипак је
отишао. А кад је дошао до обале, море је било сасвим црносиво, а вода избијала из
дубине као да је узаврела и страшно је смрдела.
И тако он стаде и изрече:
Краљевићу, иверче,
сиња мора житељче,
моја жена Илсебила
неће тако као ја.
— А шта хоће? — упита иверак.
— Ах — одговори рибар — хоће да буде краљица.
— Но, можеш ићи; већ је то постала — рече иверак.
Онда рибар оде кући, а кад је дошао, двор је тамо постао много већи и имао
велику кулу и многе особите украсе. Пред капијом су стојали стражари и било тамо

36
много војника и бубњева и труба. А кад је ушао у двор, у њему све од чистог мермера
са златом и баршунским засторима с великим златним ројтама. Отворила се пред
њим врата дворане у којој се налазили све сами дворјани, а његова жена седела је
на високу престолу од злата и дијаманата и имала велику златну круну на глави а у
руци скиптар од сува злата и драгог камења; крај ње, с једне и друге стране, стојало
у реду шест девојака, све једна за главу нижа од друге.
Онда он стаде и рече:
— Ах, жено, јеси ли сад краљица?
— Да — одговори жена — сад сам краљица.
Он је стајао гледајући је, и кад ју је тако једно време гледао, рече:
— Ах, жено, како је то лепо што си краљица! Сад нећемо ништа више пожеле­
ти.
— Не, човече — одврати жена, и била је веома узнемирена — мени је већ по­
стало досадно, и ја то не могу више издржати. Иди иверку: ја сам краљица, а сад
морам постати и царица.
— Ах, жено — упита муж — што хоћеш да будеш царица?
— Човече — рече жена — иди иверку: хоћу да будем царица.
— Ах, жено — одврати муж — царицом те не може учинити, ја то иверку не
могу рећи, цар је у држави само један и иверак те не може учинити царем; то он не
може и не може.
— Шта — рече жена — ја сам краљица, а ти си само мој муж; хоћеш ли одмах
иверку? Сместа да си пошао! Кад ме је могао учинити краљицом, може ме учинити
и царицом. Сместа да си пошао!
Тада муж мораде поћи.
А кад је пошао, било му је ледено око срца, и како је тако ишао, мислио је у
себи:
— То није и није добро: желети да се буде цар је бесрамно; иверак ће се напо­
слетку уморити.
Кад је дошао до обале, море је већ било сасвим црно, а вода густа и у дубини
врела, избацивала је на површину мноштво мехура, и он се тресао од ветрине која
га је захватала и језа га је подилазила. Онда стаде и изрече:
Краљевићу, иверче,
сиња мора житељче,
моја жена Илсебила
неће тако као ја.
— А шта хоће? — упита иверак.
— Ах, иверче — изговори рибар — моја жена хоће да буде царица.
— Но, можеш ићи — рече иверак — већ је то постала.
Онда рибар оде кући, а кад је дошао, био тамо двор сав од углачана мермера,
с алабастерним и златним украсима, пред дворском капијом ходали су војници,
трубиле трубе и бубњали бубњеви, а унутра, у двору, кретали се барони, грофови
и војводе као службеници. Они му отвараху врата, која су била од чиста злата.

37
 И кад је ушао унутра, његова жена седела је на престолу, који је био од једног
комада сува злата, а висок до две миље, имала на глави велику златну круну, висо­
ку три лакта и обложену брилијантима и алем-каменовима. У једној руци држала
скиптар, у другој царску јабуку, знамење царске власти; с једне и са друге стране
врата престоне дворане стојали су њени телесни стражари, поређани у два реда, и
све један мањи од другога, од највећег дива који је био висок две миље до најнижег
кепеца, не већег од човекова малог прста; пред њом су стојали кнежеви и војводе.
Тада задивљени рибар стаде и упита:
— Жено, јеси ли сад царица?
— Јесам — рече она — сад сам царица.
Он стојаше гледајући је с пажњом, и кад ју је тако једно време гледао, рече:
— Ах, жено, како је то лепо што си сад царица!
— Човече — рече она — што тако стојиш? Ја сам царица, и сад бих хтела да
будем папа. Иди иверку!
—; Ах, жено — зачуди се муж — шта не би хтела?! Папа не можеш постати,
папа је само један у свету и иверак те не може учинити папом.
— Човече — рече она — хоћу да будем папа. Иди одмах! Морам већ данас по­
стати папа.
— Не, жено — каза муж — то му не могу рећи, то није добро, то је одвећ грубо;
иверак те не може учинити папом.
— Човече — рече жена — што трућаш којешта? Кад може учинити царем, мо­
же и папом. Иди сместа тамо: ја сам царица, а ти си само мој муж. Хоћеш ли већ
кренути?
Њега обузе страх те пође и како је био малаксао, подрхтавале су му цеванице и
клецала колена. И онда тако поче дувати ветар гонећи облаке да настаде тама као
да је вече. Лишће је опадало са дрвећа и летело, вода хучала као да кључа и ударала
о обалу; у даљини угледа на пучини лађе које су играле и скакале на таласима и с
којих се грувањем топова звала помоћ у невољи. Ипак је насред неба било још мало
плаветнила, али је по странама избијала црвен наговештавајући тешку буру.
Он стаде и у страху изрече:
Краљевићу, иверче,
сиња мора житељче,
моја жена Илсебила
неће тако као ја.
— А шта хоће? — рече иверак.
— Хоће да буде папа — каза рибар.
— Но, можеш ићи; већ је то — рече иверак.
И тако он оде кући, а кад је дошао, била тамо голема црква, а свуд унаоколо све
сама палата до палате. Он се прогура кроз светину. Унутра, пак, све је било осве­
тљено тисућама и тисућама свећњака, а његова жена, у одежди од сува злата, седела
је на још много вишем престолу и имала на глави три велике круне; око ње су били
многи духовници — државници, а на једној и другој страни стајале су у два реда

38
свеће, од највеће, дебеле и велике као највећа кула, до најмање, мале као кухињска
свећа, и сви цареви и краљеви клечали су пред њом и љубили јој папучу.
— Жено — рече гледајући је са дивљењем — јеси ли сад папа?
— Да — одговори она — сад сам папа.
Он је стојао гледајући је, и то је било тако као да гледа у јарко сунце. И кад ју је
једно време тако гледао, рече:
— Ах, жено, како је то лепо што си папа!
Она је, међутим, седела сасвим укочено, као клада, не мичући се и не мрдајући.
Тада он рече:
— Жено, буди сада задовољна; сад си папа; сад не можеш постати ништа више.
— О томе ћу да размислим — каза она.
Онда обоје одоше да спавају. Али она није била задовољна: неутољива жудња
није јој дала да заспи и стално је мислила на то шта би још могла постати.
Муж јој је спавао сасвим добро и тврдим сном, јер се у току дана много натрчао,
док она никако да заспи: целе ноћи превртала се у кревету с једне стране на другу,
мислећи непрекидно на то шта би још могла постати, а никако да смисли нешто
што је више. Утом је почело свитати; и кад је видела румен зоре, устаде с ивице
кревета и загледа се у даљину; и кад је с прозора видела како излази сунце…
— Хаа! — помисли — зар не бих ја могла пуштати сунце и месец да излазе?
— Човече — рече и лактом муне мужа у ребра — пробуди се; иди иверку: хоћу
да будем као бог.
Муж јој је још био у сну, али се тако препао да је пао с кревета. Мислио је да је
у сну погрешно чуо, протрља очи и промуца:
— Ах, жено, шта ти то рече?
— Човече — рече она — ако не будем сама могла пуштати сунце и месец да
излазе, и ако будем морала само гледати како сунце и месец излазе — ја то нећу
моћи издржати и нећу више имати ни часка мира што излазе без мојег наређења.
И онда га погледа тако страшним погледом да га је подузела гроза.
— Иди сместа — заповеди му — хоћу да будем као бог.
— Ах, жено — рече муж и паде пред њу на колена — то иверак не може учини­
ти; учинити царем и папом може; молим те дођи к себи и остани папа!
Она тада доби наступ злобе, власи јој почеше тако дивље летети око главе, стаде
кидати на себи јелече, удари мужа ногом и дрекну:
— Ја то не могу издржати, и ја то не могу више издржати; хоћеш ли већ крену­
ти?
Он се на то сручи у чакшире и истрча напоље као суманут.
Напољу је хујала таква олујина да се једва држао на ногама. Куће су се рушиле и
стабла ломила, брда се тресла са стена одваљивало камење и падало у море; небо је
било црно, као смола. Муње су севале и громови пуцали, на мору се ваљали црни
таласи високи као црквени звоници и брда, а на свима главицама таласа показивале
се беле круне од чисте пене.
Он стаде и узвикну, и не могаше чути своје речи:

39
 Краљевићу, иверче,
сиња мора житељче,
моја жена Илсебила
неће тако као ја.
— А шта хоће? — упита иверак.
— Ах — каза рибар — хоће да буде као драги бог.
— Но, можеш ићи — рече иверак — седи сада опет у ћумезу.
Тамо они седе још и дан-данас.
 КРИСТАЛНА КУГЛА
Била негда једна чаробница и имала три сина, који су се братски волели.
Али стара није веровала синовима; мислила је да јој смерају да отму власт. И
онда претвори најстаријег у орла који је морао пребивати у стеновитим планинама;
каткад се виђао како кружи у небеским висинама и слеће у низије. Другог претвори
у кита и тај је живео у дубоком мору; могло се видети само толико како с времена
на време избацује увис силан млаз воде. И један и други имали су људски облик
само два часа на дан.
Сматрајући да би и њега могла претворити у коју звер, медведа или вука, трећи
син оде потајно од куће.
Он је, међутим, био чуо да се у двору Златног сунца налази зачарана краљева
кћи која чека да буде ослобођена зачараности; но свако ко је хтео да је ослободи,
морао је заложити сопствени живот и погинути ако не буде успео. Већ двадесет и
три младића жалосно су платила главом такав подухват и само је још један смео
покушати да је спасе, а после нико више.
Не осећајући у срцу никаква страха, одлучи младић да потражи двор Златног
сунца. Дуго је лутао не могавши га наћи, кад доспе у некакву велику шуму и не
знађаше којим му смером ваља ићи да би из ње изишао.
Наједном угледа у даљини два дива; они му рукама даваху знак да им приђе, а
кад им је пришао, рекоше му:
— Ми се препиремо око тога коме од нас двојице треба да припадне овај ше­
шир, а пошто смо једнаке снаге, не можемо један другог надјачати. Мали људи су
паметнији од нас великих дивова и стога остављамо теби да решиш наш спор.
— Како се можете препирати око једног старог шешира? — рече младић.
— Ти не знаш — одвратише дивови — каква су својства тог шешира; то је ше­
шир жеља, ко га има на глави, може пожелети да буде где хоће и одмах ће тамо бити.
— Дајте ми шешир — рече младић. — Ја ћу отићи мало даље, и кад вас будем
позвао ви се утркујте, па ко буде први стигао до мене, нека шешир буде његов.
И метнувши шешир на главу пође, а како је мислио на краљеву кћер, заборави
на дивове и све се више удаљиваше. Одједном, уздахне од срца дубоко, узвикнувши:
— Ах, кад бих био на двору Златног сунца!
Чим су му те речи прешле преко усана, већ се налазио на једном високом брду
пред капијом двора. Уђе у двор, прође кроз све собе до последње где нађе краљеву

41
кћер. Но како се запрепасти кад је угледа: лице јој је било пепељастосиво и све
наборано, очи мутне а коса риђа.
— Јеси ли ти та краљева кћи чију лепоту велича сав свет? — узвикну младић.
— Ах — одврати она — то није мој прави лик и облик. Очи људске могу ме
видети само као ругобу, овакву какву ме видиш. Али да би знао како изгледам, по­
гледај у огледало; огледало се не може обманути него ће ти показати моју слику,
онакву каква сам уистину.
То рекавши, да му у руку огледало и младић виде у огледалу слику најлепше на
свету девојке, а виде и то како јој од жалости теку сузе низ образе. Тада младић
рече:
— На који би начин могла бити спасена зачараности? Ја не презам ни од какве
опасности.
Она рече:
— Ко би се докопао кристалне кугле и показао је чаробњаку, био би мој спа­
силац; чаробњакова моћ била би тиме уништена, а ја бих опет добила свој прави
лик и облик. Ах — настави краљева кћи — већ су многи тога ради пошли у смрт и
мени те је, млада крви, жао што се излажеш великим опасностима.
— Ништа ме не може задржати — одговори јој младић. — Само ми кажи шта
ми је чинити.
— Све ћу ти казати што треба да знаш — рече краљева кћи.
— Кад будеш сишао са брда на којем се налази Овај двор, доћи ћеш до изво­
ра и видећеш тамо једног дивљег бика с којим ти се ваља борити. Будеш ли имао
срећу да га убијеш, из њега ће излетети огњена птица, која у својој утроби носи
једно ужарено јаје, а у том јајету налази се као жуманце кристална кугла. Птица ће
задржати у себи јаје док год не буде приморана на то да га пусти; а ако јаје падне на
земљу, запалиће се и сажећи све што буде у близини; у том случају и само ће се јаје
растопити, а с њим и кристална кугла, и сва твоја мука биће узалудна.
Младић сиђе у низију и оде до извора где је бректао дивљи бик који, кад га виде,
рикну и јурну на њ.
После дуготрајне борбе, пробурази га младић мачем и бик паде мртав. У истом
тренутку уздиже се из њега огњена птица и полете, али се орао, брат најмлађег, који
је кружио међу облацима, стушти за њом, потера је ка мору, стиже и удари кљуном.
Нашавши се у невољи, огњена птица пусти из себе јаје, али јаје не паде у море
него на једну рибарску колибу која се налазила на самој обали. Колиба се запали и
из ње поче куљати дим, но пре него што је избио пламен, подигоше се у мору као
кућа високи таласи, преплавише побрежје, колиба се нађе под водом и ватра би у
угашена. То је други брат младићев, кит, допливао и силно заталасао море.
Кад је ватра била угашена, потражи младић јаје и срећом га нађе. Јаје се није
истопило, него му је од наглог хлађења студеном морском водом само љуска испу­
цала, и он извади из ње неповређену кристалну куглу.
Кад је младић отишао чаробњаку и показао му кристалну куглу, чаробњак рече:
— Моја моћ је уништена и ти си сада краљ двора Златног сунца. Тиме можеш
ослободити зачараности и своја два брата.

42
 На то младић похита краљевој кћери, а кад је дошао до ње, нађе је у пуном сјају
њезине лепоте, и они се тада с највећом радошћу венчаше.

43
 ДВА БРАТА
Била једном два брата, један богат, други сиромах. Богати је био златар и зао
у срцу, сиромашни се издржавао метларским занатом и био добар и поштен. Си­
ромашни је имао два сина — дечака који су били близанци и тако налик један на
другог као што је једна кап воде слична с другом. С времена на време одлазили су
дечаци у кућу богатог стрица и тамо каткад добивали да поједу понешто од остата­
ка јела.
Догодило се да је сиромашни брат, кад је једног дана отишао у шуму да насе­
че прућа, видео птицу која је била сасвим златна и тако лепа да такве још никад у
животу није видео. Дохвати камичак, хитне га на њу, па је и погоди; с ње међутим
падне само једно златно перо, а она одлете. Сиромашни човек узме перо и однесе
га брату који га осмотри и рече:
— Ово је чисто злато — и да му за перо много новца.
Другог дана, кад се сиромашни метлар попео у шуми на једну брезу, да одсече
с ње коју грану, прхне пред њима она иста птица. Он узме да тражи њезино гнездо
и нађе га, а нађе у њему и једно јаје, али не обично, него златно. Узме га и однесе
брату. Богати златар осмотри јаје и опет рече:
— Ово је Чисто злато — и да му толико новца колико је јаје вредело. Напо­
слетку златар рече:
— Волео бих да имам и саму птицу.
Сиромашни брат оде трећи пут у шуму и опет смотри златну птицу где седи на
грани; узме камичак, хитне га на њу, погоди је и она падне. Он је однесе богатом
брату и добије за њу велику гомилу злата.
— Ово ће ме много унапредити — помисли метлар — и оде кући задовољан.
Златар је био паметан и лукав и добро је знао какве је врсте била она птица.
Позове жену и рече јој:
— Испеци ми златну птицу и постарај се да ништа од ње не пропадне: имам
вољу да је сам целу поједем.
А та птица није била обична, него чаробна, и ко би појео њезино срце и јетру
сваког би јутра нашао дукат под узглављем.
Жена приготови птицу за ражањ и узе је пећи. Међутим, док је печеница још
била на ватри, деси се да је жена због некаква другог посла морала изићи из кухиње,
и то у часу кад су у њу банула два дечака сиромашног метлара. Тако они стану пред

44
ражањ и полако га окретаху. Кад управо тада испадоше из печенице два комадића
и падоше у тигањ, један од дечака рече:
— Да поједемо овај ситнеж што паде у тигањ; ја сам тако гладан, а нико неће
приметити да је од печенице нечег нестало.
Тако њих двојица узеше да једу оне комадиће; жена се у том тренутку врати,
виде да су дечаци нешто јели и рече:
— Шта сте то јели?
— Комадиће што су испали из печенице — одговорише дечаци.
— То су били срце и џигерица — рече грдно уплашена жена, и да јој се муж не
би наљутио што је лишен макар и делића печенице, похита те закла једног петлића,
извади му срце и јетру и дода златној птици. Кад је птица била испечена, однесе је
мужу који је од главе до тртице поједе сам оставивши само голе кости. Али кад се
ујутро машио руком под узглавље, мислећи да ће отуд извући дукат, не нађе тамо
ништа.
Метларови дечаци нису знали каква их је срећа походила. Идућег дана кад су
устали паде нешто на земљу и звекну; а кад су то подигли — оно два дуката. Они
однесу дукате оцу који се чудом зачуди и рече:
— Како се то могло догодити?
Кад су другог јутра опет нашли два дуката, а после тако исто сваког дана, оде
метлар брату и исприча му ово чудно збивање.
Златар схвати одмах како је до тога могло доћи и да су дечаци појели срце и
јетру златне птице. Да би се осветио и јер је био завидљив и тврда срца, рече оцу
дечака:
— Твоја деца имају посла с нечастивим; немој узимати тај новац и немој их
више држати у кући, јер нечастиви има власт над њима, па може још и тебе одвући
у пропаст.
Отац дечака бојао се нечастивог и мада му је то тешко пало, ипак одведе децу у
шуму и тамо их жалосна срца остави.
Дечаци су лутали по шуми тражећи пут ка родитељској кући, али га не само
нису могли наћи него, напротив, одлазили су, лутајући, све даље од ње. Напослетку
наиђу на неког ловца који их запита:
— Чији сте ви, децо?
— Ми смо дечаци сиромашног метлара — одговоре они и испричају му како
их отац није више хтео да држи у кући, јер им се свако јутро под узглављем једног
и другог нашао по један дукат.
— Но — рече ловац — то баш није тако рђаво, само ако и поред тога останете
ваљани и не пролењите се. — И пошто су му се дечаци свидели, а сам није имао
деце, поведе их добри човек са собом кући и рече:
— Ја ћу вам бити отац и однеговаћу вас.
Тако дечаци почну код њега учити ловачки посао, а дукате што су их сваког
јутра налазили под узглављем остављаше ловац на страну да им послуже за потребе
у будућности.
Једног дана, кад су већ били одрасли, поведе их поочим у шуму и рече:

45
 — Данас ћете полагати испит у пуцању да вас узмогнем ослободити и прогла­
сити способним ловцима.
Тако оду с њим у заседу и дуго су чекали, али се никоја дивљач не појави. Ло­
вац погледа изнад себе и видевши јато дивљих гусака где лети у виду троугла, рече
једном посинку:
— Де, опали и скини из сваког угла по једну. — Младић учини тако и положи
испит.
Убрзо се појави и друго јато дивљих гусака које долетеше у облику бројке два.
Ловац рече другом посинку да пуца и са крајева јата скине по једну гуску; младић
учини тако, те и он положи испит. Тада њихов поочим рече:
— Проглашујем вас ослобођеним од припремног учења; ви сте обојица изуче­
ни ловци.
Потом два брата зађу дубље у шуму саветујући се и споразумевајући се о нечем.
И кад су увече поседали за сто да вечерају, рекоше поочиму:
— Нећемо се дотаћи јела и нећемо узети у уста ни залогаја док нам не испуниш
једну молбу.
— А како гласи та ваша молба? — запита их ловац.
Они му одговоре:
— Ми смо сада изучени, те морамо и у свету огледати шта смо кадри; тога ради
допусти нам да одемо и путујемо.
На то им стари ловац с радошћу рече:
— Ви говорите као храбри ловци; то што ви желите, била је и моја жеља: пођи­
те, то ће бити на ваше добро.
Затим су заједно весело јели и пили.
Кад је освануо одређени дан, поклони поочим и једном и другом по једну до­
бру пушку и по једног пса и рече им да од својег уштеђеног новца узму колико год
хоће. Затим пође с њима и сам пратећи их на једном делу пута, а пре опроштаја да
им један сјајан нож и рече:
— Кад се једном будете растајали, забодите овај нож у дрво на раскрсници; по
њему ће онај који се тамо буде вратио видети како је с другим: буде ли зарђала она
страна на коју је одсутни брат пошао, то ће значити да је умро, а док год буде био
жив, остаће сјајна.
Идући све даље и даље, дођу два брата у једну шуму, тако велику да је било не­
могућно прећи је за један дан. Остану у њој и обноћ, а јели су оно што су у ловачким
торбама били понели са собом. Ишли су кроз ту шуму и други дан и нису јој дошли
до краја. Пошто нису више имали шта да једу, рече један од њих:
— Ваља нам нешто уловити, иначе ћемо морати гладовати.
Тако напуни пушку и стане испитивачки мотрити свуда око себе. Угледавши у
близини једног старог зеца где трчи, узме га на нишан. Али зец викну:
Поштеди ми живот, ловче,
два своја млада даћу ти,

47
и одмах скокне у шипраг и доведе два млада зеца. Зечићи су се играли тако умиљато
и весело да ловци нису имали срца да их закољу. Задрже их код себе и млади зечеви
пратили су их у стопу.
Убрзо после лога шуњала се онуда једна лисица и један од њих потеже на њу
пушку, али лисица викну:
Поштеди ми живот, ловче,
два своја млада даћу ти,
и доведе два млада лисца. Браћа ни њих не хтедну убити већ их придруже зечевима,
те и лисци пођу за њима.
Није било задуго, кад из честе изађе један вук. И вук буде узет на нишан, али и
вук викну:
Поштеди ми живот, ловче,
два своја млада даћу ти,
Два млада вука придруже ловци осталим животињама и сви пођу за њима.
Затим се појави један медвед који је такође желео да још задуго луња по шуми,
те и он викну:
Поштеди ми живот, ловче,
два своја млада даћу ти,
И два млада медведа приведу ловци осталим животињама којих је сада већ било
осам.
Напослетку, ко се указа? Лав, цар животиња тресући гривом. Само се ловци не
уплашише, него уперише пушке на њега. Али и лав изусти:
Поштеди ми живот, ловче,
два своја млада даћу ти,
И лав им доведе два млада лава. Сад су ловци имали два лава, два медведа, два
вука, два лисца и два зеца, који су ишли за њима и служили их, Међутим, глад им
није била тиме стишана и они рекоше лисцима:
— Слушајте, шуњала! Нађите нам штогод за јело, ви сте промућурни и лукави.
Лисци им одговоре:
— Има у близини једно село из којег смо се већ снабдевали живином; показа­
ћемо вам пут који води у то село.
Ловци оду у село и купе тамо јела за себе и храну за своје животиње, а после
крену даље. Лисци су добро познавали живинарнике у томе крају и упућивали су
ловце како да до њих дођу.
Тако су једно време ишли од места до места, али нигде не нађоше такву службу
да би могли остати заједно. Тада рекоше:
— Не иде друкчије него се морамо растати.
Онда поделе животиње те и један и други добије по једног лава, медведа, вука,
лисца и зеца, узму се опраштати, обећају један другом братску љубав до смрти; нож

48
што им га је дао поочим забоду у једно дрво, а потом крене један пут истока, а други
пут запада.
Млађи брат дође у један град који је сав био завијен у црно. Оде у гостионицу
и запита гостионичара да ли би могао примити на коначење и његове животиње.
Гостионичар одреди за њих једну стају. На стајском зиду била рупа, зец се провукао
кроз њу напоље и вратио се с главицом купуса, провукао се и лисац и донео једну
кокошку, а кад ју је смазао, опет изишао и донео петла; вук, пак, медвед и лав били
су одвећ велики да би се могли провући кроз ону рупу. Њих гостионичар премести
на ледину где је лежала једна крава, те је прождераше и наситише се.
Кад је збринуо своје животиње, запита ловац гостионичара зашто је сав град
тако завијен у црно. На то‘ му гостионичар одговори:
— Зато што ће сутра умрети једина кћи нашег краља.
Ловац запита:
— Зар је на самрти?
— Не, није — одговори гостионичар — она је здрава и чила, а ипак мора умре­
ти.
— Како то? — запита ловац.
— Спрам нашег града — одговори гостионичар — налази се високо брдо, а на
њему пребива змај којем се сваке године мора дати једна невина девојка, јер би ина­
че опустошио целу земљу. Већ су му предате све девице и никоја друга није остала
доли једино краљева кћи. И како милости нема, мора и она бити предата змају, и
то треба да буде сутра.
Ловац рече:
— Зар се не нађе когод да змаја убије?
— Ах — одговори гостионичар — многи су витези покушали да га убију, али
су сви платили главом своје покушаје. Оном ко победи змаја краљ је обећао дати
за жену своју кћер, а тај би, после краљеве смрти, добио и државу у наслеђе.
Ловац на то не рече ништа више, а идућег дана ујутро окупи своје животиње и
попе се с њима на Змајево брдо. Тамо горе налазила се мала црква, а на олтару су
стајала три пуна пехара с једним записом који је лежао крај њих и на којем је било
написано:
— Ко буде испио ове пехаре биће најјачи човек на земљи и моћи ће владати
мачем закопаним пред црквеним прагом.
Ловац не испије пехаре него изиђе напоље и потражи мач у земљи, откопа га,
али га не могаде помаћи с места. Онда уђе опет у цркву, испије сва три пехара и
постане тако снажан да је с лакоћом подигао мач и њим владао.
Кад је дошао час да девојку предаду змају, краљ, маршал двора и дворјани крену
с њом да је испрате.
Смотривши из даљине ловца на врху Змајева брда, краљева кћи мишљаше да
тамо горе стоји змај и чека је, те се не хтеде успети на брдо; напослетку, пошто би
иначе цео град пропао, мораде прећи тешки пут.
Веома ожалошћени, краљ и дворјани врате се кући, а маршал двора остаде, с
тим да из даљине мотри на све што се буде збивало.

