СЕМЕСТРАЛНИ РАД

Саобраћајна студија града Смедерева

Предмет: Планирање саобраћаја – анализа
транспортних захтева

Владимир Ђорић
Иван Ивановић
Студент: Никола Ивковић ДС 170063

Београд, мај 2020.

 1. УВОД.................................................................................................................................. 3

2. САОБРАЋАЈНО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ГРАДА ................................................. 3

3. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА................................................................................ 5

3.1. Формирање зонског система ........................................................................................ 5

3.2. Социо-економскипоказатељи ...................................................................................... 6

3.3. Намена површина .......................................................................................................... 7

3.4. Анализа саобраћајне мреже ......................................................................................... 7

3.5. Анализа јаваног градског превоза ............................................................................... 8

3.6. Анализа паркирања ....................................................................................................... 9

4. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛОКАЛНИХ КРЕТАЊА ............................................................. 9

4.1. Просторна расподела укупних дневних кретања....................................................... 9

4.2. Расподела укупних дневних кретања по сврхама .................................................... 11

4.3. Расподела кретања по начину у току дана ................................................................ 12

4.4. Временска расподела кретања ................................................................................... 14

5. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ................................................................................... 17

6. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................... 18

ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................... 19
1. УВОД

Планирање је управљачка функција којом се врши одабирање циљева и критеријума

система, као и политика програма, поступака и метода за њихово остварење. Израда
саобраћајних студија представља почетну фазу у квалитетном решавању проблема у
транспортном систему. Имајући у виду значај саобраћаја, истакнуте проблеме и улогу
коју саобраћај има у сваком временском периоду, повод за израду студије лежи у потреби
да се на научној и стручној основи дође до решења које ће побољшати стање саобраћаја
за планирани период и поставити смернице његовог даљег развоја. Циљ је наћи решења
транспортног система који ће рационално, функционално и временски бити усклађен са
просторним и друштвено-економским развојем подручја.

Да би планерски процес могао успешно да се спроведе до краја потребно је унапред јасно

дефинисати методологију којом ће се планирање обавити. Методологија планирања
саобраћаја мора да унапред дефинише следеће елементе:

• Циљ планерског поступка

• Рокове у којима треба завршити поступак
• Временску обухватност на коју се планирање односи
• Расположива средства за рад планерског тима
• Просторну обухватност на коју се односи поступак
• Кадровске могућности за формирање радног тима
• Просторна, материјална и временска ограничења
• Политики развој подручја
• Техничке услови за рад
• Историјску документација за рад тима
• Стечене обавезе из планова вишег ранга

Неопходне фазе рада:

• Прикупљање информационе основе
• Анализа и оцена постојећег стања
• Прогноза будућих транспортних потреба
• Израда алтернативних решења

2. САОБРАЋАЈНО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ГРАДА

Смедерево је град и седиште Подунавског округа. Налази се у североисточном делу
Србије и шире подручје града настањује око 110 000 становника. Град је на десној обали
Дунава и на траси пловног пута Коридора 7, и представља једну од главних лука у
Србији. Дунавски коридор је један од најважнијих европских путева, а заједно са Рајном
и Мајном то је најважнији водени пут на континенту. То је, заправо, река Дунав у дужини
од 2300 km. Када је у питању друмски саобраћај, град се налази на путањи Коридора 10.
Овај аутопут спаја аустријски град Салцбург и Солун у Грчкој. Смедерево се налази на
његовом главном краку. Ова два коридора су једини Паневропски коридори који пролазе
кроз Србију. Железнички саобраћај се у путничке сврхе врло мало користи. Главна
употреба железнице огледа се у транспорту робе која пристиже Дунавом, углавном су у
питању сировине за тешку индустрију.
 Слика 1, грб Смедерева

Географске карактеристике:
Надморска висина (мнм) - 73 м
Површина – 484 км2
Географска ширина - 44° 40’, северно од Екватора
Географска дужина – 20° 56’, источно од Гринвича

Конфигурација терена: брдски део је најзаступљенији са, затим следи равничарски.

Шире подручје захвата благо заталасану низију јужног обода Панонског басена, на
североистоку Шумадије. Територија града припада доњем Подунављу, испред ушћа
Велике Мораве у Дунав.

Слика 2, град Смедерево

Град се налази 46 километара од престонице Београда, 83км од Крагујевца, 122км од

Новог Сада и 57 км од границе са Румунијом. Укупна дужина магистралних,
регионалних и локалних путева на територији је 214км. Смедерево је са изградњом
Смедеревске тврђаве 1430. постало престоница Српске деспотовине. Након Другог
светског рата је добило значајну улогу као административни и индустријски центар.
Железара, један од највећих конгломерата у држави има огроман утицај на привреду
државе, као и на саобраћај у овом делу земље. Географско-саобраћајна локација повољна
је јер поседује најсевернију луку која може да прими црноморске бродове. Према
Просторном плану Републике Србије овде се сустичу два приоритетна планирана појаса
интензивног развоја, а у плану је да се град профилише као лучки и као мултимодално
саобраћајно чвориште.
 Слика 3, Мрежа путева

