Kontinuirana buka može ozbiljno narušiti opšte zdravlje pojedinca, kvalitet života i

socijalnu komunikaciju i tako ugrožavati dobre međuljudske odnose.

Buka je svaki neželjen ili neprijatan zvuk.

Ona izaziva akustični stres za ceo organizam čoveka, a definiše se kao pojava neugodnih i
nepoželjnih akustičkih osećaja.

Buka na ljudski organizam različito deluje, u zavisnosti od jačine (decibela) i što duže
traje, to su njeni štetni efekti veći.

O buci govorimo onda kada određeni zvuk nekog ometa: ljudi plaćaju da bi u diskoteci
slušali intenzivan zvuk, dok nam u porodičnom okruženju i glasniji razgovor u komšiluku
predstavlja buku.

Bez obzira na ostale karakteristike (doba dana, udaljenosti izvora i vrste objekta iz kojeg
buka dopire), zvuci određene jačine svakako predstavljaju buku.

Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe,
izazivajući razne simptome (poremećaj sna, razdražljivost, pad koncentracije, hroničnu
iscrpljenost, uznemirenost, pad imuniteta, hormonalne poremećaje) i bolesti, dok
hronična izloženost buci povećava sve zdravstvene rizike.

Na izlečenim pacijentima je dokazano da hronična buka dovodi do stresnih reakcija.

U takvoj situaciji dolazi do skoka krvnog pritiska i promene vrednosti lipida (masti) i
glukoze (šećera) u krvi.

Sve te neuobičajene promene dovode do ubrzanog nastanka koronarne bolesti srca, koja
predstavlja osnov za pojavu infarkta.

Takođe, buka izaziva povećavanje sklonosti ka povredama, kako u saobraćaju tako i u

kući.

Deca su osetljivija od odraslih ljudi na buku i jedna od najvažnijih stvari koje možete da
uradite za svoje dete jeste da ga zaštite od buke. Zbog buke deca loše spavaju, pod stresom
su i to se odražava i na njihov krvni pritisak.

A dokazano da ako buka u detinjstvu uzrokuje problematičan krvni pritisak, to je gotovo

siguran nagoveštaj zdravstvenih problema u zrelom dobu.

Danas je već dobro dokumentovana veza između buke i lošijeg čitanja kod dece koja su joj
izložena.
Nekoliko studija je pokazalo da deca čije se učionice nalaze blizu aerodroma ili železnice,
u proseku zaostaju godinu dana za ostalom decom iz škole, a razvijaju odgovor
“ignorisanja galame”, koji uključuje i ignorisanje govora.

Početkom juna ove godine, Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je po tužbi stanara
protiv zagađivača bukom, a prihvatajući stručno-naučni izveštaj o zdravstvenim
posledicama izlaganja buci koi navodi da se one kod dece ispoljavaju u vidu poremećaja
kognitivnih funkcija i slabijih rezultata u učenju.

Savremena tehnička i medicinska naučna istraživanja potvrdile su da buka utiče na sve

aspekte čovekovog života i omogućila precizno utvrđivanje štetnog uticaja buke na
zdravlje ljudi, a Svetska zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka osim
što je štetna, može biti i smrtonosna, usled čega su buka i zaštita od buke među glavnim
temama ekološkog prava i pitanje od posebnog političkog interesa koji se rukovodi
potrebom da se pojedincima u društvu obezbedi dobrobit.

SVETSKI DAN ZDRAVLJA 2007. GODINE

BUKA

Po definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava

(zujanje, larma, šum, galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor
predstavlja buku. Buka je, naročito poslednjih decenija, jedan od osnovnih
uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim, gusto
naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno
na organ sluha, ali je danas na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja
ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo složenije.
Pod određenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku,
tako da ona sadrži pored fizičkih i psihološke, tj. subjektivne elemente.
Ocena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono što je
jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom
zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više
veličina: jačine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti
osobe 1. Na primer, muzika koja se izvodi u diskoteci preko zvučnika, iako
na prisutne ne deluje kao neželjeni zvuk, dovodi nepobitno do oštećenja
sluha u svim slučajevima kada se prekorači određena granica zvučnog
nivoa.
Najneprijatnija, a time i najvažnija karakteristika buke je intenzitet (jačina).
Kada potiče od jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti može se
meriti i sa više ili manje uspeha ublažiti. Ako su uzročnici buke više izvora
(saobraćajna buka) otežano je merenje intenziteta, lokacija izvora i
spektralni sadržaj. Pri ovakvim slučajevima borba je takoreći beznadežna.
Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki
izvor buke, time ona postaje prvorazredno važan komunalni problem. Od
nastanka velikih gradova i pojave buke, pomno se prati i izučava ovaj
problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo po
zdravlje stanovništva, i to u više aspekata.
Fenomenu buke odavno je objavljen rat, ali ni jedna značajna bitka nije
dobijena.
Najbolja akusticka sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50
decibela (dB). Totalna tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna
pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje
krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od
normalnog razgovora - za organizam je opterećenje.