49
 Кад се краљева кћи попе на брдо, нађе се не пред змајем него пред младим лов­
цем. Он је узе тешити, и рекавши јој како хоће да је спасе, одведе је у цркву и за­
твори је у њој.
Не потраја дуго, кад с великом хуком долете седмоглави змај. Видевши ловца,
зачуди се и рече:
— Шта ћеш ти на овом брду?
Ловац одговори:
— Хоћу да се бијем с тобом.
Змај рече:
— Многим витезима угасио сам овде живот тако ћу учинити и с твојим.
И онда из својих седам ждрела оспе ватра да запали суву траву, те да се ловац у
њој и у диму угуши, али притрче животиње и газећи траву угасе ватру. На то змај
насрне на ловца, али ловац замахне мачем тако да зазуји у ваздуху и одруби му три
главе. Тада обузе змаја још већи бес, уздигне се изнад земље, избљује на ловца пла­
мен и хтеде се сручити на њ, али ловац замахне мачем још једаред и опет му одруби
три главе. Неман малакше и паде, а ипак хтеде опет навалити на ловца. Ловац је
имао још толико снаге да му одсече реп, а пошто се даље није могао борити, позва
своје животиње и оне растргну змаја.
Кад је борба била завршена, отвори ловац цркву и нађе краљеву кћер где лежи
на поду, јер се од страха и ужаса у току борбе са змајем била онесвестила. Он је
изнесе напоље и кад је опет дошла к себи и отворила очи, показа јој растргнутог
змаја и рече јој да је спасена и ослобођена. Она се обрадова и рече:
— Онда ћеш ми ти бити драги муж, јер ме је отац обећао ономе ко буде убио
змаја.
Затим скиде с врата огрлицу од мерџана и награди животиње разделивши им
огрлицу, а лаву да златну копчу са ње. Своју пак марамицу, на којој је било извезено
њезино име, да ловцу који оде, поисеца из змајевих глава седам језика и зави их у
марамицу.
После тога, пошто се од ватре и борбе био заморио, рече девојци:
— Ми смо обоје тако малаксали, па да мало одспавамо!
Она се сложи с тим, те легну на земљу и ловац рече лаву:
— Ти ћеш бдети да нас не би ко напао док будемо спавали — и онда заспи, а
заспи и краљева кћи.
Лав легне поред њих да буде будна стража али је од борбе и он био уморан, те
зовне медведа и рече:
— Лези крај мене. Морам мало одспавати а ако шта наиђе, пробуди ме.
Медвед легне поред њега, али је и он би уморан, те зовне вука и рече:
— Лези крај мене. Морам мало одспавати а ако шта наиђе, пробуди ме.
Вук легне поред њега, али је и он био уморан, те зовне лисца и рече:
— Лези крај мене. Морам мало одспавати, а ако шта наиђе, пробуди ме.
Лисац легне поред њега, али је и он био уморан, те зовне зеца и рече:
— Лези крај мене. Морам мало одспавати; а ако шта наиђе, пробуди ме.

50
 Зец легне поред њега, али је и сиромах зец био уморан, а није имао кога позвати
да буде будна стража, те заспа. Тако су сад спавали: краљева кћи, ловац, лав, медвед,
вук, лисац и зец, и сви су спавали дубоким тврдим сном.
Маршалу двора било је мотрити из даљине шта се збива на брду. Видети змаја да
одлеће с девојком није могао, јер је змај био мртав, а како је на брду све било мирно,
охрабри се и успне на врх. Тамо је змај лежао на земљи раскомадан г растргнут, а
недалеко од њега лежали су краљева кћи, ловац и његове животиње, сви у дубоком
сну.
Маршал двора је био поган и безбожан човек, те се лати мача и одруби ловцу
главу, узе уснулу краљеву кћер на руке и снесе је са брда. Она се пробуди и уплаши,
али маршал рече:
— Ти си у мојим рукама и мораш рећи да сам ја тај који је убио змаја.
— Не могу тако рећи — одговори краљева кћи — јер је то дело једног ловца и
његових животиња.
На то маршал двора извади мач и запрети јој да ће је убити ако га не буде по­
слушала, и тако је примора да му то обећа. Онда је одведе до пред краља. Краљ је
био ван себе од радости кад је опет угледао живу своју драгу кћер о којој је мислио
да ју је змај растргнуо. Маршал двора му рече:
— Ја сам убио змаја и ослободио принцезу и целу државу, и зато тражим твоју
кћер за жену, онако како је обећано.
Краљ запита кћер,
— Је ли истина то што маршал каже?
— Ах — одговори она — мора бити истина. Али хоћу да останем девојком и
да се удам тек после годину дана. — Јер она је мислила да ће за то време чути нешто
о свом драгом ловцу.
На Змајеву брду животиње су још лежале покрај свога мртвог господара и спа­
вале. Утом долете један крупан бумбар и спусти се зецу на нос, али га зец одгура
шапом с носа и спаваше даље. Бумбар дође други пут, али га зец опет гурне шапом
и спаваше даље. Онда бумбар дође трећи пут, убоде зеца у нос и тако га пробуди.
Чим се зец разбудио, пробуди лисца, лисац пробуди вука, вук медведа, а медвед
лава. А кад се лав разбудио и видео да нема краљеве кћери и да је његов господар
мртав, поче ужасно рикати и викну:
— Ко то учини? Медведе, зашто ме ниси пробудио?
Медвед запита вука:
— Зашто ме ниси пробудио? — а вук лисца: — Зашто ме ниси пробудио? — а
лисац зеца: — Зашто ме ниси пробудио?
Сиромах зец ни сам није знао шта да одговори и сва кривица свали се на њега.
Замало па да сви кидишу на њ, али их он мољаше и рече:
— Немојте ме убити; ја ћу нашег господара оживети. Знам за једно брдо где
расте биљка чудотворна корена: ко тај корен добије у уста оздрави од сваке болести
и исцели се од свих рана. Само одавде до оног брда треба две стотине часова.
Лав рече:
— За двадесет и четири часа да си отрчао донде и дотрчао натраг с кореном!

51
 Зец скочи и појури и за двадесет и четири часа врати се са чудотворним коре­
ном. Тада лав постави ловцу главу на раме, а зец му угура корен у уста, и одмах се све
у њему опет састави, срце поче куцати и живот се у њега врати. Ловац се пробуди
и кад не угледа крај себе краљеву кћер, уплаши се помисливши:
— Док сам спавао, отишла је да би ме се отарасила.
У великој журби лав је господареву главу поставио наопачке, што ловац, за­
несен жалосним мислима на краљеву кћер, није ни приметио; тек о подне, кад је
хтео ручати, виде да му је глава окренута леђима, и не могавши то разумети, запита
животиње шта се то збило с њим док је спавао.
Тад му лав исприча како су и они били уморни па сви позаспали, а кад су се
пробудили, нашли га мртва, с одсеченом главом; зец је донео корен живота, али,
у журби, он, лав, наместио му је главу наопачке, а сад ће то да поправи. И онда
стргне ловцу главу и намести је како треба, а зец га чудотворним кореном врати
опет у живот.
Тужан и жалостан, пође ловац у свет. Његове животиње умеле су изванредно
лепо играти и он показиваше људима њихову игру.
Догодило се да је управо после годину дан опет дошао у исти град где је краљеву
кћер ослободио од змаја, а овог пута сав град је био окићен црвеним заставама и
ћилимима. Ловац запита гостионичара:
— Шта то треба да значи? Пре годину дана у целом граду висиле су само црне
заставе и све је било завијено у црно, а шта сад значи ово весело црвенило?
Гостионичар одговори:
— Пре годину дана кћи нашег краља требала је да буде предата змају, али се
маршал двор борио са змајем и убио га, и сутра треба да се обави његово венчање с
принцезом. Због тога је град био тада завијен у црно, а сад је у знак радости окићен
црвеним заставама и саговима.
Следећег дана кад се имало обавити венчање, рече ловац гостионичару пред
ручак:
— Верујеш ли, газда, да бих данас овде, ко тебе, могао јести хлеба и с краљеве
трпезе?
— Богме — одговори гостионичар — не верујем. И на твојих сто дуката пола­
жем ево исто толико својих за опкладу да неће бити тако.
Ловац пристане на опкладу и положи на сто кесу са сто дуката. Онда зовне зеца
и рече му
— Тркни де, драги зекане, до двора и донеси ми хлеба каквог краљ једе.
Зец као најмањи међу ловчевим животињама није имао на кога пренети запо­
вест, него се морао послужити сопственим ногама.
— Ех, ех! — помисли зец у себи — кад будем овако сам трчао улицама, надаће
се за мном месарски пси.
Како је мислио, тако се и догодило: пси јурнуше за њим с великом вољом да му
исцепају Интову добру кожу. Али одлични тркач и вештак у скакању завара их и
умаче у стражару, а да га војник на стражи ни не опази. Стигоше и пси и хтедоше за
њим у стражару да га се докопају, али их војник, који није знао за шалу, узе млатити
кундаком те се скичећи разбежаше.

52
 Кад је зец осетио да је ваздух чист, скочи, утрчи у двор и право краљевој кћери,
седне под њезину столицу и загребе је по нози.
— Шибе! — рече она мислећи да је то њен пас.
Зец је и други пут загребе по нози, на што она опет рече:
— Шибе! — мислећи да је то њен пас.
Зец се међутим не даде збунити него је загребе и трећи пут. На то се она сагне,
завири под столицу и познаде зеца по огрлици коју му је дала. Узме га на крило,
однесе у своју собу и рече:
— Шта си хтео, драги зече?
Зец јој одговори:
— Мој господар, који је убио змаја, овде је И шаље ме с молбом да му даш хлеба
каквог једе краљ.
Она се на то веома обрадује, позове пекара И нареди му да донесе хлебац какав
једе краљ.
Зец рече:
— Али ми га пекар мора и понети, да ме уз ћут не нападну пси.
Пекар му понесе хлебац и дође с њим до самих врата гостионице. Тамо се зец
усправи на стражње ноге, узме хлебац у предње шапе и однесе га своме господару.
Тада ловац рече гостионичару:
— Ето видиш, газда; твојих сто дуката с сада моји.
Гостионичар се чуђаше, а ловац настави:
Да, газда, хлеба имам, али бих хтео да једем и од краљева печења.
Гостионичар рече:
— То бих желео да видим. — Али се више не хтеде кладити.
Ловац позове лисца и рече:
— Иди, драги лишче, у двор и донеси ми печења каквог једе краљ.
Лисац који се боље разумевао у проналажењу околишних путева, прође све
опасне кутке а да га ниједан пас не спази, седе под столицу краљеве кћери и за­
греба је по нози. Она погледа доле и познаде лисца по огрлици, одведе га у своју
собу и рече:
— Шта си хтео, драги лишче?
Лисац одговори:
— Мој господар који је убио змаја овде је , шаље ме с молбом да му даш печења
какво једе краљ.
Она на то позове кувара који мораде спремити печење какво једе краљ и однети
га лисцу до врата гостионице; тамо лисац узме зделу, замахне прво репом и растера
муве које су се биле сместиле на печењу и онда га однесе своме господару.
— Ето видиш, газда! — рече ловац. — Ево и месо су ту; сад бих хтео и варива
какво једе краљ.
И онда зовне вука и рече:
— Иди, драги вуче, у двор и донеси ми варива каквог једе краљ.
Вук оде право у двор, јер он се није никог бојао и кад је био у краљевој соби,
дрпну краљеву кћер од позади за хаљину тако да се морала окренути. Познаде вука
по огрлици, одведе га у своју собу и рече:

54
 — Шта си хтео, драги вуче?
Вук одговори:
— Мој господар који је убио змаја овде је и шаље ме с молбом да му даш варива
каквог једе краљ.
Она позове кувара који мораде спремити вариво какво једе краљ и однети га
вуку до пред врата гостионице, где вук узме зделу и однесе је своме господару.
— Ето видиш, газда! — рече ловац. — Сад имам хлеба, печења и варива, али
бих хтео да једем и од посластица каквих једе краљ.
И онда позове медведа и рече:
— Драги медведе, ти радо лижеш слаткиш; иди у двор и донеси ми посластица
каквих једе краљ.
Медвед покаска ка двору и сви му се склањаху с пута. Кад је дошао до стражаре,
тамо га хтедоше зауставити уперивши на њ пушке. Али се медвед усправи и узе
шапама делити ћушке лево и десно тако да се сви стражари очас нађоше на земљи,
а меца оде право краљевој кћери, стаде иза ње и мало промумла. Она се обазре,
познаде медведа, позва га да пође с њом у собу и рече:
— Шта си хтео, драги мецо?
Медвед одговори:
— Мој господар који је убио змаја овде је; дошао сам с молбом да му даш по­
сластица каквих једе краљ.
Она позове посластичара и нареди му да спреми посластице какве краљ једе и
однесе их медведу до пред врата. Тамо медвед прво олиже медене бадеме што су
били спали са зделе, потом се усправи, узме зделу с посластицама и однесе је своме
господару.
— Ето видиш, газда! — рече ловац гостионичару. — Сад имам хлеба, меса, ва­
рива и посластица, али бих хтео и да пијем вина каквог краљ пије.
И онда позове лава и рече:
— Драги лаве, ти не презиреш добро пиће; иди у двор и донеси ми вина каквог
краљ пије.
Лав пође улицом и сви људи бежаху од њега. Кад је дошао до стражара, они
му хтедоше препречити пут, али он рикну само једаред и сви се разбежаше. Онда
лав оде пред краљевску собу и закуца репом на врата. Изиђе краљева кћи и она би
се готово била препала од лава, али га познаде по златној копчи са своје огрлице.
Позове га да пође с њом у собу и рече:
— Шта си хтео, драги лаве?
Лав одговори:
— Мој господар, који је убио змаја, овде је. Дошао сам с молбом да му даш вина
каквог пије краљ.
Она позове пехарника и нареди му да лаву да вина каквог краљ пије. Лав рече:
— Поћи ћу с њим да видим да ли ми даје од правог.
Тако пође с пехарником и сиђе у подрум, а кад су били у подруму, хтеде му
пехарник дати од обичног вина, какво пију краљеве слуге. Али — лав рече:
— Стој! Хоћу да прво окушам то вино — те наточи себи пола пехара и испије
га једним гутљајем.

55
 — Не — рече — то није оно право.
Пехарник га погледа искоса, али ипак пође другом бурету и хтеде му наточити
од вина какво је следовало маршалу двора. Али лав рече:
— Стој! Хоћу да прво окушам то вино — те наточи себи пола пехара и испије.
— То је — рече — боље, али још није оно право.
На то се пехарник наљути и рече:
— Шта, једна тако глупа животиња да се разуме у каквоћу вина!
Али га лав лупи иза ушију и пехарник пољуби земљу, а кад је устао, одведе ћуте­
ћи лава у један мали, али најважнији подрум где се налазило краљево вино од којег
иначе никоји човек није добио да пије. Лав прво наточи себи пола пехара и окуша
га, а онда рече:
— То би могло бити од правог — и нареди пехарнику да му наточи шест боца.
Онда изиђу из подрума, а кад су били горе, поче се лав тетурати, јер се био мало
опио, и пехарник му мораде однети вино све до пред врата гостионице; тамо лав
узме котарицу с боцама вина у зубе и однесе је своме господару.
— Ето видиш, газда! — рече ловац гостионичару. — Имам хлеба, печења, ва­
рива, посластица и вина, јела и пића каква се постављају пред краља; сад ћемо ја и
моје животиње да обедујемо.
И онда ловац седе и поче јести и пити и да од тога и зецу, лисцу, вуку, медведу и
лаву да једу и пију, и беше добре воље, јер је видео да га краљева кћи још увек воли.
А кад је обедовао, рече гостионичару:
— Јео сам и пио како краљ једе и пије; сад ми је поћи у краљев двор да се оженим
краљевом кћери.
Гостионичар упита:
— Како би то могло бити, кад она већ има младожењу с којим ће се данас вен­
чати?
На то ловац извади марамицу коју му је дала краљева кћи на Змајеву брду и у
којој је било завијено седам језика немани, и рече:
— Ово што држим у руци помоћи ће ми да буде тако као што кажем да ће бити.
Гостионичар погледа марамицу и рече:
— У све друго могао бих можда и поверовати, али у то не верујем. Улажем кућу
и имање у опкладу да неће бити тако.
Ловац извади кесу с хиљаду дуката, положи је на сто и рече:
— Примам опкладу, и на твоју кућу и имање стављам ово.
У двору, за краљевском трпезом, краљ рече кћери:
— Шта су хтеле све оне дивље животиње које су ти долазиле, улазиле у мој двор
и излазиле из њега?
Она му одговори:
— Не смем то казати. Него пошаљи по господара тих животиња и добро ћеш
учинити.
Краљ пошаље у гостионицу једног послужитеља позивајући по њему страног
човека да дође у двор, и послужитељ бане у гостионицу управо у часу кад су се ловац
и гостионичар кладили.

56
 — Ето, видиш, газда! — рече ловац гостионичару. — Краљ шаље послужитеља
и позива ме у двор, али ја нећу тако отићи.
А служитељу рече:
— Кажи краљу господару како га молим да ми пошаље краљевско одело, кола
са запрегом од шест коња и слуге који ће да ме дворе.
Кад је краљ чуо ловчев одговор, рече кћери: — Шта да урадим?
Она рече:
— Уради тако како тражи и добро ћеш учинити.
Тако краљ пошаље ловцу краљевско одело, кола са шест коња и слуге да га дворе.
Кад је ловац видео где долазе по њега, рече гостионичару:
— Ето видиш, газда, долазе по мене онако како сам захтевао.
И онда обуче краљевско одело, узме марамицу са змајевим језицима и одвезе
се у двор.
Видевши где долази, рече краљ кћери:
— Како да га дочекам?
Она одговори:
— Пођи му у сусрет и добро ћеш учинити.
Тако краљ изиђе ловцу у сусрет и поведе га горе; ловчеве животиње ишле су
за њим. Краљ му покаже место крај себе и кћери; маршал двора седео је на другој
страни као младожења, али он ловца није више познао. Управо тада донесено је у
дворану на углед седам змајевих глава и краљ рече:
— Седам глава одрубио је маршал двора змају и зато му данас дајем своју кћер
за жену.
Тада устаде ловац, разјапи седам змајевих ждрела и рече:
— А где су змајеви језици?
На то се маршал двора уплаши и пребледе и не знађаше шта да одговори, а
напослетку рече у страху:
— Змајеви немају језике.
Ловац рече:
— Требало би да лажови немају језике, а змајеви језици су сведоџба победио­
чева.
И то рекавши, развије марамицу у којој је лежало свих седам змајевих језика, а
онда постави сваки језик у ждрело у које је спадао, и све се савршено слагаше.
Затим узме марамицу на којој је било извезено име краљеве кћери, покаже је
девојци и запита коме ју је она дала, на шта краљева кћи одговори:
— Оном који је победио змаја.
Потом позове ловац своје животиње и поскида свима огрлице а лаву узме злат­
ну копчу, покаже их девојци и запита је коме је све то припадало.
Она одговори:
— Огрлица и златна копча биле су моје и ја сам их разделила животињама које
су помогле да се змај победи.
Ловац даље рече:

57
 — Кад сам, уморан од борбе, лежао и спавао, дошао је маршал двора и одрубио
ми главу, однео краљеву кћер и тврдио да је он био тај који је убио змаја. А да је
лагао, доказујем змајевим језицима и принцезином марамицом и огрлицом.
А онда исприповеда како су га животиње исцелиле чудотворним кореном једне
биљке, како је годину дана лутао с њима по свету, а напослетку опет дошао овамо и
из причања гостионичарева дознао за превару маршала двора.
Тада краљ запита кћер:
— Је ли истина да је овај човек убио змаја?
Она одговори:
— Јесте, истина је. Била сам приморана на обећање да о томе ћутим. Зато сам
тражила да останем девојком и удам се тек после годину дана, јер сам се надала да
ће се за то време открити истина. Срамно дело маршала двора дошло је данас на
видело; сад сам ослобођена заклетве, не морам више ћутати и могу о томе отворено
рећи оно што знам и што је истина.
На то краљ позове дванаест саветника да суде маршалу двора. Њихова пресуда
је гласила: да га растргну четири вола.
Пресуда буде извршена и краљ преда кћер за жену ловцу и постави га за свог
намесника у целој држави. Свадба је одсвадбована с великим весељем. Млади краљ
доведе оца и поочима и обдари их многим благом. Не заборави ни на гостионича­
ра; позва га и рече му:
— Ето видиш, газда, да сам се оженио краљевом кћери, добио опкладу и сад су
твоја кућа и имање моје добро.
Гостионичар рече
— Да, то би било по праву.
Али млади краљ рече:
— Нека буде по милости: задржи кућу и имање у својем власништву, а покла­
њам ти к томе и својих хиљаду дуката.
Млади краљ и млада краљица проводили су сада дане у добром расположењу
и задовољству. Он је често одлазио у лов, јер је у томе уживао, а његове верне жи­
вотиње увек су га пратиле.
Недалеко од града била је шума о којој се говорило да је опасна, те ко би једном
у њу ушао, не би лако из ње изишао. Млади краљ је, међутим, веома желео да лови
у њој и није давао мира старом краљу док год му није то одобрио.
Тако уседне на коња и пође с великом пратњом, а кад је дошао у шуму, указа му
се једна као снег бела кошута и он рече људима:
— Останите овде док се не будем вратио, хоћу да уловим ову лепу кошуту — и
појури за њом у шуму; само су га његове животиње пратиле.
Људи су остали где су били и чекали га до вечери, али се он не врати. Они оду
кући и испричају младој краљици како је било.
— Млади краљ — рекоше јој — одјурио је у чаробној шуми за једном белом
кошутом и није се вратио.
Тако се млада краљица да у велику бригу за њим.
Он је, пак, јурио за лепом кошутом а никако да је стигне; кад је мислио да му
је већ на пушкомету, угледао би је опет како замиче, док му напослетку не ишчезе

58
с вида. Тада примети да је зашао дубоко у шуму, маши се рога и затруби давши
ловачки знак, али не доби никаква одговора, јер његови људи нису то могли чути.
А како се почела и ноћ спуштати, виде да се тога дана не може вратити кући, сјаше
и запали ватру крај једног дрвета, решен да тамо преноћи.
Док је тако седео поред ватре, а његове животиње лежале крај њега, учини му
се као да чује људски глас; обазре се око себе, али не виде никог. Убрзо затим зачу
опет некакво јечање, које као да је долазило одозго; погледа у вис и смотри где на
дрвету седи нека стара жена, која је непрекидно јечала и хукала:
— Ху, ху, ху! Што ми је зима!
Он рече:
— Кад ти је зима, сиђи и огреј се.
Она му одговори:
— Не смем, твоје ће ме животиње изуједати.
Он јој на то рече:
— Неће ти ништа учинити, стара мајчице; само ти спокојно сиђи.
Стара жена на дрвету била је вештица. Она рече:
— Добацићу ти прут, ако их будеш ударио њим по леђима, неће ми ништа учи­
нити.
И онда му баци један прутић, он удари њим животиње и оне се одмах стишаше
и претворише у камен. А кад се вештица осигурала од животиња, скочи с дрвета,
додирне и њега једним прутом и претвори га у камен. Онда се стаде смејати и од­
вуче и њега и животиње у једну јаму где је већ лежало више таквих каменова.
Пошто се млади краљ никако не враћаше, краљичин страх и њезина брига би­
вали су све већи.
Догодило се управо у то време да краљев брат, који је на растанку кренуо пут
истока, дође у братову краљевину. Он је после растанка с њим тражио службу, а
како је нигде није нашао, ишао је од места до места приказујући људима игру својих
животиња. Једнога дана дође му на ум да види нож што су га, растајући се, били
заболи у дрво и тако сазна како је с његовим братом.
Кад је тамо дошао, братова страна ножа била је упола зарђана а упола још све­
тла. Он се уплаши и помисли:
— Моме брату мора да се десила велика несрећа; можда ћу га ипак моћи спасти,
јер је половина његове стране ножа још светла.
И тако са животињама крене пут запада, а кад је прошао градску капије, изиђе
му у сусрет стражари, питајући га да ли да га пријаве његовој супрузи. Има, ре­
коше му, већ неколико дана откако је млада краљица у великој бризи због његова
изостанка; боји се да није страдао у чаробној шуми. Стражари су, дабогме, мисли­
ли да имају пред собом никог другог него самог младога краља — толико је био
сличан њему, а имао је и исте такве дивље животиње као он.
Разумевши да је реч о његову брату, помисли у себи:
— Најбоље ће бити да их о себи не разуверавам; ваљда ћу га тако лакше моћи
спасти.

