Аугуст Сандер, Bricklayer, 1928

Otto dix, Portrait De Sylvia Von Harden

Аугуст Сандер, млади фармери

„Нова објетивност“ мање одговра јасно дефинисаном уметничком правцу колико

више о новом начину сагледавања света кроз хладни објективни и критички поглед
према друштву и новој модерној, технолошки узнапредовалој цивилизацији

https://archive.org/details/BerlinSymphonyofaGreatCity
Нова објективност ("neue Sachlichkeit "),

1. функционалистички став према пројектовању

2. суштина грубе друштвене реалности
3. несентименталан приступ
4. неидеолошки приступ - изразит социјалистички став

израз "објективност ("Sachlichkeit")се у Немачкој у контексту

архитектуре користи се како би њиме означио
функционалистичко пројектовање.
Припадници ” Нове објективности” били су изнад свега
заинтересовани за свакодневне ствари, а према уметности би се
критички односили стварном животу и још стварнијим социјалним
проблемима.
Узвишеност појединца и наглашени индивидуализам заменио је
идеал стандардизације тежњи за стандардизацијом животних
простора по принципу рационализације у циљу решавања
стамбеног дефицита узрокованог ратом.
Циљ је је био направити једноставне форме, моделе стандардног
типа који се могу репродуковати у серијама и који се могу лако
монтирати.

“Соба служи људском бићу- а не људско биће соби” - Лисицки

Објективизам ( стварно, истинито) је примена грађевинских

материјала и техничких детаља само уколико су они потпуно
оправдани и склапају целину.

Карактеристике:
• Против: иживелих,лажних форми, лепљења типски
произведених декорација, масивности
• За: савремене материјале и техничке изуме, изражену
конструкцију

Постојао је свеприсутан осећ́ај да је потреба за обновом, иако

укорењена у трагедији, понудила друштву нови почетак и прилику
да остави иза себе класне разлике које су постојале током 18. и
19-тог века
Представници:
1. Ел Лисицки – Лењинова трибина
2. Март Стам - куће за Вајсенхоф, Штутгарт, столица
3. Емил Рот
4. Ханс Шмит
5. Ханс Мајер – пројекат школе Petershule у Базелу
6. Ханс Витвер –заједно са Мајером ради конкурс за
палату Лиге народа: канонско дело АБЦ-а; монтажна,
модуларна палата, постоји могућност измене; челик,
стакло, лифт.
7. Дијкер- школа на отвореном, Амстердам
8. Ернест Мај - насеље Ремерштат; насеље
Вестхаузем
9. Валтер Гропијус

Представници од броја 2 до броја 6 сачињавају групу АБЦ!

Ернст Мај је био утопијски мислилац, а његов дизајн

интернационалног стила за франкфуртски пројекат,
познат као Нови Франкфурт, имао је једнаке услове и
погодности за све у заједници, као што су
образовање, школе, игралишта и позоришта, као и
приступ свежем ваздуху, природном осветљењу и
зеленим површинама.
 Школа је уздигнута, колико је год то
могуће изнад тла, на ниво где има сунца
и свежег ваздуха.

У приземљу се налази само базен и

вежбаоница у затвореном простору.

Остали део игралишта ослобођен је за

јавни превоз и паркиралишта.
Уместо игралишта деца користе за
рекреацију два отворена простора
(висеће платформе) и све равне
кровове.

Пројекат школе у Базелу, Мајер и Витвер (1926)

 “Конструктивистичко” дело са
челичним оквирима,алуминијским
вратима, гуменим подовима и
оплата од азбесног цемента је
завршни пројекат за конкурс.

Тврде да је овај пројекат научно

решење из разлога што је
примењен стандардни модул, који
је погодан за монтажну производњу.
Сваки одељак може да се
модуларно прошири или сузи, а да
се не измени основни распоред
зграде.

Подизање зграде скупштине на

стубове је оправдано, јер се тиме
испод ње добија простор за
паркирање!

