2801

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Факултет спорта и физичког васпитања
ЗАВРШНИ РАД
Кандидат: Ментор:
Предраг Роган др Александар Јанковић
Београд, 2012.
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Факултет спорта и физичког васпитања
ЗАВРШНИ РАД
ОРГАНИЗАЦИЈА СТРУЧНО-ПЕДАГОШКОГ
РАДА У ШКОЛИ ФУДБАЛА
Кандидат: 1. Ментор:
Предраг Роган ван. проф. др Александар Јанковић
________________________________
2. Члан:
ред. проф. др Драгољуб Вишњић
________________________________
3. Члан:
ред. проф. др Саша Јаковљвић
________________________________
Мишљење о раду:
__________________________________________________________
__________________________________________________________
Београд, 2012.
____________________________Завршни рад – Предраг Роган____________________________
САДРЖАЈ
1. Увод 2
2. Теоријски оквир рада 4
3. Предмет, циљ и задаци рада 6
4. Метод рада 7
5. Организација стручно-педагошког радa у школи фудбала 8
5.1. Пут до тренинга 9
5.1.1. Начин живота – некада и сада 10
5.1.2. Фудбал данас 12
5.1.3. Тренер 14
5.2. Развој младих играча 17
5.2.1. Развој младих играча са аспекта технике 23
5.2.2. Развој младих играча са аспекта тактике 28
5.2.3. Развој физичких способности код младих играча 32
5.2.4. Развој младих играча са психолошког аспекта 43
5.2.5. Васпитно-образовни циљеви 51
6. Модели тренинга 53
6.1. Основни тренинг – „дечији фудбал“ 56
6.1.1. Модели тренинга за узраст испод 9 година 57
6.2. Припремна и развојна фаза 63
6.3. Фаза тренирања, развоја и специјализације 72
7. Закључак 78
8. Литература 81
ПОВЕЉА ПРАВА МЛАДИХ СПОРТИСТА
 Право да се баве спортом

 Право да се баве на нивоу који је у складу са нивоом
зрелости и способности сваког детета
 Право да их воде квалификовани одрасли стручњаци
 Право да се спортом баве у здравој и безбедној
средини
 Право да учествују у руковођењу и одлучују о свом
бављењу спортом
 Право да се спортом баве као деца, а не као одрасли
 Право на одговарајућу припрему за бављење
спортом
 Право на подједнаке шансе у борби за успех
 Право да се према њима поступа са поштовањем и
достојанством
 Право на забаву у спорту
 Право на законску заштиту против допинга, свих
врста злостављања и злоупотреба
~1~
1. УВОД
Од оснивања па до данас, фудбал је снажно и динамично еволуирао у један од
најпопуларнијих спортова. Он је данас и масовна забава и професија и спектакл, али и
велики бизнис. Можемо слободно рећи, да је фудбалски спорт, као феном данашњице
постао фактор престижа у спортском, културном и пословном животу најразвијенијих
држава света.
Међутим, фудбал није одувек био оно што је данас, најважнија споредна ствар
на свету. На свом дугом путу развоја, од врло просте и једноставне игре, развила се
динамична, садржајна, лепа, атрактивна, сложена игра која од фудбалера захтева
савршено владање елементима техника, добро познавање тактике, максимално
развијене психофизичке способности, па и основна теоретска знања о фудбалској игри.
Фудбалска игра даје могућност сваком учеснику да искаже своју спретност,
сналажљивост, способност, могућност непосредног међусобног упоређења и
надметања. Као колективан спорт, фудбал зближава, уједињује, ствара пријатељства и
другарстава.
Са свим тим захтевима и карактеристикама савремене игре аутор овог рада
сусрео се већ током активног бављења фудбалом. Фудбалску, играчку каријеру је
почео са девет година у ФК „Јединсто“ из Малог Зворника. Са тринаест година је
постао репрезентативац Србије и био учесник летњих и зимских школа фудбала ФСЈ-а,
као и турнира који су се организовали у тадашње време, турнира Република и
Покрајна.
Убрзо је уследио позив ФК „Партизан“ из Београда, чији је члан постао 1990.
године. По доласку у ФК „Партизан“ постаје стандардни репрезентативац, прво
кадетске, па затим и омладинске репрезентације Југославије. Био је члан једне
талентоване генерације. Учешће на финалном турниру кадетског европског
првенстава, освајање првог места на омладинском балканском шампионату са
репрезентацијом СФРЈ, најјачих европских клупских турнира, неприкосновеност у
југословенском клупском фудбалу..., довољно говоре о томе.
Професионална фудбалска каријера, као сениора трајала је само око шест
година, јер је исту морао да заврши због учесталих повреда у двадест четвртој години
живота. Наступао је за пет клубова савезног ранга такмичења и један клуб Треће лиге
(ФК „Синђелић“ из Београда).
Две године је провео у ФК „Обилић“ из Београда, са којим је изборио пласман
из Друге у Прву савезну лигу и играо полуфинале националног Купа Југославије, две
године у ФК „Лозница“ (Прва савезна лига), шест месеци у ФК „Хајдук“ из Београда
(Друга савезна лига) и годину ипо дана у ФК „Боксит“ из Милића у Првој савезној лиги
Републике српске.
~2~
Обзиром да су га повреде спречиле да и даље активно игра фудбал, остала је

велика жеља за „зеленим“ тереном и новим доказивањем. Јака воља, а фудбал као
велика љубав и опсесија, учинили су да своју будућност аутор овог рада види у
непрекидном усвајању нових фудбалских, тренерских знања и заокруживању до сада
стечених.
После звршене више тренерске школе, тренерску каријеру је започео 2001.
године у млађим селекцијама ФК „Раднички“ са Новог Београда, тренирајући
селекције предпетлића и петлића (генерације узраст 9, 10, 11 и 12 година старости) .
Од 2003. године радио је у ФК „Рад“, три године као тренер у школи фудбала са
селекцијом пионира (13 и 14 година старости), селекцијом кадета (15 и 16 година
старости) и селекцијом омладинаца (17 и 18 година старости) и годину дана као
асистент у првом тиму. Након тога шест месеци ради као директор омладинске школе
фудбала у ФК „Смедерево“, а затим шест месеци као помоћни тренер првог тима истог
клуба. Лета 2008. одлази у иностранство, тачније постаје помоћни тренер у прволигашу
из Кувајта. Повратак почетком наредне године, јануара 2009., везан је за постављање
аутора овога рада за директора школе фудбала ФК „Рад“ из Београда, где и данас ради
на истој функцији.
Из свега претходно наведеног, уочава се да је аутор овог рада имао природан,
развојни тренерски пут преко свих узрасних селекција у школи фудбала, од најмлађих,
преко петлића, пионира, кадета до омладинаца, касније и тренера у сениорским
екипама, до садашње функције директора школе фудбала. Исто тако, током тренерске
каријере, а сада као директор школе у фудбалском клубу, сусрео се са различитим
проблемима прагматичне природе организације стручно-педагошког рада, планирања
и програмирања плана и програма у раду са млађим узрaсним категоријама и
спровођењем истог у пракси.
Потребу да клуб има своју сопствену фудбалску школу, добро организовану и
вођену, видимо и у чињеници да су остали спортови (одбојка, кошарка, ватерполо,
рукомет...) проблему афирмације и омасовљења у тим спортовима, развијању
сопствених будућих играча пришли веома студиозно и организовано. Исто тако,
урбанизација градова, доводи до тога да је све мање слободних површина на којима
деца играју фудбала и опредељују се за овај спорт. Кроз игру у својој ближој околини,
на парчету земље, у улици, насељу..., не само да су се опредељивала за овај спорт,
већи су стицала самостално основна фудбалск знања, развијала индивидуалне
способности, па кроз овако природну селекцију у клубове долазили већ делимично
обучени, самоуки, способни дечаци.
Све што је раније био природан долазак талентованих дечака у фудбалске
клубове, са одгаварајућим нивоом способности и фудбалским знањем, данас се мора
систематски и организовано, плански радити у фудбалским клубовима, односно у
школама фудбала.
Све ово указује на значај добре организације стручно-педагошког рада у школи
фудбала и чини основе опредељења за ову тему завршног рада.
~3~
2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА

Сведоци смо прилика у данашњем врхунском фудбалу, како на клупском, тако и
на репрезентативном плану.
Сходно томе, поставља се питање: „Да ли је „италијанска“ школа фудбала боља
од „шпанске“, „бразилске“, „немачке“, „француске“... или обратно?“ Знамо да су све
напоменуте репрезентације, свака у своје време, биле најбоље на свету. Исто тако,
клубови из тих земаља и данас демонстрају висококвалитетан фудбал.
Све ово указује на копмлексност савременог фудбала, на велике, неисцрпне и
различите приступе и пропагирања саме игре. Поштавање различитости, искључивост
само једног приступа и демонстрације фудбала на високом нивоу иду у прилог томе.
Значи, у фудбалу не постоји правило да нешто мора овако или онако и никако
другачије, да се само на тај начин и тако може постићи успех и да је то једино
исправно и прави пут.
Међутим, иза свега тога, иза различите интерпретације фудбалске игре на
високом нивоу стоји дугогодишњи план и програм рада са играчима, јер:
таленат не експлодира одједном, добар играч је добар од ране младости.
Узимајући у обзир претходно наведено, може се указати на велики значај
организације стручно-педагошког рада у школама фудбала, односно, на важност
квалитетног планирања и програмирања рада са младим фудбалерима. Под школом
фудбала подразумевом период од 7 до 18 године старости или тренутак када дете
први пут дође у клуб и укључи се у организовани рад па до момента преласка у
сениорску конкуренцију.
У овом раду говоримо о тренажном процесу са млађим узрасним категоријама
код нас, у нашем амбијенту, условима... Имплементација, адаптација, прилагођавање
других искустава долази у обзира само поштујући наше oсобености, социолошко –
културне карактеристике, поднебље, обичаје, услове, начин живота...
Фудбал као најмасовнији спорт, у оквиру базичног дела чији је највећи
представник школа фудбала са свим својим селекцијама, према последњим подацима
ФИФА, окупља око 96-98% свих учесника ове игре, што опет указује на значај
квалитетног рада са младима у фудбалу.
Код нас, у раду са млађим узрасним категоријама, за сада још увек не постоји
јасно дефинисани, добро развијен и применљивани планови и програми, циљеви и
систем рада, начини рад и игре на нивоу савеза, такорећи, смернице српске школе
фудбала. И с' правом се постављају нека питања када говоримо о стручно-педагошком
раду са младима у фудбалу.
Постоји ли код нас написани стручни план и програма рада са младим
фудбалерима, који је примењиван довољно дуго, континуирано од стране
одговарајућег клуба, тренера, и који је потврдио своју вредност, и на основу којег су
формиране безброј генерација младих квалитетних фудбалера и личности?
~4~
Да ли је у данашње време или у блиској прошлости, одговарајући стручњак,

тренер од ауторитета и искуства, провео дужи временски стаж у раду са младима,
користећи одговарајуће методе рада, поштујући одређена начела и принципе стручно-
педагошког рада са млађим узрасним категоријама и на тај начин успео да формира
безброј фудбалера високог нивоа?
Ово су само нека питања, вероватно и највећи недостаци у српском фудбалу у
раду са млађим узрасним категоријама.
Исто тако, питамо се: „Да ли су довољно, и на који начин, квалитетно повезани
теорија и пракса?
У пракси се сусрећемо и са многим проблемима прагматичне природе.
Фудбал је колективан спорт, при чему је екипа, тренажна група веома
хетерогена, како са аспекта различитог ниво знања, степена адаптације појединца,
флуктуације унутар саме групе,... тако и са аспекта постајања различитости, како у
хронолошкој и биолошкој старости играча, тако и у социолошко-културолошком нивоу
играча. А када говоримо о самом тренажном процесу, он би требао да буде
прилагођен одговарајућем узрасту, његовим карактеристикама, тачније самом
појединцу, коме су и елементи, садржаји тренинга прилагођени.
Спорт, самим тим и фудбал, сам по себи није ни лош ни добар. Да ли ће он
постати средство за унапређене психофизичког развоја деце или извор негативних
искустава, стреса, притиска, пре свега зависи од тога како га воде, одрасли, односно
тренери, које циљеве сматрају примарним, да ли он служи деци или задовољењу
личних, често сувишних, амбициоизних и нереалних потреба тренера, а и родитеља.
Зато, успешност плана рад искључиво и једино зависи од онога како и ко га спроводи.
Све нам то указује на значај ТРЕНЕРА као једну од најважнијих детерминанти успеха у
раду са млађим фудбалским узрастима. Његова стручност, ауторитет, искуство,
континуираност у раду са млађим узрасним категоријама доприноси успешној
едукацији и формирању успешних и квалитетних генерација младих фудбалера.
Услови рада, окружење, амбијент живота,... могу, како у негативном, тако и у
позитивном смислу да утичу на сам квалитет плана и програма рада са млађим
узрасним категоријам и његову прагматичну применљивост и реализацију.
~5~
3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА

Предмет рада је развој младих играча, деце која су укључена у орагнизовани рад у
фудбалским клубовима, односно, да се кроз селекцију и стручно-педагошки рад формира што
већи број квалитетних фудбалера, с једне стране, а са друге стране да сви млади играчи који
прoђу кроз школу фудбала буду здрави, радно способни и корисни чланови наше заједнице.
Циљ рада је да се, на основу стручне литературе, доступног материјала, стеченог
знања током студија и на основу личног искуства аутора овог рада, укаже на комплексност
тренажног процеса са младима у фудбалу, на проблеме прагматичне природе. Исто тако,
настоји се што приближније дефинисати који су то елементи, фактори који утичу на сам
садржај појединачног тренинга за одговарајући узраст.
Задаци рада се односе на планирање и програмирање тренажног процеса са млађим
категоријама (од седам до осамнаест година старости), односно креирање концепта модела
тренинга за поједине узрасте у зависности од карактеристика самог узраста и других
чинилаца тренажног процеса, као и са аспекта развоја технике, тактичке оспособљености,
физичких способности, васпитно-образовних задатака..., поштјући законитости, принципе,
методологију... самог тренажног процеса. Односно, да се дају смернице, основе за рад са
млађим узрасним категоријама у фудбалу, да имају своју парктичну применљивост, да буду
подложне контроли, променама, поновној примени и провери, наравно ефикаснијој, бољој.
~6~
4. МЕТОД РАДА
Рад је библиографско – спекулативног карактера.
Писан је описном, дескриптивном методом уз коришћење стручне литературе, доступног
материјала, стеченог знања током студија на Факултету спорта и физичког васпитања и на
основу личног искуства аутора овог рада, како током активног бављења фудбалом, тако и
током рада у фудбалу као тренера и директора млађих узрасних категорија у школи фудбала.
~7~
5. ОРГАНИЗАЦИЈА СТРУЧНО-ПЕДАГОШКОГ РАДА У

ШКОЛИ ФУДБАЛА
Данас је у тренажном процесу веома актуелно: „шта радимо?“, „како радимо?“, „када
то радимо?“, „колико радимо?“, „зашто радимо?“, па до, „колика су оптерећења, интензитет,
обим...?“, „садржајност тренинга“, „како организовати тренинг?“ с обзиром на расположиве
просторе, услове, бројност играча, карактеристику тренажне групе...Сва наведена питања су
актуелна и увек ће бити, јер је објекат тренерског рада човек, дете чије су физиолошке,
психолошке, физичке, фудбалске, ..., способности веома диференциране, подложене
променама, као и окружење, амбијент одрастања...
Због тога методологија рада и методски поступци често доживљавају промене, све се
више усавршавају и прилагођавају потребама развоја наведених човекових способности,
захтева у фудбалској игри, променама у окружењу...
Зато је тренерски рад веома сложен, деликатан и одговоран, а суштина, смисао и
задатак ове врсте занимања не огледа се само у прилагођавању човечијег, дечијег организма
на повећане и појачане физичке напоре и оптерећења, већ и у томе да млади људи буду
здрави и радно способни.
У фудбалском клубу рад са млађим категоријама мора да буде масовно заступљен,
систематично обављан, комплексно захваћен и аналитички извођен, да би резултати
обучавања, развоја, тренирања, припремања, усавршавања и васпитања били остварени.
Зато рад са млађим категоријама треба да има посебан третман и изузетан положај у
организацији стручно-педагошког рада у фудбалском клубу.
Сваки рад који се обавља мора се организовати, тако да он има свој нормалан,
редован ток, начин и форму реализације и постизања циљева. Захтеве, задатке, које треба
решавати у раду са млађим узрасним категоријама могуће је успешно реализовати ако се
комплетан приступ решава на проблемској, суштинској основи, а не на основи пружања
готових форми рада, програма и планова рада. Тренерски позив, посебно у раду са младима
је креативан, стваралачки позив, он не трпи шаблоне и готова решења која се примењују у
свим случајевима и заувек.
~8~
5.1. Пут до тренинга

Ако имаш циљ пронаћиће се и пут
Схема 1. Елементи утицаја на тренажни процес
Начин живота – некада и сада

Е - амбијент, окружење...
- особености човека
- потребе, мотиви, почетак и разлози
Л
бављења фудбалом
-одрастање
Е
М
Фудбал данас
Е - карактеристике фудбалске игре

- карактеристике фудбалера – селекција
- услови
Н - тимови, селекције – тренажне групе
- тренажни процес
Т
И
Тренер
План и програм рада

са млађим узрасним категоријама
Формирање личности Квалитетан фудбалер
~9~
Многи елементи утичу на тренажни процес са младима у фудбалу. Исто тако дуг је пут
и до самог појединачног тренинга. Безброј фактора детерминише садражаје плана и
програма рада и начин реализације циљева у раду са млађим узрасним категоријама.
Међутим, циљеви увек морају остати исти. С једне стране, то је формирање
квалитетних личности, оспособљених да буду неизоставни и корисни део друштва и
окружења, а са друге стране, формирање што већег броја квалитетних фудбалера који касније
могу да одговоре захтевима савременог фудбала и да га исти могу играти на високом нивоу.
Фактори који утичу на планирање и програмирање тренажног процеса са млађим
узрасним категоријама и сама њихова променљивост, са собом повлачи и адаптацију плана
рада са младима у фудбалу. Променљивост такозваних улазних параметара, дефинише,
условљава и утиче на излазне елементе, начине, циљеве, садражаје..., тренажног процеса у
раду са млађим узрасним категоријама.
5.1.1. Начин живота – некада и сада

Сигурно је, да људи нису живели на исти начин као сада. Начин живота условљава да
се и карактеристике самог човека, детета мењају.
Амбијент, окружење,... утичу и на организацију живота, као и на потребе, афинитете,
особености и карактеристике самог појединца, човека, детета.
Своје слободно време, човек је раније организовао на сасвим другачији начин него
данас. Више времена је проводио у дружењу са другим људима. Самим тим и социјализација
је била на далеко већем ниво. Ово је утицало и на већу екстравертност појединца што је
веома битно за онога који жели да се бави спортом, посебно колективним, као што је фудбал,
односно да буде део тима, да се дружи са појединцима који имају сличне потребе,
афинитете. Исто тако, знамо да то има велику улогу у стварању кохезије и копактности саме
групе, бољих односа унутар једног тима, а омогућава и боље разумевање других, прихватање
различитости...
Исто тако, слободно време попуњавано је тако што се више „дружило“ са књигом.
Когнитивне способности су се развијале, као и само образовање које је било на далеком
већем нивоу. У наставку овог рада видећемо утицај, односно велику повезаност нивоа
когнитивних способности са тактичком свешћу појединца, као и са брзином адаптиције током
тренажног процеса.
Организација слободног времена пре је била уско повезана и са провођењем више
времена ван куће, у припроди, у игри, као и осмишљавању нових игрица, што је опет
захтевало више креативности. Деца су данас мање физички активна, мање времена проводе у
природи, играјући се, дружећи се. Више физичких активнисти раније, утицало је да се и
моторика спонтано, природно, подизала на виши ниво, са више сложене и са ширим
спектром кретне структуре. Због задовољства и креативности које деци пружа игра, фудбал,
деца су ова моторна искустава, и основна знања о фудбалској игри, добијала играјући фудбал
на улици или комаду неког терена. Самоукост, самоистраживање је било саставни део сваке
игре било ког детета.
~ 10 ~
Раније је на часовима физичког васпитања у школама, основним и средњим, велика