59
 И онда пусти да га стражари отпрате у двор где је дочекан с великом радошћу.
Млада краљица мислила је и сама да има пред собом мужа и запита га зашто га тако
задуго није било код куће. Он јој одговори:
— Залутао сам у шуми и нисам раније могао изићи из ње.
А кад је увече дошло време спавању, легне у краљевску постељу положивши
између младе краљице и себе двосечни мач. Она није знала шта то треба да значи,
али се не усуђиваше да га пита.
Тако остане у двору неколико дана саслушавши за то време све што је о чароб­
ној шуми могао чути; напослетку рече:
— Морам још једном поћи у њу да ловим.
Краљ и млада краљица одвраћаху га од тога, али он остаде при оном што је
наумио и оде с великом пратњом. Кад је дошао у шуму, збило се и њему оно што се
збило његову брату: виде белу кошуту и рече људима:
— Останите овде док се не будем вратио; хоћу да уловим ову лепу кошуту — и
појури за њом у шуму; његове животиње трчале су за њим.
Али он не могаде стићи кошуту и зађе тако дубоко у шуму да је морао у њој
преноћити. А кад је упалио ватру, чу изнад себе јечање:
— Ху, ху, ху! Што ми је зима!
Он погледа навише: она иста вештица седела је горе на дрвету. Он јој рече:
— Кад ти је зима, сиђи, стара мајчице, и огреј се.
Она одговори:
— Не смем, твоје ће ме животиње изуједати.
Он на то рече:
— Неће ти ништа учинити.
Она му довикну:
— Добацићу ти прут; ако их будеш ударио њима, неће ми ништа учинити.
Кад је ловац чуо шта стара каже, не поверује јој и рече:
— Своје животиње нећу ударати; сиђи, или ћу те скинути.
На то она узвикну:
— Шта би то хтео? Не можеш ми баш ништа.
Ловац јој рече:
— Ако не будеш дошла, скинућу те с дрвета куглом из пушке.
Она му на то одговори:
— Само пуцај; не бојим се твојих кугли.
Он је узме на нишан и опали. Али кугле од олова нису могле вештици нимало
наудити; она прсну у грохотан смех и рече:
— Е, нећеш ме погодити!
Ловац је знао шта му је сад чинити: откиде с огртача три сребрна дугмета и на­
пуни њима пушку, јер против таквих метака њезине чаролије нису ништа вределе.
И кад је опалио из пушке, вештица крикну и стропошта се с дрвета. Он је притисне
ногом и рече:
— Стара вештицо, ако ми сместа не будеш казала где ми је брат, шчепаћу те
обема рукама и бацићу те у ватру.
Сва у страху, узе га вештица молити за милост и рече:

60
 — Лежи окамењен у једној јами. Тамо су и његове скамењене животиње.
На то је он примора да оде с њим до јаме и тамо јој с претњом рече:
— Стара морска мачко, одмах да си ми оживила брата и сва створења која овде
леже или ћу те бацити у ватру и сажећи.
Вештица узме прут, дотакне њим каменове, нашто његов брат оживи, а исто
тако оживе и његове животиње и многи људи, трговци, занатлије и пастири, које
је вештица била окаменила и бацила у јаму. Сви ови људи захвале ловцу што их је
спасао и ослободио и оду својима.
Браћа близанци који се после растанка опет видеше, изљубише се и беху веома
радосни. Шчепаше вештицу, свезаше је и бацише у ватру, а кад је изгорела, отвори
се шума сама од себе, све у њој и око ње постаде ведро и сјајно, тако да се краљевски
двор који се налази на три часа хода од ње могао оданде видети.
Онда браћа крену заједно кући причајући уз пут један другом шта су све до­
живели. Млађи каза како је као краљев намесник господар у целој земљи, старији
рече:
— То сам одмах сазнао, јер кад сам у град, сви су ми — мислећи да си то ти —
указали све краљевске почасти. Млада краљица трала ме је за мужа: морао сам с
њом јести и вати у њезиној брачној постељи.
На ту изјаву, млађи добије такав наступ љубоморе и љутње да се маши мача и
одруби брату главу. А кад је видео како лежи мртав и како му тече крв, силно се
покајао.
— Брат ме је спасао — узвикну — а ја га зато убих — и био је сав ојађен.
Тада му приђе његов зец и замоли га за одобрење да оде по корен биљке живота,
а кад му то одобри, појури и донесе га још на време, те мртвац оживи и на њему не
остаде ни ожиљка од неких рана.
Онда браћа крену даље и млађи рече:
— Ти изгледаш као ја, имаш краљевску одећу као ја и твоје те животиње прате
као мене моје; хајде да уђемо у град у исто време, али са две стране кроз супротне
капије, и у истом тренутку доспемо до краља.
Тако се они одвоје и старом краљу дођу у исти час стражари и с једне и са друге
капија и јаве му да се млади краљ са животињама вратио из лова.
Краљ рече:
— То није могућно; од једне до друге капије има пун час хода.
Утом са две стране уђоше оба брата у дворско двориште и попеше се обојица у
двор. Тада краљ рече кћери:
— Рециде ми, који ти је од њих муж? Један је као други и не знам који ми је од
њих зет.
Збуњена и уплашена краљева кћи није могла ништа рећи. Напослетку јој падне
на памет огрлица што ју је дала животињама, потражи их и нађе на једном лаву
златну копчу своје огрлице и викне весело:
— Онај за којим иде овај лав прави ми је муж.
На то се млади краљ насмеја и рече:
— Јесте, то је прави.
А онда су сели за сто, јели и пили и били весели.

61
 Увече, кад је млади краљ легао да спава, жена му рече:
— Зашто си прошлих ноћи у нашу постељу стављао увек мач са две оштрице?
Мислила сам да си хтео да ме убијеш.
Тада сазнаде како му је брат био веран.
 ЧЕТИРИ БРАТА ВЕШТАКА
Имао један сиромашан човек четири сина, и кад су одрасли, рече им:
— Драга децо, ваља вам сада поћи у свет. Ја немам ништа што бих вам могао
дати; идите у туђину, научите који занат, па гледајте какао да се пробијете кроз жи­
вот.
Тако четири брата узму у руке путничке палице, опросте се с оцем и оду од куће.
Путујући неко време заједно, дођу до једне раскрснице одакле су путеви водили у
четири краја. Тада најстарији рече:
— Овде се морамо растати; после четири године опет ћемо се на овом месту
састати, а за то време огледаћемо сваки своју срећу.
Онда пође сваки својим путем и најстарији се срете с једним човеком који га
запита камо је пошао и шта намерава.
— Хоћу да научим какав занат — одговори он.
На то човек рече:
— Пођи са мном и постани лопов.
— Не — одговори он — то нећу. Лоповски занат није частан, и лопов на крају
песме мора да одигра улогу клатна у звону на пољани.
— О — рече човек — од вешала не треба да се бојиш: ја ћу те само научити како
да добавиш оно што иначе никоји човек не може добавити, и то тако да ти нико не
узмогне ући у траг.
Он се даде наговорити, изучи код тог човека лоповски занат и постаде тако
вешт лопов да оно што је једном наумио да има никад од њега није могло да буде
насигурно сачувано.
Други брат се срете с човеком који га исто тако запита шта у свету хоће да учи.
— Још не знам шта да учим — одговори он.
— Онда хајде са мном и постани звездочатац; нема ништа боље од тога; пред
оним који тај занат изучи ништа не остане сакривено.
Њему се то свиди и постане тако вешт на послу да му је мајстор, кад се растајао
с њим, дао један доглед и рекао му:
— Кад се будеш послужио овим догледом, моћи ћеш видети шта се збива на
земљи и на небу и ништа пред тобом неће бити сакривено.
Трећег узме на обуку један ловац, и тај га у све што је спадало у ловачки занат
тако добро увежба да је постао савршен ловац. На растанку да му мајстор једну
пушку и рече:

63
 — Овом се пушком не може промашити: што узмеш на нишан, погодићеш на­
сигурно.
И најмлађи брат се сретне с једним човеком који га ослови и запита шта наме­
рава.
— Да ли би био вољан да постанеш кројач? — рече му.
— Можда, кад не бих знао шта то значи — одговори младић. — Али не горим
од жеље да од јутра до мрака седим погурен, провлачим иглу и вучем утију овамо-
онамо.
— Е, не то — рече човек. — Ти говориш о једном кројачком занату, а ја ми­
слим на један други: код мене би учио сасвим друкчију кројачку вештину, која је
пристојна, а делом и врло часна.
Тако се он даде наговорити, оде с човеком и поче из темеља учити његову ве­
штину.
На растанку да му мајстор једну иглу и рече:
— Овом иглом моћи ћеш зашити све што год ти буде дошло под руку, па било
да је то меко као јаје или тврдо као челик. А зашићеш га тако да ће бити потпуно
као један комад на којем се неће моћи видети никакав шав.
Кад су одређене четири године прошле, састану се четири брата у исто време
на оној раскрсници, изгрле се и изљубе и врате кући к оцу.
— Но — рече радосно отац — који ли вас је ветар опет донео к мени?
Они му испричају где су били и шта су радили и да је сваки научио своје. Како
су седели управо пред кућом под једним великим дрветом, отац рече:
— Сад ћу да извршим с вама пробу те да видим шта сте кадри. — И погледавши
горе на дрво, рече другом сину:
— На врху овог дрвета, између две гране, налази се гнездо једне зебе. Рециде
ми, колико је јаја у њему?
Звездочатац узме доглед, осмотри гнездо и рече:
— У гнезду је пет јаја.
На то рече отац најстаријем сину:
— Извади их из гнезда свих пет и донеси, али тако да птица која седи на јајима
не буде узнемирена.
Вештак лопов попне се одмах на дрво па испод птице, а да она ништа не опази
те мирно остаде у гнезду, извади свих пет јаја, сиђе с њима и преда их оцу.
Отац их узме, постави на сваки угао стола по једно јаје, а пето јаје метне насред
стола и рече сину ловцу:
— Хајде их сад ти једним метком погоди свих пет, свако по сред среде, и то
тако да се свако распукне у две полутине.
Вештак ловац дохвати пушку, окине и погоди свих пет јаја по сред среде, тако
да се свако распуче у две полутине, а све то једним јединим метком.
— Сад је дошао ред на тебе — рече отац четвртом сину — да зашијеш сва јаја
као и младе птиће у њима и то тако да од поготка из пушке не буде по њих никаквих
штетних последица.
Вештак кројач узме иглу и зашије и птиће у јајима и јаја онако како је отац тра­
жио.

64
 Кад је обавио посао, вештак лопов узме јаја, однесе их опет на дрво и положи
у гнездо под птицу, а да она ништа не опази. Зеба је одседела на јајима све време
и после неколико дана излегло се пет малих зеба које су око врата, тамо где их је
кројач зашивао, имале танку црвену пругу.
— Да — рече стари отац синовима — морам вас јако похвалити. Ви сте кори­
сно провели те четири године и нешто ваљано научили. Не могу рећи коме од вас
припада првенство. То ће се показати ако ускоро будете имали прилику да приме­
ните своје вештине.
Није после тога прошло много времена, кад се у земљи пронесе вест да је кра­
љеву кћер отео један змај. Краљ, који је због тога и дане и ноћи проводио у жалости
и бригама, објави да ће кћер дати за жену ономе ко је буде ослободио из змајевих
руку и довео натраг у двор.
— Ово је прилика за нас да покажемо свима шта знамо и можемо — рекоше
браћа један другом одлучивши да пођу и ослободе краљеву кћер.
— Хоћу пре свега да дознам где је принцеза — рече звездочатац, погледа кроз
доглед и рече:
— Већ је видим: седи на једној стени у мору, а крај ње је змај који је чува.
Онда оде краљу, замоли га да спреми лађу за њега и браћу, заплови с њима те
пловили су преко мора све док нису стигли до стене. Краљева кћи је седела на стени,
а змај јој лежао у крилу и спавао. Вештак ловац рече:
— Не смем пуцати, јер би заједно с њим могао убити и лепу девојку.
— Онда ћу ја огледати своју срећу — рече вештак лопов, привуче се и украде
принцезу испод змајеве главе, и то тако лагано и вешто да неман није ништа осе­
тила него је и даље хркала.
Веома радосни, похитају браћа вештаци с краљевом кћерју на лађу и заплове
на пучину.
Пробудивши се и не угледавши принцезе крај себе, змај стаде бесно фрктати и
полете за њима. Управо у тренутку кад је био над лађом и хтео да се спусти на њу,
узме га вештак ловац на нишан и погоди га посред срца. Змај паде мртав на лађу, а
био је тако голем и тежак да се лађа падом таква терета из висине сва распала. Они
се срећом докопају некојих дасака те се помоћу њих одржаше на површини.
Тако је опет дошло до велике невоље, вештак кројач не буде лењ него се лати
своје чудотворне игле, те с неколико убода заши на брзину даске, стане на њих и
покупи све делове лађе. Онда и њих зашије, и то тако вешто да се на лађи опет
могло пловити, и они срећно доплове кући.
Кад је краљ угледао своју живу и здраву кћер, силно се обрадовао. Четворици
браће вештака рече:
— Нека моја кћи буде жена једног између вас четворице, а ви одредите сами
који од вас треба да буде њен будући муж.
Тада међу браћом дође до велике препирке, јер сваки од њих полагаше право
на то да буде муж краљеве кћери. Звездочатац рече:
— Да ја нисам видео краљеву кћер, све ваше вештине биле би узалудне. Због
тога је она моја.
Лопов рече:

65
 — Шта би нам помогло то што си је ти видео да је ја нисам извукао испод зма­
јеве главе? Због тога је она моја.
Ловац рече:
— Све вас, заједно с краљевом кћерју, био би змај смождио да га ја нисам по­
годио куглом посред срца. Због тога је она моја.
Кројач рече:
— А да ја својом вештином нисам лађу закрпио и васпоставио, сви бисте се
бедно подавили. Због тога је она моја.
Тада краљ пресуди рекавши:
— Сваки од вас има једнако право, а пошто моју кћер не можете добити за
жену сва четворица, нека је не добије ниједан од вас, али ћу као награду дати сваком
једнак део краљевине.
Браћи се свиде ово решење те рекоше:
— Боље је тако него да постанемо несложни.
И онда сваки доби једнак део краљевине и живљаху с оцем у пуној срећи до
краја живота.
 ЗЛАТНА ПТИЦА
Био негде краљ и имао иза својег двора красан перивој а у њему једну воћку која
је рађала златне јабуке. Кад су јабуке биле сазреле, пребројали су их, а већ сутрадан
једне је нестало. Извештен о томе, нареди краљ да се под воћком сваке ноћи чува
стража.
Краљ је имао три сина и кад је пао мрак, пошаље најстаријег у перивој да стра­
жари. Али краљевића савлада о поноћи сан, а док је он спавао опет је с воћке не­
стала једна јабука.
Следеће ноћи морао је чувати стражу средњи краљев син; с њим не буде нимало
боље: кад је куцнуло дванаест часова, он је заспао, а до зоре опет је с воћке нестало
једне јабуке.
Сад је дошао ред на краљева најмлађег сина да стражари и он је био спреман на
то, али се краљ није много поуздавао у њега сматрајући да ће му мезимац постићи
још мање него старији синови. Напослетку му ипак одобри да чува стражу.
Тако младић легне под воћку чувајући је и не допуштајући сну да га савлада.
Кад је откуцало дванаест часова, зашуми нешто у ваздуху и млади краљевић
угледа на месечини како долеће једна птица; перје те птице сијало се као злато. Пти­
ца слети на воћку и управо у тренутку кад је откидала једну јабуку, одапне младић
стрелу на њу.
Птица одлети, али ју је стрела била погодила у перје и једно њезино златно
перо паде на земљу. Младић га подигне, однесе га ујутро краљу и исприча му шта
је у ноћи видео.
Краљ сазове дворски савет и сви његови саветници изјавише да перо какво је
у те птице вреди више од целе краљевине.
— Кад је то перо тако скупоцено — рече краљ — онда ми не помаже ово једно,
него хоћу и морам имати саму птицу са свим њезиним перјем.
Уздајући се у своју памет и верујући да ће он већ наћи златну птицу, најстарији
краљев син спреми се за пут.
Кад је прешао део пута, угледа на ивици шуме једну лисицу како седи, скине
пушку с рамена и узме је на нишан. Лисица му довикне:
— Немој да пуцаш на мене, а ја ћу ти зато дати један добар савет. Ти си на путу
за златном птицом и довече ћеш бити у једном селу у којем се налазе, једна наспрам
друге, две гостионице: једна је јарко осветљена и у њој тече весео живот; не свраћај
тамо већ иди у ону другу, ма како ти се она чинила неугледном.

67
 — Где би то могло бити да овако глупа животиња даје разуман савет! — помисли
краљевић и окине, али промаши, а лисица испружи реп и брзо побегне у шуму.
Тако он продужи даље и увече стигне у село у којем су се налазиле две гостио­
нице: у једној се певало и играло, друга је имала бедан и суморан изглед.
— Био бих права будала — помисли — кад бих ушао у ову јадну биртију, а оној
лепој гостионици окренуо леђа. — И тако закорачи у ону веселу, преда се животу
игре и забаве и заборави на птицу, на оца и на све добре поуке.
Кад је било прошло неко време а најстарији краљев син никако да се врати ку­
ћи, спреми се средњи краљев син на пут да тражи златну птицу.
Као и најстаријег, пресретне лисица и другог краљевића и да му добар савет
који он не послуша. Дође и он до две гостионице. На прозору оне из које су допи­
рала весела клицања виде брата који га позиваше да му се придружи. Он не могаде
одолети, уђе унутра и одаде се и сам уживању.
Опет је прошло једно време, те и најмлађи краљев син хтеде да пође на пут и
огледа своју срећу. Али му отац не допушташе да пође.
— То би било узалуд — говорио је краљ сам себи — овај ће у трагању за златном
птицом имати још мање успеха но његова браћа; а нађе ли се у каквој невољи, неће
се умети помоћи, јер ]е неискусан.
Али како му најмлађи син никако није давао мира, одобри му напослетку да
иде.
Крај шуме је и сад седела лисица, замолила младог краљевића да јој поштеди
живот и дала му добар савет. Младић је био доброћудан те јој рече:
— Буди, лијо, спокојна; нећу ти учинити ништа нажао.
— Нећеш се због тога кајати — одврати лисица — а да би брже путовао, попни
ми се на реп. Чим јој је младић усео на реп поче лисица трчати и јурила је тако преко
дрваља и камења да су му на ветру лепршале дугачке власи.
Кад су приспели у село, младић сјаше, послуша добар савет, па и не обазревши
се на другу страну, уђе у малу гостионицу где мирно преноћи. Ујутро, кад је дошао
у поље, лисица је већ тамо седела и чекала га. Она му рече:
— Сад ћу ти казати шта ти је даље чинити. Иди стално правце и напослетку
ћеш доћи до једног двора пред којим лежи цела чета војника. Немој се због њих
нимало забринути, јер ћеш их све наћи како спавају и хрчу. Прођи између њих и
уђи право у двор, прођи кроз све собе и на крају ћеш доћи у једну малу собу где
се у дрвену кавезу, обешену на зиду, налази златна птица. Покрај ње стоји за украс
један празан златан кавез, али добро пази на то да из неугледна ка веза нипошто
не пренесеш птицу у онај сјајни, златни, јер би иначе могао зло проћи.
После тих речи опет лисица испружи реп и краљевић уседне на њ, а онда поче
јурење преко дрвља и камења да су младићу на ветру лепршале дугачке власи.
Кад је доспео до двора, нађе тамо све онако како му је лисица рекла. Уђе у собу
где је златна птица седела у дрвену кавезу крај којег је стајао и један златан. И три
златне јабуке с воћке из перивоја његова оца налазиле су се у тој соби.
Тада младић помисли како би било смешно кад би оставио лепу птицу у просту
и ружном кавезу, и тако отвори враташца дрвеног, ухвати птицу, извади је из њега и

68
метне у златни кавез. Али у истом тренутку крикне птица оштрим криком, војници
се разбуде, дотрче у собу, шчепају га и одведу га у затвор.
Идућег дана изведу га пред суд и — пошто је све признао — буде осуђен на
смрт. Краљ ипак рече како ће му поклонити живот под условом да му доведе злат­
ног коња бржег од ветра; ако га буде довео, још ће га и наградити: даће му златну
птицу.
С уздахом и бригом крене краљевић на пут. Где да нађе златног коња? Утом
спази старог свога пријатеља, лисицу, како седи крај пута.
— Видиш — рече лисица — до чега је дошло зато што ме ниси послушао. Али
буди спокојан, ја ћу ти помоћи и казати како да доспеш до златног коња. Мораш
ићи правце и тако ћеш доћи до једног двора где се у стаји налази златни коњ. Пред
стајом ћеш видети слуге како леже и хрчу, тако да ћеш спокојно моћи извести коња.
На једно пак мораш нарочито пазити: оседлаћеш коња седлом од дрвета и коже а
нипошто не златним седлом које виси поред дрвеног, јер ћеш иначе зло проћи.
Опет лисица испружи реп, краљевић уседе на њ, а онда поче јурење преко др­
вља и камења да су младићу на ветру лепршале дугачке власи.
Све је и сад било онако како је рекла лисица; он уђе у стају у којој се налазио
златни коњ, али кад га хтеде оседлати дрвеним седлом, помисли:
— Тако лепа животиња може бити само нагрђена ако се не оседла добрим се­
длом какво јој приличи.
Али чим га се златно седло било дотакнуло, коњ снажно зарза. Стајске слуге се
разбуде, шчепају младића и баце у затвор. Идућег дана изведу га пред суд те буде
осуђен на смрт; краљ му ипак обећа да ће му поклонити и живот и златног коња
ако му буде довео лепу кћер краља Златног двора.
Тешка срца крене младић на пут, али се на своју срећу убрзо сретне с верном
му лисицом.
— Требало би да те оставим твојој невољи — рече лисица — али ето имам
сажаљења према теби и помоћи ћу ти још једанпут да се из невоље искобељаш.
— Пут те води право у Златни двор. Стићи ћеш тамо довече, а у ноћи, кад
завлада потпуна тишина, одлази лепа краљева кћи у купатило да да се окупа. Кад
уђе у купатило, прискочи јој и пољуби је, а онда куд ти, тамо ће и она, и тако ћеш је
моћи повести са собом. Само се једног чувај: не допусти јој да се пре тога опрости
с родитељима, јер ћеш се иначе зло провести.
Опет лисица испружи реп, краљевић уседе на њ, а онда поче јурење преко др­
вља и камења да су младићу на ветру лепршале дугачке власи.
Кад је стигао до Златног двора, било је онакo како је лисица рекла. Он чекаше
до поноћи, и кал су сви спавали дубоким сном а краљева кћи ушла у купатило да
се окупа, он јој прискочи и пољуби је. Она му рече да ће радо поћи с њим, али гг
преклињући и са сузама у очима мољаше за одобрење да се најпре опрости с роди­
тељима.
Краљевић спрва одолеваше њезиним молбама, но како је она све већма плакала
и пала му пред ноге, он на крају попусти и одобри јој да се опрости с родитељима.
Али тек што је лепа девојка пришла очево; постељи, пробуди се и он и сви други
који су налазили у двору, младића ухвате и одведу у затвор.

70
 Идућег дана краљ му рече:
— С твојим животом је свршено, а можеш бити помилован само у случају да
уклониш брдо што се налази пред мојим прозорима и заклања ми видик. Тај посао
мораш обавити у року од осам дана. Будеш ли га обавио, имаћеш као награду моју
кћер.
Краљевић се лати посла, копао је и копао без престанка, а кад после седам дана
виде како је мало урадио и како је све што је урадио било готово ништа, обузе га
велика жалост и изгуби сваку наду. Али се седмог дана увече појави лисица и рече:
— Не заслужујеш да се старам о теби. Иди ипак па лези и спавај, а ја ћу за тебе
обавити тај посао.
Кад се младић сутрадан пробудио и погледао кроз прозор — брда више није
било. Он радосно похита краљу и извести га да је одређени му задатак извршен и
услов испуњен, те краљ, хтео или не хтео, мораде одржати реч и дати му кћер.
Тако њих двоје, краљевић и краљева кћи, пођу из Златног двора, а није потра­
јало дуго, кад им се придружи верна лисица.
— Оно што је најбоље то, додуше, већ имаш — рече лисица младићу — али
девојци из Златног двора припада и златни коњ.
— Како да га добијем? — запита младић.
— Рећи ћу ти како ћеш га добити — одговори лисица. — Прво ћеш лепу де­
војку одвести краљу који те је послао у Златни двор. То ће тамо изазвати нечувену
радост, радо ће ти дати златног коња и довешће га преда те. Ти одмах уседни на њ,
а онда се, на растанку, рукуј са свима; напослетку пружи руку и лепој девојци, а кад
је ухватиш за руку, подигни је, посади крај себе и ободи коња: нико те неће моћи
стићи, јер је златни коњ бржи од ветра.
Све то буде срећно извршено, и на златном коњу одведе краљевић лепу девојку.
Лисица им се убрзо придружи и рече младићу:
— Сад ћу ти помоћи да добијеш златну птицу а да не даш коња. Кад будеш био
близу двора у којем се налази златна птица, пусти да девојка сјаше и остане под
мојом заштитом. Онда на златном коњу отиди у дворско двориште. Кад тамо буду
видели коња, настаће велика радост и одмах ће ти донети златну птицу. Чим будеш
добио кавез са птицом у руке, ободи коња, врати се овамо и поведи опет девојку са
собом.
Кад је и овај подухват био срећно извршен и краљевић се са својим благом хтео
вратити кући, лисица му рече:
— Сад треба да ме наградиш за помоћ коју сам ти указала.
— Шта тражиш за то? — упита младић.
— Кад будемо дошли тамо, у ону шуму, убиј ме и одсеци ми главу и шапе.
— То би била лепа захвалност! — рече краљевић. — Немогућно ми је да ти се
тако захвалим.
Лисица му на то рече:
— Ако то нећеш да учиниш, онда те морам оставити. Само пре него што одем,
хоћу да ти дам још један добар савет: не купуј месо с вешала и не седај на ивицу
бунара! — И то рекавши, отрча у шуму.
Младић је мислио у себи:

71
 — То је нека чудновата животиња са ретким бубама у глави: ко ће да купује месо
с вешала, а жељу да седим на ивици каква бунара нисам још никад имао!
Тако он с лепом девојком пође даље. Пут га је опет водио кроз оно село у којем
су остала оба његова брата. Тамо је била велика гужва и много се викало, а на ње­
гово питање шта се то очекује, људи му одговорише како два човека треба да буду
обешена. Кад је пришао ближе кривцима, виде да су то његова браћа, која су по­
чинила свакојаке преваре и шћердала сву своју имовину. Он запита да ли би могли
бити ослобођени казне, на што му људи одговорише:
— Могу, ако хоћеш да платиш за њих, али што да трошиш новац на рђаве људе
и да их откупљујеш?
Нимало се не предомишљајући, плати младић за њих што је тражено, а кад су
били ослобођени, крену на пут сви заједно.
Дођу у шуму где их је лисица на почетку била дочекала и пошто је у шуми вла­
дала угодна хладовина а иначе сунце пекло, двојица старије браће рекоше.
— Хајде да се овде на бунару мало одморимо и нешто поједемо и попијемо.
Најмлађи пристане на то и док су разговарали, заборави се те седе на ивицу
бунара не слутећи никакво зло. Али га његова два брата гурну од позади у бунар,
узму девојку, коња и птицу и крену кући, своме оцу.
— Ево нас — рекоше — са златном птицом, и не само с њом, ухватили смо и
златног коња и отели кћер краља Златног двора.
То је била велика радост, али коњ не хтеде ништа више окусити, птица не хтеде
више певати, а девојка — она је седела и плакала.
Најмлађи брат није се, међутим, утопио у бунару. На његову срећу вода је у
бунару била усахнула и он је, не повредивши се, пао у меку маховину, само није
могао изићи из бунара.
Ни у овој невољи није га оставила његова верна лисица; дотрчала је и укорила
га што је заборавио њезин савет.
— Ипак те — рече му — не могу оставити на цедилу; помоћи ћу ти да опет
изиђеш на светлост дана. — И онда му каза да је ухвати за реп и да чврсто држи, а
она га повуче увис и извуче из бунара.
— Још ниси ван сваке опасности — рече му лисица. — Твоја браћа нису била
потпуно уверена у то да си умро и опколила су шуму стражарима, који ће те убити
ако те буду видели и познали.
Украј пута којим је младић ишао седео је неки сиромашан човек. Младић раз­
мени с њим одело и на тај начин доспе у краљев двор. Нико га није познао, али
птица поче певати, коњ зоб зобати, а лепа девојка престаде плакати.
Чудећи се овој промени, запита краљ:
— Шта то треба да значи?
На то девојка рече:
— Не знам. Али сам била тако тужна, а сад сам тако весела. Мени је тако као да
ми је дошао мој прави вереник.
И онда исприча краљу све онако како је било, мада су јој два старија краљева
сина била запретила да ће је убити буде ли штогод одала.