UTICAJ BUKE NA LJUDSKO ZDRAVLJE

Buka se ubraja medu fizičke agense štetne po zdravlje, za čije se

nepovoljno dejstvo zna odavno. Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini
nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz
neaauditivnih efekata. Narocito su osetljiva na buku deca mlada od 6
godina i osobe starije od 65 godina. Žene su nešto osetljivije od muškaraca
u srednjoj životnoj dobi.
Efektima komunalne buke danas se u svetu poklanja sve više pažnje jer do
sada sprovedena istraživanja pokazuju da ona otežava nastanak sna, čini
san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, što se
manifestuje promenom raspoloženja, osećanjem umora, nevoljnošću,
padom radne sposobnosti, glavoboljom i pojačanom nervozom.
Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB.

PSIHOFIZIOLOŠKI EFEKTI

Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha, ali

danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo složenije. Buka ozbiljno
pogađa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga
utiče na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge
organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje.
Neauditivni zdravstveni poremećaji izraz su fiziološke reakcije na stres.
Većina učinaka je kratkotrajna i prolazna: smetnje kardio-vaskularnog, i
imunološkog sistema, smanjenje pažnje i pamćenja, suženje vidnog polja,
ali mogu preći u hronične: nesanica, povišen krvni pritisak, poremećaj
apetita i seksualne funkcije, napetost i depresija.
Agresivno ponašanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB.
Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog
rada i disanja kao i jacine pulsa. Isprekidana buka skracuje period dubokog
spavanja, cineci san površnim ili dovodeći do buđenja. Efekti buke nakon
buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, slabije
subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu radne sposobnosti i
dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima.

PSIHOLOŠKI SIMPTOMI

Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod

stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, remećenje
spavanja smatra se osnovnom i najvažnijom. U pogledu izvora buke
posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i
vozova. Niz terenskih studija ukazalo je na visoku učestalost psiholoških
subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom
komunalne buke (pored autoputeva). Pokazalo se da se stanovnici
značajno češce žale na osećanje “izrazitog umora”, “nervozu stomaka” i
“glavobolje” nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnnim nivoom
buke. Dokazano je da buka predstavlja jedan od značajnih faktora
neurotizacije ličnosti, a neuroze su danas među vodećim oboljenjima,
posebno u gradskim sredinama.

PROMENE U PONAŠANJU

Kontinuirana izloženost izvorima umerenog nivoa buke kao npr.

kompjuterski štampač, ventilacioni sistemi, sa psihološkog aspekta ometa
normalnu ljudsku komunikaciju i ima dugotrajne posledice koje se očitavaju
smanjenom tolerancijom frustracija, povišenim pragom reagovanja, a čak i
minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog
ponašanja što dovodi do dehumanizacije u međuljudskim odnosima.
 mesto merenja – izvor buke nivo izmerenog vreme merenja
zvuka u dB

ŠTA JE ZVUK, A ŠTA BUKA?

dec. 22 ZDRAVLJE 4 comments

Zvuk je sastavni deo svakodnevnog života i deo

čovekovog okruženja. Javlja se kao pratilac mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je  evidentno
gotovo u svim sferama ljudskog života. Zvuk spada u fizičke veličine, i praktično predstavlja mehanički
talas koji nastaje oscilovanjem nekog izvora, pri čemu se u okolini tog izvora menja pritisak sredine.
Promena tog  pritiska omogućava da se zvučni talas širi u prostoru.
Ljudsko uvo čuje zvuk u rasponu od  16 Hz do 20 kHz. Zvuk  frekvencije niže od 16 Hz naziva
se infrazvuk, a zvuk frekvencije više od 20 kHz je ultrazvuk. Ako je frekvencija viša od 1 GHz radi se o
hiperzvuku.
Primarni prijemnik zvučnih signala je ljudsko uho. Čovek sluhom dobija 86% svih infromacija. Organ sluha
je stalno aktivan – organ sluha nikad ne spava.