пажња поклањана едукацији деце, скоро из свих области спорта. Ово је омогућавало деци, са
једне стране, да стичу нова искуства, што већу базу кретне структуре, као и са друге стране да
„пронађу“ себе и да се почну активно бавити одређеним спортом према њихом таленту,
способностима, а и према афинитету.
На жалост, овакви видови играња и едукације деце постепено се губе.
Некада су деца почињала да се баве спортом јер су показивала одређене способности,
жељу и љубав према датом спосрту. Данас, почетак бављења спортом није искључиво везано
за постојање одговарајућег талента појединца, а још мање љубави према неком спорту. Оно
је условењено да деца буду више физички активна, или да своје слободно време
квалитетније употпуне.
Све је мање младих који своје афинитете показују за спорт, а самим тим и за фудбал.
Економска ситуација, експанзија телевизије, рачунарске технике, телекомуникација, других
спортова,... утицало је мањи прилив деце у фудбал, па самим тим мању базу за квалитетнију
селекцију.
Колико пута смо до сада чули или изговорили да је данашњи начин живота много
другачији него када смо ми били деца. Такође, деца и млади су се много променили, а то
потврђују и истраживања. Међутим, треба напоменути да те промене могу да утичу, а
већином негативно, и на само здравље, а и способности младих.
Резултати истраживања која су недавно спроведена показују да су се просечна телесна
висина и маса повећале код деце школског узраста, али да су се истовремено њихове базичне
физичке способности попут брзине, агилности, снаге, значајно смањиле. Узроци оваквог
стања су, пре свега, смањена физичка активност, све мање кретања и вишесатно седење
испред компјутера и телевизора. За овакву ситуацију крива је брза и неквалитетна храна, као
и мања ангажованост родитеља или отуђеност у породици, али и недовољни број часова и
неквалитетно спровођење физичког васпитања у школама, лоши услови...
За 6% у просеку смањене су физичке способности код деце школског узраста у односу
на период од пре 15 година.
Дечаци школског узраста су просечно виши за 3% него пре 15 година, телесна маса им
је повећана просечно за чак 14%, а индекс телесне масе (БМИ) повећан је просечно за 7,3%.
Дечаци су у пубертет улазили просечно са око 14,5 година, а данас са око 13 година, са
тенденцијом да старосна граница уласка у пубертет још опадне. Сматра се да је вишак
килограма, међу првим узрочницима ове појаве, као и нездрави начин живота, лоша
исхрана...
Такође, социјални амбијент, као што је растуреност породице, стрес, који је последица
развода родитеља, нарушава равнотежу хормона раста и других ензима у организму и
убрзава физички развој. Ово за последицу има да дечаци који искусе рани пубертет могу
показати много агресивније понашање. Пубертет је период и када се дешавају морфолошке,
моторичко-функционалне промене.
~ 11 ~
Много тога би се могло још навести. Сигурно је да све то заједно утиче, као што је
речено, на начин живота појединца, а то и на његове индивидуалне карактеристике,
способности, потребе и афинитета према одређеном спорту, као и на сам план и програм
рада са млађим узрасним категоријама и у школи фудбала.
Некада је игра заузимала далеко већи део појединачног тренинга, а преко игре се
индиректно и директно развијале како техничке-тактичке, тако и физичке способности,
утицало на креативност и сарадњу између саиграча. Данас, одређени део времена током
самог тренинга треба одвојити за развој појединих физичких способности, стварање што веће
базе кретне структуре, јер су „данашња“ деца у највећем броју случаја физички активна само
на тренингу, или су у организовани рад у школе фудбала дошла са мањим нивом способности
и фудбалским занњем.
5.1.2. Фудбал данас

Структура савремене фудбалске игре детерминише и садржаје тренажног процеса, као
и карактеристике самих фудбалера, а оне, као што је већ познато утичу и на саму селекцију
будућих играча и сам тренажни процес истих, односно на план и програм рада са млађим
узрасним категоријама.
Фудбал се стално трансформише, развија брзим темпом. Видели смо свеобухватни
напредак како на самом терену тако и структурама које доводе до врхунског квалитета рада.
Ниво обуке и развоја младих играча достигао је нове моменте, може се рећи висине у многим
земљама света.
Тренутно у фудбалу важи правило: „брже, јаче, више, више технике“. Ова језгровита
формула савршено сумира развој фудбала у последњих неколико година.
Брзина је већа, и то не само брзина трчања, већ и брзина извршења одговарајућих
радњи на терену, као што су: долазак у посед лопте, брза и правовремена предаја, брзина
тактичког размишљања и доношења одлука... Све више је дуела, контакта током саме игре.
Ово опет приморава играче да развију много више „атлетских“ квалитета. Без сумње,
најупечатљивија карактеристика данашње игре је развој техничких вештина, односно висок
ниво технике, како са лоптом тако и без лопте.
Сведоци смо промена и у тактици саме игре. О системима много пута је до сада
говорено. Једна од кључних промена и најзначајнија је повећење темпа игре, односно начина
и стила игре једног тима. Победнички тимови поред могућности да већи део утакмице играју
у високом темпу, они су у стању и да контролишу темпо игре, односно да убрзају или успоре
игру по потреби, да контролишу игру, да изненаде противника...Тактичке промене савремене
игре повећеле су значај техничких квалитета играча, односно технике као средства за
реализацију тактичких замисли. Као резлутат свега овога, играчи су обогатили своје техничке
и „атлетске“ способности, као што је већ речено.
Развој игре аутоматски подразумева да се играч мора адаптирати захтевима
савременог фудбала. Играч данашњице ако жели да успе на највишем нивоу треба:
~ 12 ~
 да има савршену технику – то је разлог зашто је битно да играч на време

успешно овлада што већим репертоаром технике у млађим узрасним
категоријама, да обучи, истренира, усаврши, специјализује... низ техничких
вештина,
 да развије тактичку свест која ће му дозволити да прими, обради, изврши
инструкције тренера, да развије способност да квалитетно и успешно реагује,
прилагоди новонасталим ситуацијама на терену које фудбалска игра са собом
увек носи,
 пре свега, он мора бити спортиста – комплетна личност – што указује на
значаја васпитно-образовних циљева током рада са младима у фудбалу,
 такође део оружја победника у игри данас је и ментална снага – он мора да
зна како да се потврди, да као играч са јаким менталитетом реши изазове, да
пронађе исправна решења у тешким ситуацијама како на самом терену, тако и
ван њега, да надмаши себе...,
 да своје „атлетске“, физичке способности подигне на што већи, ниво, на време -
поштујући сензитивне фазе развоја појединих физичких способности.
Све ово наведеноутиче и на сам тренажни процес, детерминише садржаје тренажног
процеса, начин рада, и указује на значај стручно-педагошког рада са млађим узрасним
категоријама у фудбалу.
Никад се не сме заборавити, као што је веће напоменуто, да је екипа, па сам тим и
тренажна група веома хетерогена са више аспеката.
Када говоримо о самом тренажном процесу, поготово када се то односи на рад са
младима у фудбалу, стално се апострофира план и програм рада за одређени узраст. То је
веома комплексан проблем, и веровтано би било могуће у великој мери успешно спровести
да је реч о појединцу, а не о групи играча различитих карактеристика, као што је у фудбалу,
поготово у млађим узрасним категоријама.
Постоје велике разлике у развоју и зрелости дечака истих година, односно, треба
правити разлику између биолошке и хронолошке старости дечака. Код дечака нагли раст
може почети већ са десетак година, а може и да не почне све до шеснаесте године. Стога, јако
је важно да тренери, а и клубови, сачувају младе талентоване играче који биолошки касне за
својом генерацијом. Небројено пута се десило, да врхунски фудбалери у периоду дечаштва и
пубертета нису били посебно истакнути, посебно у физичком смислу.
Такође, значајан аспект тренинга младих играча односи се на обим и интензитет
тренинг. Задатак тренер је да пажљиво посматра како индивидуално играчи одговарају на
тренажна оптерећења, јер млади играчи лако могу бити преоптерећени, претренирани, или
чак, може се негативо утицати на њихово здравље.
Унутар саме групе постоје и велике флуктуације. Сусрећемо се са променљивошћу
бројчаног стања саме тренажне групе. Увек су присутни доласци и одласци дечака. Дешава
се, да део групе постане играч различитог нивоа знања или способности.
~ 13 ~
Исто тако, развој одговарајућих способности, брзина усвајања, напредовања, не иде

линеарно и не иде истим темпом код свих играча.
Сходно томе, да ли је могуће у пракси тачно дефинисати колико је времена, тренажних
јединица, броја понављања, минута, сати, недеља, месеци,...потребно да се одговрајући
фудбалски елеменат усвоји? Може ли се то израчунати, обзиром да је у питању човек, дете са
својим индивидуалним карактеристика и способностима, тренутним нивоом знања,
одговарајућим темпом напредовања,... или пратити напредак појединца, групе?
Све ово указује на комплексност рада са младима у фудбалу.
Ово се односи и на сам планиран садржај и форме рада, које су подложне променама
и у самом тренингу, односно планирану вежбу некада треба упростити или пак усложнити.
Временом се, може доћи и у ситуацију да се „изашло“ из такозваног оквира, унапред
написаног плана и програма за одговарајући узраст. Колико то утиче и на креирање самог
садржаја појединачног тренинга?
Врло често се у теорији сурећемо са одређеним нумеричким показатељима, односима
о заступљности појединих елеманта тренажног процеса за одговарајућем узрасту. Да ли је то
у реалним условима, у пракси, егзактно могуће израчунати, применити?
Тренажни процес, сигурно треба да се креира поштујући методе и приципе рада са
млађим узрасним категоријама, са једне стране, а са друге стране, исто тако поједине
садржаје тренажног процеса (на пример приликом обуке и развоја техничких способности)
треба правити и прилагодити их тако да прате сам развој групе, појединца.
Самим тим све је подложно корекцији, промени, примени, провери, корекцији,... и
тако у круг.
Такође, не може се занемарити, односно, уочљиве су промене, на боље, што се тиче и
самих услова тренирања, пратеће опреме, објеката..., што омогућава квалитетније, лакше,
сврсисходније, спровођења тренажног процеса.
Једна од битних детерминанти успеха је и сама органиазација рада унутра школе
фудбала. Формирање стручних штабова, начина селекције, тренирања, организације
тренажног процеса, система и начина игре тимова млађих узрасних категорија...у великој
мери утиче на већу или мању успешност саме школе фудбала.
5.1.3. Тренер
Тренер је особа која тренира, обучава појединца, играче, тим, припрема их за наступ,
тј. за постизање одговарајућег, планираног резултата. Тренер је специјалиста како за
техничко-тактичку обуку, тако и за психолошко-физички развој играча. Његов задатак може
бити и проширен у зависности од његових необичних вештина, с једне стране, и са друге
стране, од потреба, тренутне ситуације и окружења.
Што значи, поред тренирања и формирања квалитетних фудбалера, он има обавезу
педагога, да утиче у позитивном смеру на развој целокупне личности играча. Значи, добро
подучавање младих играча ослања се и на дубинско познавање психологије и педагогије, што
има за циљ развој свих потенцијала играча.
~ 14 ~
Тренерски позив, посебно у раду са младима је креативан, стваралачки позив, он не

трпи шаблоне и готова решења која се примењују у свим случајевима и заувек. Променљиви
елементи који директно, а и индиректно утичу на план и програм рада са младима у
фудбалу, а и на сам сaдржај појединачног тренинга чине овај посао још комплекснијим.
Тренирање младих представља веома сложену, изазовну и стручну и педагошку
активност. Тренер води и формира карактер младих особа током веома осетљиве фазе
њиховог развоја.
Човек (људски ресурси) + организација + услови = УСПЕХ
Човек (људски ресурси) + организација + услови = могућ УСПЕХ
Човек (људски ресурси) + организација + услови = неуспех
Кључ сваког успеха је човек.
Треба напоменути, да иза сваког успеха, великог тима који даје резултате, презентује
квалитетан фудбал, продукује велики број квалтетних фудбалера, „стоји“, наћиће се менаџер
или тренер, харизматична личност, која је врло често или би бар то требала да буде симбол,
институција унутар неког клуба, па и ван њега. Не постоји ниједан написани, посебни програм
рада са младима чији је циљ постизање високог квалитетног извођења одговарајуће вештине
или промена понашања играча а да тренер или инструктор немају пуно учешће у реализацији
истог. Самим тим, ова функција тренера, која данас обухвата не само спортски аспект
тренажног процеса, већ и психолшки и педагошки, значајно је проширена у савременом
фудбалу. Поред организационих захтева и планирање задатака, као и надзора над
реализацијом техничких, тактичких и физичких аспеката, делатност тренера и обавезе су сада
проширене и на комуникацију, учествовање у руковођењу клуба, на здравље и хигијену
играча, њихово образовање... Суочен са свим овим новим обавезама и захтевима који су
укључени у функцију тренера, као и разноврсност својих активности, тренер је дужан да ради
као део тима са особљем које је специјализовано у својој одређеној области. Све ово указује
на нови вид подучавања, едуковања тренера, који мора бити спреман на тимски рад и
комуникацију. То је веома тежак и сложен посао, али исто тако и узбудљив и изузетно
разноврсан, едукативан и креативан који подразумева и иновације које се стално морају
пратити и узимати у обзир. Тренер све то мора објединити, усагласити, уобличити и на крају
спровести, реализовати.
Све ово претходно наведено, указује да поред знања из више области, тренерски
посао захтева и искуство како у раду са млађим узрасним категоријама, а врло често и
играчко, фудбалско искуство, а нарочито животно.
Некада су тренери, сваки у својој средини, на различитим нивоима, већином били
бивши квалитетни, успешни играчи који су звршили играчку каријеру у зрелим годинама,
опредили се за тренерски посао из љубави, едуковали се и дужи временски период се бавили
са младима у фудбалу. Њихова реч, мишљење се уважавало, имало је вредност.
Поред тога што су едуковани, данасу су тренери који раде са децом, већином веома
млади људи. Они нису фудбал у потпуности упознали играјући га. Овде се не поставља
питање њиховог знања, колико њиховог искуства и ауторитета, тренутне могућности и
компетенције, да процењују, селектирају, да воде групу, да анализирају, примењују...
~ 15 ~
У сваком случају, почетнике који су тек завршили школовање треба подржати и

стручно помоћи. Овај задатак треба да остваре њихови надређени, директори школа
фудбала, старије, искусније колеге, инструктори, наравно све у границама могућности и
потреба. Искуства нам указују и опомињу да сваки рад у фудбалу без контроле и надзора
води импровизацијама и застрањивањима, напуштањем система рада у одређеној
микросредини... Разумљиво, и ту треба имати меру и одговарајући однос, респект, поверење
према личностима, тренерима којима је поверен рад са децом.
Тренерски позив је веома сложен и одговоран. Тренери су учитељи. Они имају
централну и критичну улогу у развоју спортских способности деце. Тренер је значајна
одрасла особа у животу и очима младог спортисте, детета, и може да има позитиван или
негативан утицај на његов лични и социјални развој. Одговорност тренера који раде са децом
и младима фудбалерима још је наглашенија, јер од њихове стручности, стрпљивости и
далековидости зависи да ли ће деца остати у спорту, заволети спорт, стићи до сениорских
селекција и у њима бити успешна.
Постоје три периода у развоју сваког тренера:
 први период – када тренер „даје“ играчу оно што зна и што не зна,
 други период – када тренер „даје“ играчу само оно што зна,
 трећи период – када тренер „даје“ играчу само оно што је играчу потребно.
Данас, постоји проблеми и у континуираности у раду једног тренера. Постављају су и
нека питања: „Колико дуго један тренер треба да ради са једном групом? Да ли баш он све
зна и може ли он све да научи играча, детета?
Тренер мора да зна да постоје огромне разлике у развоју и зрелости дечака истих
година, односно, као што смо претходно навели, да треба правити разлику између билошке и
хронолошке старости дечака.
Такође, обавеза тренера је да пажљиво води рачуна о тренажном оптерећењу како не
би нарушио здравље младог играча.
Укратко:
тренер треба да познаје узрасне карактеристике деце са којом ради, законитости
психо-социјалног развоја и сазревања, формирања црта личности, развој когнитивних
способности, сензитивне фазе развој појединих физичких способности, однос билошке и
хронолошке старости, методику обучавања техничко-тактичких способности...
Бољи тренер зна свој посао и бољи је господар тог посла, и више ће га играчи
поштовати и боље разумети!!!
Теренер мора бити у стању да убеди играча да усвоји стратегију и тактику коју он хоће
да спроведе!!!
~ 16 ~
5.2. Развој младих играча

Под појмом „млади, млађи“ у фудбалу, подразумевамо више узрасних категорија,
почев од њиховог укључивања у системске процесе програмираног рада, па све до њихове
пуне биолошке зрелости и укључивања у сениорски фудбал. Сваки од ових процеса има своје
карактеристике, могућности у вишегодишњем раду са младима у фудбалу.
Развој младих фудбалера можемо упоредити са изградњом куће. Да би се постигли
циљеви, тренер, са својим стручним штабом, логистичком подршком, мора да прати низ
корака, што је познато као план и програм рада. Он се састоји од одређивања циљева,
планирања, спровеђења низа радњи, процедура у циљу постизања ових циљева. Као и сваки
облик образовања, наставе, подучавање, што је мање могуће треба да буде препуштено
случају, мада, интуиција самог тренера такође има своју улогу у том процесу. Планирање
тренажног процеса, са његовим стручним тимом, је основни задатак за било ког тренера, ако
жели да обезбеди да играчи напредују, да се њихове способности развијају, да се спреме
како индивидуално, тако и тимски за конкретну акцију.
У раду с млађим узрасним категоријама уважавају се карактеристике и могућности
узраста, обезбеђује се систематичност и поступност у овладавању елементима фудбалске
игре, знањима и способностима.
Растење и сазревање дечјег организма пролази кроз више развојних периода. Период
бурног психо-социјалног и физичког сазревања, који се протеже од доба детињства до
релативне опште зрелости, назива се адолесценција.
Период адолесценције се дели на следеће фазе:
 предпубертет – предадолесцентни период (од 10 до 12-13 година старости),
 пубертет – рана адолесценција (од 13-14 до 15-16 година старости),
 младалачко доба – касна адолесценција (од 16-17 године старости).
Већ раније смо напоменули да је сваки човек, дете индивидуа за себа, са својим
карактеристикама и способностима. Зато се не могу прецизно, генерално одредити године
уласка, односно изласка из одговарајућег периода развоја. Известан број дечака у
предадолесцентном периоду наговештава или већ испољава бурне и нагле психо-физичке
промене, карактеристичне за почетну фазу наредног, зрелијег периода – пубертета. Међу
првим видљивим знацима ранијег сазревања истиче се изненадни раст. Упоредо са
побољшањем морфолошких карактеристика, мењају се и моторичке и функционалне
способности, психолошке карактеристике... Овај феномен, пре свега, пораст
антропоментријских карактеристика назива се акцелерација, или убрзани раст.
Појава феномена акцелерације условила је да се у напредној стручној пракси
постепено напушта модел категоризације младих спортиста према хронолошкој старости, већ
се све више примењује принцип хомогенизације група према биолошкој старости.
~ 17 ~
Табела 1. Периди развоја младих играча
18 Крај раста
Други период
17
Адолесценција Период специјализације,
обуке за наступ
16
15
Пубертет
Прва фаза
14
13 Други пик раста Период припреме,

изградње, обликовања
12 играча за будућност
Дуга фаза
11
Предпубертет
„Златне године“
10
за тренинг
9
Основни тренинг
Прва фаза
8
школовање
7 г. Први пик раста
Деца, у такозваној првој фази, у периоду „дечјег фудбала“, од око седме године, када
почињу да показују интересовање за спорт, истражују, експериментишу, откривају и упознају
се са новом игром за њих, са фудбалом. Све се то одиграва великим делом кроз игру.
Приоритет добијају средствa општег карактера. У овом периоду, постоје веома повољни
услови за подстицање развоја координације детета, као својства од којег зависи успешност у
многим сложеним кретањима. Успоставља се основна култура кретања, успешно се усвајају
нове, раније непознате вежбе, нова кретања и знања. Промењен ритам и начин живота и
недовољна развијеност система за кретање, због мање физичке активности деце, захтева
опрез при дозирању. У овом периоду, ограничења постоје у односу према оптерећењима за
развој снаге и за издржљивост, као и према трајању појединих вежби. У овом периоду
изграђују се индивидуални интереси и мотивација за само вежбање, тренинг. Нове вежбе се
усвајају без специјалне инструкције, дакле, учење се врши у целини и кроз игру. Основни
циљ вежбања у овом периоду је да се створи што је могуће веће моторно, кретно искуство, и
остварује се кроз самосталну игру са вршњацима, кроз систематско вежбање, али и кроз
знања о физичкој култури и знања на основу текућих спортских догађаја у средини која га
окружује, у граду, земљи или иностранству.
~ 18 ~
Након тога следи „златно доба“, ставрање широке базе за обуку техничких вештина,
као и техничко-тактичких основа игре. У овом периоду велика пажња се поклања техничком
развоју играча, овладавању тактичком свешћу, основним принципима фудбалске игре, као и
развоју менталних ставова, као што су: концентрација, самопоуздање, истрајност...
У периоду од 11 до 14 године старости завршава се моторна индивидуалност и
формирају карактеристике одраслог човека. Због уласка у фазу убрзаног раста погоршава се
координација покрета, али је интензиван развој брзинских и брзинско-снажних својстава
младих. Основно је развијати брзину у почетном периоду, брзинско-снажна својства на крају
овог периода. Биолошки развој организма прати одговарајући развој физичких способности, а
на психолошком плану формирају се карактер, интерес, склоност ка одређеном спорту. Са
аспекта стварања повољних услова за подстицање развоја физичких способности основно је
формирање интереса и позитивног става према физичким активностима и активним
вежбањем. У овом периоду одвија се максимални темпо развоја организма, билошког и
социјалног сазревања. За овај период карактеристично је: васпитање борбености,
мобилизација за савладавање тешкоћа, стална тежња достизања постављеног циља,
способност преласка од конкретног ка апстрактном мишљењу... Комплексност билошког
развоја, доводи до повећане неуравнотежности и емоционалности уз нагле промене
расположења, уз конфликте са родитељима, тренерима, васпитачима, наставницима... Треба
посебно истаћи њихову потребу за самопотврђивање кроз спорт и физичку припремљеност,
као потенцијалне основе за пажљиво коришћење физичке активности у функцији
усаглашавања развојних промена и фактора који значајно доприносе не само физичком него
и психо-социјалном формирању човека.
Знамо за важност периода тренирања и специјализацију који почиње око петнаесте
године живота, у којем се млади играчи обучавају за сам наступ, односно такмичење,
утакмицу, када треба успешно да презентују своје квалитете и способности. У овој фази поред
наставка обуке, тренирања и развоја већине фудбалских вештина, акценат се ставља на
физичку припрему, као и на њихову менталну и тактичку припрему, односно стварање услова
за играње на високом нивоу. За овај период карактеристичан је висок темпо развоја
моторичког потенцијала, интензиван раста снаге и издржљивости и координације кретања.
Телесна лепота и кретно савршенство достижу максимум и уоште посматрано, у овом
периоду достиже се максималан ниво развоја физичких својстава. Основни задатак у
тренажном процесу је развој снаге, повећање нивоа издржљивости и усавршавање технике,
упоредо са усвајањем нових видова кретања. Програм активности подразумева учесталост и
разноврсност вежбања.
~ 19 ~
Табела 2. Перидизација рада са млађим узрасним категоријама у фудбалу
Периодизација рада са младима у фудбалу