72
 Краљ нареди да изиђу пред њ сви људи који су се налазили у двору. Тако се
појави пред њим и младић као сиромах у ритама, но девојка га одмах познаде и
обисну му се о врат. Његову зликовачку браћу ухвате и погубе, он се, пак, ожени
лепом девојком и буде одређен за краљева наследника.
А што је било са сиротом лисицом? Једном, после подоста времена, оде краље­
вић опет у шуму, кад се лисица срете с њим и рече:
— Ти сад имаш све штогод пожелиш, док мојој несрећи као да нема краја, мада
је моје ослобођење у твојој власти. — И узе га, преклињући га, опет молити да је
убије и одсече јој главу и шапе.
Он тад тако и учини и чим је то учинио, претвори се лисица у човека. Тај човек
није био нико други него брат лепе краљеве кћери који је био зачаран и на кра­
ју ослобођен зачараности. И онда им од среће није недостајало ништа док год су
живели.
 ГВОЗДЕНИ ХАНС
Био негде један краљ и имао крај двора велику шуму са свакојаком дивљачи у
њој. Једно® посла ловца да му улови и донесе срну. Ловац оде, али се не врати.
— Можда су га задесили какви јади — рече краљ и идућег дана пошаље двојицу
ловаца да га траже. Али се ни они не вратише. Тада трећег дана позва краљ све своје
ловце и рече им:
— Прокрстарите по свој шуми и трагајте док не будете нашли сву тројицу. —
Међутим ни од ових се ниједан не врати кући, а не појави се ниједан од хајкашких
паса које су били повели са собом.
Од то доба нико се више не осмели заћи у шуму и она почиваше у дубокој ти­
шини као пуста; тек покаткад могао се видети који орао или јастреб у лету над њом.
То је трајало много година, кад се јави неки стран ловац тражећи у краља ухле­
бље и нудећи се да лови у опасној шуми. Краљ му спрва не хтеде дати свој пристанак
и рече:
— С том шумом нису чиста посла; бојим се да у њој нећеш проћи боље но што
су други прошли и да се из ње нећеш вратити.
Али му страни ловац одговори:
— Поћи ћу у шуму на сопствену одговорност; не знам шта је то страх, и ничега
се не бојим.
Тако страни ловац оде са псом у шуму. Није било задуго, кад пас оњуши траг
дивљачи и потрча за трагом. Али само за часак: дотрчавши до некакве дубоке локве,
застаде крај ње не могавши даље, а једна гола рука издиже се из воде, дочепа пса и
одвуче у локву.
Видевши то, врати се ловац у двор и узме три човека да с чабрицама исцрпу воду
из оне локве. Кад су сагледали дно локве, виде да на њему лежи један дивљи човек,
коже смеђе као зарђало гвожђе и дугачких власи које су му преко лица падале до
колена. Вежу га конопцима и одведу у двор. Тамо се сви чудом чудили гледајући
дивљег човека. Краљ нареди да га затворе у гвозден кавез и поставе у дворишту,
запрети смртном казном оном ко буде кавез отворио, а чување кључа од кавеза по­
вери краљици.
Од то доба свако је безбедно могао опет одлазити у шуму.
Краљ је имао сина коме је било осам година. Дечак се једном забављао игром
у дворишту; играјући се златном лоптом, упадне му она у кавез. Дечак притрча ка­
везу и рече:

74
 — Избаци ми моју лопту!
— Даћу ти је — одговори дивљи човек — тек кад ми будеш отворио врата.
— Не — рече дечак — нећу ти их отворити, краљ је то забранио. — А онда
отрча.
Сутрадан дође дечак и опет затражи лопту. Дивљи човек рече:
— Отвори ми врата! — Али дечак то не хтеде.
Трећег дана краљ је био отишао у лов, кад дечак још једном дође и рече:
— И кад бих хтео, не бих ти могао отворити врата, јер немам кључа.
На то дивљи човек рече:
— Кључ је под узглављем на постељи твоје мајке; тамо ћеш га наћи.
У жељи да опет добије у руке своју лопту, дечак не хајаше више за очеву забрану,
оде и донесе кључ. Врата се тешко отвараху и дечак нагњечи прст отварајући их.
Кад их отвори, изиђе дивљи човек из кавеза, пружи дечаку златну лопту и похита
из дворишта. Дечака спопаде страх, стаде га вриска и викну му:
— Ах, дивљи човече, немој да идеш, иначе ћу добити батина. — Дивљи човек
се врне, подигне га и узме на раме, па оштро корачајући оде с њим у шуму.
Кад се краљ вратио из лова, виде празан кавез и запита краљицу како се то мо­
гло збити. Не знајући ништа о догађају, потражи краљица кључ, али га не нађе под
узглављем. Узе звати дечака, али не доби одговора. Краљ пошаље људе да траже де­
чака у пољу, али га они не нађоше. Тада би краљу сасвим јасно шта се догодило и у
краљевском двору завлада велика жалост.
Кад се дивљи човек опет нашао у мрачној шуми, спусти дечака с рамена и рече
му:
— Оца и мајку нећеш више видети, али ја ћу те задржати код себе, јер си ме ти
ослободио те имам сажаљења према теби. Ако будеш све чинио што ти кажем —
добро ће ти бити. Блага и злата има у мене више неголи у иког на свету.
Онда му од маховине спреми лежиште на којем дечак заспа, а ујутро, идућег
дана, одведе га дивљи човек до једног зденца и рече му:
— Овај златни зденац је, видиш, бистар и чист као кристал. Твоја ће дужност
бити да седиш крај њега и пазиш на то да ништа у њ не упадне, иначе ће бити оскр­
њен. Ја ћу свако вече доћи да видим јеси ли извршио моју заповест.
Дечак седе на ивицу зденца, посматрајући час златну рибу, час златну змију, које
се с времена на време појављиваху у њему, и пазећи да ништа у њ не упадне.
У једном тренутку, док је тако седео, заболи га прст, и толико га заболи да га и
нехотице замочи у воду. Жустро га из воде истрже, али кад га погледа, виде да му је
прст позлаћен, и сав његов труд да отере с прста позлату био је узалудан. Увече се
дивљи човек врати, погледа дечака и рече:
— Шта се догодило са зденцем?
— Ништа, ништа — одговори дечак држећи прст на леђима, да га дивљи човек
не би видео.
Али дивљи човек рече:
— Ти си замочио прст у воду! Него пређимо сад преко тога, само се чувај да ти
опет не упадне штогод у зденац.

75
 Идућег дана дечак је од рана јутра седео крај зденца и чувао га. Прст га је опет
заболео те га узме трљати по глави, кад му, на несрећу, паде у бунар једна влас косе.
Он је брзо извади, али је влас већ сва била позлаћена. Дође дивљи човек и већ је
знао шта се догодило.
— Пустио си да ти у зденац падне једна влас с главе — рече му — али ја ћу
још једном прећи преко тога. Међутим, ако се тако шта и трећи пут буде догодило,
зденац ће бити оскрњен и ти нећеш више моћи остати код мене.
Трећег дана седео је дечак крај зденца не мичући прстом ма колико да га је бо­
лео. Било му је дуго време те узме посматрати свој лик у водену огледалу, и хотећи
загледати лику у саме очи толико се сагне да му његове дугачке власи спадну с ра­
мена у воду. Тргне се и брзо усправи, али његова коса већ је била сва позлаћена и
сијала се као сунце.
Можете мислити колико се сироти дечак уплашио. Узео је мараму и свезао је
око главе да му дивљи човек не види косу.
Кад је дивљи човек дошао, већ је све знао и рече:
— Одвежи мараму!
Тако синуше његове златне власи и сва дечакова правдања ништа не помогоше.
Дивљи човек рече:
— Ниси издржао пробу и не можеш више овде остати. Иди у широки свет па
ћеш стећи искуство о томе шта значи сиромаштво. Пошто ти срце није зло и пошто
ти ја добро желим, то ћу ти једно допустити: будеш ли доспео у невољу, дођи овамо,
викни: „Гвоздени Хансе!” — и ја ћу се појавити и помоћи ти. Моја моћ је велика,
већа но што мислиш да је, а злата и сребра има у мене у изобиљу.
Тако краљевић остави шуму за собом и идући по утрвеним и неутрвеним путе­
вима све даље, доспе напослетку до једног великог града. Тамо потражи рада, али
га нико не упосли јер није ништа изучио чиме би се за посао могао препоручити.
Оде најзад у двор и запита да ли би га тамо хтели примити. Људи у двору не мо­
гоше одмах смислити куд би и шта би с њим, али како им се свидео, рекоше му да
остане. Напослетку узме га у службу кувар, с тим да му доноси дрва и воде и чисти
огњиште од пепела.
Једном, управо у часу кад није имао крај себе никога другог доли њега, нареди
му кувар да однесе јело на краљевску трпезу. Он послуша и како није хтео да му ко
види златну косу, не скиде шешир, који је и иначе имао увек на глави. Пред краљем
се тако шта још никад није било догодило и краљ му рече:
— Кад прилазиш краљевској трпези, мораш скинути шешир.
— Ах, господару — одговори он — не могу га скинути, јер имам по глави гадне
красте.
На то краљ позове кувара, изгрди га, запита како је могао узети у службу таква
младића и рече му да га одмах отера. Кувар је, међутим, осећао сажаљење према
њему и размени га са баштовановим момком.
Сад је младић морао у дворској башти садити и заливати, резати и копати, ра­
дити и по ветру и по невремену.
Једном у лето, кад је био сам у башти и радио, а дан био веома топао, скиде
шешир да на ваздуху расхлади главу. Како му је сунце обасјало косу, она засветли

76
и заблиста и преко ње падоше зраци у ложницу краљеве кћери, која скочи да види
шта је то. Угледавши младића, довикне му:
— Младићу, донеси ми киту цвећа.
Он у највећој журби метне шешир на главу, набра дивљег пољског цвећа и веже
у китицу. Кад с тим пође уз степенице, сусретне се с баштованом који му рече:
— Како пред краљеву кћер можеш изићи с китом тако простог цвећа? Брзо
натраг, па узабери друго; изабери најлепше и најређе.
— О, не — одговори младић — ово дивље има јачи мирис и биће јој угодније.
Кад је ушао у њезину собу, краљева кћи му рече:
— Скини шешир; не приличи да га држиш на глави кад си преда мном.
Он опет одговори:
— Не смем га скинути, јер ми је глава крастава.
Она му, међутим, зграби шешир, скиде му га са главе и његове златне власи за­
коврџаше му се низ раме да је била дивота гледати их. Он хтеде побећи, али га она
ухвати за руку, задржа га и да му пуну шаку дуката. Не обзирући се на новац он оде,
да дукате баштовану и рече:
— Поклањам их твојој деци; могу се с њима играти.
Другог дана краљева кћи га опет позва да јој донесе киту пољског цвећа. Кад
је с цвећем ушао у њезину собу, она му одмах зграби шешир да га скине, али га он
чврсто држаше обадвема рукама. Она му опет да пуну шаку дуката, али он их не
хтеде задржати него их поклони баштовану за његову децу. Ни трећег дана није
било друкчије: она му није могла узети шешир, а он не хтеде њезин новац.
Није после тога прошло много времена, кад се земља нађе у рату. Краљ окупи
народ и не знађаше да ли ће се моћи одупрети непријатељу који је био надмоћан и
имао велику војску. Тада баштованов момак рече:
— Одрастао сам и хоћу и ја с другима у рат; дајте ми само коња.
Други се смејаху и рекоше:
— Кад будемо отишли, ти потражи себи коња; једног ћемо ти оставити у стаји.
После њихова одласка оде младић у стају и изведе коња којег су му оставили и
који је био бангав у једну ногу. Младић ипак уседе на њ и са ђеђе, ђиђи, и, миц по
миц, крену ка мрачној шуми. Стигнувши до ње викну трипут „Гвоздени Хансе!”
— и то тако јаким гласом да се шума све орила. Дивљи човек се одмах појави пред
њим и рече:
— Шта желиш?
Младић одговори:
— Желим јака коња, јер идем у рат.
— Добићеш га — рече дивљи човек — и добићеш више но што тражиш.
Онда се дивљи човек врати у шуму. Није дуго потрајало, кад дође оданде један
арџија водећи вилена коња који је силовито фрктао, а арџија једва био у стању да га
држи. За њим је ишла велика чета ратника, сви у гвожђу; њихови мачеви блистали
су на сунцу. Младић преда арџији бангава коња, уседне на оног другог и на челу
чете појезди ка бојном пољу.
Кад се приближио бојишту, велик део краљевих људи већ је био пао у борби и
није много требало па да и они који су се још борили буду приморани на узмак. Тада

78
младић са гвозденом четом навали као олуја на непријатеље, сатирући све који да­
ваху отпор. Преостали непријатељски ратници хтедоше се повући, али их младић
прогоњаше устопце бијући их и не престајући бити их све до њихова последњег
човека.
Потом, уместо да се врати краљу, одведе своју чету заобилазним путем опет до
шуме и позове Гвозденог Ханса.
— Шта желиш? — упита дивљи човек.
— Узми натраг својег коња и своју чету, а мени дај оног мојег.
Све се збуде тако како је тражио и он се врати кући на, бангаву коњу.
Кад је краљ опет дошао у двор, изиђе му у сусрет кћи честитајући на победи и
пожелевши му срећу.
— Нисам ја победилац — рече краљ — него један страни витез, који ми је са
својом четом притекао у помоћ. Кћи му је желела чути ко је био тај страни витез,
али јој краљ не умеде то казати.
— Он је — рече — прогонио непријатеља и ја га више нисам видео.
Краљева кћи узме се распитивати код баштована о младићу, његову момку. Ба­
штован се насмеје и рече:
— Управо сад се вратио кући на бангаву коњу. Други су му се ругали узвикују­
ћи: „Ево нашег бангавца натраг!” Питали су га такође: „Иза које ли си ти то живице
лежао и спавао за време борбе ?” Он је, пак, одговарао: „Учинио сам што сам нај­
боље могао и зло би било да мене није било!” На то су га још више исмејавали.
Краљ рече кћери:
— Објавићу да приређујем тродневну светковину и да ћеш ти тада бацити злат­
ну јабуку; можда ће непознати витез доћи.
Кад је светковина објављена, оде младић до шуме и позове Гвозденог Ханса.
— Шта желиш? — запита га дивљи човек.
— Желим да ухватим златну јабуку краљеве кћери.
— Можеш сматрати да је већ имаш — рече Гвоздени Ханс. — Добићеш за ту
прилику и црвену опрему и да јашеш поносита риђана.
Кад је дошао дан светковине, дојезди младић, постави се међу витезе а да га
нико не познаде. Изиђе краљева кћи и хитну витезима златну јабуку. Нико је други
не ухвати него управо он, а чим ју је ухватио — одјезди.
Другог дана опреми га Гвоздени Ханс као витеза у белом и да му коња белца.
И сад он ухвати јабуку, а после тога не задржа се тамо ни часак него одмах одјезди.
Краљ се наљути и рече:
— То није допуштено; он мора изићи преда ме и казати своје име. — И онда
изда заповест: буде ли незнани витез ухватио јабуку и опет хтео побећи — надати
се за њим, а не буде ли се добровољно вратио, навалити на њега, па ударати и бости.
Трећег дана добије младић од Гвозденог Ханса црну опрему и коња, вранца, и
опет ухвати јабуку. Али кад с њом одмах појури, краљеви људи потекоше за њим и
један од њих толико му се приближи да га врхом мача рани у ногу. Он ипак побеже,
али му коњ скочи тако силно да младићу спаде шлем с главе и краљеви људи видеше
да има златну косу. Они се вратише и известише краља о свему.

79
 Идућег дана запита краљева кћи баштована шта је с младићем, његовим мом­
ком.
— Ради у башти — рече јој баштован. — Тај чудаковић био је и на светковини
и тек синоћ се вратио. Мојој деци показао је три златне јабуке што их је добио.
Краљ нареди да младић дође преда њ и он се појави, и опет са шеширом на
глави. Али му краљева кћи приђе и скиде шешир. Његове златне власи падоше му
тада по рамену, и то је било тако лепо да се сви дивљаху.
— Јеси ли ти био онај витез који је сваки дан долазио на светковину, увек у
другој боји, и који је ухватио три златне јабуке? — упита краљ.
— Јесам — одговори он — и, ево, ту су јабуке — те их извади из џепа и пружи
краљу. — А ако тражиш још више доказа, можеш видети рану што су ми је задали
људи твојег величанства кад су ме прогонили. Ја сам и онај витез који ти је помогао
да победиш непријатеља.
— Кад си у стању извршити таква дела, онда ти ниси баштовански момак; ре­
циде ко ти је отац?
— Отац ми је један моћан краљ, а злата имам у изобиљу, толико колико год
пожелим.
— Увиђам — рече краљ — да ти дугујем захвалност. Могу ли ти учинити какву
пријатност?
— Можеш — одговори младић — и те какву, ако ми будеш дао своју кћер за
жену.
На то се краљева кћи насмеја и рече:
— У овог нема околишења! Али ја сам већ по његовој златној коси видела да
није баштовански момак. — И онда му приђе и пољуби га.
На свадбу дођоше његови родитељи, отац и мајка, и беху срећни и пресрећни,
јер су већ били изгубили сваку наду да ће опет једном видети свога драгог сина. А
кад су о сватовској гозби седели за трпезом, престаде одједном свирка, отворише
се врата и унутра уђе с великом пратњом један поносити краљ. Приђе младићу,
загрли га и рече:
— Ја сам Гвоздени Ханс. Био сам зачаран у дивљег човека, али си ме ти ослобо­
дио зачараности. Све благо што га имам нека је твоје.
 ЧУДОТВОРНО ЗЕЉЕ
Живео негда један млад ловац па пошао у шуму, у заседу. Био је чио и весео,
и док је тако ишао звиждућући, срете се с једном старом женом, која га ослови и
рече:
— Добар дан, драги ловче! Ти си весео и задовољан, а ја сам гладна и жедна;
удели ми милостињу.
Ловац се сажали на сироту стару жену, завуче руку у џеп и да јој нешто од оног
што је имао. Хтеде поћи даље, али га старица задржа и рече му:
— Слушај, драги ловче, што ти говорим, јер хоћу да те због твојег доброг срца
обдарим једним даром.
— Иди стално путем којим си пошао, па ћеш убрзо доћи до једног дрвета на
којем седе десет птица. Оне држе канџама један огртач и боре се око њега. Узми их
на нишан и гађај посред њих. Птице ће испустити огртач, а једна ће пасти мртва на
земљу.
— Узми огртач и понеси га са собом. То је огртач жеља: кад се њим будеш огр­
нуо, моћи ћеш се у трен ока створити тамо где пожелиш.
— Мртвој птици извади срце и прогутај га и онда ћеш сваког јутра, кад после
проспаване ноћи будеш устао, наћи под узглављем по један дукат.
Ловац захвали мудрој старој жени и помисли у себи:
— Лепе ми је ствари обећала ако се само све збуде тако како је рекла.
Прешавши стотинак корачаја, зачу ловац оштро птичје крештање на дрвету
крај којег је пролазио, диже главу и доиста угледа гомилу птица како кљуновима
и канџама потржу један огртач, креште и гложе се међу собом као да би свака хтела
да га има.
— Ово је богме управо онако како ми је казала старица — рече ловац у себи,
скиде пушку с рамена, нанишани и опали посред њих да им пера полетеше свуд
унаоколо. Једна птица паде мртва на земљу, остале, испустивши огртач, прхнуше и
одлетеше гракћући.
Ловац тада учини онако како му је старица рекла да учини: распори птицу,
извади јој срце и прогута га, а огртач узме и понесе кући.
Пробудивши се ујутро, сети се старице и хтеде погледати има ли шта од обећа­
ног златника. И кад је подигао јастук, виде да је и то онако како му је старица рекла:
пред њим се сијао један дукат. И другог јутра нађе под узглављем један дукат, а тако
исто и следећих дана, сваког јутра после проспаване ноћи.

81
 Напослетку, кад је већ био скупио гомилу злата, рече, сам себи:
— Шта ми вреди све моје злато ако останем код куће? Поћи ћу да видим света.
И тако се опрости с родитељима, узме на раме ловачку торбу и пушку и пође
на пут.
Једнога дана дође до велике, густе шуме, а кад је избио из ње, угледа пред собом,
у долини, некакав леп замак. На прозору замка стајала је једна старица, гледала ко
долази и разговарала с једном ванредно лепом девојком која се налазила поред ње.
Старица је била вештица; она рече девојци:
— Ено долази из шуме неко ко у својем телу има чудесно благо. Тог ћемо, мила
кћери, да ухватимо у своју мрежу; оно што он има нама ће стајати боље но њему.
Он има у себи једно птичје срце и зато му се сваког јутра нађе под узглављем по
један дукат.
И стара јој све исприча и нареди како да се понаша и шта да чини; на крају јој
запрети и рече, љутито је гледајући:
— А ако ме не будеш послушала, бићеш несрећна.
Кад је ловац дошао ближе замку, спази девојку и рече у себи:
„Већ сам толико путовао, па хајде да се једанпут добро одморим; свратићу у
овај лепи замак; новаца имам у обиљу.”
Прави, пак, узрок његова свраћања у замак био је тај што је бацио око на лепу
девојку.
И млади ловац уђе у кућу где буде љубазно примљен и пристојно угошћен. Убр­
зо се тако заљуби у вештичину кћер да није више ни на шта друго мислио и само је
гледао у њезине очи чинећи радо све што год је она од њега захтевала,
Тада стара рече кћери:
— Морамо имати оно птичје срце што га носи у себи. Он неће ни осетити кад
му буде стало.
Онда узеше спремати један напитак и кад је био скуван, сасу га стара у пехар
наредивши кћери да га да младићу.
Она је послуша. Пружи му пехар и рече:
— Ела, драгане, искапи га у моје здравље!
Он узе пехар, а кад га је искапио, буде му мучно и поврати птичје срце. Она га
мораде кришом склонити а после и прогутати, јер је стара тако хтела. Отад он није
више налазио злато под узглављем, него га је под својим јастуком налазила девојка,
а стара га свако јутро узимала. Али је младић био тако заљубљен и залуђен да није
мислио ни на шта друго доли на провод са девојком.
После стара вештица рече:
— Имамо птичје срце, али му морамо узети И огртач жеља.
Кћи јој одврати:
— Огртач треба да му оставимо кад је већ Изгубио богатство.
На то се стара расрди и рече:
— Тај огртач је чудесна ствар каква се мало Хад може наћи на свету; треба да га
имам, и морам га имати.

82
 Затим упути девојку шта и како да ради и рече јој да ће се зло провести ако је не
буде послушала. Тако девојка, по наредби мајчиној, стаде једном на прозор и као с
тугом загледа се у даљину.
Ловац је упита:
— Што стојиш тако тужна и гледаш у даљину?
— Ах, драгане — одговори му девојка — гледам преко, на оно тамо Нарово
брдо, где расте сјајно драго камење. Толико чезнем за њим да се растужим кад ми­
слим на њега. Али ко да ми га и донесе; само птице које лете могу тамо доспети,
човек никад!
— Ако немаш и какву другу жалост у срцу — рече ловац — од те ћу те брзо
ослободити.
И онда је узе под свој чаробни огртач, пожели да се створи преко на Нарову бр­
ду, и очас су обоје били на њему. Тамо је са свих страна блистало племенито драго
камење да је била милина гледати га и они стадоше купити најлепше и најскупоце­
није комаде.
Утом стара вештица подејствује својим чаролијама да ловцу отежају очни кап­
ци, те он рече девојци:
— Седнимо да се мало одморимо; тако сам уморан да се једва држим на ногама.
Онда поседаше; он положи главу на њезино крило и заспа. Чим је заспао, узе
му девојка огртач и сама се њим огрну, покупи нарове и драго камење па пожели да
се створи код куће.
Кад се ловац пробудио, виде да га је драгана преварила и оставила сама-самци­
та на дивљем брду.
— Много ли је неверства у свету — рече уздахнувши и сеђаше брижна и ојађена
срца.
Оно брдо припадало је дивљим и страшним дивовима који су тамо пребивали
и вршљали по својој ћуди, и није задуго ни седео, кад опази како три дива иду право
ка њему. Он леже И учини се као да је у дубоком сну. Дивови дођу и први га гурне
ногом рекавши:
— Какав ли је ово земни створ што се он предао унутарњем посматрању?
Други рече:
— Згази га!
Трећи рече презриво:
— Не вреди труда. Пустите га нека само живи; овде не може опстати, а ако се
попне на врх брда, захватиће га облаци и однеће га.
У такву разговору прођу га се дивови и оду. Ловац је добро чуо све што су ре­
кли, и кад су се дивови удаљили устаде и попе се на врх брда. Није тамо дуго ни
седео: убрзо се указа један облак, захвати га и понесе са собом. Неко време летео је
облак под небесјем, а онда се над једном великом, зидом ограђеном, баштом повр­
ћа наднео сасвим ниско и благо га спустио на земљу, у зеље.
Обазревши се на све стране, рече ловац сам себи:
— Кад бих барем имао шта да поједем! Тако сам гладан и тешко ће ми пасти
сваки корак што га будем учинио даље путујући, а овде нигде видети ни јабука, ни
крушака, ни каква друга воћа него само зеље и свуда само зеље.

83
 На крају помисли:
— У невољи може се и пресно главичасто зеље јести као салата; не прија осо­
бито, али ће ме освежити.
Тако изабра једну лепу главицу и узе је јести. Али тек што је био прогутао три-
четири залогаја, би му некако чудно, осети да се сав променио: израстоше му чети­
ри ноге, глава му постаде главурда, уши му се грдно издужише и он с ужасом виде
да се претворио у магарца. Све се променило, само је глад остала, чак већа но пре.
И како му је његовој магарећој природи веома пријало ово зеље, поче га алапљиво
јести све више и више.
Бирајући најлепше главице, доспе напослетку до једне друге врсте главичаста
зеља, а кад од њега поједе три-четири залогаја, осети да се поново сав променио и
да се опет преобразио у човека.
После тога леже да спава и добро се одмори. Кад се сутрадан ујутро пробудио,
одсече по једну главицу и од једне и од друге врсте зеља и рече сам себи:
— Ово ће ми помоћи да ми опет дође руку оно што је било моје и да казним
неверство.
Онда метну главице у торбу, попе се на зид, скочи с њега и пође да тражи замак
своје драгане. Лутао је неколико дана и утом га срећом нађе. Онда се брзо нагарави
и то тако да га ни рођена му мајка не би познала, уђе у замак и замоли за преноћи­
ште.
— Тако сам се уморио — рече — да не могу даље.
Вештица га упита:
— А ко си ти, земљаче, и чим се бавиш?
Ловац одговори:
— Ја сам краљев гласник и послан сам да тражим зеље за салату, најукусније од
свега зеља што расте под сунцем. Срећа ме је послужила да га нађем, узаберем и
понесем са собом, али сунце пече тако јако, бојим се да ће ми зеље увенути и не
знам како ћу даље с њим.
Кад је стара чула за најукуснију салату, похлепно је пожели и рече:
— Драги земљаче, да ли би од те ванредне салате дао мало и мени да је окушам?
— Бих, како да не бих? — одговори он; — понео сам две главице. — И одмах
извади из торбе ону од које се добива магареће подобије и да је вештици.
Не слутећи никакво зло и пошто јој је већ почела цурити вода на уста при по­
мисли на ново јело, вештица оде у кухињу да сама зготови салату. А кад ју је згото­
вила, не могаде чекати док не буде постављена на трпезу, него одмах узе неколико
листова и стрпа их у уста. Изгуби људски облик и као матора магарица отрча у дво­
риште.
Утом уђе у кухињу слушкиња и видевши у чанку већ зготовљену салату хтеде
је однети у трпезарију. Уз пут је, по старој навици, спопаде жеља да окуша јело, те
поједе неколико листова. Моћ чудотворног зеља показа се одмах и на њој: постаде
магарица и отрча к старој, а чанак са салатом паде на земљу.
За то време седео је гласник код лепе девојке. И њој се јела она салата и, како
не би ни њене мајке ни слушкиње да је донесу, рече:
— Не знам зашто се та салата не доноси већ једном на трпезу.