U savremenim društvima zvuk nas često  uznemirava: mnogi zvuci su neprijatni ili neželjeni. Svaki
neželjen ili štetan zvuk naziva se buka.

U kojoj meri nas neki zvuk uznemirava često zavisi ne samo od prirode zvuka, nego i od našeg stava
prema njemu (očigledan primer muzika). Zvuk ne mora biti glasan da bi nas uznemiravao (pod koji škripi,
oštećenja na tonskim zapisima, “nemilosrdno” kapljanje vode i sl.). Nepoželjnost i neprijatnost su često u
funkciji vremena kada se zvuk pojavljuje (noć ili dan).

Zašto je buka štetna?

Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe, izazivajući razne
simptome i bolesti  (nervoza, zamor, nesanica, pad koncentracije, glavobolja, znojenje, visok krvni
pritisak, lupanje srca, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem,poremećaj metabolizma-holesterol
i trigliceridi, poremećaj polnih žlezda…).

Prema uticaju na ljudski organizam, buka se može klasifikovati na četiri stepena jačine:

Prvi stepen – buka jačine od 40 -50 dB, izaziva psihičke reakcije;

Drugi stepen- buka jačine od 60 – 80 dB, izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema;

Treći stepen – buka jačine  od 90 – 110 dB, izaziva slabljenje sluha;

Četvrti stepen –  buka jačine  preko 120 dB, izaziva oštećenje sluha i slušnog aparata (u zavisnosti od
starosti i stanja nervnog sistema).

Buka od 150 dB  izaziva mehaničke povrede slušnog aparata, a od 170 dB smrt.

Izvori buke u životnoj sredini

Buka u čovekovom okruženju postoji kako u radnoj, tako i u životnoj sredini. Uslove rada definiše
posebna zakonska regulativa koja predviđa specifične mere zaštite, kako od ostalih štetnosti tako i od
buke. Buka u životnoj sredini je posebna oblast, i sa njom smo suočeni čak i pre rođenja, još dok smo u
maminom stomaku.

Buka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove – komunalna buka, definiše se kao buka koju
stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u čovekovom okruženju.

Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju uključuju izvore buke
kako na otvorenom, tako i izvore buke u zatvorenom prostoru.

Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se  podeliti na sledeće grupe:
*Saobraćaj (drumski, železnički i avionski);

*Građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova;

*Industrija;

*Mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.);

*Mašine i vozila za komunalno održavanje;

*Sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi;

Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:

*Kućni aparati (usisivač, fen za kosu, veš mašina i sl.);

*Ventilacioni sistemi i klima uređaji, pumpne stanice, trafostanice;

*Uređaji za muzičku reprodukciju;

*Žurke, proslave, ostale ljudske aktivnosti

Nivo buke kućnih aparata:

Šta raditi ako tokom svoje delatnosti emitujete buku?

Ukoliko ste pravno lice, a tokom svoje delatnosti emitujete buku, dužni ste da izvršite merenje nivoa buke
u životnoj sredini, kako bi se utvrdilo da indikatori buke ne prekoračuju granične vrednosti. Takođe,
merenjem se može utvrditi do kog nivoa možete opteretiti izvor buke, kako bi buka u životnoj sredini bila
ispod graničnih vrednosti. To je posebno značajno za ugostiteljske objekte sa muzikom, gde se može
odrediti ograničenje na elektroakustičkim uređajima, kako ne bi dolazilo do uznemiravanja bukom.

Šta raditi ako ste izloženi buci u životnoj sredini?

Ukoliko smatrate da ste izloženi buci koja prelazi dozvoljene vrednosti, prvo što možete uraditi je da se
obratite vlasniku emitera buke i ukažete na uznemiravanje. Ukoliko to nije moguće, imate pravo da se
obratite nadležnom inspektoru za zaštitu životne sredine (ukoliko je izvor buke u spoljašnjoj sredini), ili
komunalnom inspektoru (ukoliko je izvor buke u susednom domaćinstvu). Inspektori će utvrditi kakve
mere treba da se preduzmu, a ukoliko je potrebno, naložiće i merenje nivoa buke na mestu gde vas
uznemirava.

Zavod za javno zdravlje “Timok” je ovlašćena ustanova za merenje buke u životnoj sredini, i možete nam
se obratiti kako za potrebe merenja, tako i za savet vezano za zaštitu od buke.

Zavod za javno zdravlje “Timok” Zaječar