Четворогодишњи Четворогодишњи Четворогодишњи
период период период
истраживања и консолидације и стабилизације и
експериментисања упијања стварање аутоматизма
-основни тренинг- -тренинг за изградњу и -тренинг за наступ-
„ДЕЧИЈИ ФУДБАЛ“ обликовање играча за „ФАЗА РАЗВОЈА,
од 7 до 10 година будућност- ТРЕНИРАЊА И
„ПРИПРЕМНА И СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ“
РАЗВОЈНА ФАЗА“ од 15 до 18 година
од 11 до 14 година
Школа фудбала Петлићи Пионири Кадети Омладинци
- доба раног детињства - период уласка у пубертет - фаза раста се приводи крају
- доба стицања и учења гестова - потпуна контрола телесних - специфични атлетски и физички
- доба открића и копирања других гестова тренинг
-психомоторне координацијске - проблематични период - период „истине“ – доношење
вештине одрастања дефинитивне одлуке о статусу,
- стварање осећаја за технику и - обука основних техничких периоду младости и старости
откривања гестова вештина - рад на техници по позицијама и
- индивидуална контрола лопте - техничко-тактички елементи деловима тима „под притиском“
- разумевање појмова напада и - индивидулна контрола лопте - сложенији техничко-тактичке
одбране „под притиском“ вежбе „под притиском“ са
- однос „ја и екипа“ - стварање осећаја повећањем брзине извођења
- ментални ставови се стичу кроз индивудуалне и екипне тактичке - специфична индивидуална
искуство свести обука технике са лоптом, фино
- координација је основна - одбрамбено и нападачко подешавање, прецизност
моторна функција тактичко понашање - овладавање тимском тактичком
- вежбе са лоптом - одговорност у игри свешћу, подешавање основних
- до 7-8 године игра 4на4 до 6на6 - стицање основних менталних задатака унутар екипе
са циљем да деца науче да ставова кроз искуство и кроз - организација система и начина
контролишу лопту специфични тренинг игре тима, нападачко и
- до 9-10 године фудбал 7на7, - координација, општа одбрамбено понашање као део
8на8 са циљем да деца науче да изржљивост, јачање мишића, плана игре, усаглашавање линија
одигравају, да чувају лопту, да брзина тима
дају гол - групни и индивидуални - специфично тактичко понашање
тренинг - да акције буду сврсисходне
- комбиновање техничких и - развој менталних ставова
техничко-тактичких вежби усмерених на учинак на
- 11-12 година игра 9 на 9, 10 на утакмици, које је наметнула
10 са циљем да деца науче да специфична обука
играју колективно - снага, брзина, специфична
-13-14 година фудбал 11, са издржљивост
циљем да уче правила игре, - колективни тренинг
основне тимске принципе и - тренинг усмерен и
задатке индивидуалним потребама
- утакмица - техничко-тактичке вежбе
- утакмица - игра на победу
~ 20 ~
Поред формирања квалитетних фудбалера који могу играти фудбал на врхунском ниву,
битно је упамтити да фудбал има ширу улогу и да мора да обухвати основне едукативне
вредности као део свог програма. Фудбал мора да буде школа живота, школа која је спремна
да обучава и развија, не само елитне играче, већ и образовне личности.
Због свега до сада наведеног, план и програм рада са млађим узрасним категоријама
обезбеђује бољи, студиознији, систематичнији, квалитетнији развој карактеристика и
способности младих играча, са једне стране, а са друге стране, спречава импровизацију у
тренерском раду, играч верује у то што ради, осећа се сигурније и вредније, лакше се прати
развој, олакшава процена, поштују и прате биолошки, физиолошки и психолошки фактори
који утичу на учинак самог играча на терену, односно на интерпретацију фудбалске игре.
Као што смо већ претходно навели, учење фудбала подразумева да играчи уче фудбал
прилагођен њиховом узрасту и способностима њих самих.
Да бисмо побољшали обуку и развој младих фудбалера између осталог, потребно је:
 обезбедити квалитетније, сврсисходније тренирање,
 дати исправне инструкције и смернице за рад са млађим узрасним
категоријама,
 дете, играч мора бити у центру тренажног процеса,
 развити и омогућити тренерима, стручњацима који раде са младим
фудбалерима квалитетну едукацију, обуку, перманентно усавршавање,
 да се развије и унапреди структура свих људи који су на било који начин
укључени у организовани стручно-педагошки рад са млађим узрасним
категоријама,
 да се побољшају услови за рад...
~ 21 ~
Схема 2. Карактеристике и способности које утичу на учинак младих играча
Физичке и Аспекти игре:

псохомоторне - овладавање
способности: техником
- координација - овладавање
- једноставност тактичком свешћу
покрета и геста - свест о основним
- физичке принципима игре
карактеристике: - тактичко
издржљивост, снага, понашање целог
брзина, гипкост тима
Млади играч
Личност и Друштвене
ментални приступ: карактеристике:
- фудбалска - осећај припадности
интелигенција тиму, део тима
(пажња, перцепција, - менталитет и
читање игре...) размишљање да се
- екстравертност фудбал игра
- јасан и позитиван професионално
ментални став - комуникација
(поштовање,
друштвени став,
сарадња, спремност
да се слуша)
- уживање у
квалитетно
провођењу слободног
времена
~ 22 ~
5.2.1. Развој младих играча са аспекта технике

У сaвремeној фудбалској игри, од фудбалера се захтева висок ниво техничке
оспосoбљености. Савршено владање елементима технике је предуслов за ефикасно
решавање најразличитијих ситуација на терену и задатака током утакмице.
Под техничком оспособљености подразумевамо спосoбност или вештину да се у
најразноврснијим кретањима и комплексним условима игре, на сврсисходан начин изводе
лако, ефикасни, брзи, естетски уобличени покрети, како са лоптом (удраци по лопти,
примања, вођења, дриблинзи, одузимања, убацивање аута, техника голмана), тако и без
лопте (ходање, трчање, скокови, заустављање, окретање, клизећи старт...).
Pазвој младих фудбалера са аспекта технике један је од примарних циљева у раду са
млађим узрасним категоријама.
У такозваним „златним годинама“ учења (од 8 године), рад на техничким елементима
треба да заузима већи део тренинга. На сваком тренингу треба обучавати техничке елементе
кроз одређене вежбе или кроз саму игру.
И у каснијем периоду, када се ради на развоју појединих физичких способности играча,
као што су: издржљивост, брзина и гипкост употреба лопте је могућа. Знамо и да је техника у
великој мери зависна и од физичких способности играча, односно да је и само извођење
појединих техничких елемената, као и квалитет самог извођења, детерминисано је нивоом
одређених физичких способности.
Нажалост, искуство нам је показало да се учење технике све чешће занемарује, са
нагласком на тактичко и физичко стање играча. Чак и када се ради на самој техници, она је
сувише рано, уместо да буде усмерена на формирање што шире базе извођења техничких
елемената, акценат се ставља на специфичност извођења техничких елемената, које је
дефинисано позицијом у тиму, чиме се смањује распон извођења техничких вештина које
играч има у свом арсеналу. Празнине се често могу видети са младима старости 15 и 16
година, у фази развоја, тренирања и специјализације, када су приморани да играју фудбал
високог темпа и то „под притиском“. Они нису у стању да као прво направе адекватан избор
техничког елемента који треба да изведу, примене, немају довољну брзину извођења истог...
Сходно томе, млади играчи морају, нарочито у фази припреме, развоја (у периоду од
11 до 14 године старости), да стичу, граде, развијају основна моторна, координацијска
искуства, појединачне техничке вештине, чиме се омогућава што шира база кретне структуре,
а као резултат тога омогућава се и успешније владање лоптом. Због задовољства и
креативности које деци пружа фудбал, она ова моторна искустава могу да добију играјући
фудбал на улици или комаду неког терена, па и на часовима физичког васпитања у школама.
На жалост, овакви видови играња постепено нестају. Сходно томе, нагласак мора бити
стављен на ове елементе у школе фудбала, са посебно прилагођеним приступом, јер се
управо у овом периоду стварају психомоторни темељи за касније извођење техничких
елемената на високом нивоу. То подразумева да после савладавања одређеног техничког
елемента, исти би требао да се обучава повећавајући саму брзину извођења, прецизност,
користи у самој игри...
~ 23 ~
У периоду од 15 до 18 година старости, треба да се ради на развоју, тренирању

техничких вештина како би било омогућено успешно решавање ситуација које са собом носи
утакмица са високим темпом играња и „под притиском“. Исто тако, у овом периоду, присутан
је развој специфичних техничких елемената, кроз специфичну обуку у зависности од позиција
у тиму, користећи специјално креиране вежбе и специфичну методологију.
Савремена и модерна игра захтева универзалну техничку оспособљеност, као и
динамичку технику, нарочити пoвезану са брзином и прецизношћу извођења техничких
елемената кроз мноштво разноврсних покрета са лоптом и без лопте, односно, мекоћу
кретања пре, за време и после контакта са лоптом .
Када говорима о техници са лоптом, пре свега се мисли о успостављању доброг
контакта између појединих делова тела и лопте. Лопта је ту да служи играчу, а не обрнуто.
Одлучујућу улогу у усвајању простијих и сложенијих елемената фудбалске технике,
датих кроз велики број различитих кретања играча, како са лоптом, тако и без лопте, у
формирању неопходних моторних вештина, а тиме и у стицању моторних представа, има
способност специфичних кинестетичких и статичких осећаја. Чулни органи
(проприорецептори) за кинестетичке осећаје налазе се у мишићима, зглобовима и тетивама,
а статитички осећај у унутрашњем уху.
Исто тако, механизам координације је један од пресудних за учење технике.
Координација је психомоторна функција. Све психомоторне функције достижи своју зрелост
између 12 и 14 године живота, у приближно исто времо када почиње и пубертет. Побољшање
технике не може да иде без претходног рада, побољшања координацијских способности.
 Предлози који би могли да допринесу да техничка обука буде ефикаснија:
- време посвећено техничкој обуци, учењу, развоју треба да се повећа,
- током недеље треба увести групне и индивидуалне тренинге са главним нагласком
на техници, као и побољшању и бољих и слабијих страна,
- број додир са лоптом током појединачне вежбе, и самог тренинга мора бити
повећан, користећи све контактне површине (стопало, бутина, груди, глава),
- уводни делови тренинга, односно загревање и активни одмор, требало би да
садрже рад, користећи лопту.
 Техничка обука мора да буде разноврсна и прилагођена реалностима савремене
фудбалске игре:
- садржаји и методе које се користе за обуку технике треба да буду прилагођене
узрасту и нивоу играча,
- напредак од једноставних до сложених елеманата... (дидактички принципи),
- поштовање методологије обуке (нпр. ударац по лопти унутрашњом страном
стопала),
- демонстрација извођења техничког елемента, мора бити правилно извршена, а
објашњења примене у игри истог, морају бити јасна и једноставна,
- ако је могуће обуци техничких елемената би требало да претходи рад на
координацији,
~ 24 ~
- побољшати извођење техничких елемента са обе ноге, посебно се то односи на

пријем, предају лопте и контролу лопте,
- процес учења почиње стицањем основних техничких покрета, односно, „стављање“
лопте под контролу,
- што је могуће раније играчи треба да уче технике покрета, што ће им омогућити да
касније проналазе рационална, економична решења, посебно када се нађу у
реалним ситуацијама, односно током утакмице,
- вежбе не треба да иду једна за другом без икаквог реда, већ да се настављају,
надовезују једна на другу на такав начин да се односе на елеменат који се настоји
применити касније и у самој игри (на пример: код одигравања два играча
међусобно, трећи играч им се придружује, са својим кретањима нуди им нова
решења, организујући троугао или...),
- императив је да се обучавани технички елементи, на прави начин примене у
реалним ситуацијама током утакмице (играчи напредују од аналитичких вежби до
реалне ситуације на утакмици – нпр. после низа вежби на техници пријема и
предаје лопте, следи одигравање 2 и више играча међусобно, затим помоћне игре
(на пример игра средине 5:5 са 2 џокера) са ограниченим бројем додира, на терену
дефинисаних, смањених димензија...),
- обука на техници не би требала да се ради када су играчи изузетно уморни, у
супротном ће бити уочљив пад извођења техничког елемента,
- у периоди од 15 до 18 година старости, ради се на техничкј обуци „под притиском“
и са високим темпом играња, већом брзином и прецизношћу извођења, када су
играчи уморни, што ће помоћи да се симулирају реални услови утакмице (стресне
ситуације, конкретне акције, потреба за самоинцијативом, преузимање ризика,
правовремена и испрван избор, одлука и решење...),
- у овом периоду од 15 до 18 година старости, техничка обука се спроводи више као
саставни део рада на тактици и зависиће од самог начина игре и система игре тима
и начина како је систем организован.
 Кључна улога тренера у обуци техничких елеманата:
- са младим играчима тренерски рад на техници једнако је важан као тактички
тренерски рад са старијим, можда чак и више:
1. тренинг са акцентом на техници мора бити добро припремљен,
2. техника се може научити и то захтева примену методолошких и образовних
процеса и принципа,
3. тренер демонстрира и објашњава – играч мора да схвати и да се убеди како
вежба треба да се уради и зашто – стога је од посебног значаја добра и
квалитетна демонстрација,
4. демонстрацију понекад може да изврши и играч који на високом нивоу,
квалитетно изводи одговарајући технички елеменат,
~ 25 ~
- организивање и формирање група:

1. игра у просторима који ће омогућити више контакта са лоптом,
2. формирање група водећи рачуна о тренутном нивоу играча и њиховим
способностима,
3. пажња увек усмерана на квалитет, тачност и ефикасност извођења,
4. правовремена и јасна корекција – ОВО ЈЕ УМЕТНОСТ САМА ПО СЕБИ,
5. дати прецизне, јасне, кратке инструкције које се односе на циљеве вежбе
(мирно, уверљиво... – нпр. код одигравања – играч мора подићи главу,
направити правилан избор чиме, како извршити одигравање, захтевати
коришћење обе ноге, обратити пажњу на положај тела, стајне ноге, код
прилаза лопти скратити корак, положај стопала код контакта са лоптом...),
- мотивисање играча:
1. ако је тренинг добро спроведен, и обезбедио да сви играчи буду активни,
ефикасни, тада ће они сами интензивирати рад на техници,
2. дати слободу да изкажу своју идивидуалну техничку креативност,
- пратити како играч ради:
1. његов избор и начин реализације,
2. видео анализа – како ради или како би тебало да уради или по узору.
 Ниво играча што се тиче менталних обавеза треба да буде висок:
- посебан акценант је на пажњи, концентрацији, упорности, спонтаности,
самосталности и креативности:
1. обезбедити специфичне вежбе за развој менталне снаге (слободна игра на
терену мањих димензија),
2. вежбати техничко-тактичка решења у нападу и одбрани током игре,
3. обезбедити додатно време на тренингу које треба да буде усмерено
индивидуалним потребама играча (сваки играч треба да ради на својом
врлинама а и на слабостима),
4. охрабрити играче да ризикују, да пробају нешто ново, а да се не ометају
дајући им упуства која их коче,
5. дозволити играчу да индивидуално реши новонасталу ситуацију у игри,
6. наградити тим који је успешно извео изузетну акцију или приказао техничку
вештину,
7. омогућити играчу да се упозна са својим учинком, да буде свестан (нпр.
Зашто ниси знао шта да урадиш са лопте после вођења?),
- подстакнути играче да створе представу, слику у својим главама (да запамте потез
који треба да ураде, да запамте оно што су успешно урадили или потез који је
направио њихов идол) и да разговарају једни са другима:
 Рад на техници треба да се спроводи редовно и са текућим програмом као део
целог процеса обуке:
- постепено повећање броја вежби, па и тренинга где је главни акценат на техници,
~ 26 ~
- приликом анализе играча, тренер ће омогућити напредак играча, ако је план

тренинга прилагођен индивидуалним потребама играча,
- препоручљиво је да се на техници ради и на индивидуалним тренинзима, посебно
ако је играч показао интересовање за то и разуме потребу за таквим тренингом,
- разлози за пад мотивације за време техничког тренинга:
1. играч није разумео сврху вежбе или игре,
2. вежба је превише лака или превише компликована,
3. постоји недостатак у методологији рада,
4. превише времена је потрошено на једну вежбу,
5. корекција није правовремена, прецизна или сувише је нејасна или дуго
траје,
6. недовољна успешност и ефикасност извођења током тренинга,
7. нема довољно подстицаја, храбрења, похвале,
8. превише слободног хода, велике паузе између вежби,
9. играчи су превише уморни,
10. тренер је агресиван или ауторитативан,
11. тренер не подстиче креативност и ризик,
12. тренер је превиши перфекционистички настројен.
Најбољи начин учења фудбала је да га играју. Ипак, играчи би требало да и даље чине
свестан напор и да раде на обуци, учењу, развоју њихових техничких или технички-тактичких
вештина кроз појединачне вежбе (где је потез подељен на његове основне елементе и онда
га играчи аутоматски или инстиктивно изводе у самој техничкој вежби), кроз игру и реалне
ситуације. Треба да се нађе прави баланс између вежби и практичне применљивости исте.
Пракса, игра, утакмица, треба да да одговор, да
ли је играч довољно ОСНОВНЕ ТЕХНИЧКЕ развио своје техничке
способности и да ли ВЕШТИНЕ успешно решава
новонастале ситуације које игра са собом увек носи.
КООРДИНАЦИЈА
-орјентација- -ритам- -диференцијација- - реакција- -баланс-
ТЕХНИКА СА ЛОПТОМ Схема 3. ТЕХНИКА КРЕТАЊА БЕЗ

- ударци по лопи Класификација технике ЛОПТЕ
- вођење лопте - ходање
- примање лопте - трчање
- дриблинзи - заустављање
- бацање аута Технички квалитет ће - окрети
- техника гломана увек омогућити тиму да - поскоци
- одузимање лопте победи. - скокови
~ 27 ~
5.2.2. Развој младих играча са аспекта тактике

Под тактиком се подразумева вештина у избору и начин примене средстава ради
постизања унапред поставњених циљева. Тактика означава начин игре једног тима, који у
надигравању са противничком екипом тежи постизању победе или повољног резултата.
Тактика је унапред осмишљен, организован план игре, који на најцелисходнији начин
омогућава коришћење индивидуалних, групних и колективних мана противничке екипе и
коришћење индивидуалних, групних и колективних вредности своје екипе.
Систематизација тактике у фудбалу на тактику напада и тактику одбране произилази из
основне тежње фудбалске игре, постићи гол, односно не примити гол. У зависности од броја
играча који учествују у овим основним захтевима разликујемо, индивидуалну, групну и
екипну тактику у нападу и индивидуалну, групну и екипну тактику у одбрани.
Спровођење тактичких захтева и задатака фудбалске игре, остварује се помоћу
одређених облика кретања. Ти различити облици кретања, којима се решавају одређени
тактички задаци у фудбалу, представљају средства тактике. Тактички задаци су условљени
начином игре једне екипе, распоредом играча у оквиру система игре, способности играча,
тактичког плана противника, итд.
Средства тактике делимо на:
 средства појединачне тактике:
- покривање:
1. активно (стриктно и на одстојању),
2. пасивнио (директно и индиректно),
- откривање:
1. активно (стварно, заваравајуће и подржавајуће),
2. пасивно (осигуравајуће),
- вођење лопте:
1. индивидуални пробој,
2. остварење маневра,
- дриблинг:
1. одбрамбени,
2. маневарски,
3. нападачки,
- шут на гол:
1. положај играча (у односу на гол, у односу на противничких играча),
2. положај противника,
3. положај саиграча,
- одузимање,
 средства групне тактике:
- додавање:
1. у ноге (кратко, дуго, унакрсно, повратно),
2. у простор,
~ 28 ~
- промена места:
1. активна, 2. пасивна,
- преузимање:
1. активно, 2. пасивно.
Предуслов успешног бављења фудбалом је и добро познавање тактике. Због
међусобне условљености, тактички захтеви се усвајају и усавршавају великим делом упоредо
са обучавањем и усавршавањем елемената технике. Приликом обуке технике, играч се
упознаје са значајем и применом тог техничког елемента у игри, што представља једним
делом и тактичку обуку фудбалера. Ово нам указује да се деца и у најраније узрасту упознају
са најосновнијим елементима тактике у фудбалу. Добро тактички оспособљен фудбалер
успешно се прилагођава новонасталим и искрслим ситуацијама на терену, налазећи брза и
ефикасна решења у игри.
Врло често се поставља питање: „Када млади треба да се упознају са тактиком у
фудбалу?“
Да ли постоји одговор на то питање?.
У било којој игри, у било ком узрасту, макар то били и најмлађи, на било ком терену,
деца се надмећу, настоје да дају или одбране гол, налазећи се у најразличитијим
ситуацијама. Оне могу да се решавају и деца различитог узраста их спонтано решавају:
дриблингом, вођењем лопте, додавањем, откривањем, шутем, покривањем, одузимањем,...
Зар то на неки начин не представља тактичку обуку, наравно спонтану, не намерну, а
да деца нису ни свесна тога?
У почетној фази, периоду основног тренинга, дечијег фудбала, деца се са тактиком
сусрећу спонтано кроз све видове игара, а не знају за то. У првом тренутку успостављају
контролу над лоптом, путем вођења, дриблинга, почињу да разумевају појмове напада и
одбране... Обзиром да је тактичка свест уско повезана са когнитивним способностима, јасно
нам је на ком је нивоу тактичко размишљање у овом периоду код деце. Оно је спонтано,
ненамерно.
Играчи у припремној и развојној фази треба да добију минимум знања из области
тактике кроз елементарне и помоћне игре, и знају за то. Треба дозволити да се дечија машта
и стваралачка моћ развијају без спутавања и усмеравања ка одређеним шаблонима. У првом
делу ове фазе то подразумева: упознавање играча са улогом и местима у тиму, индивидуална
игра, покривање и откривање играча, вођење лопте, дриблинг...
Касније, треба постепено уводити играче у решавање индивидуалних и групних
тактичких задатака. Постојећа техничка знања треба користити при извршењу тактичких
задатака и треба усвршавати сарадњу са најближим играчима на терену кроз: дупли пас,
прилазак играча на сарадњу, повратну лопту...
Циљ тактичке обуке младих играча, је да се после савладаних индивидуалних, па
групних тактичких елемената, млади играчи интегришу у тим. Они морају да знају да успешно
функционишу како самостално, тако и као део групе, тима на терену. Млади играчи треба да
успешно сарађују унутар разлитих линија тима, као део одбране, везног реда и напада, како у
фази одбране, тако и у фази напада.
~ 29 ~
Процес интегрисање играча у тим подразумева:

 коришћење саме игре, утакмице,
 симулирање игре, кроз разне помоћне игре,
 обучавање решавања ситуација 1 на 1, 2 на 2 до 4 на 4,
 обучвање индивидуалног понашања играча како у одбрани, тако и у нападу у
ситацијама: 1 на 1, 2 на 1, 2 на 2, 2 на 3, након чега следи усаглашавање понашања
унутар линија тима (одбране, везног реда, напада),
 обучавање игре у две основне линије 3-3 на 3-3, па до три линије, 3-2-2 / 4-3-2 /
4-3-3,
 игра на различитим димензијама терена: малим, средњим, великим просторима
(нпр. 6 на 6 на 40м x 30м, онда на 60м x 40м), уз неограничен број додира, уз
давање упуства, поштујући правила игре,
 да у току игре играч мења позиције у тиму, како у одбрани и нападу, тако и на
левом и десном боку; играч мора да буде суочен са различитим ситуацијама,
тактичким приступима у игри, да обогати своју општу тактичку свест,
 да у циљу подстицања учења и усавршавања тактике, треба увести посебне
тактичке вежбе у тренинг; тренер онда може да у самој ситуационој вежби, игри
процени колико је играч напредовао и научио,
 да се техничке вештине које играч користи у реализацији тактичких акција
извршавају квалитетно, брзо и прецизно,
 да се могу користити визуелна педагошка помоћна средства, као што су помоћне
табле, магнетна поља, видео анализа, као комплентарне методе за олакшавање и
оптимализацију тактичког рада са младим играчима; то је још један начин да се
играчи упознају са тактичким захтевима, односно тренер им објашњава, како треба
да ураде, омогућава им се да гледају велике играче и велике тимове, олакшава
разумевање игре и тактичког приступа...,
 да на терену, практично, процес учења основних тактичких елемената почиње у
периоду припреме и развоја (од 11 године страости); играчи су упознати са
одређеним тактичким захтевима на различитим позицијама, односно овде се ради
на тактичкој свестраности појединца; затим, играчи ће касније постепено да се
интегришу у линије тима,
 у периоду развоја и специјализације (од 15 године старости) играчи се постепено
специјализује, дефинишу се на одређене позиције унутар линија тима и самог
тима,
 да је игра основни облик тактичког учења код младих играча:
- деца играју да би научила, а не уче како да се играју,
- то може да траје годинама, односно дужи временски период може бити потребан,
да се савладају одређени технички елементи и вештине, а сами тим и за
реализацију тактичких захтева,
- међутим, учење како да се играчи понашају у оквиру неког система може да траје
само неколико недеља...
~ 30 ~
Табела 3. Тактички захтеви

ТАКТИКА
ТАКТИКА ОДБРАНЕ ТАКТИКА НАПАДА
Дефанзивна игра почиње чим је противнички Напад почиње чим се лопта „освоји“ (на било
тим дошао у посед лопте (на било ком делу ком делу терена) и захтева од играча брзу
терена) и захтева брзу трансформацију целог трансформацију из фазе одбране у фазу
тима из фазе напада у фазу обдране. напада.
1. Индивидуално понашање играча: 1. Индивидуално понашање играча:
 помоћи у трансформацији целог тима и да Потпомогнут саиграчима (најмање са 2 или 3)
се адекватно позиционира у зависности побећи пажњи својих чувара и успешно
где је противник дошао у посед лопте, а у изабрати и реализовати техничке елемнете.
зависности од полажаја и бројчаног односа Кључне тачке:
саиграча и противника, - одлучити се за конкретне и динамичне
 играч треба да: техничко-тактичке акције ка противничком
- буде успешан у дуелу и предвиђању, голу,
- чува слободног противничког играча којег - прво решење треба да буде пас саиграчу, па
може противник са лоптом да проигра, вођење, дриблинг...,
- осујети, успори, противничког играча са - лажна кретања, радње како би скренули
лоптом да одигра пас свом слободном пажњу противника са стваране намере,
саиграчу, - пружити подрушку саиграчима у виду нових
- нападне противничког играча са лоптом, солуција, решења, кретања,
- успори противнички напад како би се - мењати ритам игре.
остатак екипа вратио на своје позиције...
2. Групно и понашање целог тима: 2. Групно и понашање целог тима:
 односи се на брзу трансформацију целог Кретање играча без лопте, кретања играча у
тима и на компактност тима, празан простор, нуђење нових решења...
 кључне тачке: Кључне тачке:
- повратак целог тима у потребну формацију, - да се рашири игра како би тим добио
на одговарајуће позиције, дубину,
- обезбедити централни простор испред - радити утрчавања иза противничке
сопственог гола, као и да се бокови „затворе“, одбране,
- маркирати најопасније дефанзивне зоне, - промена ритма игре,
- спречити противника да угрози гол, - кретања супротна од позиције где је лопта,
- бочна кретања играча ка сопственом голу, - трчање у празан простор,
- поштовање основних зонска правила, као и у - укрштања, лажна кретања, промена
притиску на противничког играча са лоптом, позиција...,
- покривање противничких играча без лопте и - стварање слободних простора на бочним
покривање простора... позицијама...
Снага екипе у фази одбране је да се „натера“ Чување лопте, поготово у одбрамбеној и
противника да направи грешку, како би се централној зони је веома вежно.
опет и што пре дошло у посед лопте. Кључне тачке:
Кључне тачке: - остварити бројчану надмоћност,
- брзо позиционирање екипе у одбрани, - комбинација кратких и дугих пасова,
- бочна кретања, - брже акције један-два-три играча,
- међусобна подршка, помоћ (одбрана треба - изненадна промена у стилу и начину игре.
да доминира у односу над нападом).
~ 31 ~
5.2.3. Развој физичких способности код младих

играча
Развој физичких способности, по себи, представља саставни део укупног развоја
човека и због тога манифестације физичке развијености, често идентификоване као физичке
способности, посредно указују на развијеност појединих органа и функција организма као
целине. Овде се подразумева да су способности индивидуалне карактеристике од којих
зависи успешност у одређеној активности.
Физичке способности у свом јединству, представљају интегралну компоненту, поред
технике и тактике, од самог почетка фудбалске игре. У последњој етапи развоја фудбала,
многе промене у склопу технике, тактике, система и начина игре, везане су и условљене
развојем физичких способности. Основни теоријски, тактички захтеви савремене игре, да се у
што краћим временским интервалима савлада што већи простор, да се игра са више контакта
током саме игре, указују на велики значај поседовања високог нивоа развијености физичких
способности. Исто тако, сложене техничке и тактичке радње у игри могу успешно спроводити
само играчи изразито високог нивоа физичких способности. Техника се прилагођава
физичким способностима, а основа је за успешну обуке тактике игре.
Захтеви савремене игре, као што су: да се игра у високом темпу, брза промена места,
изненадни и снажни ударци на гол, брза и неочекивана додавања, правовремено покривање
и преузимање, бескомпромисни дуели и одузимања лопте, брза вођења, неочекивани и
ефикасни дриблинзи, одлучна трансформација из напада у одбрану и обратно, у изразитој су
зависности од нивоа и квалитета физичких способности играча. С тога, већ при раној,
примарној селекцији, морају се узети у разматрање, као један од битних критеријума,
кавалитети и тренутни нивои неопходних физичких способности. Исто тако, развој физичких
способности условљен је индивидуалним карактеристикама играча, као и сензитивним
фазама њиховог развоја, како би крајњи ниво физичких способности био што виши.
Све ово указује на значај студиозног, стручног, брижљивог рада на развоју физичких
способности код младих фудбалера. Важно је нагласити да тренинг са младим фудбалерима
на развоју физичких способности није као тренинг физичких способности са старијима, тј. са
сениорима. Као што је већ напоменуто, тренер мора пажљиво да прати и да велику пажњу
посвети различитим фазама физичког и менталног развоја деце и адолесцената, а то
подразумева правилан и адекватан избор вежби, метода као начин на који се организују саме
тренажне групе.
Међутим, раст и развој варирају од особе до особе (због различите генетске структуре,
начина живота...) и због тога, тренер увек треба да буде свестан да се сви играчи не могу
третирати на исти начин. Локомоторни апарат код младих особа је веома крх (скелетна
структура, храскавице, тетиве и лигаменти), посебно око доба пубертета (између 12 и 15
године старости). Осим тога, тренер мора бити у стању, односно мора да зна да адекватно
дозира оптерећења, да води рачуна о обиму и интензитету рада, као и о паузама између
понављања и серија, како би спречио појављивање метаболичких и срчаних проблема.
~ 32 ~
Развој физичких способности човека започиње, практично, већ од рођења. Развој

почиње природним, биолошким путем, али не тече равномерно, већ осцилира: постоји фаза
брзог прираста, постоји фаза стагнације, али постоји и фаза изразитог прираста физичких
способности. Временски интервал у коме се постиже највећи прираст у развоју физичких
способности назива се сензитивна фаза. Као што смо већ напоменули, за тренера је од
круцијалног значаја познавање ових сензитивних фаза развоја физичких способности. Свака
физичка способност има своју сензитивну фазу, период када може максимално да се развија.
То је период када је прираст одговрајуће способности највише могућ, односно када се у том
периоду на ту способност може у највећој мери позитивно утицати, правилним избором
вежби, метода и оптерећења. Значи, да би се нека способност током сензитивне фазе
максимално развила, неопходно је да буде стимулисна одговарајућим вежбама са
оптерећењима која су оптимално дозирана за одговарајући узрст. У случају да се овај период
пропусти, играч може бити лимитиран, односно да никада касније, било каквим вежбањем
неће се моћи развити до максимума генетски потенцијали одговарајуће способности.
Табела 4. Сензитивне фазе развоја физичких способности
Способности/год. 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
Координација
Аеробни
капацитет
Аеробна моћ
Брзина
Снага
Гипкост
Такође, тренери који раде се младим играчима током целокупне њихове фазе учења,
треба да омогуће да се било који рад на развоју физичких способности код младих играча,
ако је, када год и колико год је то често могуће, комбинује са техничком, техничко-тактичком
обуком. Упознати смо са великом међусобном зависношћу ова три елемента фудбалске игре,
технике, тактике и физичке припреме. Комплексни тренинг са лоптом треба да се сматра
приоритетом ток припремне и развојне фазе, а укључивање рада на физичком способностима
се дешава током периода специјализације (између 15 и 18 година старости) када
одговарајућа физичка својства требају да се развијају.
За фудбал од суштинског значаја су следеће физичке способности: издржљивост,
брзина, снга, координација и гипкост. Треба нагласити да приликом извођења било ког
покрета и анализе истог, уочавамо да су ове, основне физичке способности међусобно
испреплетане и условљене једне, другима. Зато се врло често говори да постоји више типова
испољавања снаге, брзине или издржљивости.
~ 33 ~
Развој издржљивости
У склопу физичких способности фудбалера, а у складу са структурама кретања у

фудбалској игри, издржљивост има једну од битних, кључних и суштинских улога. Играчи, који
не поседују висок ниво издржљивости, једноставно се не могу уклопити у критеријуме и
захтеве у изврашавању свих оних сложених задатака, које пред њих поставља савремена
игра.
Висок степен издржљивости обезбеђује могућност високог ритма игре у што дужем
периоду. Као део сваке озбиљне, суптилне, компаративне анализе, изражава јасну и
квалитативну разлику, између играча и екипа високог и нижег нивоа такмичења.
Издржљивост је способност спортисте да што дуже обавља одређену активност
несмањеном ефикасношћу и несмањеним интензитетом, тј. способност да се одржи висок
ниво радне способности, одгоди и одупре појави замора. Она је предуслов за подношење
високих радних оптерећења и за постизање циљева у тренингу и такмичењу.
Када је реч о кретним активностима у фудбалу, може се рећи, да је то способност
извођења сложених моторних акција, како са лоптом, тако и без лопте, у граничном високом
темпу, током целе утакмице. Велики број техничких и тактичких акција, које у току игре
изводе фудбалери, постављају организму повећане захтеве. Уколико организам фудбалера
није у стању да се својим способностима прилагоди таквој ситуацији, долази у специфично
стање које се манифестује смањењем радне способности и престанком рада у одређеном
временском интервалу. Последице овако сложеног психофизичког стања организма је замор.
Замор као реметећи фактор, с једне стране, изазива инхибицију рада, тј. смањење
интензитета и ефикасности рада, односно, представља аларм организма, а са друге стране,
обезбеђује толеранцију организма на змор, на вишем нивоу.
Издржљивост као физичка способност са енергогеним излазом, манифестује се на
различитим нивоима експлоатације енергетских структура, при чему разликујемо:
 аеробну издржљивост – која се означава и као општа издржљивост и исказује се
максималном потрошњом кисеоника и одговорна је за извршавања активности
умереног интензитета у дужем временском периоду,
 анаеробну издржљивост:
- на нивоу лактатне компоненте – високо је коресподентна са брзинском
издржљивошћу (способност да се што дуже одржи потребна брзина кретања) и
одговорна је за извршење активности субмаксималног интензитета у трајању од
неколико минута,
- на нивоу алактатне компоненте – одговорна за извршавање активности максималног
интензитета које кратко трају, неколико секунди (одговара брзини).
Тренинг издржљивости проузрокује функционално побољшање и стабилизацију срца,
циркулације, респирације, метаболизма и нервног, ендокриног и имунолошког система итд.
Изражена издржљивост је основа стабилног здравља, подношење великих оптерећења и
брзог опоравка. Ова лична својства су значајна за учење моторике и превенцију грешака,
насталих као последица замора.
~ 34 ~
Са развојем издржљивости треба почети у припремном, развојеном периоду, периоду

пионирског узраста, и не треба да буде форсирана. Важан је обим а не интензитет рада, а
циљ је свестрана припрема организма за касније велика оптерећења. Код пионира је
потребно чешће контролисање здравља а посебно функционисање срчано-судовног система.
Издржљивост се стиче игром или понављањем различитих брзина трчања.
За стицање, побољшање и очување издржљивости најчешће се користе следеће
методе:
 футинг – метод повезаног континуираног рада (дуга трчања малог интензитета),
 фартлек – трчање различитим темпом и интервалима са одмором,
 кружни метод,
 метод станице,
 интервални метод.
Општа издржљивост (аеробни капацитет) има значајан утицај на све остале видове
издржљивости. Осима тога, неоспорни су њени позитивни утицаји на укупно здравље, и њена
превентивна улога у спречавању повреда није занемарљива. Она, такође, у великој мери,
помаже у опоравку играча, као и у ефикасној реализацији техничких вештина. Сходно томе,
рад на издржљивости у почетку треба да буде усмерена на побљошање ове основне
издржљивости и аеробног капацитета (70-80% од максималне срчане фреквенције).
Млади који редовно играју фудбал и друге спортове лако ће развити основну
издржљивост. Континуиране вежбе са лоптом, интервалне вежбе, разне игре су ефикасни
начини за развој ове, основне издржљивости.
Рад умереног интензитета (70-80% од максималне срчане фреквенције) помаже да се
изграде резерве кисеоника у организму, као и цео органски систем и срце. Од 12-13 године
старости па надаље, редовне свакодневне вежбе са и без лопте, игре, утакмице, треба да
буду укључене у обуку.
Аеробна моћ може да се развија постепено од 14-15 године старости па надаље. То ће
имати утицај на срчани рад, исто тако, помоћи ће организму и када је уморан, да се навикне
на рад (80-90% од максималне срчане фреквенције). Помоћне игре на дефинисаном терену за
игру смањених димензија, са одговарајућим бројчаним односом, (3 на 3, 4 на 4, 5 на 5) су
такође укључене у обуку специфичне изржљивости (аеробне / анаеробне).
Високо квалитетан рад на издржљивости у добу пубертета ће одредити капацитете
играча у каснијем фудбалском животу, јер појединци имају веће капацитете и способности
толеранције на напор у овом узрасту.
Развој брзина
Брзина је одлучујући фактор у модерном фудбалу. Зато, генетске капацитете брзинских

способности треба развијати правовремено, врло рано, између 9 и 13 године старости, преко
рада на кратким дистанцама (10-20м) са адекватним, довољним паузама између понављања,
како би централни нервни систем достигао одговарајући ниво опоравка и исто тако задржао
своју надражљивост, односно, применом интервалног метода.
~ 35 ~
Брзина је способност да се покрет изврши за најкраће време у датим условима. Сви

облици испољавања брзине у фудбалу, нарочито у савременој игри су од приоритетног
значаја за успешно решавање многобројних, искрслих, тренутних ситуација у фудбалској игри,
а посебно са аспекта задатака које тактика савремене фудбалске игре намеће играчима.
Иако брзина има висок коефицијент урођености (.90-.95), на њу се правовременим и
систематским радом, у одређеној мери може утицати, применом вежби за развој
фреквенције покрета, развојем одговарајућих видова снаге, побољшањем координације
покрета, старта, технике трчања, гипкости...
Обзиром на карактеристична кретања играча, како са лоптом, тако и без лопте,
можемо напоменути одређене форме испољавања брзине:
 брзина реакције:
- брзина старта у простој ситуацији – је веома важна способност фудбалера и
испољава се кроз брзу, сврсисходну кретњу, насталу као одговор на очекивани сигнал
и садржана је из латентног времена моторне реакције (време које протекне од
тренутка појаве сигнала до моторног одговора на њега) и брзине појединачног
покрета (време које протекне од почетка до краја локомоторног задатка),
- брзина старта у сложеној ситуацији – се највише испољава у фудбалској игри, као
способност фудбалера, да запази објекат кретања (лопту, саиграча, противничког
играча), али и његов смер и брзину,
 стартно убрзање и максимална брзина трчања – су врло битне способности у
фудбалу и зависе од фреквенције покрета и дужине корака, као и од брзинске
снаге, која се испољава при отискивању од подлоге,
 брзина наглог заустављања и промене правца кретања или агилност – је врло
важна способност у фудбалу, која се дефинише као способност бутног мишића, да
ексцентричном контракцијом, за што краће време угаси инерцију претходног
покрета, а затим, према потреби развије што већу снагу због отпочињања кретања
у новом смеру; данас ову способност већина стручњака дефинише и анализира као
одређену врсту снаге,
 брзина извођења елемената технике – услови и динамика савремене игре
намећу захтеве свим играчима, што брже извођење свих техничко-тактичких
елемената, где се поред брзине трчања, захтева и изузетна контрола лопте,
 брзина тактичког деловања – је способност фудбалера да што је брже могуће
реагује и пронађе адекватна решења у непредвиђеним фудбалским ситуацијама,
као и да између већег броја решења одабере најрационалније и најефикасније.
Координација, покретљивост, вежбе као што су: прескакање, брзи рад ногу, промена
правца, рад са лоптом..., треба да буду или су основа развоја брзине, делови тренинга брзине
код младих фудбалера, што их разликује од тренинга атлетичара, спринтера, који је усмерен
на синхронизацију између руку, тела и ногу.
У комбинацији са брзином, техничка обука ће помоћи играчима у њиховим
покушајима да се постигне оптимална применљивост брзине у непредвиђеним ситуацијама
које фудбалска игра са собом носи (интегрисана обука брзине).
~ 36 ~
Брзина реакције, може се вежбати кроз разне вежбе и кроз разне игре на малом
простору са више играча, са дефинисаним бројем додира, посебно као део тренинга и
мотивационо средство у тренингу аеробне изрджљивости. Исто тако тренинг брзине реакције
комбинован са лоптом омогућава играчима да се играчи лакше адаптирају на реалне
ситуације које са собом игра носи (вежбе завршнице, прецизан и брз пас...).
Брзину старта се поред метода игре може вежбати кроз одговарајуће, такозване,
штафетне игре, разне врста старта са или без лопте до достизања максимлане брзине трчања.
За развој агилности користе се разне врсте вежби трчања напред, назад, лево, десно,
на визуелни знак тренера, трчање око сталака, различите вежбе са лоптом, као што су
дриблинзи, промена смера вођења лопте, вођење лопту у малом простору више играча, игре
1 на 1...
Коначно, при раду на брзини, неопходно је да се дефинишу одговарајући интервали
одмора између напора (понављања и серија) како би у потпуности испоштовали поптпуни
опоравак (нпр. при пулсу од 110-120 могућ наставак рада) са једне стране, а са дуге стране, да
се потпуно не изгуби раздражљивост централног нервног система, све са циљем да се
обезбеди квалитетни развој брзинских способности. Обзиром да је брзина, интезитет општи
индивидуални, односни напор максимланог напрезања, карактеристичног за појединца,
поред интервала одмора и обим мора бити дефинисан и прилагођен узрасту.
Развој снаге
Снага, као један од битних својстава код фудбалера, се манифестује као способност
савладавања отпора, односно, супростављање отпору напрезањем мишића. Постоје
различити облици и врсте испољавања снаге, које су формиране на бази критеријума
њиховог дејства.
Снага у својим различитим облицима испољавања, те висок ниво ове способности,
сигурно у великој мери условљава успешност играча у савременом фудбалу. Током утакмице,
фудбалер често долази у ситуацију када мора да се супростави физичком отпору противника,
било класичним дуелом, телесним контактом – ремплањем, бољим скоком, дуелом у
ваздуху... Такође, снага се код фудбалера испољава и приликом: промене правца кретања,
ударца по лопти, заустављања у великој брзини, убрзања, кретања из места..., па је
најбитније поред апсолутне, опште снаге, развијати и специфичну снагу и њене одговарајуће
форме испољавања, као што су: експлозивна и брзинска снага.
Под апсолутном снагом се подразумева снага коју човек развија приликом
савладавања одговарајућих максималних оптерећења у условим изометријске силе или врло
споре контракције. Однос апсолутне снаге и телесне масе представља релативну снагу.
Испољавање снаге у динамичким покретима, означава се као брзинска или
експлозивна снага. Разграничење брзинске и експлозивне снаге може се вршити на основу
величине спољашњег отпора, брзине којом се савладава оптерећење, као и времена трајања
контракције.
~ 37 ~
Код брзинске снаге могуће је остварити већу брзину контракције, тј. извршити покрет
за краће време, при чему се савладава врло мали отпор, мањи од 50% максималне
изометријске силе. Код експлозивне снаге, време контракције је веће и мања је брзина којом
се савладава отпор који је већи од 50% а мањи од 85% максималне изометријске силе и то је
способност за максимално почетно убрзање, које се испољава у премештају тела у простору
или деловање на предмете у околини (клизећи старт, ударац по лопти, дуел...).
Наравно, када говоримо о већој или мањој брзини покрета, у оба случаја у питању је
максимална брзина за дате околности, тј. величину спољашњег отпора.
Како брзина и снага постају битни елементи у фудбалској игри данас, развој снаге све
више добија на значају последњих неколико година.
Такође, превентиве ради, потребно је радити на снази са младима чим заврше фазу
раста, а наравно и увек је прилагодити њиховом узрасту и способности, користећи вежбе са
сопственом телесном тежином и то пре фазе развоја и специјализације.
Снага је значајна за стабилизацију спојева, веза, као и за превенцију од повреда. При
раду на снази са младима треба бити веома опрезан јер неадекватан рад може да наруши
моторику, и наравно здравље играча. Нарочито треба бити обазрив у вежбама и
оптерећењима која су везана за кичмени стуб.
Са млађом групом, 10-12 година старости, са помоћним средствим као што су: конопац
за прескакање, обручи..., може се радити на мишићној елестичности, брзини реакције, па чак
и на одређеним видовима снаге (брзинској снази). Помоћна средства, такође пружају добру
прилику да се деца концентришу на рад ногу, гипкост, снагу скочног зглоба, да не спомињемо
координицају, а исто тако могу бити корисна за брзину реакције, спринт, контролу лопту...
Период пре пубертета (око 12-14 године живота) је иделани за развој, такозване,
опште снаге. Вежбе за развој мишића горњих делова тела у овом периоду су од суштинског
значаја за децу. Јачања ових група мишића у овом периоду представља као увод у тренинг
снаге.
Тренинг, вежбе са скоковима, ниским и високим, (реактивна брзина) и
мултискоковима (плиометрија) може се постепено уводити у 14-15 години старости. Обзиром
на крхкост мишића, зглобова и лигамената (нпр. колена, скочних зглобова...) ових младих
играча, одговарајуће мере предострожности се подразумевају. Овој врсти рада мора да
претходи одговарајуће загревање, са елементима координације, гипкости, као и вежбе за
стабилност трбушних и леђних мишића као и потребни нивои тонизације одговарајућих група
мишића.
Рад са малим оптерећењима може се постепено уводити у периоду 15-16 године
старости, што опет зависи од индивидуалних способности и карактеристика играча, али та
оптерећења никако не смеју бити већа од саме телесне тежине играча. Наравно, потребне
мере предострожности се морају увек предузимати, што подразумева превасходно и
примарно правилно извођење вежби, поштовање препоручене и ограничене тежине
оптерећења, појачан надзор од стране тренера... Чак и у овој фази неопходно је да програм
буде прилагођен, тако да задовољи индивидуалне потребе играча.
~ 38 ~
Од суштинског значаја су адекватне паузе између вежби, понављања и серија, због