84
 Помисливши да је чудотворно зеље можда још у кухињи продејствовало, ловац
рече:
— Идем доле да се обавестим.
Силазећи у кухињу, видео ловац у дворишту две узнемирене магарице, а салату
на земљи.
— Е — рече — ове две су већ узеле свој део! — Покупи све листове салате,
метну их у чанак и однесе девојци.
— Ево доносим ти сам то укусно јело — рече јој — да на њега не мораш још
чекати.
Девојка поједе неколико листова салате, па као њена мајка, изгуби и она људски
облик и у виду магарице отрча у двориште.
Потом се ловац умије тако да га је у магарице претворено женскиње могло по­
знати, сиђе у двориште и рече:
— Сад ћете добити награде за своје неверство!
И онда их једним конопцем веза све три заједно и потера док није дошао до
једног млина. Закуца на прозор; млинар промоли главу и запита га шта жели.
— Имам — одговори ловац — три неваљала живинчета и не бих хтео да их
држим код себе. Ако си вољан да их примиш, храниш и сместиш и тако их држиш
како ти будем казао, платићу ти за то колико будеш тражио.
Млинар рече:
— Вољан сам, зашто да не будем вољан? А како треба да их држим?
На то ловац одреди следовање свакој од три магарице: маторој, а то је била
вештица, трипут дневно батине и једанпут оброк, млађој, а то је била слушкиња,
једанпут дневно батине и трипут оброк, најмлађој пак, а то је била девојка, није­
данпут батине а три оброка дневно. Јер се није могао преломити за то да девојка
буде тучена.
Млинар обећа да ће поступити тачно по његовој жељи и упутству и ловац се
врати у замак, где нађе све што му је било потребно.
После неколико дана дође млинар и рече како му је дужност да јави да је матора
магарица, која је добивала на дан трипут батине а једанпут оброк — липсала.
— Оне две друге — рече даље — нису, додуше, липсале и добивају три оброка
сваки дан, али су тако жалосне да неће моћи дуго издурати.
Тада се ловац сажали, прође га срџба и рече млинару да му их дотера натраг. А
кад их је дотерао, да им да једу од оног другог чудотворног зеља те се обадве одмах
преобразе опет у људска бића.
Лепа девојка паде пред њ на колена и рече:
— Ах, драги мој, опрости ми што сам ти учинила толико зла, мајка ме је на то
приморала. То је учињено против моје воље, јер ја сам те од срца волела. Твој огртач
жеља виси у орману, а узећу неко средство за повраћање па ћеш добити натраг и
чудотворно птичје срце.
Он се тада предомисли и рече:
— Само га држи у себи, свеједно је, јер хоћу да будеш моја верна супруга.
И онда се одсвадбује свадба и они поживеше задовољно док нису умрли.

85
 ШЕВА КОЈА ПЕВА И СКАКУЋЕ
Био негда један човек који се спремао на далек пут и на растанку са кћерима
запитао их шта би која хтела да јој с пута донесе. Најстарија је хтела бисере, средња
је хтела дијаманте, а најмлађа рече:
— Драги оче, ја желим имати шеву која пева.
Отац рече:
— Добро, ако је узмогнем добити, имаћеш је. — Пољуби их све три и крене на
пут.
Кад је дошло време да се врати кући, купи отац бисере и дијаманте за две ста­
рије кћери, али шеву која пева и скакуће за најмлађу узалуд је свуда тражио. То му
је било жао, јер је најмлађа кћи била његово најмилије дете.
Пут кући водио га је кроз једну шуму, усред шуме налазио се велелепан двор,
близу двора уздизало се једно дрво, а сасвим горе, на врху дрвета, угледа човек шеву
која је певала и скакутала.
— Е, баш ми се јављаш у прави час! — рече, јако обрадован што је чује и види,
и позва слугу да се успуза на дрво и ухвати птицу.
Али кад приђе дрвету, одједном се створи тамо један лав који се накостреши и
рикну да је затрептало лишће на дрвету.
— Ко хоће — викну — да ми украде моју шеву што пева и скакуће тог ћу про­
ждерати!
Човек на то рече:
— Нисам знао да је та птица твоја; спреман сам да своју кривицу поправим
тешким новцем, само ме остави да живим.
Лав одговори:
— Ништа те друго не може спасти него једино пристанак да ми даш оно што
ти код куће буде прво изишло у сусрет. Ако ми то обећаш, поклонићу ти живот, а
к томе и птицу за твоју кћер.
Човек се устезаше да на то пристане и рече:
— То би могла бити и моја најмлађа кћи; она ме највише воли и увек ми дотрчи
у сусрет кад се однекуд враћам кући.
Но застрашени слуга рече:
— Зашто би то морала бити баш само твоја кћи? Могла би бити и мачка или
пас.

86
 Тако се човек даде наговорити, узме шеву која је певала и скакутала и обећа
лаву да ће му дати оно што му код куће буде прво изишло у сусрет.
Кад је приспео кући, прво створење које је изишло преда њ била је његова нај­
млађа и најмилија кћи: она му је дотрчала у сусрет, загрлила га и пољубила, а кад је
видела да је и шеву донео, била је ван себе од радости.
Али се отац није могао радовати, него се заплака и рече:
— Најмилије моје дете, ову малу птицу скупо сам платио: за њу сам једном ди­
вљем лаву морао обећати тебе, а кад те буде имао, он ће те растргнути и прождера­
ти.
И онда јој исприча све онако како се догодило и замоли је да не одлази лаву, па
нека буде што буде.
Кћи га међутим узе тешити и рече:
— Драги оче, оно што си обећао, мора се и одржати: ја ћу отићи лаву, укротићу
га тако да ћу ти опет доћи здрава и читава.
И пошто јој идућег дана показа пут, опрости се и спокојно оде у шуму.
Онај лав био је у ствари у лава зачарани краљевић, дању лав, а и сви његови
људи лавови, док су ноћу и он и сви други имали своје природне људске облике.
Кад је девојка дошла, најљубазније је дочекају и одведу у двор, а кад је пала ноћ,
лав-краљевић, леп, млад човек, венча се с њом те се у сјају прослави њихова свад­
ба. Њих двоје живели су задовољним и срећним животом, ноћу су бдели, а дању
спавали.
После неког времена он дође и рече:
— Сутра је светковање у кући твога оца, јер се удаје твоја старија сестра. Ако
си расположена да идеш у сватове, моји ће те лавови отпратити.
Она на то одговори да хоће и да би волела да се види с оцем, и тако у пратњи
лавова оде.
Кад је тамо приспела, сви су се веома обрадовали, јер су дотада сви веровали
да ју је лав растргнуо и да је већ одавно нема међу живима. Она им исприча како
има красног мужа и како јој је добро; остане код њих док год се светковало, а онда
се опет врати у шуму.
Кад јој се удавала друга сестра па јој и тад било речено да може, ако жели, поћи
на свадбу, она рече лаву, своме мужу:
— Сад нећу да идем сама, мораш и ти са мном.
Лав јој одврати како би то за њега било опасно, јер кад би тамо и трачак светло­
сти од какве зубље или упаљене светиљке пао на њега, он би се претворио у голуба
и седам година морао би летети по свету као голуб.
— Ах — рече она — хајде ти само са мном; ја ћу се већ постарати да те сачувам
од какве било светлости зубљи и свећа.
И тако пођу заједно, па поведу са собом и своје мало дете. На њен захтев једна
дворана буде тамо ограђена тако чврстим и дебелим зидовима да никаква светлост
није у њу могла продрети; у ту дворану требало је да јој се муж склони за време
венчања, кад буду упаљене сватовске зубље и свеће, и остане у њој за све време док
буду гореле.

87
 Али су врата на оној дворани била направљена од сирова дрвета и како је дрво
пуцало, створи се на њима једна сасвим мала пукотина коју нико није приметио.
Кад је обављено свечано венчање и кад се сватовска поворка враћала из цркве
и с многим зубљама и светиљкама прошла крај дворане, једна као влас танка зрака
светлости пала је кроз ту пукотину на краљевића.
Чим га се зрака дотакла, краљевић се претвори у друго биће, и кад она уђе у
дворану и потражи га, нађе само једног белог голуба.
Голуб јој рече:
— Сад морам летети по свету седам година; али ћу ти на сваких седам корачаја
спустити по једну кап црвене крви и по једно бело перо који ће ти показивати пут;
и ако будеш ишла тим трагом, моћи ћеш ме спасти.
И то рекавши, излети голуб кроз врата и она пође за њим. На сваких седам ко­
рачаја падали су с њега по једна кап црвене крви и по једно бело перо и показивали
јој пут. Тако је пошла у широки свет и ишла стално, не осврћући се за собом и не
одмарајући се.
Кад је било прошло безмало пуних седам година, радовала се мислећи да ће
ускоро бити спасени, али још су били далеко од спасења.
Једном, кад је тако ишла, не паде више голубово бело перо нити кап његове
црвене крви. Погледавши навише, не угледа голуба — њега је нестало. И како је у
себи мислила: „Људи ти не могу помоћи”, попне се горе к Сунцу и рече му:
— Ти обасјаваш све висије и низије, све удолине и све пукотине, ниси ли видело
једног белог голуба у лету?
— Не, нисам — каже јој Сунце — али ево ти поклањам један ковчежић; отвори
га кад се будеш нашла у великој невољи.
Она захвали Сунцу и пође даље; ишла је док се није спустио мрак и појавио
Месец, а кад га је угледала, рече му:
— Ти сијаш целе ноћи над свима шумама и пољима; ниси ли видео једног белог
голуба у лету?
— Не, нисам — одговори Месец — нисам видео ниједног. Него ти ево покла­
њам једно јаје; разбиј га кад се будеш нашла у великој невољи.
Она захвали Месецу и пође даље; ишла је док је није задухнуо Ноћни ветар, а
онда се обрати њему и упита:
— Ти дуваш преко свег дрвећа и свега лишћа, ниси ли видео једног белог голуба
где лети?
— Не, нисам — одговори јој Ноћни ветар — али ћу питати три друга ветра;
можда су га они видели.
Додуваше Источни и Западни ветар, који нису ништа видели, али Јужни ветар
рече:
— Видео сам белог голуба. Он је одлетео до Црвеног мора и тамо опет постао
лав, јер је већ прошло седам година. Лав се тамо бори с једним змајем, а змај је једна
зачарана принцеза.
На то јој Ноћни ветар рече:
— Мој ти је савет да пођеш ка Црвеном мору. На његовој десној обали виде­
ћеш велике шибове, број их, те једанаести одсеци и њим удари змаја па ће га лав

88
надвладати: онда ће обоје добити опет своја људска тела. Потом се осврни, погле­
дај и видећеш птицу грифона где седи на обали Црвеног мора; баци се с мужем
њему на леђа и птица ће вас преко мора однети кући.
— Ево ти и један орах, и кад будеш била насред мора, испусти га; он ће одмах
у води нићи и израсти у велико дрво на којем ће се грифон одморити. Кад не би
имао где да се одмори, не би био довољно јак да вас пренесе преко мора, па ако
будеш заборавила да испустиш орах, збациће вас са себе у море.
Тада она пође даље и нађе све онако како јој је Ноћни ветар рекао. Одброји
шибове уз море, одсече једанаести, удари њим змаја и лав га надјача: у истом часу
и лав и змај добију опет своја људска тела. Но чим се принцеза, која је пре тога
била зачарана у змаја, ослободи зачараности, узе младог човека у руке, посади га на
грифона и одведе га са собом.
Тако се сирота млада жена која је толико путовала нађе опет остављена самој
себи, те седе и заплаче се. Напослетку се ободри и рече:
— Ићи ћу још даље, све донде докле ветар душе и петао кукуриче, док год га
не будем нашла.
И пође даље дугим, дугим путевима док на крају не дође до двора у којем су њих
двоје заједно живели. Тамо чује да ће ускоро бити прослављена светковина њихова
венчања. Али она рече:
— Бог ће ми још помоћи — и отвори ковчежић што га је добила од Сунца:
у њему се налазила хаљина, тако сјајна као само сунце. Извади је, обуче, оде горе
у двор и сви људи, па и сама принцеза, будућа невеста, гледали су је с дивљењем.
Хаљина се толико свидела будућој невести да је мислила како би јој она могла бити
најлепша венчаница и запита је да ли јој је хаљина на продају.
— За новац не, али бих је дала за месо и крв.
Принцеза је запита на шта мисли кад тако каже.
Она одговори:
— Пусти ме да спавам једну ноћ у соби у којој спава младожења.
Принцеза није била вољна да јој то одобри, али је и јако желела да има њезину
хаљину. Напослетку пристане, али је собар морао те вечери дати краљевићу један
напитак сна.
Кад је пала ноћ и млади краљевић већ био заспао, одведу је у његову собу. Она
седе на постељу и рече:
— Ишла сам за тобом седам година, била сам код Сунца и Месеца и код Ветро­
ва, и распитивала се о теби и помогла ти да надјачаш змаја; зар хоћеш да ме сасвим
заборавиш?
Али је краљевић спавао тврдим сном, само му је у сну било тако као да напољу
на ветру шуме јелке.
Чим је свануло, изведоше је из собе и она мораде дати златну хаљину.
Кад ни то није ништа помогло, она се растужи, оде на ливаду, седе и расплака
се. И док је тако седела, дође јој на ум јаје што га је добила од Месеца, и разбије га.
А кад га је разбила, изиђе из њега квочка са дванаест потпуно златних пилића који
почеше трчкати око ње, пијукати и завлачити јој се под крила, тако да се ништа
лепше на свету није могло видети.

89
 Она онда устаде, потера квочку с пилићима преда се и толико је ишла с њима по
ливади док је принцеза није угледала с прозора. И пошто су јој се пилићи особито
свидели, сиђе с двора, дође и запита је нису ли јој можда пилићи на продају.
— За новац нису — одговори јој она — него за месо и крв; пусти ме да још
једну ноћ спавам у соби где спава младожења.
Принцеза рече да пристаје, хотећи је и сад преварити као што ју је преварила
прве ноћи.
Међутим краљевић, пре но што ће лећи да спава, запита собара какво је то жа­
морење и шуштање било прошле ноћи.
На то му собар исприча све; каже да му је морао дати напитак сна, јер је једна
сирота девојка потајно спавала у његовој соби, и како има дужност да му и ове ноћи
да исти тај напитак, Краљевић рече:
— Проспи га овде поред моје постеље.
Њу у ноћи опет доведу до собе у којој је спавао краљевић и пусте унутра. И
кад је почела причати како јој је тешко и жалосно било, он одмах познаде по гласу
своју драгу супругу, устаде нагло и узвикну:
— Тек сад сам коначно ослобођен зачараности! Било ми је као да сам у сну, јер
ме је она страна принцеза зачарала тако да сам те морао заборавити. Али ми је бог
још на време послао тебе и спасао ме зачараности.
Онда у ноћи оду потајно из двора, јер су се бојали принцезина оца који је био
чаробњак. Уседну на грифона и грифон их понесе преко Црвеног мора.
Кад су били насред мора, она баци орах који одмах ниче и развије се у велико
дрво. Грифон се одмори на њему, а онда их однесе кући где нађу своје већ велико и
лепо дете. Отада су живели срећно и задовољно до краја својег века.
 ПЛАВА СВЕТЛОСТ
Био негда један војник који је годинама верно служио краља, а кад се рат свр­
шио и он, због многих рана што их је у бојевима задобио, није више могао служити,
краљ му рече:
— Можеш ићи кући, ниси ми више потребан. Новца не можеш добити, јер
плату добива само онај који ми служи.
Тако војник оде не знајући од чега ће убудуће да живи. Ишао је брижан и жа­
лостан и ишао цео дан, док се предвече није нашао у једној шуми. Кад је пао мрак,
угледа у даљини светлост, пође у том правцу и дође до куће у којој је пре« бивала
једна вештица.
— Дај ми — рече јој — преноћиште и мало јела и пића иначе ћу скапати.
— Охо! — одврати вештица — ко одбеглу војнику даје шта? Ипак ћу бити ми­
лосрдна према теби и примићу те ако будеш учинио оно што захтевам.
— А шта захтеваш? — упита војник.
— Да ми сутра прекопаш врт — каже вештица.
Војник пристане и идућег дана радио је из све снаге, али ни до увече не стиже
да прекопа врт до краја.
— Видим — рече му вештица — да данас не можеш урадити више, али ћу те
задржати још једну ноћ, а ти ћеш ми зато сутра исцепати на ситно товар дрва.
Цео идући дан провео је војник цепајући дрва; увече му предложи вештица да
остане још једну ноћ.
— Сутра ћеш ми обавити само један мали посао: иза моје куће налази се стари
пресахнули бунар; у тај бунар упала је моја светиљка која гори плавом светлошћу и
никад се не гаси. Ту светиљку да ми извадиш.
Сутрадан одведе га вештица до бунара и спусти га у њ у једној корпи. Он нађе
светиљку с плавом светлошћу и да вештици знак да га извуче из бунара. Она га
повуче увис, али пре него што је могао изићи, пружи руку да му узме светиљку.
— Не — рече он схватајући њезине опаке мисли — светиљку ти нећу дати пре
него што обадвема ногама не будем стао горе, на чврсто тле.
Вештицу на то спопаде бес, пусти га да падне на дно бунара и оде.
Сиромах војник нађе се опет на влажну дну бунара; није се угрувао, нити се је
светиљка угасила него је горела плавом светлошћу, али шта му је то могло помоћи.
Било му је јасно да ће у бунару скончати. Седео је једно време забринут и жалостан,

91
а онда се случајно маши руком у џеп и напипа лулу која је још допола била набијена
дуваном.
— Нека ти ова лула дувана буде твоје последње уживање! — рече сам себи, из­
вади лулу, запали је на светиљци с плавом светлошћу и узме пушити.
Кад се дим у бунару почео колутати, наједном се створи пред њим један црни
патуљак и запита га:
— Господару, шта заповедаш?
— Шта имам да ти заповедам? — одврати крајње изненађени војник.
— Ја морам урадити све што будеш захтевао — каже му патуљак.
— Добро — рече војник — онда ми најпре помози да изиђем из овог бунара.
Патуљак га узе за руку и поведе кроз један подземни ходник не заборавивши
понети плаву светиљку. Уз пут му покаже благо што га је вештица била донела и
тамо сакрила и војник узме с гомиле толико злата колико год је као терет могао
носити.
Кад је био горе на сувој земљи, рече патуљку:
— Сад иди, свежи стару вештицу и одведи је пред суд да јој се суди.
Није дуго потрајало, кад вештица на једном дивљем мачку, уз страшну вриску
и дерњаву и брзо као ветар, пројаше онуда, а потом опет не потраја задуго, кад се
патуљак врне и рече:
— Све је извршено и вештица већ виси на вешалима.
А затим упита:
— Господару, шта друго заповедаш?
— У овом тренутку ништа више — одговори му војник. — Можеш ићи кући;
само да ми се одмах нађеш при руци кад те будем позвао.
— За то — одговори патуљак — није потребно ништа друго доли да на светиљ­
ци с плавом светлошћу запалиш лулу и ја ћу се одмах створити пред тобом.
И онда патуљка нестаде.
Војник се врати у град из којег је дошао. Оде у најбољу гостионицу, наручи да
му се сашије лепо одело, а потом нареди гостионичару да му што сјајније спреми
једну собу. Кад је све било готово, оде у собу, позове црног патуљка и рече:
— Ја сам верно служио краља, а он ме је отпустио и оставио да гладујем; сад
хоћу да му се за то осветим.
— Шта треба да учиним? — запита патуљак.
— Вечерас, кад краљева кћи буде легла и заспала, пренеси је уснулу овамо да ми
обави послове слушкиње.
Патуљак рече:
— За мене је то лак посао, али је за тебе опасан. Ако се твоје дело открије, зло
ћеш се провести.
Кад је откуцало дванаест часова, отворише се врата и патуљак унесе у собу кра­
љеву кћер.
— Аха, јеси ли дошла? — узвикне војник. — Брзо на посао! Иди, донеси метлу
и помети собу.
Кад је то обавила, нареди јој да приђе столици на којој је седео, испружи ноге
и рече јој:

92
 — Изуј ми чизме — а онда јој баци чизме на главу и она их мораде подићи,
очистити и уцаклити.
Све што јој је наредио, урадила је без опирања, немо и полуотворених очију. А
кад се зачуло прво кукурикање петлова, однесе је патуљак опет у краљевски двор и
положи у постељу.
Ујутро, кад је устала, оде принцеза оцу и исприча му како је сањала некакав
чудан сан.
— Муњевитом брзином — рече — била сам пренесена кроз улице у собу једног
војника којем сам морала служити као слушкиња, дворити га и обављати све просте
послове, помести му собу и чистити му чизме. То је био само сан, а ја сам ипак тако
уморна као да сам све то уистину радила.
— Сан би могао бити и истинит — рече краљ. — Даћу ти један савет: напу­
ни џеп зрневљем грашка, али направи у џепу и једну малу рупу. Ако те опет буду
преносили, грашак ће поиспадати из џепа и оставиће траг на улици.
Све што је краљ рекао кћери чуо је патуљак који се учинио невидљивим, сто­
јао поред краља и слушао шта говори. У ноћи, кад је опет носио улицама уснулу
принцезу, поједина зрна поиспадала су, додуше, из њезина џепа, али она нису мо­
гла обележити никакав нарочити траг, јер је лукави патуљак пре тога расуо зрневље
грашка по свима улицама. Краљева кћи морала је и те ноћи обављати послове слу­
шкиње све до првих кукурикања петлова.
Ујутро пошаље краљ своје људе да нађу траг, али је њихов труд био узалудан, јер
је грашка било у свима улицама. Сиромашна су га деца скупљала и говорила:
— Ноћас је уместо кише падао с неба грашак!
— Морамо измислити нешто друго — рече краљ. — Кад будеш пошла на по­
чинак, лези обувена и пре него што се оданде вратиш, сакриј тамо једну ципелу; ја
ћу је већ наћи.
Црни патуљак чуо је и сад шта је краљ рекао принцези и шта се смера и кад му
је војник увече наредио да опет донесе краљеву кћер, одвраћао га је од тога и рекао
му како није у стању да осујети ово лукавство.
— Ако у твојој соби нађу принцезину ципелу, зло ћеш се провести — рече му
патуљак.
— Чини што ти наређујем — одврати му војник, и краљева кћи морала је и тре­
ће ноћи радити као слушкиња. Али пре него што је враћена натраг у двор, сакрије
једну своју ципелу под војников кревет.
Идућег јутра нареди краљ да се у целом граду тражи ципела његове кћери: на­
ђена је у војниковој соби. Сам војник, на наваљивање и молбе патуљкове, био је
побегао из града, али га краљеви људи убрзо ухватише и бацише у затвор. Он је у
бекству заборавио да понесе своје највеће благо: светиљку с плавом светлошћу и
злато, а у џепу је имао само још један дукат.
Док је окован стојао у затвору крај прозора, спази једног другара војника где
пролази онуда. Закуца на прозор, и кад овај приђе прозору, рече му:
— Буди добар и донеси ми мој мали завежљај што сам га заборавио у гостио­
ници; ево ти дукат за ту услугу.

94
 Другар војник оде и донесе му што је тражио. Чим је опет остао сам, набије лулу
дуваном и запали је на светиљци. Црни патуљак се створи пред њим и рече своме
господару:
— Немој се ничег бојати; иди куд те буду повели и пусти да чине шта хоће.
Само носи са собом плаву светиљку.
Идућег дана одржана је судска расправа и војник, мада није учинио никакво
кривично дело, буде осуђен на смрт.
Кад су га извели, замоли краља за последњу милост.
— Какву милост тражиш? — запита краљ.
— Да на путу смем попушити лулу дувана — одговори војник.
— Можеш попушити и три — одговори краљ, — али немој мислити да ћу ти
поклонити живот.
— На то војник извади лулу и запали је на светиљци с плавом светлошћу. Чим
се уздигло неколико колутова дима, створи се пред њим патуљак с једном омањом
мотком у руци.
— Шта заповедаш, господару? — запита га патуљак.
— Удри ове неправичне судије и њихове пандуре да попадају на земљу, а не ште­
ди ни краља, који је тако рђаво поступио са мном.
На то црни патуљак муњевитом брзином стаде ударати десно и лево и сви које
је само додирнуо својом мотком попадаше на земљу не усуђујући се више ни да
мрдну. Краља ухвати страх те поче молити за голи живот, а војнику да државу и
своју кћер за жену.
 ЧЕШЉУГАРКА
Неки сиромашан горштак зарађивао понешто новца хватањем птица. И његов
мали син, дечак коме је било једанаест година, веома је уживао у томе да хвата птице
и често је сам одлазио са замком, па каткад коју малу птицу и ухватио.
Једном, кад је сакривен близу постављене замке узалуд чекао цело јутро, долети
једна чешљугарка (штиглиц) и слети мирно на прутић с лепком. Још она није ни
тргнула ноге, кад дечак притрча, скиде је с лепка, однесе кући и пусти у кавез који
окачи на зид. У кавез је, наравно, метнуо најпре мака и воде за њу.
Сутрадан ујутро, кад је дечак, спремајући за птице семенке и свежу воду, дошао
до чешљугаркина кавеза, нађе у њему златно јаје, исте величине као њезина обична
јаја. Извади јаје и увече га да оцу. Е, то је било радосно вече у породици! Сутрадан
однесе горштак једном златару то јаје од чистог злата и добије за њ грдно много
новца.
Свакога дана снела је чешљугарка по једно златно јаје, и тако је то текло четврт
године. После тога чешљугарка одједном проговори, и рече:
— За све ово време снела сам сваки дан по једно златно јаје и ви сте се тако
веома обогатили. Сад вас морам оставити. Пустите ме да одлетим и немојте више
да хватате птице, иначе ће вам свега тога богатства што сте га стекли мојим златним
јајима нестати као да га никад није ни било.
Они на то пусте птицу и она одлети. Горштакова породица остала је богата, јер
су сви њезини чланови послушали чешљугаркине речи и нису више постављали
птицама замке.

