Општи подаци

Школа: ОШ „Угљаре“
Наставни предмет: Историја
Одељење: 61
Датум реализације: 01. 04. 2022.
Наставник: Миљана Чановић

Општи методички подаци

Наставна тема: Европа и Средоземље у позном средњем веку

Наставна јединица: Развитак средњовековних градова
Редни број часа: 27.
Тип часа: обрада
Облик рада: фронтални, групни рад, комбиновани
Наставне методе: монолошка, дијалошка метода
Наставна средства: табла, креда, е уџбеник, пано
Корелација: српски језик, географија, грађанско васпитање
Међупредметне компетенције: комуникација, решавање проблема, сарадња, одговорно
учешће у учионици и групи
Циљ часа: Упознавање ученика са развојем градова у позном средњем веку, како су
настајали, како су се борили за аутономију, какви су били услови живота у градовима и
каква је њихова улога у средњовековној култури.
Општи циљеви:
- Просторно и хронолошко дефинисање настанка и ширења градова у позном
средњем веку,
- Усвајање кључних знања о условима за живот у средњовековним градовима и
упоређивање са данашњим начином живота (узрочно последичним везама),
- Усвајање кључних знања о борби градова за аутономију и улози градова и грађана
у средњовековној култури.
Исходи:
Ученици ће:
- објасне како су настали и како су се развијали средњовековни градови,
- опишу изглед средњовековног града,
- објасне како су градови стицали аутономију,
- наброје најзначајније и највеће средњовековне градове,
- разумеју улогу градова у развоју културе.
Кључни појмови: сајмови, Шампања, градско планирање, подграђе, комуна, Ханзеатска
лига, универзитети
Литература и додатни материјал за наставнике: уџбеник Историја 6, Александар
Узелац, Немања Цвитковац, Миломир Максимовић, Милан Јовановић, DATA STATUS,
Београд 2019.
Литература и додатни материјал за ученике: уџбеник Историја 6, Александар Узелац,
Немања Цвитковац, Миломир Максимовић, Милан Јовановић, DATA STATUS, Београд
2019.

Ток часа
Уводни део (5 минута):

Наставник саопштава ученицима да данас више од половине становника на Земљи живи у

градовима. Међутим, у раном средњем веку највећи број људи живео је на селу. Градова је
јако мало. У позном средњем веку број градова и њихов значај расту. Најважније друштвене
промене које ће изменити Европу крајем средњег века долазе управо из градова.
Затим наставник истиче да је циљ овог часа да се упознају са настанком, развојем, значајем и
условима живота у средњовековним градовима.

Главни део часа (30 минута):

Наставница бележи на табли наслов „Развитак средњовековних градова“, и саопштава

ученицима да ће њихове три другарице поближе објаснити секцијски материјал везан
управо за развитак градова, односно објаснити основне карактеристике развитка
средњовековних градова.
Након излагања ученица, наставница говори ученицима да су се градови у средњем веку
развијали захваљујући сајмовима, који су се од XII века организовали у Шампањи, у
Француској, а затим појашњава како су се постепено развијале и трговина и занатство.
Наставница затим објашњава како је потражња за занатском робом довела до настанка
цехова, тј. еснафа и говори ученицима да у своје историјске речнике упишу појам „еснаф“.
Наставница затим подсећа ученике на речи њихових другарица које су говориле о уским
улицама и истиче да је због све већег броја становника, једини начин да се кућа прошири
био је изградња нових спратова због чега је изглед града био све мрачнији. Затим говори
како канализација није била развијена и да се смеће избацивало на улицу због чега је
долазило до епидемија болести и смрти. Имајући у виду такве услове живота, наставница
пита ученике „Да ли бисте пре живели у селу или у граду?“ После саслушања њихових
одговора, наставница поставља следеће питање :“Да сте неко ко има моћ у
средњовековном граду, како бисте решили проблеме које је пренасељеност донела?“
Након што наставница саслуша предлоге ученика, похваљује оне које су дали добре
предлоге и указује на мане мање добрих предлога. Затим ученике упознаје са термином
„градско планирање“ и говори им да га запишу у историјске речнике. Наставница
објашњава да развијени градови уводе канализацију, поплочавају улице и уређују градске
четврти, те да се одлагање отпада, држање животиња понашање у граду и на градској
пијаци такође одређују законом. Због ове промене се јавио и проблем мањка простора, али
је он решен тако што се градови шире изван градских зидина, формирајући подграђа.
Наставница говори да и тај појам запишу у историјске речнике.
Затим наставница објашњава да се због све бољег положаја градова формирају градске
комуне које су се бориле за аутономију градова. Поставља питање ученицима „Шта је то
аутономија“ и похваљује ученике који дају исправан одговор. Наставница затим говори
како су многи градови временом стекли аутономију, попут Венеције, Ђенове и Пизе, те да
су на северу Европе велики градови образовали Ханзеатску лигу на чијем је челу био град
Либек.
Наставница завршава лекцију истичући да у позном средњем веку градови постају
средишта образовања, због чега настају и први универзитети.

Током предавања, наставница питања поставља фронтално. Ученици се јављају дизањем

руке и одговарају. Наставница контролише тачност одговора, исправља их и допуњује, по
потреби даје додатна објашњења или поставља потпитања. Битне информације записује на
табли.

Завршни део часа (5 минута):

Наставница похваљује ученике који су активно учествовали и давали тачне одговоре.
Пита ученике да ли има нејасноћа и питања везаних за лекцију.