саме адаптације на одговарајућу вежбу.
Рад на гипкости мора бити део овог тренинга, заједно са одговарајућим постепеним
истезањем и разгибавањем, како би ублажили оптерећења којима ће бити и био је изложен
кичмени стуб.
За развој снаге можемо користити следећа средства: властито тело (склек, згиб, чучањ,
поскок, вежбе за трбушни зид...), помоћ партнера (потискивање, вуча, гурање, ношење...),
гимнастичке справе, као и одређене елементе борилачких спортова.
Рад на успоним (падинама, обронцима...), такозвана резистенција, је још један
једноставан облик обуке, који може имати позитивне ефекте на развој снаге мишића.
У сваком случају и увек, тренинг снаге са младим играчима мора бити спроведен уз
присуство тренера који су квалификовани да надгледају ову врсту рада.
Развој координације (психомоторне вештине)
Као интегрална компонента у комплексу физичких способности, координација игра

веома важну, сложену улогу. Као битно својство фудбалера, манифестује се у прецизном,
брзом, синхронизованом извођењу разноврсних и комплексних покрета.
Координација је способност извођења сложених покрета, деловима тела или целим
телом у времену и простору.
Координација је основни услов извршења како техничке, тако и моторичке вештине, и
развија се код деце врло рано од 6. до 8. године старости. Између 9. и 12. године старости
психомотрони развој почиње да се стабилизује. Зато се, са њеним развојем треба почети у
најранијем детињству. Вежбе координације се могу примењивати код свих узраста, а највећи
прираст, као што смо већ напоменули је до пубертета, када долази до њеног опадања услед
наглог раста. По завршетку пубертета координација се може поново развијати.
Координација је у високој корелацији са општом интелигенцијом, што значи да особе
са мањим коефицијентом интелигенције од 80, нису у стању да изведу покрет сложене
координацијске структуре. Она захтева висок степен пластичности нервног система, коју
карактерише велика могућност адаптације, реконструкције старих покрета и усавршавање
нових кретања.
Данас, тренинг координације је веома неопходан, како би се надокнадио недостатак
природне физичке активности код деце, одсуство реалног физичког васпитања и нажалост
нестанка „уличног“ фудбала. Рад код деце на овој способности је неопходан, посебно током
фазе раста, јер им помаже да развију бољу равнотежу, осећај ритма, који је од суштинског
значаја за фудбал, као и супериорну контролу лопте.
Тренингом координације најпре обухватамо обуку и савладавање низа нових покрета
опшег карактера. Уколико већи број покрета обрадимо и усвојимо, то ће играчи лакше, брже
и ефикасније изводити специфичне покрете из структуре фудбалске игре.
~ 39 ~
То би значило, да треба вежбати покрете и кретања ситуационог типа, свесно младе

играче доводећи у новонастале ситуације, односно разним начинима отежавати им
околности под којима их изводе.
Као средство за развој координације може да служи свака вежба, ако се примењује у
непредвиђеним условима или неочекивано. Дају се пре рада на осталим физичким
својствима, али се могу давати и као активан одмор између њих.
Ситуација, ниво коордницаје, варира од једног дела света до другог. Из разлога који
могу бити делимично генетски, морфолошки, културни, па чак и климатски, млади Бразилци,
или млади афричког порекла, ће увек бити боље координисани и имати бољи осећај за ритам
него млади европског порекла. Међутим, и поред ове разлике, добро је познато да се
координацијске вештине могу обучавати у било ком узрасту и да ове способности дају играчу
већи избор покрета и олакшава извођење разних техничких вештина, како са лоптом, тако и
без лопте.
Развој координацијске способности мора бити редовни део тренинга у припремној
фази и фази обуке. Рад на такозваној техници покрета, синхронизацији, раду ногу, ритму
покрета,... може помоћи лакшем, ефикаснијем, бољем... савладавању основних техничких
елеманта са лоптом. Стога, рад на развоју психомоторних вештина мора бити део, ако не
сваког, онда скоро сваког тренинга ако желимо да побољшамо техничке способности младих
играча.
Играње утакмица или било који облик помоћних игара на различитим величинама
терена, до игрица на скраћеном простору у различитим бројчаним односима, са
дефинисаним бројем додира, са техничким захтевима, са конкретним упуствима и
правилима, може помоћи играчу да развије координацијске способности.
Добра координација покрета у извођењу, на пример, дриблинга, специфичног ударца
по лопти, примања, вођења, итд., оставља утисак лаког, „меканог“, спонтаног и
правовременог покрета или целе радње.
Фудбалер који нема координацију покрета, у извођењу техничко-тактичких елемената,
показује да одређене, битне елементе, није довољно усавршио, што се уочава у крутости и
неспретности покрета.
Координација покрета и друга својства, у којима су фудбалери постигли висок ниво
техничке спретности или приликом извођења различитих техничких елемената са лоптом или
изводећи различита кретања без лопте, повезани су са елиминисањем непотребних покрета,
непотребном мишићном напетошћу и смањењем умора, што је од великог значаја у односу
на сврсисходност и рационалност извођења.
Треба напоменути да се координацијска способност налази у најужој вези са
окретношћу. Окретност је способност брзе и тачне промене положаја тела у простору, као
адекватног одговора на појаву изненадног сигнала, кроз ациклично, нестереотипно кретање.
Пошто се различите моторне радње у фудбалу изводе у околностима, које се непрекидно и
нагло мењају, и то за кратко време, фудбалерима је потребан висок ниво ове способности, да
би моторне задатке и различита кретања могли успешно извести.
~ 40 ~
Одговорити на изузетно компликоване, сложене и непредвидиве ситуације, а у склопу

великог броја захтева и задатака, које готово на свим деловима терена, у свим фазама игре и
у сваком тренутку намеће савремена игра, могу само играчи који поседују наглашено висок
ниво ове способности.
Развој гипкости (флексибилности или покретљивости)
Гипкост је способност извођења покрета оптималном амплитудом без последица.

Ова моторичка особина, не представља примарно својство, али представља битан
предуслов, како за успешно извођење многих сложених елемената фудбалске технике (волеј
ударац, одузимање лопте клизећим стартом, „маказице“, техника голмана...), тако и као
превентива од разних повреда.
И ако ова способност у великој мери зависи од анатомске грађе зглобова, мишића и
лигамената, на њу се у циљу побољшања може деловати правилним, систематским вежбама,
радом, тренингом.
Што је већа гипкост, већа је покретљивост зглобова, односно растезање мишића,
тетива и лигамената.
Деца су природно гипка, и сваки тренинг би требао да садржи игре или друге
активности које утичу на мобилност и лакше кретање деце.
Да би спречили повреде мишића, неопходан је рад на побољшању гипкости, нарочито
аддуктора, мишића флексора кука, зглобова и колена. Поред тога, флексибилност кичменог
стуба омогућава добру телесну равнотежу, бољу покретљивост торзоа и такође омогућава
правилно функционисање неуромишићног система.
Код одраслих, а нарочито код младих, рад на развоју гипкости је од суштинског значаја
после тренинга снаге, вежби скокова или брзинске снаге.
Фаза загревања, уводног дела тренинга, је посебно погодна за рад на гипкости. Може
се вежбати уз неку другу моторичку способност или техничко-тактичке вежбе, самостално, уз
помоћ партнера или помоћу мањих справа, реквизита (бучица, лопти, вијача...).
Велики је дијапазон вежби за развој ове способности. Једно је сигурно, мора се водити
рачуна о техници покрета, темпу, као и амплитудама покрета.
Да би се обезбедила ефикасност приликом рада на развоју гипкости са младим
играчима, треба да постоји баланс између статичког истезања и динамичког облика истезања,
које укључује покрете одговарајућих амплитуда.
Када се гипкост ради на крају тренинга, она помаже играчима да се лабаве и да се
врате опуштеном стању.
Обзиром да је рад на развоју гипкости, такорећи образовног, едукативног карактера,
тренер треба да инсистира код играча да он, односно, они воде овај део тренинга. Тренер
мора, међутим, да и даље контролише, надзире и инсистира на правилном извођењу вежби.
~ 41 ~
Табела 5. Развој физичких способности код младих играча
Узраст до 10 година 11-14 година 15-18 година

Тренинг основних Период специфичне обуке
Побољшање
физичких способности и и развоја, прилагођавање
координације, припремни
координацијских рада индивидуалним
период, основна учења
вештина потребама играча
- стицање основних - консолидација онога што - може се наставити са
КООРДИНАЦИЈА
координацијских вештина је научено побољшањем

- проширење базе - рад на повећању обима координације
различитих покрета, покрета доводи до - развојни тренинг
гестова губитка координације, што - интеграција
- вежбе покретљивости је и резултат координације
морфолошкох промена
- укључивање у обуку
- основна обука - период морфолошког - одржавање гипкости
- мобилност кичменог развоја - дуже пасивне вежбе
стуба - одржавање истезања
ГИПКОСТ
- динамичке вежбе покретљивости - динамичке вежбе

- рад на гипкости са - специфичан рад са и без
лоптом лопте
- треба избегавати
прекомерно истезање
- рад на реакцији (са - тренинг реакције, брзине - алактатни и лактатни рад
лоптом) - тренинг брзине - рад на брзинској
- рад на кратким извођења покрета издржљивости уз активне
БРЗИНА
деоницама - укључивање брзине у паузе између вежби

- рад на фреквенцији обуку, активне вежбе - комбиновање вежби
покрета - такмичарске игре, вежбе брзине и игре брзине
- игре - трчање против - дуел игре 1 на 1
- такмичење са лоптом „времена“
- опште тонизирање са - јачање мишића - повећање снаге
сопственом телесном укључујући лака - рад на експлозивности
тежином оптерећења (мишићној снази)
СНАГА
- јачање мишића, посебно - високи и ниски скокови и - постепено повећање

горњег дела тела мулти-скокови оптерећења
- учење различитих - мулти-скокови
покрета (плиометрија)
- изградња основне - повећање рада на - развој аеробне снаге и

ЕНЕРГЕТСКИ ИЗВОР
издржљивости аеробној издржљивости максималне аеробне

- аеробна издржљивост (аеробни капацитет) моћи
(аеробни капацитет) - почетак анаеробног - развој млечног
- нема анаеробног рада алактатног рада анаеробног пута
~ 42 ~
5.2.4. Развој младих играча са психолошког аспекта

У оквиру моделних карактеристика, које представљају критеријум успешности
бављења фудбалом, у селекцији, избору, постављању играча на одређена места у оквиру
одређеног система игре, процени играча,... врло значајну улогу имају одређене психолошке
карактеристике.
Под претпоставком да играчи поседују сличне техничко-тактичке и физичке
способности, боље резлултате ће постићи они који имају адекватне психолошке
карактеристике за постизање врхунских резултата.
Преузимање ризика, показивање агресивности, рад за остатак екипе,... само су неки од
позитивних психолошких, менталних ставова који се могу видети код играча током утакмице
или тренинга. Играчи, такође, могу показивати негативне тенденције, као што су: пад
мотивације, спуштање руку или главе након што су изгубили дуел или лоше извели
одговарајућу акцију, показивање недостатка воље, сумњање у своје способности, страх да
шутирају на гол, недостатак концентрације... Негатвни ментални ставови могу довести до
смањеног учинка на терену током утакмице и тренинга, као и до успоравања процеса учења и
развоја играча.
Управо по овоме се разликују врхунски играчи од добрих, средњи од слабијих... Јак
ментални приступ је један од кључних елемената који чине таленат.
Као и други фактори који утичу на успешност играња фудбала, као што су техника,
тактика, физичке способности, тако и психолошки простор може да се развија и консолидује,
како на терену, тако и путем специфичне менталне припреме. Зато, рад на менталитету,
сигурно, треба да буде саставни део скоро сваког тренинга у периоду специјализације, а врло
често и у периоду развоја и припреме.
Циљ менталног тренинга је побољшање психолошких карактеристика играча,
менталних ставова и побољшање учинка сродних елеманата кроз технике које користе
квалитете и ресурсе нашег мозга.
Психолошке карактеристике, ментални ставови на којима се може радити су:
 самопоуздање – као психолошко својство фудбалера, одређује и значи, веровање
у себе и своје способности, да се стекну, науче спортско техничко-тактичка знања,
вештине и снажан осећај компентенције на физичком и менталном плану и између
осталог:
- то значи да се психички и спортски потенцијали потпуно развијају и испоље,
- такође, у сваком тренутку играчи морају да се осећају моћно, да верују у своје
капацитете, да ће акцију извести успешно и на најбољи могући начин,
- они морају имати бистре, чисте главе, да остану „хладни“, да их стресне и
узбуђујуће ситуације не замарају и не ремете,
- да се изванредно прилагођавају захтевима ситуације,
- тешко их изнервирати, отпорни су према различитим фрустрационим ситуацијама,
анксиозности...
~ 43 ~
 преузимање ризика – аналитички и просто посматрано сваки покрет, радња,

вежба захтева преузимање ризика. То подразумева да:
- играчи морају да покажу машту, креативност и спонтаност у најразличитијим и
новонасталим ситуацијама које фудбалска игра са собом носи,
- они морају бити способни да реше тешке ситуације,
- они морају да се усуде да покушају нешто, да покажу храброст...;
 играње за тим – фудбал је колективан спорт где успех зависи од компактности и
кохезије сам групе, где:
- играчи треба да одбаце сваке индивидуалне ставове,
- они треба да делују несебично и да пружају подршку једни другима,
- тим треба да је на првом месту – „дај тиму, тим ће ти вратити“,
- они морају да покажу смисао за сарадњу и солидарност,
- је комуникација од суштинског значаја – при чему значајну способност играча
представља и екстравертност (отвореност, лако склапање пријатељства,
оптимизам...);
 емоционална стабилност – да би играч могао бити успешан и ефикасан, у врло
сложеним, динамичним ситуацијам фудбалске игре, у којој се често могу појавити
разноврсне стресне предтакмичарске, такмичарске и посттакмичарске ситуације,
мора се одликовати овом сложеном персоналном диспозицијом; ова способност
подразумева:
- присуство самоконтроле, зрелости, високог нивоа толеранције на фрустрације,
- да играчи морају показати отпор провокацијама,
- да се они морају уздржавати у тешким ситуацијама,
- да они треба да имају способност да реагују у складу са развојем резултата током
игре,
- да играчи морају да имају одговарајућа ментална решења...;
 агресивност – наравно, контролисана и усмерена у правом тренутку, омогућава
да:
- играчи покажу вештину и снагу у дуелима,
- играчи имају вољу да се физички наметну,
- играчи покажу такмичарски дух,
- демонстрирају храброст, која им је неопходна;
 доминација – је битна психолошка диспозиција која се са аспекта структуре
фудбалске игре односи на:
- то да играчи морају да имају борбени дух,
- вољу да стекну предност, преимућство над својим директним противником,
- способност да они треба да имају вољу да победе и преко ње доминирају и да
уложе максимални напор до последњег тренутка,
- страст за такмичењем и склоност ка борби,
- снажно мотивационо својство, у циљу контроле над околином, односно,
доминацијом над противником;
~ 44 ~
 пажња – има врло значајну улогу; дефинише се као активност која изабира међу
различитим садржајима, оне информације или дражи које имају највећу важност
међу бројним информацијама, које истовремено делују на свест играча; другим
речима, пажња је усмереност психичке енергије у једном одређеном правцу, тј. на
одређену драж; у структури пажње, са аспекта решавања бројних и различитих
задатака, важне су компоненте пажње: концентрација и обим пажње (садражаји
који се истовремено јасно опажају, који су у центру јасности); концентрација је
стање, када у свести доминира, једна тема, један предмет, када постоји само
„један правац“ психичке активности, тј. усмереност на најважније садржаје у датом
тренутку, да они постају најјаснији у центру свести и да се у том степену јасности
одрже колико је потребно; поседовање пажње и концентрације подразумева да:
- играчи морају да знају како да изврше достављање праве информације у право
време,
- играчи морају бити у стању да се усресреде и одржавају своју пажњу,
- играчи морају бити у стању да остану концентрисани на дуже време,
- играчи морају бити у стању да избегну прављење евидентних техничких грешака...;
 отпорност на стрес – који је присутан не само на самом такмичењу, утакмици,
већ и током тренинга, саме вежбе, и подразумева да:
- играчи морају да буду у стању да се прилагоде новонасталим и непредвиђеним
ситуацијама током игре,
- играчи морају да буду у стању да играју на свом највишем нивоу на утакмицама где
су велики улози,
- играчи морају да превазиђу страхове и науче да се носе са својим емоцијама;
 психолошка издржљивост – као једна од одлучујућих психолошких
карактеристика од које зависи успех подразумева да:
- играчи морају да имају способност да иду из напора у напор и покажу постојаност,
истрајност, доследност...,
- је играчима потребна одлучност, непопустљивост и снага воље,
- играчи морају бити у стању да поднесу умор и да сами себе превазиђу;
 мотиви – делимично детерминишу потенцијалну успешност спортиста, као
унутрашњи покретачи и управљачи човекових активности; доминантно место у
структури мотивације фудбалера имају:
- унутрашњи мотиви:
1. социјални:
o тежња за сигурношћу o мотив за стицањем
o мотив самопотврђивања o мотив за променама
2. лични
- ситуациони (мотив савладавања препрека и страха) и
- спољашњи подстицаји (похвале, награде) – који треба да имају посебно место у
обуци младих фудбалера;
~ 45 ~
 жеља за напретком – мотив постигнућа – у структури укупне мотивације је