3.1 Зонски систем

Територија града је подељена на мање просторне јединице, односно саобраћајне зоне

ради истраживања међузависности просторног размештаја активности и саобраћаја.
Приликом формирања зонског система, поштовани су следећи критеријуми:

- Хомогеност садржаја саобраћајне зоне

- Поштовање природних и вештачких баријера

- Границе зона су углавном саобраћајнице

- Границе зона у складу са границама политичких, администативних или статистичких

зона

- Зонски систем узима у обзир и будуће намене површина

Приликом истраживања коришћен је дезагрегатни приступ, односно прикупљање

података је вршено на више мањих јединица, односно зона. Овакав приступ омогућује
детаљније истраживање односа просторног размештаја активности и саобраћаја.

Градско подручје је подељено на 15 зона. Границе зоне су саобраћајнице али и река

која протиче кроз град. Свака зона одређена је бројем и додељен јој је центроид који
представља место у оквиру зоне који генерише највећи број кретања.
 3.2 Намена површина

У зависности од доминантног садржаја унутар зоне, оне су подељене на: стамбене, радне и
мешовите. Ни једна зона није са потпуно хомогеним садржајем, што подразумева да у свакој
зони имамо разних садржаја, али је намена зоне додељена на основу већинског садржаја те
зоне.

Стамбене зоне су зоне у којима се претежно налазе куће, зграде, и остали стамбени објекти.
Ове зоне на Слици 4 су приказане наранџастом бојом, и то су зоне: 1, 2, 4, 5, 8,

12, 13.

Радне зоне су оне зоне у којима се налази велики број пословних објеката, фабрика,
индустријских објеката… Чисто радне зоне у Алексинцу нису заступљене на посматраној
територији града.

Мешовите зоне представљају зоне мешовитог садржаја у које спадају и стамбени објекти,
односно објекти намењени за живот становника града, али и пословни тј. радни објекти. Ове
зоне су углавном лоциране у централном делу града, и у њима се кретања обављају углавном у
својству пешака. Мешовите зоне су на Слици 4 приказане плавом бојом, и то су зоне: 3, 6, 7, 9,
10, 11, 14, 15.

Табела 1. Намена зона

 Зона Површина [km2] Намена

1 3.26 Радна

2 1.09 Стамбена

3 1.61 Стамбена

4 1.74 Стамбена

5 0.40 Мешовита

6 0.65 Мешовита

7 0.66 Мешовита

8 1.57 Мешовита

9 1.17 Мешовита

10 1.46 Мешовита

11 2.19 Мешовита

12 1.61 Стамбена

13 1.08 Стамбена

14 1.29 Мешовита

15 2.25 Мешовита

Зоне 1 и 2 су стамбене зоне на северном улазу у град које су се развијале дуж државног пута
217, II-А реда, који води ка Сокобањи.

Зоне 4 и 5 су стамбене зоне на истоку града између којих пролази државни пут II-A реда, број
158 који град спаја са периферним насељем Алексиначки Рудници, насеље у којем су некада
становали рудари Алексиначког рудника, али и са једним од два прикључка на аутопут Е-75.

Зоне 12 и 13 се налазе преко реке Моравице гледано у односу на центар града, и у подручју
претежно брдовитог терена. Ове зоне су стамбене иако се у зони 12 налази Висока школа за
васпитаче и старо гробље, а у зони 13 стара алексиначка пивара која више није у функцији.

Зоне 3, 6, 7, 9, 10, 14 и 15 су мешовитог карактера. У зони 3 се поред стамбених објеката налази

и Основна школа „Љупче Николић“, Техничка школа „Прота Стеван Димитријевић“ али и
спортска хала. Садржај зоне 6 и 7 је разнолик, поред знатног броја приватних пословних
објеката и приземних објеката за становање, у зони 6 се још налази и Градска болница и Дом за
стара лица „Јеленац“, док у зони 7 је лоциран дечији вртишћ

„Лане“ и сточна пијаца. Зоне 9 и 10 представљају централно градско језго за које се везује
велики број стамбених зграда али и доста пословних, административних, здравствених,
спортских и културних објеката. Зона 11, зона у којој је у великој мери заступљено становање
поред кога су објекти као што је Алексиначка гимназија, Основни суд у Алексинцу, Основна
школа „Вожд Карађорђе“ и мањи приватни пословни објекти. Зона 14, је зона у којој су
лоцирани робно-транспортни терминали и према томе би одговарали радној зони али поред
тога се налази и знатан број објеката за становање, према томе је сврстана у мешовиту зону.
Слична ситуација је и са зоном 15 у којој се налази парк Брђанка у чијем подножју је аутобуска
станица и фабрика Грамер у којој је запослен велики број радника. Кроз ову зону се протеже
пут 158, II-А реда, односно стари пут за Ниш, дуж ког се кроз године развило тзв. Ново насеље.