96
 ШУМСКА ЖЕНА
Била једном једна девојчица која није имала ни брата ни сестре, а родитељи­
ма је задавала много муке и непријатности. Јер колико год је била лепа, толико је
била и неваљала. Била је свађалица и својеглава и никакве опомене ни казне нису
користиле да се поправи.
Једне вечери витлала се напољу с уличном дечурлијом и кад су је звали да дође
и вечера, није хтела доћи, а кад су је силом довели, није хтела да једе. Тако је морала
поћи на спавање гладна; кад се у ноћи пробудила и тражила да јој се да комад хлеба
с маслом, а мајка јој не хтеде устати, почела је цикати и врискати.
— Ех! — љутито узвикну мајка напослетку — баш бих волела да дође шумска
жена и однесе те.
Тек што је она то изрекла, кад се отворише собна врата и на њима се појави
шумска жена. Пред њом су ишла два зеца с великим свећама на леђима, а и за њом
два зеца који су јој придржавали дугачке скуте.
Шумска жена приђе право малој постељи у којој је лежала девојчица, подиже
покривач под који се она од страха сва била увукла, узе је у наручје, и од воље је
било родитељима да је моле а њој да вришти колико хоће — шумска жена је понесе
у ноћ и шуму и однесе у своју велику пећину.
Кад је ујутро отворила очи, виде да лежи на суху лишћу, а кад је погледала око
себе и није угледала ни оца ни мајке, поче горко плакати.
Мада је умела да буде и врло строга, шумска жена је имала добро срце, и зато
кад је чула како девојчица плаче, оде и седе до ње и рече:
— Да си била ваљана, била би увек код родитеља, и чим будеш добра и послу­
шна опет ћеш отићи к њима. Али ако будеш остала тако својеглава, зло ће бити с
тобом.
Онда дођу слушкиње шумске жене, лепо је обуку и одведу до једне мале куће
позади у пећини где је било много, много деце с којом је трчала по ливади. Тамо
су сви заједно брали цвеће, плели венце, лоптали се, певали и играли. А кад би
огладнели и ожеднели, долазиле су слушкиње и доносиле им најбоље од свега што
има да једу и пију.
Тако је више дана све текло добрим током, а онда девојчица поче заметати свађу
с малом љубазном децом. Деца се због тога уплашише, јер никад дотад нису знала
за свађу, стадоше јој доносити најлепше цвеће и најшареније венце да је одоброво­
ље, али она остаде намргођена и напућена и не хтеде се више играти.

97
 Деца тада оду шумској жени и све јој испричају. Шумска жена изгледала је због
тога тако љута да девојчица постаде опет љубазна, те отрча са децом на ливаду. Но
не би задуго, кад она поче опет са свађом и грдњом. Због тога доспе у мрачни буџак
где је морала сама седети цео дан. Али кад више ни то не поможе и кад је чак почела
штипати и гристи малу децу, шумска жена рече:
— Чекај мало, сад ће доћи нешто боље!
И девојчица је могла да вришти и праска колико хоће, шумска жена је узе у на­
ручје и однесе дубоко у шуму. Ишла је цео дан, дрвеће је бивало све веће, шипражје
све гушће, напослетку зачују у даљини страшно бучање, а кад су дошле сасвим бли­
зу, угледају велику воду и на великој води три чудесне воденице.
Са неваљалом девојчицом пође шумска жена право првој воденици и рекав­
ши:
Младо у старо,
старо у младо!
Постави је на воденично коло и коло се стаде обртати све брже и брже. А сва­
ки пут кад се коло с девојчицом обрнуло, она је постајала за три дана старија. И ма
колико да је молила и преклињала шумску жену да нареди воденици да стане, шум­
ска жена ништа за то не хајаше већ пређе на другу страну воде, где су биле друге две
воденице, прва за женске а друга за мушке.
И кад је дошла до прве воденице, рече двојици људи, који су тамо стојали:
Младо у старо,
старо у младо!
И људи је баце у воденични сандук, а кад је доле изишла, била је најлепша де­
војка; све то, пак, ишло је тако брзо да тек што је изрекла: „…у младо”, већ је била
подмлађена.
Тако лепа и млада, шумска жена похита малој девојци која је, међутим, већ била
постала збрчкана, стара мала жена и, обузета дубоким кајањем, увиђала како је због
својеглавости лишила себе младости.
— То је помогло! — помисли у себи шумска жена и нареди двојици људи да је
баце у сандук. И кад је шумска жена изрекла:
Младо у старо,
старо у младо!
Девојчица је опет постала млада као пре, и још сто пута лепша.
Управо у часу кад шумска жена и девојчица хтедоше отићи, изиђе из шипражја
један стар човек: то је био отац који је своју несталу кћер свуда тражио и од бриге
за њом остарео и оседео.
Шумска жена га одмах одведе трећем млину и да знак двема женама које су тамо
стојале; ове га баце горе у сандук и чим је она изговорила своју изреку, он се већ
појавио доле као млад човек.
Тако он узе своје дете за руку и одведе кући.

98
 Од тог времена девојчица је била најпослушнија кћи. И кад је касније добила
малог брата, чувала га је веома брижљиво и учила свему добром, а кад се после не­
колико година удала за једног ваљаног ловца, шумска јој је жена послала скупоцене
дарове.
 ЛОВАЦ И ЛАБУДИЦА ДЕВОЈКА
Дубоко у једној шуми живела негда једна жена са сином који је био шумар и
врстан ловац.
Једног дана оде шумар у лов и обараше јелене и срне тако као да му је ваљало
побити сву дивљач што му изиђе на очи.
У часу кад се већ хтеде да врати кући, појави се пред њим једна прекрасна срна
и њему се прохте да још и њу улови. Срна је трчала све даље, а кад год би је узео на
нишан, ишчезла би му иза дрвећа. Али он остаде упоран, говорећи у себи:
— Трчаћу за њом док ме ноге носе.
Наједанпут угледа пред собом велико и као огледало чисто језеро у којем рибе
искакаху из воде весело као да им је недеља. Зачуђен, узе се млади ловац освртати
око себе, јер се не сећаше да је на својим крстарењима по шуми икад наишао на
какво језеро.
Док је још тако стајао, долетеше три као снег беле лабудице и спустише се на
обалу. Онда, одједном, уместо лабудица, угледа ловац три девојке како улазе у језеро
и купају се, а оне су биле тако лепе да се он готово уплаши пред призором њихове
лепоте. После неког времена изиђоше девојке из воде и одлетеше као лабудице.
Обузет дивљењем и запамтивши добро пут којим иде, врати се млади шумар
кући. Идућег дана у исти час оде опет до језера, и опет долете три лабудице, окупају
се као три девојке и одлете као три лабудице.
Младоме шумару не силажаху више с ума три лабудице-девојке, а пошто је и
иначе у то време мислио на женидбу, уврте себи у главу како треба да узме за жену
најмлађу и најлепшу међу њима.
Кад их је трећег дана у исто доба опет видео да се купају у језеру, тихо се прикра­
де обали, узме најмлађој њезино перје и пође с њим кући. И док су се две старије
биле спремиле да као лабудице одлете, најмлађа је трчала за ловцем молећи га и
преклињући га да јој врати крила и окриље лабудице.
Он се међутим правио као да ништа не чује, ишао је не осврнувши се за собом
ни један једини пут и оставио уплакану лабудицу девојку да трчи за њим и богоради
све док није стигао кући. Код куће јој да једну мајчину хаљину и рече јој да се тим
задовољи, а њезино перје метне кришом у један ковчежић и добро га сакрије.
Тако је лабудица девојка морала остати код шумарових и они су се својски ста­
рали да јој живот с њима учине што угоднијим. А како јој се и млади ловац веома

100
свиђао, није се дуго предомишљала да му на његово питање хоће ли га за мужа од­
говори: „хоћу”.
Тада шумар украси своју убаву кућицу свим јеленским роговима што их је у
лову стекао, оде у град и купи јој најлепше хаљине какве је само могао наћи. Ускоро
се одсвадбује и свадба, и било је певања и ијујукања да се орило до неба.
Мирно и весело живео је отада ловац са женом и старом мајком у шумарској
кући. Година за годином је пролазила, и сад су млади супружници већ имали двоје
деце.
Једнога дана оде шумар опет да лови, а док је он био у лову, жена му и мајка
сређивале су ствари у кући. Тако мајци дође до руку онај ковчежић, она га отвори
и види да је у њему похрањено перје лабудице.
— Ах — рече снаји — погледај само! Ево овде твојег перја, лежи у ковчежићу
тако дивно, чисто и нетакнуто!
Млада жена погледа у ковчежић и маши се перја. Затим брзо свуче све што је
имала на себи и покри се перјем.
— Мајко — рече — ко хоће опет да ме види, мора доћи на Стаклено брдо што
се уздиже на једном сјајном пољу. Ја сам зачарана принцеза и морам се тамо вратити.
Поздрави ми вољеног мужа и моју милу дечицу, и остај ми у здрављу!
И то рекавши, замахну крилима и одлете. Стара мајка једва да је могла схватити
шта се све пред њом у једном часку догодило.
Летећи над шумом, тражила је принцеза очима не би ли између толико дрвећа
могла још једном видети мужа, па га и пронађе.
— Остај ми у здрављу, драги мужу — довикну му кад је прелетала над њим;
остај ми у здрављу и поздрави ми милу дечицу!
Ловац се уплаши.
— Да ли да пуцам? — помисли у себи. — Боже мој, шта би ми то помогло?
Убијем ли је, имаћу исту патњу као и кад је никад више не бик видео. Боже мој,
зашто ли је то учинила?
Кад се жалостан вратио кући, исприча му мајка о Стакленом брду на сјајном
пољу.
— Мајко — рече он — сад више нема мира за мене; морам ићи да је тражим. Ја
сам је тако волео да то ни исказати не могу; морам видети да ли ћу је моћи пронаћи.
И то рекавши, оде.
Убрзо дође до једне велике пустопољине где су, далеко један од другог, живела
три брата, сва тројица старци и самотни пустињаци.
Путујући том пустопољином дође ловац после неког времена до првог пусти­
њака.
— Бог нека ми је милостив! — рече старац. — Пребивам овде већ од памтивека
и за све то дуго, дуго време нисам видео никојег човека. Како си ти доспео овамо?
Ловац му исприча све и запита га да ли зна где се налази Стаклено брдо што се
уздиже на једном сјајном пољу.
— Слушај — рече пустињак — ја сам у младости много путовао и много шта
видео, али о какву Стакленом брду на сјајном пољу никад нисам ништа чуо. Него
путуј мирно даље. Можда ћеш још наћи у животу једног мога брата; може бити

101
да ће он то знати. Кад смо се, пре много времена, ми браћа растали, сваки од нас
задржао је за себе по један комадић новца као знак распознавања ако се једном опет
будемо видели. Ево ти мој комадић! Подај га моме брату!
Затим ловац пође даље и био је у срцу врло жалостан.
— Али — мислио је у себи — кад она мора да лута по свету, онда је сасвим
право да исто тако лутам и ја.
Прешавши у пустопољини дуг пут, дође до другог пустињака.
— Бог нека ми је милостив! — рече старац. — Једва још могу да се сетим вре­
мена кад сам последњи пут видео којег човека; како си ти доспео овамо?
Ловац му исприча све и да му комадић новца првог пустињака.
— Мој драги брат је дакле још жив! — рече старац, а затим настави: — Ја сам
у младости много путовао и много шта доживео, али о какву Стакленом брду на
сјајном пољу нисам никад ништа чуо. Него пођи мирно даље. Можда ћеш још наћи
у животу нашег најмлађег брата; може бити да ће он то знати. Ево ти мој комадић
новца; подај му га!
Потом ловац пође даље. Идући тако замишљен, дође до некаква жбуња где је
лежао један угинули во, а на његовој трупини седели лав, хрт, орао и мрав. Хтеде
их мимоићи, али га они зауставише и замолише да им раздели угинула вола. Ловац
тако и учини. Лаву рече:
— Ти имаш велико ждрело и мораш га нечим напунити; теби припада месо. —
И баци преда њ све месо.
Хрту рече:
— Ти радо развлачиш кости и глођеш их; добићеш твој део. — И баци преда
њ све кости.
Орлу рече:
— Теби је изнутрица најмилија посластица. — И баци преда њ дроб.
Мраву рече:
— Ти највише волиш да где ручаш, тамо и спаваш. Теби ево глава, па се увуци
у њу.
И онда пође даље.
Кад је већ прешао добар део пута, сустиже га хрт, који је јурио за њим и који
га замоли да се врати, јер лав, орао, мрав, као и он сам, хоће да му даду доказе своје
захвалности.
Ловац није баш у то поверовао, али се ипак окрену и пође с хртом к осталима.
— Да, да — рече — могу већ мислити шта је: нисте задовољни мојом поделом
вола.
Животиње су, међутим, биле потпуно задовољне његовом поделом. Кад се опет
нашао пред њима, ишчупа лав једну своју длаку, преда му је као доказ своје захвал­
ности и рече:
— Будеш ли кадгод доспео у невољу, савиј ову длаку па ћеш постати лав и има­
ћеш снагу трипут већу од моје.
И пас ишчупа једну своју длаку, преда му је и рече:
— Будеш ли кадгод доспео у невољу, савиј ову длаку и постаћеш хрт трипут
бржи од мене.

103
 И орао ишчупа једно своје перо, преда му га и рече:
— Будеш ли кадгод доспео у невољу, савиј ово перо, па ћеш постати орао и
моћи летети трипут брже но ја.
И мрав ишчупа једну своју ногу, преда је ловцу и рече:
— Ако кадгод доспеш у невољу, савиј ову ногу, па ћеш постати мрав трипут
мањи од мене.
Ловац им захвали и крене даље. И не потраја дуго, кад стиже до трећег пусти­
њака.
— Бог нека ми је милостив! — рече старац. — Већ се више ни опоменути не
могу кад сам последњи пут видео човека. Како си ти доспео овамо?
Ловац му исприча све и преда му комадић новца другог пустињака.
— Моја драга браћа су дакле још у животу! — рече старац, а затим настави:
— Слушај, синко, рад сам да ти помогнем. То је, истина, било давно кад сам
нешто чуо о Стакленом брду на сјајном пољу и оно је тада било зачарано; говорило
се да би га само човек страховите снаге могао ослободити зачараности. Биће већ
тешко и попети се на то брдо, а на његову врху има само једна пукотина кроз коју
се једино мрав може провући.
— Лепо — рече ловац, захвали се старцу и пође опет на пут.
Тако дође до краја пустопољине и доспе у једно непрегледно сјајно поље. Иду­
ћи без прекида преко њега, угледа издалека Стаклено брдо. Брзо узме у руке орло­
во перо, савије га и као орао одлети до на врх брда. Било је заиста онако како му је
рекао пустињак: нашао је тамо горе једну једину малу пукотину.
Ловац се брзо претвори у мрава, провуче се кроз пукотину и сиђе све до куће
која се налазила сасвим доле. Тамо је крај прозора седео стар човек и извиривао:
то је био један зачарани краљ. И сва његова краљевина, престолни град, његове три
кћери, војници и слуге, и што је још тамо било — све је било зачарано.
Као мрав прође ловац поред краља, оде у прву собу где је седела најстарија
принцеза, прође кроз другу собу где је седела друга принцеза и уђе у трећу собу
у којој нађе своју жену. Принцеза није спазила мрава који јој се попео на хаљину;
седела је и била тужна и жалосна.
Утом се зачује позив на ручак и она устаде и приђе огледалу. Тада ловац узе свој
прави лик па и сам гледаше у огледало. Кад му принцеза угледа у огледалу лице,
уплаши се и брзо се окрете. Али не виде ништа, јер се ловац већ био опет претворио
у мрава. Она погледа поново у огледало, а ловац учини опет онако исто.
— Драги мужу мој — рече тада принцеза — ако си овде, покажи ми се!
На то се ловац појави пред њом у својем правом облику, она му се обисне о врат
и он јој све исприча.
— Ах — рече она тада — кад бих само знала како да се спасемо! Овде је све
зачарано. Мораћу питати оца. Претвори се опет у мрава; понећу те са собом на
огрлици.
Ловац учини тако како му је рекла, и кад су сви седели за трпезом и ручали,
принцеза рече:
— Боже мој, кад ли ћемо се већ једном спасти зачараности?

104
 О! — узвикнуше њене сестре — ко зна, можда бисмо већ одавно сви били спа­
сени да се ти не даде тада ухватити. После тога постали смо још горе зачарани.
— Дете моје — рече стари краљ — ми бисмо могли бити спасени зачараности,
али то је тешко.
— Пре свега морао би да буде убијен дванаестоглави змај којем је племић овде
у близини дужан сваког да дана да двадесет свиња. Али ако ко и убије змаја и одсече
му и последњу главу, иј те ће главе искочити зец којег треба стићи и ухватити; кад
зец буде убијен, из његове ће главо излетети голуб; спасилац мора брзо ухватити и
убити голуба у чијој се глави налази један каменчић; тај каменчић треба извадити
и кроз пукотину на овом брду бацити да падне до над наше главе.
— Али како да све ово зна онај који би нас хтео спасти? Морао би бити мрав и
чути ово што говорим.
Принцеза не рече ништа. Узе са стола мало јела и понесе у своју собу да да мужу.
Неколико дана остаде ловац сакривен код ње, а онда јој рече како ће да оде
оном племићу у близини и прими се службе чувара свиња.
Али није било лако изићи из Стакленог брда. Ловац се, додуше, претворио и
сад у мрава и пењао се уза зид, но зид је био сасвим гладак, а брдо високо. Доиста
то није било лако. Напослетку избије на врх брда, оде племићу и пријави му се за
свињара.
— Добро — рече племић — примићу те; само штета за тако красна, младог
човека као што си ти. Ако не умеш стерати свиње у гомилу, зло ће бити с тобом, јер
свињар који то не уме, постане обично први залогај змајеве ужине.
Али се ловац не уплаши, него идућег дана, изјутра, истера двадесет свиња у по­
ље где је змај прождирао свој свакидашњи оброк. А уместо да их све држи у гомили
како не би раздражио змаја, он их држаше раштркане у кругу, једно крме овде, дру­
го онде.
Утом се појави змај и сав бесан устреми се на њега. Ловац, пак, извади лављу
длаку, сави је и као лав скочи на змаја. После дуге борбе, кад му је лав већ био от­
кинуо две главе, змај рече:
— Ех, да ми је само која капљица крви од мојих свиња, имао бих више снаге!
— А мени да је само окрајчић хлеба! — рече ловац.
Тако се раставе и ловац стера свиње у гомилу и оде с њима кући. Племић је
стајао крај прозора и чисто не вероваше својим очима видевши га да се враћа са
свих двадесет свиња.
Другог дана ловац опет истера свиње у поље и све буде онако као и претходног
дана, само сада откиде змају четири главе.
— Ех — каже змај — да ми је само која капљица крви од мојих свиња, имао бих
више снаге!
— А мени да је само окрајчић хлеба — рече ловац.
Потом оде кући са свих двадесет свиња.
— Слушај — рече племић своме слузи — рад бих био знати како ће да буде
сутра. Пођи за свињаром, и то тако да те не види, и пази на то шта ће рећи. Понеси
свакако вина и хлеба, за случај да малакше.

105
 Тако слуга узме боцу вина и домаћа хлеба, и кад је ловац идућег дана изјутра
истерао чопор свиња у поље, пође кришом за њим.
Тога дана буду змају откинуте готово све главе, те опет каже:
— Ех, да ми је сада само која капљица крви од мојих свиња, имао бих више
снаге!
— А мени да је само окрајчић хлеба! — рече ловац.
На то му слуга брзо прискочи, одбије боци грлић и пружи му и вино и хлеб.
Ловац попио вино, онако узгред, и поједе хлеб, а онда се поново баци на змаја и
откине му остатак главе. Из последње змајеве главе ђиласне зец, али и ловац се брзо
претвори у хрта, стигне зеца и прекоље га зубима; из зеца излети голуб, но очас и
ловац постане орао, стигну голуба и докрајчи га. Онда ловац извади голубу из главе
каменчић, узме га и весело оде племићу.
Племић дочека ловца с највећом радошћу и задржи га неколико дана у својем
дому пажљиво се о њему старајући. Потом ловац оде да Стаклено брдо, зачарану
краљевину, ослободи зачараности. Одлети на врх брда, баци каменчић у пукотину,
а онда похита оданде што је брже могао. Још није далеко ни одмакнуо, кад настао
страховит прасак и све унаоколо се ослободи зачараности.
Пошто се опет све стишало, пође ловац ослобођеном двору. Његова жена ста­
јала је крај прозора и познала га је још издалека. Кад је изашла из двора да се по­
здрави с њим, повикаше јој сестре:
— Шта ти је пало на ум? Шта ти је сад опет наспело да учиниш? Тек што смо
се сви спасли зачараности, а ти хоћеш да нас поново снађе невоља!
Али најмлађа краљева кћи ни не слушаше шта јој сестре говоре, већ викнувши
оцу и њима:
— Ево нашег спасиоца! — потрча мужу у сусрет и обисну му се о врат.
Може се замислити како су тада сви били весели. Ловац доведе своју стару мајку
и своју и принцезину децу; краљ преда власт зету и отад па до краја својег века
проживеше сви у заједничкој срећи и радостима.
 ЧАРОБНИ ЛОНАЦ И ЧАРОБНА КУГЛА
У једном селу живео негда сиромашан црквењак који је својом службом тако
мало зарађивао да му је породица од те зараде могла само бедно да тавори.
Зато је било нужно да и жена штогод привреди, и она је доиста и привређивала
тргујући јајима: носила их је у оближњи град на трг и новцем добивеним од продаје
јаја куповала намирнице.
Али се изненада догоди да јој угину готово све кокошке, па је чак и последњу,
која јој је на крају још била остала, морала продати.
У рано јутро пође она у град носећи на леђима корпу с кокошком. Морала је
прећи преко једног стрмог брда и тако, негде уз пут, седе да се мало одмори.
Одједном искочи из џбуња један човечуљак велике браде, стаде пред њу и за­
пита је куда ће.
Жена се у први мах била препала од изненадне патуљкове појаве, али се брзо
прибра.
— Идем — одговори му — у град да продам моју једину кокошку.
На то патуљак рече:
— Ако хоћеш, даћу ти за њу један лонац. Жена се на тај његов предлог насмеја
и рече: — Ти канда мислиш да не знам шта вреди кокошка, а шта лонац?
Али јој патуљак одврати:
— Немој да се смејеш одвећ рано; тек ће време показати шта вреди више: ко­
кошка или лонац. Уосталом, ако не пристајеш на размену, ја те на њу не могу при­
морати.
Жена још неко време размишљаше и напослетку пристаде на размену.
Патуљка нестаде, али се ускоро врати с једним чађавим лонцем, показа га жени
и рече јој:
— С овим лонцем можеш прибавити све што пожелиш. Кад будеш хтела да се
њим послужиш, постави га у сенку, покриј га и изреци: „Напуни се, лонче”! — па
ћеш видети да ће те лонац послушати. Само се једног мораш чувати: не смеш га
никад орибати ни дати да га сунце обасја.
Жена узе лонац, обећа да ће се тачно придржавати патуљкових савета и врати
се кући.
Чим је била код куће, хтеде се уверити да ли лонац заиста има својство о којем
јој је патуљак говорио. Постави га у сенку, покри га и изрече:
— Напуни се, лонче, млеком!

107
 Скинувши поклопац, виде жена да је лонац разом пун млека. Ван себе од радо­
сти, похита одмах мужу да му исприча каква ју је срећа задесила.
Дуже време чинио је лонац црквењаковој породици велике услуге, но после
сваке употребе постајао је све црњи и сијао се као ебановина. Једнога дана жена га
због тога ориба и метну на сунце. Кад се осушио, сијао се као суво злато.
Жена се томе веома обрадова и хтеде однети лонац у собу. Но тек што је пру­
жила руку да га дохвати, удари је нешто тако силовито да паде у несвест.
Кад је опет дошла к себи, лонца више није било. Она се тада сети да се огрешила
о патуљков савет и била је врло жалосна што је то урадила, јер им је у кућанству
уместо обиља поново завладала беда. И зато рече мужу нека једном пође у град;
можда ће се десити да се и он сретне с патуљком.
Црквењак оде суседу, купи од њега једно шиљеже и потера га у град.
Кад је био на брду, застаде на истом месту где се тада одмарала његова жена, и
седе. Седео је тако неко време, али се никоји патуљак не појави. Напослетку устаде
и пође даље.
Одједном зашушти нешто у џбуњу и патуљак стаде преда њ.
— Куд си пошао? — запита патуљак црквењака.
Црквењак се брзо прекрсти и рече уздрхталим гласом:
— Терам ово шиљеже у град да га продам.
На то патуљак рече:
— Труд ти је узалудан, јер данас на градском тргу има тако много оваца да се на
твоје шиљеже нико неће ни осврнути. Него ако хоћеш, ја ћу ти за њега дати једну
куглу.
— Од те размене не може бити ништа — каже му црквењак. — Јер ако будем
продао шиљеже, моћи ћу купити подоста кугала.
На то патуљак рече црквењаку који се, међутим, већ био мало прибрао:
— Немој говорити тако унапред; не знам да ли баш можеш купити овакве кугле
какве су моје. Али ако нећеш да се мењамо, не мораш; нека ти остане шиљеже, мени
оно не треба.
Црквењак помисли на лонац и пристаде на размену. Патуљак ишчезне и убрзо
се врати с једном куглом која је, како се чинило, била од дрвета.
— Кад хоћеш да се послужиш овом куглом — рече црквењаку — метни је на
земљу и изреци: „Кугло, буди учтива и скини капу!” — па ћеш онда већ видети шта
ће бити. Али кад се будеш послуживао куглом, добро пази па то да ти у соби не
остану отворени ни прозори ни врата.
Црквењак узе куглу у руку, али једва ју је могао држати, тако је била тешка. Онда
је замота у мараму и сав радостан похита кући. Тамо позатвара одмах све прозоре
и врата, положи куглу на земљу и изрече:
— Кугло, буди учтива и скини капу!
На то се кугла поче котрљати, и то све брже и брже; напослетку растави се у две
полутине, из ње поискачу многи патуљци, поставе на сто златно посуђе и укусна
јела, а затим одмах опет нестану у кугли.
Тада чланови црквењакове породице поседају за трпезу и слатко се наручају.