један од најзначајнијих фактора постизања спортског успеха и представља:
- потребу да играчи желе да науче,
- потребу да премаше одређени спортски резултат, квалитет,
- да играчи треба да постављају питања о себи,
- да играчи треба да раде на својим слабостима,
- да играчи никада не смеју бити задовољни оним што су постигли,
- да играчи треба да се „притискају“ до крајњих граница њихових могућности;
 повећена мотивација и лична остварења – односно морално-вољни квалитети
су карактеристике већине врхунских фудбалера и манифестује се кроз:
- вољу за успехом и да играчи буду у стању да се жртвују за њу,
- страст за игром,
- јасну веза између потенцијала играча и његовог наступа.
Обука менталних ставова
Код младих талентованих играча, па чак и код будућих професионалаца врло често
можемо уочити недостатак менталне снаге.
Као и у другим областима, сегментима тренажног процеса, тако и редован рада на
менталном плану може довести до напретка, али у границама које су природно дефинисане.
Заиста, одређени недостаци на менталном нивоу (недостатак агресивности на
пример), понекда изгледају да су урођене особине појединца, а то се тешко може побољшати
на уобичајени тренерски начин. То је ситуација када се тражи помоћ спортског психолога.
Током тренажног процеса, у зависности од периода, фазе рада, врсте тренинга, тренер
може посебан нагласак да стави на побољшање менталних ставова. Он може истовремено да
комбинује и реализује више циљева, укључујући и рад на менталним ставовима, а да при
томе задржи вежбе које обично користи.
На пример:
 помоћна игра или игра на скраћеном простору са одговарајућим бројчаним
односом, са или без помоћних играча, са дефинисаним бројем додира – тренер
може да инсистира на концентрацији и бољој комуникацији у игри, да даје посебне
инструкције како би повећао концентрацију код играча, да брже мисле, као и да
инсистира на побољшању комуникације између играча;
 игра на 2 гола – један тим води, на пример „бели“ 3:2 – тренер „избацује“ једног
или два играча белима и одређује да се игра још 5 минута; бели ако желе да буду
победници морају задржати предност, а ако плави желе да победе треба да
изједначе или евентуално преокрену резултат, да поведу; овде је присутан
притисак, стрес ситуација, самоконтрола, такмичарски дух,...;
 интензивни физички рад увек захтева висок ментални ниво играча, као и: вољу,
агресивност, отпорност на замор, превазилажење самог себе (психолошка
издржљивост)...;
~ 46 ~
 рад на техници, такође може се комбиновати са радом на концентрацији, пажњи,

одржавању бистре главе, упорности, вољи за напретком...;
 рад на тактици, такође се може комбиновати са радом на побољшању менталних
ставова:
- концентрација, пажња, упорност...,
- дуел игра 1 на 1 може се комбиновати са радом на агресији, развијању борбеног
духа, воље, упорности...,
- код помоћних игара, поред рада на концентрацији може се инсистирати и на
преузимању ризика, одлучности, самоконтроли, креативности...
Вежба, игра, тренинг, није најважнија ствар, него тренерски дар, да тренер
„намирише“ прави моменат, ситуацију да реагује на време, да се истакне „ментални“ разлог,
зашто нека активност није успела, није урађена на одговарајући, задовољавајући начин или
зашто је дошло до пада мотивације или...
На пример:
 када постоји недостатак посвећености и борбеног духа у игри:
- тренер може да повећа број дуела и да повећа ритам игре,
- тренер може да стави акценат на значај постигнутих голова...;
 када се смањује пажња:
- тренер може да повећа степен тежине вежбе, задатка који се изводи или да
олакша дату вежбу како би повећао шансу за успешно извођење исте,
- тренер једноставно може да промени вежбу или активност.
Потребно је истаћи неколико најважнијих психолошких принципа којима треба да се
руководимо у савременом спортском тренингу и то су:
 принцип заинтересованости – без добровољног, пасионираног, субјективног
хтења, као основног покретача спортске активности, не може бити успеха у спорту;
изабрана активност, спорт је увек најдражи; подстицање заинтересованости треба
стално култивисати, усмеравати;
 принцип истрајности – уско је повезан са првим принципом и односи се на
дугогодишњи стални тренинг и базиран је на карактеру и моралу; таленат се
развија само кроз тренинг, при чему најзначајнију улогу игра овај принцип;
 принцип позитивне емоционалности – односи се на потребу одржавања и
развијања позитивног емоционалног стања, од којег такође, у великој мери зависи
успех вежбе, тренинга и ниво спортског резултата уопште; карактер, снага емоција,
битно утичу на степен адаптационих могућности организма при различитим
напорима, односно брзину напретка појединца;
 принцип психо-физичке равнотеже – у спорту се тражи такав систем, начин рада
који ће обезбедити склад између више функционалне и моторне припремљености
с једне стране, и позитивног нервно-емоционалног расположења с друге стране.
~ 47 ~
Когнитивне способности
Из многобројних анализа структуре игре, да се претпоставити да ће успех у игри

зависити од великог броја способности играча, а међу њима посебно место заузимају
когнитивние, интелектуалне способности, које у многоме детерминишу савремену
фудбалску игру.
Комплексност фудбалске игре, брзина интерпретације игре, те велики број
проблемских, атипичних ситуација током игре, условљавају све веће захтеве игре на менталне
функције играча. Висок ниво ових способности омогућава брзо и ефикасно сналажање и
решавање проблема у новим, непредвиђеним ситуацијама игре.
Сматра се да нема ниједног спорта, ма колико он био једноставан, где интелигенција
не утиче на спортски успех или неуспех. Због тога, као и због веома високог коефицијента
урођености (.85-.92), општој интелигенцији се током селекције деце, будућих фудбалера,
придаје велики значај.
Когнитивне способности су инстикти који омогућавају да мотивисани и посвећени
играчи процене ситуацију путем стицања знања (пажња / концентрација / перцепција /
антиципација). Дакле, она обухвата интелигенцију играча која му омогућава да разуме, тако
да он може да искористи дату ситуацију или акцију на најбољи могући начин. Можемо рећи,
да су когнитивне способности играча и основа његовог тактичког понашања, као што
координацијске способности леже у корену његове технике.
Когнитивне способности омогућавају играчу да планира своје акције.
Савремени фудбал данас од играча захтева и успешно „читање“ игре. То је процес
прикупљања свих могућих информација током игре, разумевање и обрада тих информација и
реаговање на њих на прави начин. Могућност успешног „читања“ игре, поседовање свестране
визије игре, бити у стању да се види брже и боље, направити прави избор потеза, су само
неки елементи који указују на добру тактичку свест, која одваја велике играче од осталих.
Висок ниво тактичке свести је резултат високог нивоа когнитивних способности играча,
њиховог тактичког знања и њихове способности антиципације игре.
Предвиђање или антиципација, као једна од когнитивних способности је услов за
квалитет и успешност игре. Способност да се предвиђа и најисправније процењује шта треба
да се деси, омогућује фудбалеру да раније започне припреме за извођење покрета, акције.
Бити у стању да се предвиди, шта ће се десити је аналитички део који долази после пријем и
анализе информација. Ова анализа зависи од елемената који се виде и претходи одлуци и
трајаће до следећег потеза. Она помаже бољем позиционирању играча, заузимању боље
почетне позиције, за прву наредну акцију. Ова способност се стиче и искуством, што указује
на велики значај исправног вежбања, тренирања, усмеравња,... од првих фудбалских корака.
Добро увежбаном, утренираном фудбалеру касније је довољан и мали број информација које
су познате и непромењене да би могао да предвиди догађај. Увежбани фудбалер зна на које
важне информације треба да усмери пажњу, што му омогућава да донесе исправну одлуку.
~ 48 ~
Приликом развоја и извођења моторних вештина или техничких елемената велики

значај имају перцептивне спсобности, где перцептивна организација има одлучујућу улогу.
То су способности које омогућавају играчу да истовремено опажа више, различитих
стимулуса, да изврши њихову анализу, селекцију и да на основу тога реагује на одређене
дражи које су битне за извођење одговарајућих радњи.
Појединац опажа стимулусе, како спољашње, тако и унутрашње припроде. У почетку
процеса учења млади фудбалер није у стању, да за њега, од великог броја информација
начини правилан избор и да обради оне које су значајне за извођење неке радње. Такође,
због ограничености индивидуалног капацитета, почетник не може да усмери пажњу на мањи
број важних информација. Међутим, учењем, вежбањем, тренирањем, односно искуством,
фудбалер стиче ове особине и то доводи до усавршавања вештине.
Перцепција човека је организована у целине и има своју просторну (догађа се у
простору) и временску (редослед покрета) димензију.
Перцепција је први чин индивидуалног деловања. То подразумева да играч прима
визуелне информације након догађаја у игри. Ово омогућава бољу анализу конкретне
ситуације, доношење исправније одлуке како да играч боље реагује у датој ситуацији. У свакој
ситуацији на утакмици играч мора себи да постави два питања што се тиче његове
перцепције:
„Где морам да погледам?
Шта морам да погледам?“
Ово се односи на то да играч треба увек да држи подигнуту главу у току игре, односно,
да види све и у сваком тренутку.
Фудбалери, посебно млади, а нарочито почетници ће одговарајуће замишљене идеје,
покрете, техничке елементе, тактичку радњу изводити како су их у глави замислили у облику
представе. Представе, као релативно целовите слике претходно опаженог, омогућавају
играчу формирање плана покрета и радње коју треба научити и извести. Развој формирања
неке представе траје колико и рад на усавршавању технике неког покрета, вежбе. Основни
начин за стварање визуелне представе је правилно извршена демонстрација. Све ово указује
на значај правилно извршене демонстрација младим играчима.
Када играч контролише и регулише његове интелектуалне активности, претпоставља
се да је способан, да буде свестан свог интелектуалног процеса. Ово нас доводи до питања
како знање потиче од знања, јер сваки процес почиње одговарајућом акцијом. У развоју
детета, дете је у стању да обавља конкретне задатке, мада без разумевања истих. Касније,
дете може да замисли своје радње, он може да их опише на координисани начин, а у стању је
и да предвиди кратак низ покрета. На последњем нивоу, дете је у стању да упоређује
различите акције, предвиђа различите ситуације, што у овој фази то није више радња која
доводи до разумевања догађаја, већ разумевање покреће нове акције. Акције су стога део
плана.
Способност да се на адекватан начин располаже когнитивним способностима је често
„детаљ“ који чини разлику када су у питању тактички избори.
~ 49 ~
Обука когнитивних способности (развој тактичке свести)

Циљ побољшања когнитивних способности је, да се осигура, да играчи стекну што
боље тактичке способности које им омогућавају да брзо и на исправан начин реагују у
новонасталим ситуацијама које фудбалска игра са собом носи.
Обука је, пре свега, начин стицања искуства, начин да играчи стекну нова, дубља и
права знања о игри узимајући у обзир различите ситуације са разлитих утакмица, које
развијају осећај за размишљање и тактичку спретност и свестраност.
Имајући то у виду тактичка и тактичко-техничка обука која је рађена на тренинзима, а
на основу анализа ситуација са утакмица, треба да омогући играчима да развију своје
когнитивне способности. То се може постићи проширивањем садржаја тренинга. И ово је
место где је активност тренера од посебног значаја. Тренери који желе да придају већи значај
когнитивним процесима и обуци, а посебно перцепцији и антиципацији, морају бити потпуно
свесни онога шта се дешава током утакмице и да успешно анализирају најразличитије
ситуације са утакмица. Из тог разлога, они морају да знају шта играчи треба да виде и у ком
тренутку и да тиме обезбеде оно што су желели да играчи што боље ураде. Са своје стране,
млади играчи морају да науче да препознају моменат у свакој појединачној ситуацији коју са
собом игра доноси и да сходно томе реагују на ту ситуацију.
Подучавање
Важно је да тренери знају како да привуку пажњу младог играча и како да се они
концетришу на оне елементе који ће им обезбедити информације које су им потребне (лопта,
положај саиграча, положај противника...) и да их оспособе да буду у стању да протумаче
информације и да делују у складу са тим.
Међутим, такође је неопходно да играчи сами траже те информације и да пронађу
решења. Лично откриће од стране играча је често ефикасније од објашњења које тренер даје.
Зато се веома често препоручује да играчи играју без прекида одговарајуће помоћне
игре. Онда следи разговор о проблемима на које је играч наишао током игре. Увек треба
подстакнути играче да сами пронађу решења. Игре без ограничења, игре са конкретним
захтевима и циљевима, рад на техничко-тактичким елементима представљају ситуациону
обуку која се користи за развој когнитивних способности.
Године, технички ниво, ниво знања и искуства играча су критеријуми које треба узети у
обзир при обуци когнитивних способности.
Ове способности могу се развијати у раној младости, а посебно приликом игрица које
малишани играју у групама (од оних које играју без лопти, преко кошарке, „уличног“ фудбала,
све до самог фудбала). То представља фазу истраживања и експериментисања где сами
играчи спознају тајне покрета, игре...
Играч може имати веома добро развијену тактичку свест, али може бити донекле
ограничен или спречен да направи и реализује прави избор средстава због одређених
психомотрних и техничких недостатака.
Овде се указује на нераскидивост и уско повеазност техникчког, тактичког,
физичког и психолошког нивоа играча, што детерминише успешност у фудбалској игри.
~ 50 ~
5.2.5. Васпитно – образовни циљеви

Васпитање је људска делатност, саставни део друштва, настало је у њему, трајног је
континуитета, јер се кроз генерације одржава, обнавља и развија.
Ниједна држава, ниједно друштво не може се прогресивно развијати и усавршавати
ако нема организован систем и начин васпитног деловања на људе. Значи, васпитање је
објективна потреба сваког друштва и као корисна друштвена делатност присутна је у свакој
макро и микро заједници људи. Оно је у сталном процесу развијања и мењања.
Стога, спорт, самим тим и фудбал, има важну и едукативну улогу у учењу и развоју
младих играча. Фудбал не само да мора да обезбеди могућност за младе да развију своје
карактеристике и способности које су карактеристичне за фудбалску игру, он такође мора да
им помогне да развију своју личност, психолошке и социолошке вештине. Школе фудбала,
академије фудбала, специјализовани центри за обуку младих фудбалера,... морају да
обезбеде свестрану обуку, образовање, васпитање, да имају и едукативну улогу, поштујући
различите развојне фазе младих играча.
У фудбалу, као људској заједници, вршено је и врши се свесно, организовано или
несвесно, спонтано васпитање младих генерација. Таква је била фудбалска прошлост, такав је
садашњост, али је сигурно да би и у будућности васпитање требало бити још јединственије и
организованије. Одређене појаве и тренутне слабости, упозоравају да васпитни рад и утицај
морају бити у свим клубовима појачани, а то је предуслов за изградњу позитивних
фудбалских личности, а и за даљу афирмацију стручно-педагошких радника у фудбалу, као и
фудбала као корисне друштвене активности.
Васпитна снага стручно-педагошког радника лежи у томе да уме не само да докаже,
него и да покаже како треба радити, поступати, комуницирати и односити се према људима,
обавезама и материјалним добрима.
Фудбалска активност кроз све њене форме рада може успешно да ублажава, отклања
и решава одређене проблеме који се манифестију код младих људи, као што је малолетничка
деликвенција, скитња, криминал, конзумирање алкохола, разних дрога... Збога тога, фудбал
се не може посматрати и третирати само као средство разоноде, већ да он постаје значајан,
снажан, утицајан и ефикасан фактор у процесу васпитања и социјализације личности.
Међутим, друштво, многе васпитно-образовне институције, имају врло површна,
погрешна запажања и оцене о снази фудбалске активности у васпитном раду. Недовољна
информисаност о погодним могућностима васпитног рада у фудбалским клубовима, као и
одговарајући негативни догађаји, изоловали су сасвим фудбалске клубове из јединственог
процеса васпитних акција које се предузимају у нашем друштву, окружењу.
Без обзира на све оцене, мишљења и схватања, фудбалска активност преко
фудбалских клубова, а помоћу устаљених форми рада, захвата у одговарајућој мањој или
већој мери скоро све видове и обележја друштвеног васпитања. Постоје сви услови да се код
фудбалера развија физичка, радна, морална и естетска компонента. Колики ће степен развоја
наведених компоненти бити усавршен, зависи како смо организовали рад и којој од њих
дајемо изузетну предност и значај.
~ 51 ~
Фудбалске организицаје, у овом случају фудбалски клуб, а школа фудбала као његов
неизоставни део, врши друштвено корисну делатност и поред основних циљева и задатака у
формирање квалитетних фудбалера, акцентирају и усмеравају активности и на изградњи
здраве фудбалске личности.
Фудбал је део нас и нашег живота и у сталном је току регенарација и абсорбција нових
чланова, што још више указује на значај фудбала као дела васпитно-образовног система.
Васпитно-образовни задаци:
 обезбеђење задовољења биолошке потребе деце за кретањем и игром

остварујући истовремено и позитиван утицај на свестрани телесни развој и развој
функционалних способности,
 доприношење сталном побољшању физичких способности деце, развијањем:
снаге, брзине, координације, гипкости и издржљивости, неопходних за
свакодневни живот и рад, као и напредовање у фудбалу,
 доприношење формирању физички и психички здраве личности и мотивисање
деце на оптималан развој физичких, радних, моралних и других способности и
особина,
 васпитавање детета за успешно укључивање у друштвени и спортски живот,
 да се код детета васпитавају особине личности неопходне врхунском фудбалеру:
упорност, борбеност, пожртвованост, личну и колективну одговорност, смисао за
сарадњу и стваралаштво у игри,
 да се деца физички и психички припреме за посебне спортске напоре и да се
развијају као психички здраве личности,
 да деца упознају елементе фудбалске игре, како би их у игри успешно применили,
 да се деца упознају са правилима фудбалске игре,
 да се код деце развија другарство, пријатељство, колективизам...,
 навикавање на обавезност доласка на тренинге, односно посвећеност обавезама и
дисциплину у испуњавању истих,
 да се деца упознају са привилима понашања у клубу и ван њега,
 да се деца упознају са правилном исхраном, спортском хигијеном...,
 индивиудуални разговори педагога-тренера и детета и родитеља,
 контрола успеха у школи и сарадња са школама,
 усмеравање на учење страног језика,
 организовање заједничких посета културним и спортским манифестацијама,
 социјализација детета...
Свако дете има право и треба да се бави фудбалом, без обзира на његове
тренутне способности.
~ 52 ~
6. МОДЕЛИ ТРЕНИНГА
НИЈЕ БИТНО ШТА СЕ РАДИ ВЕЋ КАКО
Већ смо напоменули, да је тренер тај, од кога у највећој мери зависи успешност рада
са млађим узрасним категоријамa.
Исто тако, тренерски посао је веома креативан, стваралачки, и наравно не трпи
шаблоне и готова решења.
Зато у овом завршном раду говоримо о једном приступу, начину рада са млађим
узрасним категоријама у фудбалу, односно о моделима тренинга, циљевима, смерницама,
задацима, за одговарајући узраст.
У моделима тренинга, дате су препоруке, захтеви на нивоу појединачних тренинга за
одговарајући узраст, наравно, поштујући основна педагошка начела, узрасне карактеристике,
способности, тренутни ниво знања играча, методолошке принципе рада са млађим узрасним
категоријама... Ти захтеви се односе на садржаје рада, циљеве рада у уводном, основном и
завршном делу тренинга. Обзиром, да тренер познавајући методолошке принципе
организацију тренажног процеса..., креира тренинг, одабира елементе од предложених,
слаже их у одговарајући концепт тренинга, поштујући редослед, дужину трајања појединих
делова тренинга.
Као што смо веће напоменули, на који начин ће се реализовати задати циљеви
појединачног тренинга, у којим формама и облицима рада, зависи од креације, способности
самог тренера и претходно наведених битних чинилаца тренажног процеса. Колико времена
ће бити потребно да се одговарајући елеменат усвоји, односно, испуни задати циљ у
тренажном процесу, зависи како од начина и организације рада, тако и од способности самих
играча и њиховог степена и брзине напредовања. Зато се модели тренинга често, спонтано,
веома преплићу, прожимају, наравно, и један на други надовезују, надопуњују.
У самим моделима тренинга, постоје и одговарајуће фазе обуке појединих фудбалских
елемената, задатих циљева тренажног процеса за одговарајући узраст. Не може се са
сигурношћу одредити, како трајање појединих фаза обуке, тако и самог модела тренинга за
одговорајући узраст. Тренажна група, односно појединац, дете, унутара ње, индивидуалне
способности и карактеристике, тренутни ниво и брзина напредовања утичу на време трајања
обуке појединих елемента, самим тим и појединих фаза тренинга.
Као што знамо, многи елементи и безброј фактора утиче на сам тренажни процес,
садржаје плана и програма рада са млађим узрасним категоријама. Тренажни облици и
методе рад се налазе у функцији обучавања и етапне системске припреме за такмичење.
Свако време са собом носи и своје карактеристике које утичу, како на планирање и
програмирање тренажног процеса са млађим узрасним категоријама, тако и на
променљивост садржаја и саму адаптацију плана рада са младима у фудбалу.
~ 53 ~
Препорука у раду са млађим узрасним категоријама:

 Талената сигурно има, али треба видети како ће они да се развијају. Таленат није
само тренутни, висок ниво одговарајуће способности, и степен адаптације,
односно, брзина промена, напредовања играча, већ и способност тренирања, тј.
посвећеност тренажном процесу. Можемо рећи, СВЕ ЈЕ СТВАР ТРЕНИНГА.
 У фудбалу се ништа не подразумева. Све се јасно мора дефинисати, односно
демонстрирати, обучавати, тренирати, показати... Ово указује на значај квалитетно,
стручно, организовног и планираног тренажног процеса.
 Рад са млађим узрасним категоријама подразумева, односи се на такозвано,
неговање играча, „заливање“, „обрађивање“...
 Током тренинга, вежбања нема „убијања“ играча – каквог играча желиш тако га
и тренирај.
 Какв је играч на тренингу, такав играча је и на утакмици.
 Играч увек треба да се осећа МОЋНО.
 КВАЛИТЕТ геста, покрета, вежбе... је увек на првом месту, а не обим и интензитет.
 У раду са млађим узрасним категоријама, ЛОПТА треба да је основни реквизит.
 Део, скоро сваког тренинга, треба да буде рад на техници и координацији.
 КОРЕКЦИЈА, правовремана, јасна, кратка треба да је увек присутна и то је
уметност сама по себи.
 ...
НАПОМЕНА:
 Предложени недељни обим рада је подложан променама, посебно у летњем
периоду када деца не иду у школу и када се организују кампови за млађе узрасне
селекције.
 Стручни штабови су такође подложни промена у зависности од бројчаног стања у
тренажној групи.
 Исто тако, део стручних штабова, што овде није наведено су још директор школе
фудбала, скаутска служба, координатор, медицинска служба...
~ 54 ~
Табела 6. Организација школе фудбала по узрасним категоријама
Организација школе фудбала

по узрасним категоријама
Четворогодишњи Четворогодишњи Четворогодишњи
период период период
истраживања и консолидације и стабилизације и
експериментисања упијања стварање аутоматизма
-основни тренинг- -тренинг за изградњу и -тренинг за наступ-
„ДЕЧИЈИ ФУДБАЛ“ обликовање играча за „ФАЗА РАЗВОЈА,
будућност- ТРЕНИРАЊА И
„ПРИПРЕМНА И СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ“
РАЗВОЈНА ФАЗА“
Школа фудбала Петлићи Пионири Кадети Омладинци
2 године 2 године 2 године 2 године 2 године 2 године
7/8 година 9/10 година 11 година 13 година 15 година 17/18 година
предпетлићи млађи пионири млађи кадети Омладинци
12 година 14 година 16 година
петлићи старији старији кадети
пионири
Недељни Недељни Недељни Недељни Недељни Недељни
обим рада обим рада обим рада обим рада обим рада обим рада
4 активности 4 активности 4-5 активности 5 активности 6-8 активности 6-9 активности
- 3 тренинга - 3 тренинга - 3-4 тренинга - 4 тренинга - 5 тренинга - 5 тренинга
- 1 утакмица - 1 утакмица - 1 утакмица - 1 утакмица - 1-2 индивиду. -2-3 индивиду.
(6:6, 7:7) (7:7, 8:8) (9:9, 10:10) (11:11) тренинга тренинга
И додатне И додатне - 1 утакмица - 1 утакмица
вантренажне вантренажне (11:11) (11:11)
активности активности
(базичне) (базичне)
Стручни Стручни Стручни Стручни Стручни Стручни
штаб штаб штаб штаб штаб штаб
- 2+1 тренер - 2+1 тренер - 2+1 тренер - 2+1 тренер - 3+1 тренер - 2 тренера
- 1 тренер - 1 тренер - 1 тренер - 1 тренер - 1 тренер - 1 тренер
специјалиста за специјалиста за специјалиста специјалиста за специјалисата специјалисата
рад са рад са за рад са рад са за физичку за физичку
голманима голманима голманима голманима припрему припрему
- 1 тренер - 1 тренер
специјалиста за специјалиста за
рад са рад са
голманима голманима
Напомена: Предложени недељни обим рада је подложан променама, посебно у летњем периоду када деца
не иду у школу и када се организују кампови за млађе узрасне селекције. Стручни штабови су такође
подложни промена у зависности од бројчаног стања у тренажној групи и део стручних штабова, што овде
није наведено су још директор школе фудбала, скаутска служба, координатор, медицинска служба...
~ 55 ~
6.1. Основни тренинг – „дечији фудбал“

Четворогодишњи период
истраживања и експериментисања
-основни тренинг-
„ДЕЧИЈИ ФУДБАЛ“
Ово је такозвани опште-припремни период.

