Professional Documents
Culture Documents
Damir Nedić - Kada Kamen Poleti
Damir Nedić - Kada Kamen Poleti
Damir Nedić - Kada Kamen Poleti
на корици
Макс Ернст
Када се светлост шири
фротаж, 1925.
Крагујевац, 2019.
3
ДОВОЉНО ДУГО
И ДОВОЉНО ЧВРСТО
Џеп
7
У Суботици
8
Ни свет више није исти,
нико не осећа мирис спаљеног меса у Одеси
и сви тихо, онако неприметно али муњевито
добијају поглед људи
из београдског градског превоза.
9
Баш му је требало
10
Дан после
11
као што сам видео да је запуцала
ноћ на дан,
флаша на чашу,
сећање на снове,
снови на јаву у којој ме је оплакала
само трен пре него што је мирно
позвала такси до куће.
Данас од јуче ни заноктица није остала,
само горак осећај
који човека тера да се запита
треба ли крила цртати или ломити.
12
Загрљај немоћи
Од папирних марамица,
на меким трепавицама,
остају беле мрве.
13
Довољно дуго и довољно чврсто
14
самоће, досаде, сажаљења
или било чега другог,
да настави да је грли
довољно дуго и довољно чврсто,
док се смењују дани,
док пролазе месеци
и сигурно је да ће је заволети,
као што се заволи криво, труло дрво
које сваког дана шушти под прозором,
као горки, бљутави дим цигарете што се заволи
и огавни укус љуте ракије што заволи се,
што опије те.
15
ЕХО
Код Емила
19
Баба Анка
20
Данијел
21
од јачине детонације у „Медни”
у којој за време несреће
Данијел ипак није био.
22
Одлази колона нелегалних
23
и прашина коју праве нови багери,
рушећи старо прихватилиште.
24
Ехо
25
Гађао сам лајф-коуча лубеницама
Влажна трава
мирише на полупане лубенице
26
Слегнеш раменима
27
Ти си
Ја сам Рамадан,
имам четири разреда основне школе,
тамну масну кожу, кућу од картона
и две рупе од ножа у грудима
из којих нешто цури
по мартинкама са белим пертлама.
Ја сам Иван,
мада ме овде зову Шиптар, Шиптарчина и
дошљак,
зато што су ми спалили кућу,
протерали на север,
силовали сестру
и дали привремени смештај уместо смрти.
28
ТИ удариш Марка,
избушиш Рамадана,
пљунеш на Ивана,
згазиш по Јелени,
заријеш нож у меки трбух човечности
и постанеш предводник
стаду исфрустрираних звери.
29
ОВДЕ ЈЕ ГЛАД ИСТА
Истанбул
Камен је клизав,
босе ноге су га обрађивале хиљаду година.
Наргиле су у подруму,
покрај њих леже слике са ликом Че Геваре и
Ататурка.
Султанахметом ходају увијени и одвијени,
као навијени ходају у круг,
Топкапи, Аја Софија, Плава џамија...
Пешаци и аутомобили се гурају на улици,
Цигани у трамвају седе на поду,
ђеврек и шкољке са лимуном миришу на нас,
невидљиве за све те паше, султане и
инвеститоре.
Поред тезге се погађају намирисани Немац
и насмејани продавац од дванаест година.
Златни рог заривен у Европу
дели је на нову и стару, нашминкану и
умивену,
на борбу између стаклених зграда и препуних
тргова,
голих, сувих руку и водених топова, сузаваца и
закона.
Седиш на крову хотела окруженом лалама и
мирисом лаванде,
гледаш Босфор где су толики бродови горели
попут Совјетског Савеза и Југославије.
Дечко поред тебе прича о лепоти града,
свом хедонизму и наредним путовањима,
сиротињи која ружи метрополе,
гладнима који су само јебени нерадници,
33
тати који у Србији има успешну фирму.
Више не слушаш људе око себе
да не би прегласно некога опсовао,
само посматраш једне татарске очи
схватајући да је овде глад иста
као у Азији, Африци и Америци.
34
Вране
35
Америке
36
Словенија
37
Колена
38
То ме уплаши.
Уђем у собу, клекнем поред кревеца.
И са зебњом посматрам
како расту бебина колена.
39
Повратак кући
40
КАДА КАМЕН ПОЛЕТИ
Пуцањ
43
о гуслама је говорио и смејао се псу,
смејао се мојим песмама,
смејао се мојим исцепаним патикама.
44
Стомак
45
Чувам овај стомак да се не поквари
и надам се да ће донети живот.
Тако сам се некада надао да ће тетка када се
врати са посла
да ми донесе чоколаду или сличице.
Тада сам чекао наслоњен на трулу тарабу,
данас чекам наслоњен на трули свет
и мислим на јутро изнад града са Аном,
црвене зграде на Црвеном крсту,
јесењи парк прекривен лишћем, кишом и
избеглицама,
ситост и бахатост, глад и животињску борбу,
прву бомбу, последњу трешњу, немиран сан
и лупање крвавих дланова по белим вратима
до нас.
Затим је мене погодио шрапнел у главу,
стомак је себи зарио нож у пупак
а људи иза врата до нас су се прекасно
пробудили.
46
Када превише заболи
47
пожари спаљују спаљено,
у новим белим рукавицама
анализира се нужност неправде,
етничког чишћења,
етничког опредељења,
етичког бесмисла
и потом се све релативизује.
Светло се наслућује
тамо негде у даљини,
где је некога превише заболело
па је стиснуо песнице,
завриштао истину
и узео у руке наоштрено копље.
48
Када камен полети
49
која понела је камен,
у прави смер,
у право време,
на право место,
када камен полети.
50
Буди слободан
Дигни револуцију,
реци лепоти да је лепота,
лажи да је лаж,
злу да је зло
и буди предводник черге слободе.
51
Допис ММФ-а
52
После кише
53
Садржај
ЕХО
Код Емила 19
Баба Анка 20
Данијел 21
Одлази колона нелегалних 23
Ехо 25
Гађао сам лајф-коуча лубеницама 26
Слегнеш раменима 27
Ти си 28
тираж 300
ISBN 978–86–86685–79–7