108
 Тек што су ручали, кугла се растави и они исти патуљци, који су поставили сто,
сад га распреме и са златним посуђем нестану у кугли; а кад су већ били у њој, две
полутине кугле опет се саставише.
Дуго је у својем власништву држала куглу црквењакова породица, рукујући
њом много брижљивије неголи раније с лонцем. Ипак се временом рашчуло у селу
да црквењакови имају једну чудотворну, чаробну куглу. Глас о томе допре и до уши­
ју старешине манастира, који позове црквењака к себи и запита га је ли истина то
што се о њему говори.
С почетка не хтеде црквењак открити своју тајну, али кад му старешина мана­
стира попрети отпуштањем из службе, признаде целу истину. Онда му старешина
манастира нареди да донесе куглу.
Црквењак послушно изврши наредбу, и кад је објаснио како треба да се рукује
куглом, отпусти га старешина манастира с обећањем да ће му прибавити службу са
зарадом већом од оне коју је имао и има као црквењак.
Али обећање старешине манастира остаде задуго само обећање, и црквењак,
коме је оскудан живот падао сада много теже но раније, одлучи се да још једанпут
оде на брдо и замоли патуљка за једну другу куглу. Тога ради купи два вола и потера
их у град.
Кад је био на брду, седе да се одмори. Тек што је сео, појави се патуљак и запита
га:
— Долазиш ли опет по једну куглу?
— Јесте — одговори црквењак — долазим тога ради. Али бих волео да имам
једну још бољу куглу и зато сам дотерао два вола.
— Имаћеш је — одговори патуљак, ишчезне и убрзо се врати с куглом мало
већом од оне прве. Преда је црквењаку с речима:
— Шта ти је с њом чинити, то знаш.
Црквењак потврди да зна шта му је чинити с куглом и оде.
Кад је стигао кући, позатвара сва врата и прозоре, положи куглу на под и изре­
че:
— Кугло, буди учтива и скини капу!
Кугла се поче котрљати, и то све брже и брже и напослетку се растави у две по­
лутине. Али — да ужаса! — уместо патуљака са златним чинијама изиђоше из кугле
два дива са големим моткама и узеше тако немилосрдно млатити целу црквењакову
породицу да убрзо сви лежаху на поду у бесвесном стању. Онда се дивови врате у
куглу.
Први који је после тога дошао к себи био је црквењак и он се одмах реши да
се страшно освети старешини манастира. Узме куглу и пође у манастир, али га не
пустише старешини, јер је — рекоше му — имао госте.
„Утолико боље”, помисли у себи црквењак и поручи старешини да сад има једну
још много бољу куглу.
На ту поруку нареди старешина да га одмах пусте к њему, и кад је црквењак
ушао, затражи од њега да пред целим друштвом покаже ново ремек-дело. Цркве­
њак положи куглу на под и изрекавши:
— Кугло, буди учтива и скини капу! — склони се подаље.

109
 Кугла се растави у две полутине, из ње изиђу два дива с моткама и узму тако
горопадно млатити старешину манастира и његове госте да су сви попадали као
беспомоћне мушице. Старешина манастира био је још једини који се није сасвим
онесвестио и који непрестано позиваше црквењака да умири она два ђавола.
— Нећу их умирити док год не будем добио натраг своју стару куглу — одвра­
ћаше црквењак.
— Ево ти кључ од оног тамо ормана; у њему је стара кугла — рече старешина
манастира. Онда се два дива повукоше у куглу и кугла се опет састави. Црквењак
приђе орману, отвори га, узме стару куглу и с њом и овом другом оде кући.
Још много времена после тога користио се црквењак мањом куглом. Једнога
дана позва к себи пријатеље, и кад су сви били на окупу, положи куглу на под и
изрече:
— Кугло, буди учтива и скини капу!
Кугла се поче котрљати. Али док се котрљала, уђе неко у собу и она кроз отво­
рена врата излете напоље. Сви истрчаше и потекоше за њом, али се она котрљаше
све брже и брже и напослетку се растави у две полутине, из њих изиђе мноштво
патуљака који са свакојаким златним стварима хитаху све даље и даље. Патуљци су
у ствари отишли у брда где још и сад чувају злато.
И друга кугла излетела је кроз отворена врата напоље, и она се такође раста­
вила на половине. Но из ње нису изишли патуљци, него чета дивова који су као и
патуљци побегли у брда где бораве још и данас.
 ПАС И МАЧКА
У време кад су на земљи још пребивали дивови, било је спрва мало људи.
Дивови се нису много обазирали на људе, али пас и мачка су осетили ко ће јед­
ном загосподарити земљом и придружише се људима. Пас је одлазио с човеком у
лов да истерује дивљач из скровишта и стражарио док му је господар спавао; мачка
је чувала кухињу и поље и растеривала мале животиње које су тамо тражиле храну.
Људи су били захвални својим четвороножни слугама и пријатељски су делили
с њима оно што су јели. Али кад су се људи намножили и кад су се морали више
помучити да прибаве себи храну, заборавише на одану службу двеју животиња и
уместо меса даваху им још само коске.
Напослетку оду мачка и пас пред суд да траже своје право. Судије не смедоше
сами решавати овај тешки спор и обратише се за савет једном старом, по својој
мудрости надалеко чувеном човеку. Старац прегледа зубе и људима и животињама
и рече:
— Пас и мачка су више него човек створени за то да се хране месом. Човек
треба да једе и поврће, а псу и мачки мора уступити довољан део меса.
Пресуда буде написана на пергаменту и предата тужиоцима да узмогну сместа
доказати своје право ако би им човек хтео да ускрати он што им по праву припада.
Весело оду животиње кући.
Сад је само ваљало похранити ову важну повељу тако да је човек не узмогне
наћи и уништити. Пас предлагаше да се повеља метне под какав велик камен.
— Не — рече мачка — то не би ваљало: тамо би је човек лако могао наћи; а ако
је не би нашао и уништио човек, упропастила би је влага. Него ћу је ја однети на
кров и сакрити уз горњу таванску гредицу; горе је сасвим сухо и човеку неће пасти
на ум да је тамо тражи.
Пас рече да би такво решење могло бити добро, мачка се успуза на кров и са­
крије повељу испод једне летве уз горњу таванску гредицу-спојницу.
Људи су се неколико година придржавали судске одлуке и давали животињама
од свег меса што је било постављено на трпезу. Онда постадоше према њима непа­
жљиви, и није дуго потрајало, кад сасвим заборавише на пресуду суди и пас и мачка
добиваху опет само коске.
Тада пас и мачка одлуче да подсете људе на дужност и мачка се успне на кров да
донесе повељу. Али кад је била горе, нађе повељу у најжалоснијем стању: изгризли
је мишеви и није више била ни зашта.

111
 Тако пас и мачка не могоше више доказати људима своје право и отада се мо­
раху задовољити костима с трпезе.
Налазећи да је до несреће дошло стога што је мачка оставила повељу на месту
доступну мишевима, пас се веома насрди на њу и постаде њен најљући непријатељ;
а мачка прогони мишеве свагда и свугде да им се освети што су уништили повељу.
 ХИТРИ ВОЈНИК
Један занатлијски калфа који је био у туђини прими вест да су му родитељи
умрли те да дође кући и прими свој део наследства.
Кад је стигао у завичај, његова браћа и сестре већ су били поделили заостав­
штину и он добије у свему један пфениг као свој наслеђени део. Он, додуше, није
био нимало задовољан тиме што су га браћа и сестре тако опљачкали, али се не
хтеде с њима свађати ни спорити већ прими мало за велико и пође опет на пут;
растанак с њима није му пао тешко.
Тек је био изишао из села, кад угледа на путу убога неког старца који је долазио
храмљући а био слика и прилика гладне године. Још издаље скиде старац шешир и
замоли мало милодара. Занатлијски калфа тури руку у џеп, извади наслеђени пфе­
ниг и пружи га просјаку с речима:
— Ево ти, старче, све што сам наследио.
Старац му веома усрдно захвали и рече:
— Твој дар је велик па зато треба да добијеш и велико уздарје. Одсад ћеш се у
свако доба, кад год то будеш хтео, моћи претворити у зеца, у рибу или голуба. Остај
у здрављу и буди срећан! Ми ћемо се још једаред видети. Превара твоје браће и
сестара извршена на твоју штету неће им бити од користи.
Онда старца нестаде и млади калфа чак не стиже ни да му на уздарју захвали.
После пола часа хода зачу младић узбуну, а кад се осврте, ужасне се: његово село
из којег је тек малопре отишао, горело је са све четири стране, и пре но што се он
опет тамо вратио, цело село било је у пламену. Његовој браћи и сестрама изгорело
је све што су имали. Пошто је сам био пуки сиромах и није им могао помоћи, оде
опет, али одлазећи чује још како људи говоре:
— Е, кад бисмо само могли ухватити оног старог ниткова!
Тек тада би младићу јасно шта је старац хтео рећи кад је казао да његовој браћи
и сестрама неће бити од користи превара што су је извршили на његову штету: сад
су доиста били сиромашнији него раније.
Утонуо у мисли, ишао је младић својим путем и нашао се наједаред, ни сам не
знајући како, пред једном широком реком и порушеним мостом.
— Ех — рече сам себи — није ли ти старац казао да се можеш претворити у
рибу? Како би било кад би покушао да тако и учиниш?

113
 И загазивши у воду пожели да буде риба. Одмах се заиста и претвори у рибу,
заплива и доплива до друге обале. Тада пожели да опет буде човек. Очас се виде с
ногама у води и као човек, потпуно онакав какав је био пре тога.
Недалеко од реке налазила се гостионица; оде у њу, осуши ноге и остаде у њој.
Увече дође тамо један човек који је врбовао младе људе за добровољце, плаће­
не војнике. Видевши занатлијског калфу, запита га одмах има ли вољу да постане
војник; на добру капару не би, каже му, морао чекати, добио би је сместа.
Младић рече да на то пристаје, и тако њих двојица попију боцу вина, он прими
капару и још те вечери постаде војник.
Кад је дошао у пук, показало се да је највећи и најлепши регрут; и сам краљ и
сви официри радовали су се овој војничкој принови.
Није дуго потрајало, кад изби рат. Дабогме да је и наш војник морао поћи у рат,
и чак нарочито он, јер је био крилни у реду. Убрзо се краљеви војници нађоше пред
непријатељем и сад је било јасно: сутра почиње битка. Није само у једног закуцало
срце као чекић кад је помислио на то да сутра увече можда неће бити међу живима
или да ће постати богаљ.
И сам краљ нашао се у грдној невољи јер је, на свој ужас, био заборавио да по­
несе собом чаробни прстен помоћу којег је добивао сваку битку. У великој бризи,
обрати се војницима и рече:
— Ко ми до сутра узмогне донети прстен, добиће моју кћер за жену.
Ниједан војник не изиђе из строја да се јави, јер оданде до краљева двора било
је одвећ далеко да би се — пешице или на коњу, трчећи или јездећи — могло отићи
донде и вратити се за тако кратко време. Тада изиђе из реда нови крилни војник и
изјави да ће то он учинити.
Краљ му рече:
— Кажи мојој кћери да ти да прстен. Похитај да се вратиш на време, иначе смо
пропали.
Будеш ли стигао овамо довољно рано, знаш већ шта сам обећао.
Војник одјури. Али један други војник из његова пука, који му је завидео због
награде, потече за њим.
Одједаред претвори се крилни војник у зеца и завидљивац мораде заостати.
Он је ипак видео шта се с крилним збило, те остаде на ономе месту с намером да
нападне свога друга кад се буде враћао.
Гласник се убрзо после тога претвори у голуба, одлети до краљева двора и одмах
улети у собу у којој је становала принцеза.
Мила девојка обрадује се голубу који јој је долетео у собу и узе га мамити к себи.
На то голуб слети краљевој кћери на руку и рече:
Драга принцезо лепа,
ишчупај ми пера три!
Принцеза тако учини и још се већма обрадује што голуб уме да говори. Но тек
што му је била ишчупала три пера држећи их у руци, претвори се голуб у рибу.
Праћакајући се по земљи, риба јој рече:

114
 Мила принцезо лепа,
ишчупај ми пера три!
И то учини принцеза, на што се риба претвори у зеца и рече јој:
Љупка принцезо лепа,
одсеци ми репа врх!
Пошто је био тако питом и мирно седео, узме принцеза маказе и одсече зецу
крајичак репа. А кад се подигла, стојао је пред њом леп, млад војник који јој рече
да је краљ, њен отац, поздравља и поручује јој по њему да му преда чаробни прстен
помоћу којег краљ добива сваку битку. Краљ је заборавио да га понесе са собом, а
она већ зна где је прстен.
Принцеза да војнику прстен, војник се опет претвори у голуба и с прстеном у
кљуну полети ка бојишту.
Тамо где се крилни војник био раније претворио у зеца, преобрази се сада голуб
у зеца. Али тек што је као зец претрчао комадић пута, војник, који је у заседи чекао,
истрча преда њ и убије га.
Коварни војник извади зецу из уста прстен и однесе га краљу, и краљ се неи­
змерно обрадује што има у рукама свој чаробни прстен. Примивши га, понови оно
што је био обећао и рече да ће му војник за ово постати зет.
Још истог дана кад је краљ примио чаробни прстен, дође до страшне битке и
људи падаху свуда по бојишту као покошени. И мада је и краљ изгубио много својих
храбрих војника, остао је ипак на крају победилац и непријатељ је морао напустити
бојно поље.
Потом опет настаде у земљи мир, краљ се са својим ратницима врати кући, ре­
шен да војнику који му је донео прстен одмах да кћер за жену.
Кад је ову своју одлуку саопштио кћери, она је била задовољна, па се томе чак и
веома обрадовала; јер војник који је из њезиних руку примио и однео прстен био
је врло леп човек, а к томе тако љубазан и мио да га је она одмах од срца заволела.
Зато је с великим нестрпљењем чекала да јој будући муж буде позван у двор и дође.
Али кад је видела коварног војника, који је убио зеца, окрете се одмах од њега,
оде оцу и рече да то није онај војник који је из њезиних руку примио и однео ча­
робни прстен; онај је био много лепши, љубазнији и финији од овог грубог човека.
Нека је отац поштеди тога да јој овог човека да за мужа, она га неће, и никад га неће
хтети. Нека засад одреди да се с њезином удајом чека још годину дана, а после ће
се показати шта ће бити.
Краљ се с тим сагласи. Али за ово време девовања његове кћери, коварни војник
није јој смео изићи на очи.
А шта је било с убијеним зецом? Он је лежао на пољу и ниједан човек није се
бринуо за њ, јер је свако у оном крају за време ратних збивања мало и сам страховао
за сопствени живот.
Али по свршеном боју, један стари просјак дође увече до места где је лежао зец
и рече му:

115
 Говорим ти: устани,
буди оно што и пре!
На то зец одмах оживи и претвори се у војника који стаде да грли старца и с
највећом захвалношћу да га притиска на груди, на што стари љубазно рече:
— Но, доста, доста са захвалношћу, него се сад претвори у голуба и одлети сво­
јој невести. Лети девет дана пред њезиним прозором, да најпре видиш како тамо
стоје ствари и да она види тебе, а онда кроз отворен прозор улети у њезину собу и
изврши пред њом своје преображаје. Она још има све што ти је ишчупала и одсе­
кла и по томе ће те опет познати, а познаће те исто тако и по твојем људском лику
и стасу. А сада остај у здрављу!
И то рекавши, старац ишчезну.
Војник се одмах претвори у голуба и убрзо се нађе пред принцезиним прозо­
ром. Пропадао је од нестрпљења док је није угледао онако лепу и добру као што
је била. Девет дана долетао је до њезина прозора и одлетао, а кад год је одлетао,
било му је болно у души што му је требало још чекати пре него што јој буде учинио
могућним да га позна. Јер кад год је видела голуба, принцеза га је звала к себи. Али
је он остао послушан својем добротвору и пријатељу и не попушташе ни за длаку
од његова упутства.
Деветог дана долети опет до њезина прозора, краљева кћи га опази и узме га
мамити к себи. Он тада улети кроз прозор у њезину собу, слети јој на руку и рече:
Драга принцезо лепа,
уметни ми пера три!
Сва радосна, донесе краљева кћи своју свилену торбицу, извади из ње три иш­
чупана голубова пера и уметне му их опет како су била. Чим му је уметнула треће
перо, претвори се голуб у рибу, која рече:
Мила принцезо лепа,
уметни ми љуске три!
Она тако учини. Тада од рибе постаде зец, који јој рече молећиво и присно:
Љупка принцезо лепа,
дометни ми репа врх!
Кад је принцеза и то учинила, стаде пред њу опет онај исти војник, којем је дала
у руке чаробни прстен, гледајући је мило и с љубављу; замоли је за одобрење да јој
исприча свој удес, да зна шта је било с њим, и како замало што није изгубио живот.
Она га слушаше врло љубазно, а кад је у причању дошао дотле да каже како му
је краљ, њен отац, обећао њезину руку, она му пружи обадве и рече:
— Ти ћеш ми бити муж, а ја ти жена.
Тако и буде. А коварни војник буде обешен.

116
 ПРИНЦЕЗА НА ДРВЕТУ
Био негда један сиромашан младић, који је с дана у дан морао терати свиње у
шуму на жирење. У томе је провео дечаштво и већ био навршио своју осамнаесту
годину.
Једнога дана отера опет свиње у шуму, али дубље него обично; тад изненада
угледа пред собом једно ванредно високо дрво; гране тог дрвета губиле су се у обла­
цима.
— Бого мој, да голема ли дрвета! — помисли младић; — баш би било згодно
да осмотрим свет с његова врха.
Како помисли, тако и учини: остави свиње да рију и узе се пузати на дрво. Пу­
зао се и пузао; било је подне и прошло је подне; сунце се клонило западу и заходи­
ло, а он још никако да се успуза до грања. Напослетку, кад се већ почело смркавати,
доспе до једног као рука дугачког крњка од изметле гране. Да се не би оданде стро­
поштао и сломио врат и ногу, чврсто се привеза за њ новом узицом што ју је за бич
носио у џепу, а онда заспа.
Окрепивши се добрим сном, да се ујутро опет на посао. Тако о подне допре до
грања, а оданде је пењање већ ишло лакше и брже; ипак ни тога дана не стиже до
врха дрвета него, пред вече, до једног села саграђена у гранама.
— Одакле долазиш? — зачуђено га запиташе сељаци кад га видеше.
— Одоздо, са земље — одговори младић. — Успузао сам се довде.
— Онда си прешао велику даљину — рекоше сељаци. — Остани код нас да те
узмемо у службу.
— Је ли овом дрвету овде крај? — запита младић.
— Не, није — одвратише сељаци. — До врха има још подобар комад пута.
— Онда не могу остати да пребивам код вас — рече младић; — морам ићи до
врха. Али бисте ми могли дати што да једем, јер сам гладан, а и уморан сам.
Тако га сеоски кнез прими у кућу где је јео и пио, а кад се наситио, леже да спава.
Идућег дана, ујутро, захвали се сељацима, поздрави се с њима и узме се даље пењати
ка врху дрвета.
Сунце је већ било високо на небу, кад је доспео до некаква великог двора. Једна
девојка стајала је крај прозора и веома се обрадовала видевши где долази човек који
ће да је теши у њезиној усамљености.
— Уђи унутра и остани код мене — рече му љубазно.
— Је ли овде крај овом високом дрвету? — запита младић.

117
 — Да — одговори девојка — навише не можеш. А сад уђи да заједно проводи­
мо време.
— Шта ти радиш овде тако сама? — запита младић.
Девојка одговори:
— Ја сам кћи богатог краља, а један опак чаробњак зачарао ме је, тако да ми је
овде и живети и умрети.
На то младић рече:
— Могао те је зачарати и мало ниже!
Али томе сада није више било помоћи; краљева кћи је седела тамо горе и тамо
је морала остати; а пошто је била лепа и мила девојка, одлучи младић да се не враћа
доле него да остане и заједно с њом одржава двор.
То је био весео живот којим су живели њих двоје тамо горе на дрвету. За јело и
пиће нису се морали старати, јер оно што су пожелели, истог је часа било пред њих
и постављено. Једино што младићу није годило била је принцезина забрана да уђе
у једну одређену собу у двору.
Уђеш ли у њу — рекла му је — навући ћеш несрећу и на мене и себе.
Он се једно време послушно држао њезиних речи и опомена, али напослетку
не могаде тако и даље издржати. И једном, кад је она после ручка прилегла да ма­
ло одспава, узе свежањ кључева, извади кључ од оне собе, оде и отвори забрањена
врата.
Кад је ушао у собу, виде у њој великог и као угаљ црног гаврана који је с три
клина био прикован за зид, једним клином кроз шију, а двама кроз крила.
— Добро си дошао — викне му гавран; — скапавам од жеђи и само што нисам
већ скапао. Дај ми да из врча што стоји тамо на столу попијем једну кап, иначе ћу
бедно скончати.
Младић се, међутим, толико уплашио од призора пред собом да није ни нај­
мање пазио на гавранове речи, него се окренуо и пришао к вратима да изиђе. Тада
гавран завапи тако жалосним гласом да би од њега и камен омекшао:
— Ах, не одлази док ми не утолиш жеђ; помисли како би теби било кад би те
ко оставио да умреш од жеђи.
— Право каже — помисли младић у себи — помоћи ћу му.
Тако узме са стола врч и успе гаврану у кљун кап воде. Гавран је дохвати језиком
и чим ју је прогутао, падне на земљу клин којим му је шија била прикована за зид.
— Шта то би? — запита младић.
— Ништа — одврати гавран — немој ме оставити да скапам и дај ми још једну
кап воде.
— Нек ти буде! — рече младић, па му успе у кљун и другу кап воде. Гавран је
прогута, и тада, звечећи, паде на земљу клин којим је десно гавраново крило било
приковано за зид.
— А сада нека је доста! — рече младић.
— Не још — мољаше гавран — трипут бог помаже!
Али кад му је младић сасуо у кљун и трећу кап воде, гавран се ослободи окова,
замахну крилима и гракћући излете кроз прозор.

118
 — Шта урадих? — уплашено викне младић сам себи. — Само да то не примети
принцеза.
Но она је то ипак приметила кад јој је младић, блед као крпа, дошао у собу.
— Ти си канда био у забрањеној соби? — рече му чим га је видела онако бледа.
— Јесам, био сам — одговори устрашени младић — али нисам тамо учинио
никакво зло. Само сам једном црном као угаљ гаврану, који је био прикован на зид
и скапавао од жеђи, дао воде. А кад је попио три капи, три клина којима је био
прибијен за зид пала су на земљу, он је замахнуо крилима, излетео кроз прозор и
одлетео.
— То је био чаробњак, ђаво који ме је зачарао — јадиковаше принцеза. — Неће
дуго потрајати, и он ће доћи по мене.
Заиста је тако и било: једног јутра принцезе је нестало и није се вратила, мада
ју је младић чекао три дана. И кад је ни увече трећег дана не би да се врати, рече у
себи:
— Кад не долази она к мени, идем ја к њој.
И тако идућег дана, изјутра, крене на пут и узме да се спушта низ дрво. Доспев­
ши до села међу гранама, запита сељаке:
— Не знате ли куд се дела моја принцеза?
— Не, не знамо — одговоре сељаци. — Како да ми то знамо, кад не знаш ти,
који долазиш из двора?
Онда младић настави пут силазећи све ниже и ниже, док није стигао до земље.
— Кући нећеш ићи — рече сам себи доспевши на земљу — тамо те чекају ба­
тине.
Због тога зађе дубље у шуму и ишао је све даље и даље не би ли принцези ушао
у траг.
После три дана лутања по шуми сусретне се с једним вуком. Побоја се и да у
бег, али вук викну за њим:
— Немој да ме се бојиш, него ми реци куд си наумио?
— Тражим принцезу која ми је украдена — одговори младић.
— Онда те чека још дуги пут док не доспеш до ње — каже му вук и настави: —
Него ево ти три длаке с мене. Ако ти кадгод буде био угрожен живот те ове длаке
протрљаш међу прстима, створићу се уз тебе и помоћи ћу ти.
Младић захвали вуку и пође даље. После три дана наиђе на једног медведа.
Толико се препао од медведа да је стао као да се скаменио: сматрао се изгубљеним.
Да се успуза на дрво — не би му ништа вредело, јер би се и медвед успузао за њим
и растргнуо га у грању.
Али медвед није био крволочно настројен него му љубазно рече:
— Немој ме се бојати, нећу ти учинити никакво зло. Него ми испричај шта ти
недостаје?
Кад је младић видео да је медвед доброћудан , осмели се и рече:
— Остао сам без моје принцезе, коју ми је украо један опаки чаробњак и сад
путујем по свету и путоваћу док год је не будем нашао.
— Онда те чека још дуг пут док не доспеш до ње — одговори медвед, и настави:
— Него ево ти три длаке с мене. Ако ти кадгод буде угрожен живот те ти устреба

120
моја помоћ, протрљај ове длаке међу прстима, па ћу се створити уз тебе и помоћи
ћу ти.
Младић метне длаке у џеп, захвали се медведу и пође даље. Опет је путовао
кроз шуму три дана. Тада наиђе на једног лава и управо у часу кад се од страха хтеде
успузати на дрво, дивља животиња му викну:
— Немој се пењати; остани где си, нећу ти ништа учинити.
— То је нешто друго — рече младић, а онда исприча лаву зашто лута по беспућу
у шуми.
— Сад већ ниси више далеко од ње — рече му лав — одавде до ловачке куће у
којој се она налази има само један добар час хода. Настави пут и иди к њој. А ако
ти кадгод буде био угрожен живот те ти устреба моја помоћ, ево ти ове три длаке
с мене, па их само протрљај међу прстима. Ја ћу се тада створити уз тебе и помоћи
ћу ти у свакој невољи.
И то рекавши, да му три длаке и нестаде у жбуњу. Младић пак пође даље
оштрим кораком да што пре стигне до ловачке куће.
Није дуго ни потрајало, кад је смотри где се беласа између дрвећа; још који
часак па закуца на врата, и кад уђе у собу, угледа пред собом своју принцезу.
— Младићу, одакле долазиш? — узвикну она зачуђено.
— Одакле долазим? — рече младић. — Зар мислиш да ћу тамо горе сам седети,
а тебе оставити опаком чаробњаку? Него дај ми сада брзо да најпре нешто поједем,
а онда да одмах побегнемо одавде и одемо твоме оцу.
— Ах, мој младићу, тако се не може — рече принцеза тужно. — Стари ловац,
који ме чува, налази се, додуше, преко целог дана у шуми, али он има у стаји једног
ђогата троношца, који зна све ствари и који ће га о нашем бекству одмах известити.
Али се младић није због тога много забринуо, јео је и пио, а кад се наситио, узе
принцезу за руку и заједно с њом побеже из ловачке куће.
Тек што су они били мало одмакли, кад троноги ђогат у стаји поче громогласно
вриштати и не престајаше док год стари ловац није дотрчао кући и запитао га шта
му је.
— Неко је дошао и украо принцезу — рече ђогат.
— Јесу ли већ далеко? — питаше ловац.
— Не, још нису далеко — одговори ђогат — само ми се баци на леђа и брзо
ћемо их стићи.
Кад ловац угледа младића са принцезом, викну љутито:
— Зашто ми украде моју принцезу?
— А зашто је ти мени украде? — пркосно му одврати младић.
— Ах, то си ти! — рече стари ловац познавши га. — Сад ћу ти опростити зато
што си тада био милосрдан према мени и напојио ме водом. Али ако се будеш још
једанпут усудио да ми је украдеш, мој ће те ђогат изгазити и дотле сабијати у земљу
док се не растанеш са животом.
Онда му узме принцезу, подигне је и посади преда се у седло и врати се с њом
у ловачку кућу.
Младић пође кришом за њима и кад је стари чаробњак опет отишао у шуму,
уђе поново у кућу и рече принцези:

121
 — Шта било да било, ја ћу те спасти. Само да ми је да најпре добавим таква
коња какав је ђогат старог ловца. Сакрићу се под кревет, а кад будете били у кревету,
запитај га на који је начин стекао коња с три ноге.
Принцеза се с тим сагласи, младић се завуче под кревет и чекаше да се ловац
увече врати кући.
— Татице — рече присно принцеза кад је чаробњак легао у кревет а она му
чешкала разбарушену косу — татице, како си ти то дошао до ђогата троношца? То
је сјајан коњ, паметнији од човека а бржи од ветра.
— Казаћу ти, ћеркице, како сам дошао до њега — рече стари ловац и преко
његова ружног лица развуче се осмех јер му је чешкање годило. — Стекао сам га за
три дана.
— Може ли свако зарадити таква коња? — запита принцеза.
— Дабогме да може — одговори ловац — ако је паметан, онда насигурно може.
Непун час хода одавде пребива у шуми једна сељанка, једна погана вештица. Она
има најлепше коње надалеко и нашироко, и ко је кадар да јој три дана чува омад и
увече их све врати у стају, може међу њеним коњима изабрати оног који му се нај­
више свиди и добити га од ње као награду за тродневну службу. Некад је уз коња
давала као награду и дванаест јагањаца. Мени их, међутим, већ није дала. Тако је
дошло до тога да ме је, кад сам се на мојем ђогату враћао оданде кући, напало два­
наест вукова који стално пребивају у шуми. И како нисам имао јагањце да их бацим
зверима и тако их задржим, јурили су за мојим ђогатом; пре него што сам прешао
границу коју вуци не смеју прећи, они су мојем коњу истргли десну стражњу ногу
и отад па до данашњег дана остао ми је ђогат троног.
— А шта бива с оним коме не пође за руком да сачува омад и увече их не дотера
кући на време? — запита принцеза.
— Тај прође зло — одврати стари ловац — вештица му одруби главу и натакне
је на колац плота којим је ограђено њезино имање. Ускоро ће вештица морати по­
дићи нов плот, јер још мало па ће бити више посечених глава него кочева на старом
плоту.
Сад је младић под креветом знао довољно; принцеза стога не питаше ништа
више и све троје позаспаше и спаваху целе ноћи.
Ујутро, кад је ловац опет отишао у шуму, извуче се младић испод кревета, ужи­
на с принцезом, а онда пође на пут до имања вештице о којој је ловац у ноћи гово­
рио.
Није прошло много времена, кад стиже до њезине куће; а да није залутао, по­
знао је по главама набијеним на кочеве што их је опазио још издалека. На капији
састаде се с вештицом, која му је већ била пошла у сусрет и која га запита:
— Шта тражиш овде?
— Да чувам твоје коње — одговори младић.
— Добро, примићу те за чувара — рече вештица — и ако свако вече тачно у
осам часова дођеш с омади кући, после три дана добићеш коња који ти се у мојој
стаји буде највише свидео и којег изабереш. То ће ти бити награда. А ако дођеш
кући касније, одрубићу ти главу и закитићу њом један колац на плоту око мојег
имања.