Условно, овај период обухвата период у трајању од 4 године, односно од 7. до 10.
године живота дета, од њиховог укључивања у систематски рад у фудбалским клубовима или
школама фудбала.
Међутим, као што смо већ напоменулу периоди тренирања могу да трају дуже или
краће, као и саме, такозване, фазе тренирања. Не може се јасно, прецизно, дефинисати
временски период који је потребан да би се одговарајући задатак, циљ тренажног процеса
савладао, усвојио.
Ово указује на подложност промена садражаја планираног тренажног процеса, све у
циљу бољег, бржег, сврсисходнијег напредовања деце. Исто тако, неминовно је преплитање
планова и програма рада за одговарајуће узрасте.
Период „дечији фудбала“, карактерише, свестрана припрема, са циљем да се
формирају темељни услови за успешан фудбалски развој, као темељи куће у изградњи.
Приоритет добијају она средства, тј. општа, која осигуравају развој одговарајућих
способности и карактеристика детата. Основни циљ тренинга са децом овог узраста, у овом
периоду је стварање што већег кретног искуства.
Други, веома важан задатак, је подстицање интереса детата за фудбал, упознавање са
овим спортом, постепено прихватање режима спортског живота и тренирање, упознавање са
спортском културом, хигијеном и исхраном, стварање одговарајућих предуслова за каснији
рад и надградњу.
У овом периоду дете фудбалску игру упознаје и постепено овладава кретањем, и то
најчешће кроз игру, проба, истражује...
Такмичење, као покретачки мотив има значај, али не као приоритет победе, принуде
или оптерећења недокучива могућностима деце. Оно представља само једну врсту провере,
контроле напредовања.
~ 56 ~
6.1.1. Модели тренинга за узраст испод 9 година

Обим недељних активности: 3 тренинга + 1 утакмица
1. ТРЕНИНГ
Уводни део Основни део Завршни део
Развој опште координације Техника вођења лопте Игра – фудбал
- техника кретања без лопте, Прва фаза обуке: - 3 на 3 у првој фази обуке
(трчања) праволинијски: - праволинијски – чеоно и бочно - 4 на 4 у другој фази обуке
Прва фаза обуке: без промене правца, смера и Развој флексибилности
 трчање унапред брзине кретања:
 трчање уназад  сваки 3-4 корака контакт
 докорачно кретање са лоптом:
 скип... o унутрашњом страном
Друга фаза – као прва фаза али са стопала
променом смера трчања: o средином хрпта
 обнова усвојених стопала
елемената из прве фазе o спољашњом страном
 висок скип стопала
 прекорачно кретање o ђоном
 забацивање потколеница  сваки корак контакт са
појединачно лоптом:
 забацивање потколеница o унутрашњом страном
наизменично стопала
 избацивање потколеница o средином хрпта
појединачно стопала
 избацивање потколеница o спољашњом страном
наизменично... стопала
Развој специфичне координације o ђоном
Прва фаза обуке Друга фаза обуке:
- контрола лопте (у месту и - обнова усвојених елемената из
кретању) праволинијски: прве фазе али са променом смера,
а без промене правца и брзине
 у месту повлачење и
кретања, као и са обновом
гурање лопте:
усвојених дриблинга и окрета
o средином,
унутрашњом,
Игра
спољашњом страном
Прва фаза обуке:
стопала
- 2 на 1 и 2 на 2 са применом
o ђоном
вођења лопте са и без завршнице
 у кретању између
Друга фаза обуке:
унутрашњих страна
- 2 на 1 и 2 на 2 и 3 на 1 са
стопала...
применом вођења лопте са и без
Друга фаза обуке
завршнице у даљој фази обуке.
- контрола лопте у кретању:
 између унутрашњих
страна стопала:
o са окретом
стопала
o са окретом ђоном
o са дриблингом...
~ 57 ~
2. ТРЕНИНГ
Координација Техника пријема лопте и Игра – фудбал
 вежбе обликовања удараца по лопти - 4 на 4 у првој фази обуке
 вежбе разгибавања у Прва фаза обуке - 5 на 5 у другој фази обуке
месту или покрету - играч у месту : Развој флексибилности
 вежбе флексибилности у  ударац по лопти која
покрету стоји:
Утицај на снагу и баланс o унутрашњом страном
- техника кретања без лопте стопала
(поскоци и скокови) - o средином хрпта
праволинијски без промене стопала
смера:  пријем котрљајућих
Прва фаза обуке: лопти:
 поскоци на једној нози o унутрашњом страном
 поскоци са обе ноге стопала, амортизација
 скокови на једној нози (у месту, са окретом за
 скокови са обе ноге 90 степени)
Друга фаза – као прва фаза али са o унутрашњом страном
променом смера кретања: стопала, компресија
 бочни поскоци, (унапред. са окретом за
појединачно 90 степени)
 појединачни поскоци са o средином хрпта
окретима за 90 степени стопала, амортизација
 наизменични поскоци o ђоном амортизација
 наизменични скокови Друга фаза обуке
(„јеленски“) - играч у кретању ка лопти:
Техника  ударац по лопти која
- специфична снага и баланс стоји:
Прва фаза обуке: o унутрашњом страном
- жонглирање лопте из руке, од стопала
тло, појединачно обе ноге: o средином хрпта
стопала
 средином хрпта стопала
(са пријемом средином и  пријем котрљајућих
ђоном ) лопти:
 натколеницом (пријемом) o унутрашњом страном
Друга фаза обуке: стопала на принципу
- жонглирање лопте из руке амортизације (без
појединачно и наизменично са окрета, са окретом за
обе ноге са пријемом падајућих 90 степени) и
лопти: компресије (унапред,
са окретом за 90
степени)
(у ритму) + пријем
o средином хрпта
средином, ђоном,
стопала, амортизација
натколеницом са
o ђоном амортизација
наставком кретања
Игра
 натколеницом (у ритму)
- 2 на 1 и 2 на 2 у првој фази и 3 на
0 и 3 на 1 у другој фази обуке са
применом пријем и удараца по
лопти са и без завршнице у
дефинисаном простору за игру
~ 58 ~
3. ТРЕНИНГ
Координација Техника дриблинга / окрета са Игра – фудбал
 вежбе обликовања лоптом - 5 на 5 у првој фази обуке
 вежбе разгибавања у Прва фаза обуке: - 6 на 6 у другој фази обуке
месту и покрету - након праволинијског кретања: Развој флексибилности
 вежбе флексибилности у  дриблинг
покрету o унутрашњом,
Игрице забавног карактера спољшњом страном
Утицај на агилност стопала
- техника кретања без лопте o искорак у страну
(заустављања и окрети) o прелаз споља
праволинијски : o прелаз унутра
Прва фаза обуке:  окрети
 заустављање са o унутрашњом, спољном
искораком унутрашњом страном стопала
 заустављање са o ђоном испред стајне
искораком спољашњом ноге
 окрет након трчања o ђоном иза стајне ноге
унапред Друга фаза обуке
 окрет након трчања  дриблинг
уназад o обнова усвојених
Друга фаза – као прва фаза али са елемента из прве фазе
променом смера кретања: o дупли искорак
 обнова усвојених o дупли прелаз унутра
елемената из прве фазе o дупли прелаз споља
 заустављање са поскоком  окрети
на једној нози o обнова усвојених
 заустављање са поскоком елемента из прве фазе
са обе ноге o унутрашњом страном
 окрет са поскоком на стопала једне,наставак
једној нози кретања другом ногом
 окрет са поскоком са обе o спољшњом и
ноге унутрашњом страномн
Утицај на агилност стопала
Прва фаза обуке o дупло гажење ђоном
- промена смера кретања : испред стајне ноге
o дупло гажење ђоном
 имитација окрета /
дриблинга кроз полигон иза стајне ноге
Друга фаза обуке Игра
- мердевинице, колутови са Прва фаза обуке:
променом смера кретања: - 1 на 1 са применом дриблинга /
окрета са и без завршнице
(полуактивно)
дриблинга кроз полигон
- игра 1 на 1, 2 на 1 и 2 на 2 са
применом дриблинга / окрета са и
без завршнице у дефинисаном
простору за игру
УТАКМИЦА 6 на 6 или 7 на 7
~ 59 ~

1. ТРЕНИНГ
Развој опште координације Техника вођења лопте Игра – фудбал
Прва фаза обуке: Прва фаза обуке: - 5 на 5 у првој фази обуке
- техника кретања без лопте, - чеоно и бочно вођење лопте са - 6 на 6 у другој фази обуке
са променом правца кретања: променом правца, без промене Развој флексибилности
 обнова претходно смера и брзине кретања:
усвојених елемената  сваки 3-4 корак контакт са
 трчање унапред-уназад лоптом са обновом
 докорачно-прекорачно усвојених дриблинга и
кретање окрета:
 скип-висок скип o унутрашњом и
 избацивање-забацивање спољашњом страном
потколеница стопала
Друга фаза обуке: o средином хрпта
- техника кретања без лопте са стопала
променом брзине кретања: o ђоном
 обнова претходно  сваки корак контакт са
усвојених елемената лоптом са обновом
 вискок скип – забацивање усвојених дриблинга и
потколеница окрета:
 трчање унапред уназад са o унутрашњом и
променом брзине спољашњом страном
 забацивање потколеница стопала
са променом брзине o средином хрпта
 скип и висок скип са стопала
променом брзине o ђоном
 докорачно и прекорачно Друга фаза обуке
кретање са променом - као и у првој фази обуке само
брзине... сада чеоно и бочно вођење лопте
Развој специфичне координације са променом брзине, без промене
Прва фаза обуке: правца и смера кретања
- контрола лопте са променом
правца кретања: Игра
 између унутрашњих
- игра 3 на 2 са применом вођења
страна стопала
лопте са и без завршнице у
 са окретима унутрашњом,
спољашњом, страном
стопала, ђоном
- игра 3 на 3 са применом вођења
 са дриблинзима унутра и
лопте са и без завршнице у
споља...
- контрола лопте у кретању:
 гурање лопте
стопала и средином
хрпта стопала са окретима
и дриблинзима,
наизменично обе ноге...
~ 60 ~
2. ТРЕНИНГ
Уводни део Друга фаза обуке:  пријем котрљајућих
Координација - жонглирање лопте, са лопти:
 вежбе обликовања подизањем, појединачно и o унутрашњом страном
 вежбе разгибавања у наизменично са пријемима лопти стопала на принципу
месту или покрету из ваздуха: амортизације:
 вежбе флексибилности у  обнова претходно - обнова претходно
покрету... усвојених елемената усвојених елемената
Утицај на снагу и баланс  унутрашњом страном - са окретом за 180
- техника кретања без лопте са стопала наизменично са сте., повлачење око
променом правца кретања пријемима унутрашњом стајне ноге
(поскоци и скокови): амортизација и клопка o унутрашњом страном
Прва фаза обуке:  спољашњом појединачно стопала на принципу
 обнова претходно са пријемом спољашњом компресије:
усвојених елемената амортизација - обнова претходно
Основни део усвојених елемената
 поскок и скок на једној
- са окретом за 90 сте.
нози Техника пријема лопте и
иза стајне ноге
 поскок и скок са обе ноге удараца по лопти
 поскок једном, скок - играч у кретању ка лопти :
Прва фаза обуке: o средином хрпта
другом
стопала по принципу
 поскоци на једној нози са  ударац котрљајућих лопти
амортизације (обнова)
променом правца која бежи од играча:
o спољашњом страном
 поскоци са обе ноге са o обнова унутрашњом
стопала – амортизација
променом правца страном и средином
- у месту
 скокови на једној нози са хрпта стопала
променом правца o спољашњом страном
o спољашњом страном
 скокови са обе ноге са стопала
стопала – компресија
променом правца  пријем котрљајућих
Друга фаза обуке: лопти:
o ђоном амортизација
– техника кретања без лопте са o унутрашњом страном
(обнова)
променом брзине кретања стопала амортизација
Игра
(поскоци и скокови): - обнова у месту и са
 обнова претходно окретом за 90 степе.
- игра 3 на 2 са применом пријема
усвојених елемената - са окретом за 180 сте.
и ударца по лопти са и без
 поскоци и скокови са o унутрашњом страном
завршнице
променом брзине... стопала компресија
Техника - обнова унапред и са
- игра 3 на 3 са применом пријема
Утицај на снагу и баланс окретом за 90 сте.
и ударца по лопти са и без
Прва фаза обуке: - са окретом за 180 сте.
завршнице
- жонглирање лопте, са o обнова средином хрпта
стопала амортизација Завршни део
подизањем лопте, појединачно и
наизменично са пријемима лопти o спољашњом страном Игра – фудбал
из ваздуха: стопала амортизација - 6 на 6 у првој фази обуке
- у месту - 7 на 7 у другој фази обуке
- са окретом за 90 сте. Развој флексибилности
(у ритму) + пријем
средином, ђоном, o обнова ђоном
натколеницом са амортизација
наставком кретања – Друга фаза обуке
обнова  ударац котрљајућих лопти
 натколеницом (у ритму) – које долазе у сусрет
обнова играчу:
 средином наизменично o обнова претходно
усвојених елемената
 унутрашњом појединачно
o унутра. и спољаш.
 натколеницом
делом хрпта стопала
наизменично
~ 61 ~
3. ТРЕНИНГ
Уводни део Основни део Друга фаза обуке
Координација Техника дриблинга / окрета са - са променом брзине кретања:
 вежбе обликовања лоптом  дриблинг:
 вежбе разгибавања у - са променом правца кретања: o обнова претходно
месту и покрету  дриблинг усвојених елемената
 вежбе флексибилности у o обнова претходно o прелаз унутрашњом и
покрету усвојених елемената спољашњом страном
Игрице забавног карактера o повлачење стопала
Утицај на агилност унутрашњом страном o повлачење
- техника кретања без лопте са стопала у страну са унутрашњом, прелаз
променом правца кретања поскоком, одношење споља,одношење
(заустављања и окрети): спољашњом страном спољашњом страном
Прва фаза обуке: стопала стопала друге ноге
 обнова претходно o повлачење ђоном o ролинг, прелаз
усвојених елемената уназад, одношење споља,одношење
Друга фаза обуке – као прва фаза унутрашњом страном спољашњом страном
али са променом брзине кретања: стопала за 90 степени стопала друге ноге
 обнова претходно o ролинг једном ногом,  окрети:
усвојених елемената одношење o обнова претходно
унутрашњом страном усвојених елемената
 окрети са променом
брзине стопала другом ногом o повлачење ђоном
 окрети уназад поред стајне
 заустављања са
o обнова претходно ноге, одношење
променом брзине
усвојених елемената унутрашњом страном
Утицај на агилност
o повлачење стопала за 90 степени
Прва фааза обуке
унутрашњом страном иза стајне ноге...
- мердевинице, колутови са
стопала иза стајне ноге Игра
променом правца кретања:
o окрет унутрашњом Прва фаза обуке:
страном стопала за 180 - игра 1 на 1, 2 на 1, 2 на 2 и 3 на 2
степени са наставком са применом дриблинга / окрета
кретања у првобитном са и без завршнице у
- мердевинице, колутови:
смеру дефинисаном простору за игру
o окрет спољашњом Друга фаза обуке:
страном стопала за 180 - игра 1 на 1, 2 на 1, 2 на 2, 3 на 2 и
степени са наставком 3 на 3 са применом дриблинга /
кретања у првобитном окрета са и без завршнице у
смеру дефинисаном простору за игру
o повлачење ђоном
уназад, одношење
стопала за 180 степени Завршни део
Игра – фудбал
- 7 на 7 у првој фази обуке
- 8 на 8 у другој фази обуке
Развој флексибилности
~ 62 ~
6.2. Припремна и развојна фаза

консолидације и упијања
-тренинг за изградњу и обликовање играча за будућност-
„ПРИПРЕМНА И РАЗВОЈНА ФАЗА“
Ово је такозвани припремно-развојни период.

Даје ефикасне резултате уколико је дете претходно овладало знањем и достигло
прогнозирани ниво развоја у претходном периоду тренирања.
Условно и овај период траје 4 године, односно од 11. до 14. године старости дета.
Обухвата селекције: предпетлића – 11 година старости, петлића – 12 година старости, млађих
пионира – 13 година старости и старијих пионира – 14 година старости.
Као и претходни и овај период, као и фазе тренирања, траје у зависности од
могућности и темпа напредовања деце.
Циљ овог периода је да се дете припреми за максимални развој, а један од основних
циљева тренирања у овом периоду је развој брзине и брзинско-снажних својстава.
Суштина у овом периоду је да се при подизању психомоторних способности деце
задржава принцип свестраности, а у погледу техничко-тактичке припреме принцип постепене
усмерене специјализације. Зато овај период се неки аутори називају и специјално-припремни
период.
Из ових разлога садржај тренинга и избор средстава је доста одређен. У погледу
повећања способности постепено се примењује средства која играју специфичну улогу у
фудбалској игри.
~ 63 ~