Конкурс Лига народа, Мајер и Витвер (1927)

-Холандија:
- објективистичка архитектура развија се у Холандији одмах после првог
светског рата,нарочито у Ротердаму

-Јацобус Јоханнес Пиетер Оуд (Ј. Ј. П. Оуд)- око 1916. долази у контакт
са ван Дуизбургом, што резултира његовим присуством у "ДеСтијл"-у
(није никад заиста припадао, ни манифест није потписао) све до 1921.;
из те фазе најзначајнији његов пројекат је Фабрика Пурмеренд, 1919.-
1918.-33.
 Од 1918 -33.г. био је градски архитекта Ротердама; на тој дужности
изградио је велики број радничких насеља и стамбених зграда у
функционалистичком маниру.

Оуд куће групише у

затворени блок;
-издужени троспратни
блокови, шематски
организовани;
-посебна пажња је
посвећена унутрашњем
дворишту блока (стазе,
травњаци, игралишта)
-- по разлазу са ван
Дуизбургом, долази до
пуног изражаја његова
транзиција ка "новој
објективности"

Насеље Тусшендијкен, Ротердам, 1918.-20

 2.- Насеље Оуд Матенце, Ротердам, 1922.-24. - троугаоно
насеље са концентричним низовима кућа (ниске породичне
куће са дућанима); материјал - двро и малтер, предвиђена
трајност 25 година.

Локали у приземљу
ANALIZA:
Штросмајерова
улица

3.- Насеље Хук ван Холанд, Ротердам, 1924.-27.

- опет једноспратни низови радничких станова;
опеком ограђене предбаште; тежња да се
постигне велика изражајна снага ових
скромних стамбених јединица огледа се
нарочито у сигурном вођењу линија и у
примени племенитог малтера; наглашен
заобљен угао, надстрешница за предбаште
4. Стамбени блокови у насељу Кифхук, Ротердам, 1925.-27. -
минималне стамбенејединице организоване у низове; опет
уравнотежена архитектура са равним крововима; тракасти прозори
5. - Стамбени низ у колонији Вајсенхоф у Штутгарту из 1929.- после 1933.
Оудов рад постаје веома формализован (нешто као код Рајта)
Ханс Мајер – Laubenganghäuser - куће које имају приступ са балкона
“Архитектура има и социјалну одговорност”
- Заједники ходник који је споља а не унутар зграде
Направљен је функционални дијаграм на основу анализе дневне
рутине човека. Тежило се економичности, да станови буду јефтини и
свима доступни и да се брзо изграде.
Март Стам: прогресивистичко - функционалистички архитеката из
Ротердама.
 Март Стам:

CANTILEVER ARMCHAIR

Wassily Chair by Marcel Breuer

Која је била нова просторија?
Франкфуртска кухиња била је нова врста просторије намењена новој
врсти људи.

Ако имате уредно организоване

горње и доње елементе, лако
одржаване површине од керамичких
плочица на зидовима и поду и
адекватну радну површину, у сваком
случају већ́ живите овај модел.

За изглед ове просторије

заслужна једна жена, једна
револуција и један рат.
Франкфуртска кухиња с почетка
20. века претеча је оне у којој
данас кувамо.

Margarete Schutte-Lihotzki(1897–2000)
била је прва Аустријанка која се
икада квалификовала за архитекту.

Ко је била Јелисавета Начић?

Кухињу је замислила као засебну просторију у сваком стану.
Користила је клизна врата да је одвоји од главног стамбеног простора.
Спровела је истраживање времена, покрета и корака минимално
потребних за најефикасније обављање послова.

три верзије дизајна

Кухиња у Франкфурту имала је електрични фрижидер, прозор изнад

судопера и много уграђеног простора за одлагање, укључујућ́и
прилагођене алуминијске посуде. Ове посуде се могу користити за
складиштење пиринча, шећера или брашна. У кухињи није било
замрзивача, али готово на сваки други начин, била је потпуно модерна.