122
 — То можеш — одврати младић — али ми таква награда није довољна. Осим
коња, тражим и дванаест јагањаца.
— Такве сам награде давала раније — рече на то вештица — али су настала
гора времена и гајење коња не доноси ми више толико користи да бих уз једног
коња давала и дванаест јагањаца.
— Онда ти их нећу чувати — одговори младић.
Увидевши да младић неће одустати од својег захтева, вештица гунђаше у себи:
„Шта ме стаје да му обећам и јагањце? Ни овако ни онако неће добити ни њих
ни коња, него ће му глава остати на коцу.” А наглас рече: — Добро, нека буде тако
како тражиш: даћу ти осим коња и дванаест јагањаца па сутра изјутра истерај на
ливаду свих мојих дванаест омади.
Младић тако и учини. Идућег дана, пре него што је сунце грануло, баци се нај­
јачем омету на леђа и потера их све на ливаду. Требало му је тачно пола часа док је
од куће доспео до ливаде.
— У седам и по часова по подне мораш кренути одавде кући — рече сам себи,
пусти омад да пасу и леже под један глог да се заложи добрим стварима што му их је
вештица за ужину и ручак спремила. Нађе у котарици за јело бела хлеба, печења и
кобасица, али најбоље од свега било је пола боце ракије. Први гутљај пао му је тако
слатко да је принео боцу устима и други пут, затим опет и опет, док је није испио све
до дна. Вештица је међутим била помешала ракију с једним успављујућим пићем и
тако се догодило да је младић одмах заспао и спавао дубоким сном.
Кад се напослетку пробудио, протрља очи и погледа свуд око себе. Не угледав­
ши нигде коње који су отишли и били ко зна где, растужи се, стаде се ударати шаком
по челу и глави и јадиковати. Напослетку се сети оног што му је казао вук и рече
сам себи:
„Казао ти је: ,Ако кадгод доспеш у невољу, протрљај моје три длаке међу пр­
стима’.” — и тако извади из џепа три вукове длаке и протрља их између прстију. У
истом часку створи се пред њим вук и запита га:
— Шта ти је, младићу? Чиме ти могу помоћи?
— Ах — јадаше се младић — коњи су ми некуд отумарали, и ако ми ти, драги
вуче, не помогнеш, довече ће ми стара вештица одрубити главу и натаћи је на колац.
— Коњи су ти далеко отрчали; одавде до њих има већ десет миља, а трче и даље
— рече вук, и настави: — Зато ми се брзо баци на леђа, а кад их будем стигао и
обишао, узми три узде што их имаш у џепу, стани пред омад и учини уздама трипут
знак крста па ће стати као укопани.
На то младић уседе одмах на вука који потрча тако брзо да су дугачке власи ње­
гове косе све летеле. Није дуго потрајало, кад вук стиже и престиже омад; младић
уздама учини трипут знак крста и коњи не могоше ни напред ни назад.
— Сад појаши којег хоћеш — рече вук — и потерај их кући, стићи ћеш још на
време.
Појахавши најјачег међу њима, потера их младић касом ка ливади где стиже пре
него што је звоном објављен седми час. Заустави ознојене младе коње да се осуше
и још мало пасу, а кад јо било седам и по часова потера их кући где стиже тачно на
време.

123
 Стара вештица разрогачила је очи кад је видела да се младић с коњима враћа
кући у право време. Али се савлада, љубазно му пружи руку и рече:
— Ваљан си чувар, баш ми се свиђаш! — Онда га одведе у собу и постави преда
њ јело и пиће, а док је он јео, оде брзо у стају и узе држаљем метле тући младе коње
вичући љутито:
— Зар нисте могли побећи, ви непослушне животиње?
— Побегли смо до на десет миља од ливаде — одговараху коњи — али нас је
он на једном вуку стигао и вратио нас прво на ливаду па кући.
— На вуку? — рече изненађена вештица. — То је нешто друго. Онда морамо
употребити јаче средство.
Идућег јутра да вештица младићу уз остало и боцу с ракијом. Сад је у боцу
насула пића за половину више но дан раније.
Пиће је и тог дана необично пријало младићу тако да га је искапио одједном, а
онда пао, заспао под глогом и није се мицао.
Кад се напослетку пробудио, би му јасно да је већ прошло подне, а коња нигде
докле је око могло догледати. Овога пута није се дуго предомишљао.
„Јуче ти је помогао вук, а данас нека те из невоље избави медвед” — рече сам
себи и протрља медведове длаке међу прстима. Медвед се одмах створи пред њим
и упита:
— Шта ти је, младићу, и чиме ти могу помоћи?
— Помози ми да вратим коње кући — одговори младић.
— Већ су двадесет миља далеко и још нису стали — рече медвед и настави: —
Баци ми се брзо на леђа да их стигнемо за времена.
Младић уседе на њега и медвед трчаше тако да су младићу све летеле власи и
не престајаше трчати док нису стигли коње и престигли их.
Тада младић учини с три узде три знака крста, баци се своме логову на леђа и
потера омад трком натраг к ливади. Ипак не стиже тамо пре седам и по часова, те
се одмах упути вештичиној кући да би стигао на време.
— Такав ми се чувар свиђа! — рече му вештица љубазно док су се у ствари ко­
мешали у њој отров и жуч. — А сад — рече даље — хајде унутра и прихвати се
вечере.
Чим је младић сео у соби и почео вечерати, потече вештица у стају и држаљем
метле узе тући младе коње.
— Нисмо нимало криви — викаху омад јаучући од бола — били смо на дваде­
сет миља од ливаде, али нас је он на медведу стигао и опет нас вратио.
— На медведу? — рече изненађена вештица. — Младић је јачи од мене. Али
чекај само, сутра се нећеш спасти!
Идућег јутра да вештица младићу пуну пунцату боцу ракије и он јој још и за­
хвали на добром пићу. И кад је био на ливади, испије боцу на душак, леже у траву
и заспа тврдим сном. Пробудио се тек после подне.
— Господе! — узвикну са страхом кад виде које је доба. — Ако ми данас не
помогне лав, оде ми глава.
Онда журно извади из џепа три лавове длаке и протрља их између прстију. У
трен ока створи се лав пред њим и рече:

124
 — Уседни ми брзо на леђа, јер нам није губити време: омад су већ на тридесет
миља одавде. — И кад је усео на њ, потрча лав брзином ветра тако да је младићу
зујало и звиждало и пиштало око ушију.
Сунце се већ било клонило заходу кад је лав стигао.
— А сада, младићу, не штеди оструге ни бич, већ гони омад у највећи трк, па
ћеш онда још на време доспети кући — викну му лав и младић чињаше како га је
лав световао: мамузаше логова којег је јахао да му је из слабина текла крв, а другу
омад шибаше бичем да су длаке слетале с њих а кожа им се прошарала браздама.
На ливаду је доспео у четврт до осам часова и како на застој и одмор ни поми­
слити није смео, потера омад у још оштрији трк и стиже у вештичино двориште
управо у тренутку кад је одзвонило осам часова; замало па да му крила капије, кад
ју је вештица журно затварала, не одвалише пете.
— Било је крајње време! — узвикну задихани младић, а стара вештица похита
у стају и узе држаљем метле бесно тући младе коње.
— Нисмо нимало криви — мољаху је омад — ми смо били на тридесет миља
од ливаде, али он нас је на лаву стигао и натерао нас бичем да се у највећем трку
вратимо оданде на ливаду и кући.
Кад је вештица то чула, престаде их тући и сва јетка врати се у собу, но зато сад
оде у стају младић да изабере себи коња. С младићем пође у стају и мала вештичина
ћерка.
У стаји је било много коња, један лепши од другог, а сасвим позади, у буџаку,
налазио се, одвојен од осталих, један висок мршав ђогат.
— То је јахаћи коњ моје мајке — рече мала девојка — трчи брже од ветра.
Сад је младић знао оно што је требало да зна, те се врати у собу к старој вешти­
ци.
Ујутру вештица рече:
— Но, младићу, којег коња желиш као награду за чување моје омади?
— Ђогата у буџаку стаје иза ограде — одговори младић.
— Ах, шта ће ти тај, не вреди да га узмеш — рече вештица. — Видиш ли —
настави даље — како је мршав и нечист? Не, богме, не могу те пустити да с тим
живинчетом пођеш од мене: шта би људи рекли кад бих те наградила таквим ко­
њем!
Али младић остаде при својем захтеву и, вољно или невољно, вештица мораде
на крају пристати да му да коња којег је изабрао.
Кад је младић изишао начас из стаје, похита вештица по сврдло, пробуши сва
четири ђогатова копита, узме цевчицу те му из костију исиса сву срж и саспе је
у један земљани лонац. Онда од брашна и исисане ђогатове сржи умеси тесто и
испече га као колач за младића, да се уз пут има чим заложити. Колач му метну у
мању торбу за намирнице, а сваком од шест пари јагањаца повеже узицама стражње
ноге једне за друге и пребаци их ђогату преко леђа.
— Ево ти награде за твоју службу — рече стара вештица младићу на растанку.
Опростивши се с њом, изведе младић ђогата напоље. Није га одмах појахао,
него је поред њега ишао пешице, јер му је коњ ходао таквим ходом као да су му
ноге укочене и чинио се младићу тако слабим као да ће липсати. Чудио се што ђогат

125
мало-мало те окрене главу ка његовој торби у којој је био вештичин колач, и лизне
је.
— Шта тражиш у њој, ђогате? — запита га младић болећиво.
На то ђогат проговори и рече:
— Тражим да лизнем колач што је у њој, јер ми је стара вештица кроз копита
исисала цевчицом сву срж из костију, замесила њом брашно па испекла као колач
и метнула ти га у торбу.
— Онда га поједи, ђогате — рече младић — јер теби тај колач по праву и при­
пада.
И кад је ђогат појео колач, врати му се у кости стара снага, младић му се баци
на леђа и појезди.
Није дуго потрајало, кад доспеше у шуму, а чим су мало зашли у њу, искрснуше
дванаест вукова о којима је говорио стари ловац и јурнуше на њих. Тада младић
оштрим ножем брзо испресеца узице којима су јагањци били један за другог све­
зани, а кад попадаше с коња, вуци се бацише на њих, преклаше их и стадоше их
ждерати. За то време ђогат се већ био приближио граници до које је допирала моћ
вештичина, вукови га не могоше више стићи и младић га здрава и читава дотера
до безбедна места.
Кад је дошао до ловачке куће, привеза коња за стуб крај капије, уђе у кућу, изве­
де принцезу, подиже је на предњи део седла, уседе на коња и сам и даде се у бекство.
Чим су они мало одмакли од куће, троноги ђогат у стаји поче и сад громогласно
вриштати и не престаде с вриштањем док стари чаробњак не дотрча и не запита га:
— Што вриштиш тако? Шта се догодило?
— Младић је опет био овде и украо принцезу — одговори троноги ђогат.
— Јесу ли већ далеко?
— Не, још нису далеко, моћи ћемо их стићи. Само ми се брзо баци на леђа.
Чаробњак тако и учини и појезди за младићем.
— У трк, ђогате, у највећи трк! — повиче младић опазивши да чаробњак јури
за њим.
Али његов ђогат ништа за то не хајаше, касао је и даље само лаким касом и
никакво чудо што га је троноги чаробњаков ђогат убрзо стигао.
— Разбојниче! — дрекну стари ловац на младића — не рекох ли ти да се други
пут не усудиш украсти ми принцезу? Нека те мој ђогат сабије сада у земљу!
Међутим, чим он то рече и дорече, довикну четвороноги ђогат троногом:
— Сестрице, збаци га!
На то троноги ђогат збаци чаробњака на земљу, четвороноги притече, троно­
гом у помоћ и онда својим тврдим копитима стадоше газити чаробњака све дотле
док му и последњу кост не размрскаше.
Кад је чаробњак био мртав, посади младић принцезу на тронога ђогата, а сам
уседе на оног којег је и дотад јахао и онда кренуше заједно у краљевину у којој је
владао принцезин отац. Највећу радост доживео је стари краљ кад је опет угледао
своју једину кћер; а кад је чуо да ју је младић спасао ослободивши је зачараности
— да му је одмах за жену, те се у великом сјају одсвадбова њихова велелепна свадба.

126
 Убрзо потом умре стари краљ; сиромашни свињар постаде његов наследник и
владаше својим поданицима по праву и правди.
Једног дана падну му на памет два његова ђогата и оде у стају у којој су се они
налазили. Тада му четвороноги ђогат рече:
— Моја сестрица и ја помогли смо ти, а сад помози ти нама. Потегни мач и
одруби нам главе.
На то млади краљ одговори:
— То богме нећу учинити. Ја вас и сувише волим да бих вас као пријатеље тако
наградио.
— Ако ме не будеш послушао — рече ђогат — бацаћемо ти на врат несрећу за
несрећом.
Ни тако шта није млади краљ хтео себи да нанесе, и зато потеже мач из корица
и одруби главу и једном и другом коњу.
Чим је то учинио, стадоше преда њ један красан принц и једна изванредно ле­
па принцеза и захвалише му што их је ослободио зачараности. Онај исти ловац и
чаробњак, који је младу краљицу зачарао да проводи живот на дрвету, зачарао је
и њих двоје, брата и сестру, у коње. А сад су и они и цела њихова држава спасени
зачараности; све велике шуме у којима је стари ловац вршљао такође су спасене и
постале су градови и села, млинови и језера, а принц и принцеза владари све те
земље.
Они осташе још неко време код свога спасиоца и његове жене, краљице, а онда
одоше у своју краљевину.
Млади краљ и његова жена краљица проводили су живот срећно и задовољно,
и ако нису умрли, живе још и данас.
 ЕЈ, ШТО ЗАГРИЗЕ?… ЕЈ, ШТО ЗАВИРИ?
Један сиромашан дрвосеча био целе године са женом у шуми и секао дрва, а кад
год би замахнуо секиром да засече дрво, рекао би уздахнувши:
— Еј, што загризе?
Једном пролазио онуда неки отмен гроф, застао и слушао шта то каже дрвосеча
и напослетку га запита зашто увек каже: „Еј, што загризе”?
— Ах — одговори дрвосеча — да није Ева загризла јабуку, ми бисмо још били
у рају, и ја се не бих овде мучио сечом дрва. Кад год помислим на то, морам да
уздахнем и да се љутим на Еву.
На то гроф одведе сиромашног дрвосечу и његову жену у свој двор и да им да
једу и пију колико хоће. Једанпут им чак приреди свечан ручак наредивши кувару
да зготови за њих свакојака добра јела. Сва ђаконија буде постављена на трпезу, а
уз остало и једна поклопљена чинија. Дрвосечи и његовој жени рече гроф да се по
милој вољи могу послужити свима јелима, али да ону чинију не дирају и не скидају
с ње поклопац; њу — рече им — смеју само гледати.
И то рекавши, остави их насамо.
Дрводељина жена била је, међутим, рада да зна шта је у оној чинији, и час је
мислила да је у њој ово, час да је оно. Напослетку је обузме тако силна радозналост
да није више могла одолети и подигне мало поклопац да само завири у чинију. Али
у истом тренутку искочи из чиније миш, и кад жена потече за њим да га ухвати,
миш се већ одмарао у рупи.
Кад после дође гроф и виде да у чинији нема миша, окрете се дрвосечи и рече:
— Одсад немој више да се жалиш на Еву! Твоја жена урадила би оно исто што
је урадила наша прамајка.
Онда их гроф не хтеде више држати у двору, те дрвосеча и његова жена мора­
доше опет у шуму да сечом дрва зарађују свој свакидашњи хлеб.
Кад год би, после тог догађаја, замахнуо секиру да засече дрво, дрвосеча би по­
мислио на добар живот у двору и на радозналост своје жене те није говорио више с
уздахом: „Еј, што загризе”? него: „Еј, што завири”? Па ако није престао или умро,
може се још и сад у шуми чути како сече дрва и жали се.

128
 ПОГОВОР
Приповетке садржане у овој књизи изабране су и преведене из две немачке збирке бајки, седам­
наест из збирке браће Грим и осам из Цаунертове.
Збирка браће Јакоба и Вилхелма Грима Бајке за децу представља најзначајније дело немачке на­
родне књижевности. Штампана је у две свеске, прва 1812, друга 1814, а 1816. и 1818. године допуњена
збирка Немачке. Године 1819. изишло је друго издање збирке бајки, а 1822. године као трећа свеска,
Напомене (Аптеткипдеп) о бајкама и важности народних приповедака, нарочито бајки и скаски, за
књижевност и науку. За живота браће Грим (Јакоб 1785–1863, Вилхелм 1786–1859) изишло је седам
издања Бајки; последње, седмо, што га је, као и сва остала после првог, скупа с Напоменама, реди­
говао млађи брат, Вилхелм, штампано је 1856. године. После завршне обраде сабрано је у збирку
две стотине немачких народних приповедака, махом краћих бајки и пошалица (приповетка Два
брата је најдужа); двадесет приповедака штампано је на разним немачким наречјима, међу њима и
бајка О рибару и његовој жени коју је сликар Филип Ото Рунге (1777—1810) чуо у Померанској од
приповедача рибара на доњосаском наречју, па ју је тако и записао, а браћа Грим је преузела.
Пре њих мало је било немачких збирки народних приповедака. Први и дуго времена једини не­
мачки књижевник који је забележио и у своје две књиге, штампане у годинама између 1557. и 1566,
унео неколико врло добро испричаних правих народних бајки — био је Мартин Монтанус. Збирке
његових савременика Ханса Сакса (Sachs), Јерга Викрама (Wickram) и Ханса Кирхофа (Kirchhof )
садржавале су приповетке других врста, већином шаљиве скаске; неколико прича из њихових књи­
га унела су браћа Грим у своју збирку. Избор из немачких народних приповедака штампаних пре
Гримова (односно пре Музеусова) извршио је научник и књижевник Алберт Веселски и објавио
у књизи Немачке бајке. Најважније немачко приповедачко дело објављено пре Гримових била је
збирка књижевника Јохана Карла Аугуста Музеуса Народне бајке Немаца, штампана у пет делова
1782–1787. године. Музеус (1735–1787) је био човек просвећености, струје у књижевности и умет­
ности западне Европе у осамнаестом веку којом је пловио и наш Доситеј. На бајке народних при­
поведача, онакве какве су причањем преношене с колена на колено, гледао је очима грчких класика
имајући на уму мисао изражену у Платоновој Држави: „Приповедачима бајки мора се пазити на
прсте, па лепе приповетке одабрати, а лоше не. Онда ћемо одабране препоручити дадиљама и мај­
кама као приповетке за њихову децу.” Приповетке у његовој збирци пре су скаске, новеле и хронике
неголи бајке; народне су у основи, али их је он препричао слободно, одступао понегде од народних
и проткивао их моралним напоменама, јер их је тек тако прекројене и допуњене сматрао књижевно
оправданим. Писао је за одрасле читаоце, а на бајке из „собе за децу” гледао је с иронијом; о њима
је, као и песник Виланд (Christoph Martin Wieland 1733–1813), мислио да „бајке дадиља, причане
на начин дадиља, могу наставити живот у усменој традицији, али их не треба штампати”.
Музеус је био даровит приповедач па је и данас цењен као такав. Његова заслуга за немачку
приповедачку књижевност јесте, поред осталог, и у томе што је некоје занимљиве бајке које су у
народу већ биле у стању одумирања спасао од заборава.
Сасвим друкчије него њихов главни претходник Музеус гледали су на народне приповетке бра­
ћа Јакоб и Вилхелм Грим, људи романтизма, једне друге струје у европској књижевности и уметно­
сти с краја осамнаестог и у првој половини деветнаестог века. Они су сматрали да народне бајке,
преношене наустице с паса на пас, нису пука игра маште народних приповедача него наслеђено
духовно добро у којем се налазе остаци древних митова о боговима, те да их треба сакупити, забе­
лежити и објавити онако како су сачуване у народном предању, Јер су баш као такве од непроцењиве

129
вредности и важности за науку и за књижевност. „Митско у бајкама” — каже Вилхелм Грим у тре­
ћој свесци збирке — „слично је ситним комадићима распрела драгог камена који, испод изђикале
траве и цвећа, леже расути по тлу.”
И на приповетке за „собе за децу”, на „бапске приче”, како су их називали учени писци древне
Хеладе, гледала су браћа Грим, другим очима него Музеус и Виланд. Управо стога што се у бајкама
налазе остаци митова о боговима паганских времена, католичка црква их је прогонила где год је
могла (а у Русији чинила је то исто православна и многе од њих нашле су уточиште у „соби за децу”,
па у н.оЈ, у најбезазленијем облику, наставиле да живе. Оне су, међутим, бајке као и друге бајке, крај
им је победа добра над злом; зашто би било неоправдано пренети их из њихова уточишта у књиге,
одакле ће опет бити враћене у собу за децу? И браћа Грим су их забележила и штампала.
Велики успех што су га браћа Грим постигла својом збирком бајки био је двоструки доказ о
вредности њихова дела. Први су дали читаоци: Бајке за децу и дом постале су, убрзо после своје
појаве, једна од најчитанијих и на друге језике највише превођених немачких књига; други, мно­
го значајнији доказ, потицао је од просветних радника, немачких и ненемачких, који су, увиђајући
основаност мишљења о важности народних приповедака за књижевност и за науку, пошли одмах
стопама Гримових и прегли, сваки у својој постојбини, да за времена скупе све што је од тога духов­
ног блага у усменом народном предању још постојало.
Ми смо имали срећу да нас Вук Стефановић Караџић и на том велеважном послу достојно за­
ступа: 1821. године — девет година после изласка прве свеске Бајки за децу и дом — Вук је већ штам­
пао првих шест Српских народних приповедака, а 1853. године збирку. Његова кћи, Мина, превела
ју је у целости на немачки и с предговором Јакоба Грима штампала је 1854. године у Берлину. А још
за живота обојице браће Грим изишле су прве књиге скупљених норвешких народних приповеда­
ка (1842–1844), шведских, данских, као и прве три књиге руских народних приповедака што их је
скупио и 1858–1859. године објавио Александар Николајевич Афанасјев.
На делу скупљања народних приповедака свих врста, а понајвише бајки и скаски, били су нај­
ревноснији Немци. Каква је и колика била та ревност може се судити по томе што је до појаве дела
браће Грим постојало у свему двадесетак штампаних немачких збирки бајки, скаски и шаљивих на­
родних приповедака, а почетком овог века више од шест стотина, не рачунајући хиљаде и десетине
хиљада приповедака у рукописима у свеучилишним, градским и приватним немачким архивима.
У такву мноштву приповедака од којих су највећи део сачињавале безбројне варијанте истих
мотива, обрађених на сличан или само мало различан начин, тешко су се сналазили и људи којима
је проучавање народних умотворина била струка. Наметала се сама од себе потреба да се огромни
немачки приповедачки Зборник брижљивим избором сведе на један мањи који би немачке народне
приповетке представио најбоље обрађеним примерцима и био доступан сваком. Тај посао обављен
је у првој четвртини овог века. Зборник је сажет на пет збирки, и то: збирку браће Грим и у којој је
од 1912. године до данас изишло преко педесет књига приповедака разних народа широм света.
Мирко ЦВЕТКОВ
 САДРЖАЈ
МАЛИ ПОМАГАЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
КУЋА У ШУМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
ВОДА ЖИВОТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
ДАРОВИ ПАТУЉАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
ЂАВО С ТРИ ЗЛАТНЕ ДЛАКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
ГУШЧАРИЦА НА СТУДЕНЦУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
О РИБАРУ И ЊЕГОВОЈ ЖЕНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
КРИСТАЛНА КУГЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
ДВА БРАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
ЧЕТИРИ БРАТА ВЕШТАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
ЗЛАТНА ПТИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
ГВОЗДЕНИ ХАНС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
ЧУДОТВОРНО ЗЕЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
ШЕВА КОЈА ПЕВА И СКАКУЋЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
ПЛАВА СВЕТЛОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
ЧЕШЉУГАРКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
ШУМСКА ЖЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
ЛОВАЦ И ЛАБУДИЦА ДЕВОЈКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
ЧАРОБНИ ЛОНАЦ И ЧАРОБНА КУГЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
ПАС И МАЧКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
ХИТРИ ВОЈНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
ПРИНЦЕЗА НА ДРВЕТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
ЕЈ, ШТО ЗАГРИЗЕ?… ЕЈ, ШТО ЗАВИРИ? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
ПОГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

131
Штампа: Графичко предузеће „Просвета”, Београд,
Ђуре Ђаковића 21