1. ТРЕНИНГ
Координација Брзина Игра – фудбал
 техника кретања без  техника трчања - игра на 2 гола 6 на 6 у
лопте  реакција дефинисаном простору за игру
 вежбе обликовања  фреквенција покрета 25м са 40м
 вежбе разгибавања у  брзина појединачног Флексибилност
месту и покрету покрета
 вежбе флексибилности у  максимална брзина
покрету трчања
 специфична координација  убрзања
са лоптом Техника вођења лопте
Игрице забавног карактера - вођење лопте са обновом
Техника дриблинга у функцији брзине:
 контрола лопте  са променом смера
 дриблинзи кретања
 са променом правца
НАПОМЕНА: кретања
 са променом брзине
- рад на брзини може да буде и у кретања
сколопу увоидног дела тренинга,  челом и боком напред
односно у наставку уводног дела  појединачно и
наизменично са обе ноге
Брзина  сваки корак контакт са
 техника трчања лоптом
 реакција  сваки 3-4 корак контакт са
 фреквенција покрета лоптом
 брзина појединачног  без и са пасивним и
покрета полуактивним
 максимална брзина противником
трчања Игра
 убрзања - са применом вођења лопте:
 акценат на поседу лопте
 у фази напада је акценат
на контроли лопте,
вођењу лопте и
дриблинзима
 изношење лопте по
дубини и ширини терена
 у фази одбране – акценат
је на одузимању лопте,
маркирању и преузимању
играча
 игре у дефинисаном,
скраћеном простору без и
са завршницом на гол
 бројчани односи у игри
могу бити: 3 на 3, 4 на 3 и
4 на 4
~ 64 ~
2. ТРЕНИНГ
Игрице забавног карактера Техника ударца по лопти Игра – фудбал
Координација - техника ударца по лопти - игра на 2 гола 7 на 7 у
 техника кретања без повезана са вођењем лопте, кроз дефинисаном простору за игру
лопте креирање полигона: 35м са 55м
 вежбе разгибавања у  унутрашњом, Флексибилност
месту и покрету спољашњом страном
 вежбе флексибилности у стопала, средином хрпта
покрету стопала, унутрашњим и
 поскоци и скокови: спољашњим делом хрпта
o колутови стопала (од зид, у
o мердевинице паровима, висећа
o препонице лопта...)
 специфична координација  ударац по лопти након
са лоптом вођења лопте кроз
Техника полигон
- контрола лопте  ударац по лопти након
- жонглирање лопте са пријемом вођења лопте са
полувисоких лопти, на принципу пасивним противником
амортизације и клопке:  са ударцем на гол
 унутрашњом страном  ...
стопала без и са скипом, Игра
поједниначно и - са применом технике ударца по
наизменично лопти
 средином хрпта стопала - дуел, контакт игре – игре снаге
без и са скипом, - игре у дефинисаном, скраћеном
појединачно и простору:
наизменично  бројчани односи у игри
 спољашњом страном могу бити: 1 на 1 или
стопала без и са скипом, 2 на 2 или 3 на 3
појединачно и  по централним деловима
наизменично терена
 натколеницом без и са  по бочним позицијама
скипом, појединачно и  без голова и са головима,
наизменично са завршницом, шутем на
 главом... гол
 решавање ситуација
1 на 1 у фази напада и
фази одбране
 акценат у фази напада на
дриблингу, вођењу лопте,
шуту на гол (ако је захтев)
 акценат у фази одбране
на одузимање лопте,
поставци, стрпљењу,
надмудривању...
~ 65 ~
3. ТРЕНИНГ
Координација Техника ударца по лопти са Игра – фудбал
 техника кретања без пријемом лопте - игра на 2 гола 8 на 8 у
лопте - пријем лопте са обновом технике дефинисаном простору за игру
 вежбе разгибавања у ударца по лопти повезана са 45м са 65м
месту и покрету вођењем лопте, са могућношћу Флексибилност
 вежбе флексибилности у креирања полигона:
покрету  у месту, кретању ка и од
 полигони спретности и лопте,
окретности  унутрашњом,
o колутови спољашњом страном
o мердевинице стопала, средином хрпта
o препонице стопала,
o сталци  са амортизацијом и
 специфична координација компресијом,
са лоптом  без и са окретима
Игрице забавног карактера  котрљајућих, полувисоких
Техника и високих лопти
 контрола лопте,  полигони вођења, ударца
 пријем и предаја лопте са по лопти са пријемом
променом ритма и правца лопте без и са пасивним
кретања противником
 first-touch полигони  полигони вођења, ударца
по лопти са пријемом
лопте без и са пасивним
противником и са
ударцем на гол...
Игра
- на скраћеном (спретност,
сналажљивост...) простору са
применом пријема и предаје
лопте:
 акценат је на поседу
лопте, брза решења
 у фази напада,
демаркација, померање
по дубини и ширини
терена
 понашање екипе која је
фази дефанзиве,
сужавање, корекција...
 убрзање игре са
смањењем броја додира,
кретање играча без лопте,
нуђење решења
 са завршницом
могу бити: 3 на 1, 3 на 2, 3
на 3, 4 на 3 и 4 на 4
 момента промена поседа
лопте, трансформација
 дефинисање трајања са
одговарајућом паузом и
бројем понављања
~ 66 ~
4. ТРЕНИНГ
Координација Техника Игра – фудбал
 техника кретања без  пријем – предаја лопте - игра на 2 гола 9 на 9 у
лопте  пријем – дриблинг – дефинисаном простору за игру
 вежбе разгибавања у предаја лопте 65м са 55м или 55м са 75м
месту и покрету  пријем – вођење лопте – Флексибилност
 вежбе флексибилности у дриблинг – предаја лопте
покрету  ...без и са пасивним
 полигони заустављања и противником
окрета, спретности,  ...са ударцем на гол –
агилности: шутерски део
o колутови  ...завршница, кретање
o мердевинице играча у завршници
o препонице  ...поставка, реакција
o сталци одбрамбених играча у
 цик-цак кретања – слалом завршници противничког
трчања напада
Игрице забавног карактера  ...
 штафетне игрице са Игра
променом правца и смера - са применом претходно
кретања обрађених техничких елемената
 игре брзине - група – повезивање:
 трка  напад – одбрана са
 ... завршницом
Техника  брзи напад, контранапад
- повезивање елемената  са завршницом
- може са креирањем полигона  бројчани односи у игри
 контрола лопте, могу бити: 3 на 3, 4 на 3 и
 жонглирање, 4 на 4...
 дриблинзи и окрети са  момента промена поседа
лоптом лопте
 вођење лопте  трансформација у фазу
 пријем и предаја лопте напада по дубини и
 пријем и предаја лопте са ширини (дупли пас, игра
променом ритма и правца на трећег човека,
кретања отварање на бочним
 first-touch полигони позицијама, кроз
средину, кружна,
полукружна, бочна
отварања играча...)
 трансформација у фазу
одбране по дубини и
ширини (притисак на
носиоца, играча са
лоптом, пресинг, офсајд,
директна игра, зонска
одбрана...)
~ 67 ~

1. ТРЕНИНГ
Координација Техника вођења лопте Игра – фудбал
 техника кретања без - вођење лопте са обновом - игра на 2 гола са већим
лопте дриблинга у функцији брзине бројчаним односом, нпр. 7 на 7, 8
 вежбе обликовања - напредовање кроз усложњавање на 8 у одговарајућем, већем
 вежбе разгибавања у вежби: дефинисаном простору
месту и покрету  са променом смера, Флексибилност
 вежбе флексибилности у правца, брзине кретања
покрету  боком и леђима напред
 специфична координација  појединачно и
са лоптом наизменично обе ноге
Техника  сваки корак контакт са
 контрола лопте лоптом са променом
 специфично вођење смера, правца, брзине
лопте – жонглирање – кретања
дириговано  сваки 3-4 корак контакт са
 дриблинзи и окрети са лоптом са променом
лоптом смера, правца, брзине
Игрице забавног карактера кретања
 са пасивним,
НАПОМЕНА: полуактивним
противником
- рад на брзини треба да буде на Игра
почетку основног дела тренинга - на скраћеном, дефинисаном
али може да буде и у сколопу простору за игру, са применом
увоидног дела тренинга као вођења лопте:
наставак  акценат на поседу лопте
 у фази напада акценат је
Брзина на контроли лопте,
 техника трчања вођењу лопте и
 реакција дриблинзима
 фреквенција покрета  изношење лопте по
 брзина појединачног дубини и ширини терена
покрета  у фази одбране – акценат
 максимална брзина је на одузимању,
трчања маркирању, притиску на
 убрзања носиоца, преузимању
играча, зонском
померању,
 без и са завршницом на
гол
могу бити: 4 на 4, 5 на 4,
5 на 5
 дефинисати број и
трајање понављања као и
периоде одмора између
њих
~ 68 ~
2. ТРЕНИНГ
Игрице забавног карактера Усмерени део – полигони са Игра – фудбал
Координација лоптом - игра на 2 гола
 техника кретања без - техника пријем – предаја лопте Флексибилност
лопте (ударац по лопти) повезана са
 вежбе разгибавања у вођењем лопте, дриблинзима
месту и покрету - елементи полигона:
 вежбе флексибилности у  техника ударца по лопти
покрету главом без и са скоком
 поскоци и скокови:  вођење лопте разним
o колутови деловим стопала и
o мердевинице појединачно и
o препонице... наизменично једном и
 специфична координација другом ногом
са лоптом  вођење лопте са
Техника окретима и дриблинзима
- пријем – предаја лопте  предаја лопте након
 од зид вођења, дриблинга
 са партнером  ударац по лопти након
 у другим формама рада вођења, дриблинга
 без промене јачине и  са пасивним и
дистанце одигравања полуактивним
 са променом јачине, а без противником
промене дистанце  са ударцем на гол
одигравња  ...
 са променом јачине и Специфични део – игра
дистанце одигравња - на скраћеном простору за игру
- без и са завршницом на гол
- са применом технике ударца по
лопти, дриблинга, вођења лопте,
контроле лопте
- дуел, контакт игре – игре снаге:
3 на 3
 по централним, бочним
деловима терена
 без и са завршницом,
шутем на гол
 решавање ситуација 1 на
1 у фази напада и фази
одбране
 акценат у фази напада на
дриблингу, вођењу лопте,
шуту на гол (ако је захтев)
 акценат у фази одбране
на одузимање лопте,
поставци, стрпљењу,
надмудривању...
 дефинисати број и
трајање понављања као и
периоде одмора између
њих
~ 69 ~
3. ТРЕНИНГ
Координација Техника ударца по лопти са Игра – фудбал
 техника кретања без пријемом лопте - игра на 2 гола
лопте - пријем лопте са обновом технике Флексибилност
 вежбе разгибавања у ударца по лопти повезана са
месту и покрету вођењем лопте, кроз креирање
 вежбе флексибилности у полигона и под отежавајућим
покрету околностима:
 полигони спретности и  обнова претходно
окретности: усвојених елемената
o колутови  усложњавање вежби и
o мердевинице захтева
o препонице  повећање брзине
o сталци извођења и дистанце
 специфична координација одигравања
са лоптом...  вођења, ударци по лопти
Игрице забавног карактера са пријемом лопте са
Техника пасивним и полуактивним
 контрола лопте, противником
 пријем и предаја лопте са  полигони вођења, ударца
променом ритма и правца по лопти са пријемом
кретања лопте са пасивним и
 повећење дистанци полуактивним
одигравња противником и са
 first-touch полигони... ударцем на гол
 ...
Игра
- на скраћеном (спретност,
сналажљивост...) простору са
применом пријема и предаје
лопте
 у фази напада акценат је
на поседу лопте,
демаркацији, померању
играча по дубини и
ширини терена
 зонско понашање екипе
која је фази дефанзиве,
сужавање, корекција...
 убрзање игре са
смањењем броја додира,
кретање играча без лопте,
нуђење решења
 са завршницом,
4 на 4, 5 на 4, 5 на 5
 момента промена поседа
лопте, трансформација
 дефинисање трајања са
одговарајућом паузом и
бројем понављања
~ 70 ~
4. ТРЕНИНГ
Координација Техника Игра – фудбал
 техника кретања без - под отежавајућим околностима: - игра на 2 гола
лопте  обнова претходно Флексибилност
 вежбе разгибавања у усвојених елемената
месту и покрету  усложњавање вежби и
 вежбе флексибилности у захтева
покрету  повећање брзине
 полигони заустављања и извођења и дистанце
окрета, спретности, одигравања
агилности:  пријем – вођење лопте –
o колутови дриблинг – предаја лопте
o мердевинице  ...са пасивним и
o препонице полуактивном
o сталци противником
 цик-цак кретања – слалом  ...са ударцем на гол –
трчања шутерски део
Игрице забавног карактера  ...завршница, кретање
 штафетне игрице са играча у завршници
променом правца и смера  ...поставка, реакција
кретања одбрамбених играча у
 игре брзине завршници противничког
 такмичарског карактера напада
 ...  ...
Техника Игра
- повезивање елемената - са применом претходно
- може са креирањем полигона обрађених техничких елемената
 дириговано жонглирање, - група – повезивање:
 дриблинзи и окрети са  напад – одбрана са
лоптом завршницом
 вођење лопте  брзи напад, контранапад
 пријем и предај лопте  са завршницом
 пријем и предаја лопте са  бројчани односи у игри
променом ритма и правца могу бити: 4 на 3 и 4 на 4,
кретања 5 на 4, 5 на 5
 first-touch полигони...  момента промена поседа
лопте
напада по дубини и
ширини (дупли пас, игра
на трећег човека,
отварање на бочним
позицијама, кроз
средину, отварања
играча...)
одбране по дубини и
ширини (притисак на
носиоца, играча са
лоптом, пресинг, офсајд,
директна игра, зонска
одбрана...)
УТАКМИЦА
~ 71 ~
6.3. Фаза развоја, тренирања и специјализације

стабилизације и стварање аутоматизма
-тренинг за наступ-
„ФАЗА РАЗВОЈА, ТРЕНИРАЊА И СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ“
У условима да су деца правилно вођена у претходним периодима, специјализација

почиње да се остварује са млађим кадетским (15 година старости) и старијим кадетским (16
година старости) узрастима и завршним делом преноси на омладински узраст (17 и 18 година
старости). Значи, условно и овај период траје око 4 године. Такође може да се програмира и
реализује кроз више развојних фаза.
Као што смо рекли, ово је период специјализације и представља један од
најкритичнијих периода у развоју младих фудбалера. Задатак овог периода је да младим
фудбалерима осигура постизање максималних резултата, афирмацију њихових вредности и
квалитета и отвори перспективе њиховог даљег развоја и фудбалског напредовања. Зато овај
период и називамо још и „тренинг за наступ“.
Основне карактеристике овог периода су:
 вежбе које су раније служиле као основна средства у свестраној припреми младих
фудбалера, сада добијају карактер допунских вежби,
 развој специфичних способности добија примарни карактер и значај,
 развој физичких способности добија наглашенији, специфичнији карактер и развој
до максималних могућности,
 рад на тактици добија запажено место у тренажном процесу, како би олакшало
сврсисходно спровођење техничких вештина и физичких способности играча...
Овде ћемо приказати недељни модел тренинга за период од 15. до 19. године
старости. Он је конципирана на јединству опште (ОФП) и специфичне (СФП) физичке
припреме. Како овај период називамо период специјализације, тако је специфична физичка
припрема подељена на основу три основна физичка својства на: специфичну снагу (СС),
специфичну издржљивост (СИ) и специфичну брзину (СБ), на основу анализе структуре и
елемената фудбалске игре и њене специфичности.
Разлика између појединих узраста, фаза и недеља рада је:
 у захтевима за одговарајући узраст и периоде и фазе тренирања и развоја,
 у сложености и избору саме појединачне вежбе, форме и облика рада,
 у усложњавању вежби, из тренинга у тренинг, што у суштини доводи до
напредовања играча, као и повећања оптерећења,
 у броју понављања и броју серија приликом рада на реализацији одговарајућих
захтева и циљева тренажног процеса...
~ 72 ~

Орјентациони план и програм
Обим недељних активности: 5 тренинга + 1 утакмица + додатни, индивидуални рад
1. ТРЕНИНГ
Уводни део Основни део Снага
Координација НАПОМЕНА – ПРАВИЛА:  ноге:
 техника кретања без - од бржих ка споријим и јачим - чучњеви:
лопте контракцијама o „француски“ – од 5 до 8
 вежбе разгибавања у - од брзине ка сили понављања
месту и покрету - битан је квалитет, а не обим и o „падобранац“ – од 5 до 8
 вежбе флексибилности у интензитет понављања
покрету - из тренинга у тренинг o „дубоки“ – од 5 до 10
 мобилност усложњавати вежбе – чиме се понављања...
постиже напредовање - мост – од 5 до 10 понављања
 флексибилност
- напредовање – број понављања - вага – од 5 до 10 понављања
Техника
и серија, скраћење паузе - гхр – од 5 до 8 понављања...
 контрола лопте
Брзина  тело – трбух и леђа:
 вођење лопте
 реакција - за стабилност тела
 жонглирање
 техника трчања - од изометрије, преко споре до
 полигони контроле лопте:
 линеарана: брзе контракције, покрета
вођење лопте, окрети,
- број понављања од 3 до 5  руке и рамени појас:
дриблинзи, ударци по
- одмор између понављања око 1 - склекови
лопти
минут, однос рад : одмор = 1 : 10 - згибови...
(нпр. 2 пута по 5 мин., са
- спринт од 10м до 30м Техника
паузом око 2-3 мин.)
 латерална – агилност: - из уводног дела
- број понављања од 2 до 3 Аеробизација – издржљивост
- одмор између понављања око 1  интермитентно
минут трчање:
- спринт од 10м до 25м са o 10 мин. рад – за 5 сек.
променом правца трчање под истрчати 30-35м, 55
углом од 90, 180 и 45 степени сек. лагано трчање или
- „капана“ полигони јачи ход – 10 понавља.
- урадити кроз вођење лопте o Око 3 мин. пауза
- креирати комплекс вежби o 10 мин. рад – за 20 сек.
- увести такмичење... истрчати 75-90м, 40
Експлозивност – скочност сек. лагано трчање или
 координација покрета јачи ход – 10 понавља.
 линеарни скокови: o може и аеробна игра
- број понављања од 3 до 5 уместо друге серије
- одговарајући одмор између трчања од 10 мин., али
понављања пре прве серије трчања
 латерални скокови:  taxi – изометрија
- број понављања од 2 до 3 o 3 понављања
- одговарајући одмор између o рад : одмнор = 1 : 1
понављања o понављање траје од 30
- нпр. рад на деоници од 10м, сек. до 60 сек.
„зечији“, „јеленски“, с` ноге на Завршни део
ногу, са обе ноге, колена у груди, Стабилизација
са једне ноге... - опоравак
Флексибилност
~ 73 ~
2. ТРЕНИНГ
Координација Усмерени део Индивидуална и групна тактика
 техника кретања без - полигони са лоптом типа снаге - дефанзивна тактика
лопте, трчања - 1 понављање – у трајању до 30-  кретања без лопте –
 вежбе разгибавања у 45 секунди прекорачни, укрштени
месту и покрету - полигон се састоји од корак...
 вежбе флексибилности у одгаврајућих захтева, елемената  сужавање, обезбеђење
покрету - елементи полигона снаге се простора...
 мобилност изводе експлозивно, брзо и трају  корекција,
 анатомија фудбала – од 3 до 6-7 секунди  притисак на носиоца
динамичко истезање са - елементи полигона снаге су:  синхронизација...
лоптом  вуча – 5м, Стабилизација
 флексибилност  скокови – ударац по - опоравак
Техника лопти главом након скока Флексибилност
 пријем-предаја лопте са – 2-4 понављања,
променом ритма и правца  агилност – без лопте (нпр.
трчања „8“), или са вођења лопте
 жонглирање... са дриблинзима,
Помоћна игра окретима са лоптом
 игра у дефинисаном  техника – предаја лопте,
простору за игру дуг пас, шут...
 игра у одговарајућим - између елемената полигона је
бројачаним односима пауза у виду хода или лаганог
 игра са дефинисаним кретања с ноге на ногу – 3-5м
бројем додира... - раде се 2 серије по 3-5
 игре са одговарајућим понављања са паузом између
техничким задацима серија око 3 мин.
 игра са дефинисаним
трајањем и бројем Специфични део
понављања - игре снаге или дуел, контакт игре
- од 3 до 5 понављања
- игра на 2 гола са голманима
- односи у игру могу бити:
 3 на 3 у дефинисаном
простору за игру 25м са
25м, 30 сек. игра, око 2,5
мин. до 3 мин. пауза
20м, 25 сек. игра, око 2
мин. пауза
15м, од 15 сек. до 20 сек.
игра, око 2,5 мин. до 3
мин. пауза
~ 74 ~
3. ТРЕНИНГ
Координација Усмерени део Индивидуална и групна тактика
 техника кретања без - полигони са лоптом типа - прелазак из дефанзивне у
лопте, трчања издржљивости: офанзивну фазу – трансформација
 вежбе разгибавања у  вођење лопте:  усмерени, први сигуран
месту и покрету o трајање полигона од 30 пас
 вежбе флексибилности у сек. до 40 сек.  напад простора
покрету - рад : одмор = 1 : 1  ослобађање, креирање и
 мобилност - од 6 до 10 долазак у слободан
 флексибилност... понављања, 2 серије простор
Техника са паузом између  ширина-дубина...
 пријем-предаја лопте – серија 3 мин. Стабилизација
ударац по лопти o варијанте: - опоравак
 вођење лопте са - 3 серије по 4 мин. са Флексибилност
окретима, дриблинзима... паузом између серија
Помоћне игре 3 мин.
 игра у дефинисаном - 2 серије по 8 мин. са
простору за игру паузом између серија
 игра у одговарајућим 3 мин.
бројачаним односима  пријем-предаја лопте
 игра са дефинисаним o са одговарајућим
бројем додира... техничким захтевима
o 8-10 играча
трајањем и бројем o 2 серије по 6-8 мин. са
понављања паузом између серија око
2,5-3 мин.
Специфични део
- игре типа издржљивости,
- аеробне игре
- хендикеп игре
- већи бројчани односи од 6 на 6
до 10 на 10 на већем,
дефинисаном просту за игру без и
са головима
- посед лопте
- могу да трају од 4 мин. до 8 мин.
 аеробне игре – 3 серије
по 8 мин. са паузама од
око 3 мин.
 хендикеп игре – 3 серије
по 6 мин. са паузама од
око 3 мин.
~ 75 ~
4. ТРЕНИНГ
Координација Усмерени део Стабилизација
 техника кретања без - полигони са лоптом типа брзине - опоравак
лопте, трчања - понављање у трајању до 30 Флексибилност
 вежбе разгибавања у секунди
месту и покрету - сегменти полигона – трају од 3
 вежбе флексибилности у до 5 секунди и који се изводе
покрету максимално брзо
 мобилност - елементи полигона:
 лествице, препонице...  линерана убрзања 10-
Техника 12м,
 жонглирање – вођење  линеарни спринт са
лопте – дриблинг – променом ритма трчања
ударац по лопти – пријем 10-5-10м...,
– предаја лопте  уски линерани слалом,
 first – tuch  лествице, обручи-тапинг,
Помоћне, уводне игре – игре резистенција,
средине  техника – вођење лопте,
 игра у дефинисаном дриблинг, пријем, предај,
простору за игру шут...
 игра у одговарајућим - између сегмената полигона је
бројачаним односима пауза у виду хода око 3-5м
бројем додира... Специфични део
 игре са одговарајућим - игре типа брзине и реакције
техничким задацима - већи бројчани односи на мањем
 игра са дефинисаним дефинисаном простору за игру без
трајањем и бројем и са головима
понављања - дефинисати број и трајање
понављања као и периоде одмора
између њих у зависности од
избора игре
Индивидуална и групна тактика

- офанзивна тактика
 брзи напад, контранапад
 шутерски део
 центаршутеви
 завршница
o кретање централног
нападача: лучно,
полукружно, кружно,
бочно отварање...
o ослобађање и напад
простора – утрчавање из
другог плана
o појављивање везних
играча у завршници
o кретања бочних навалних
играча...
~ 76 ~
5. ТРЕНИНГ – (Као тренинг 1. или)

Координација Групни рад Шутерски део или завршница
 техника кретања без - одбрамбени играчи Групна и екипна тактика
лопте, трчања - везни и навални играчи - дефанзивни прекиди
 вежбе разгибавања у Игра са тактиком - офанзивни прекиди
месту и покрету - обнова претходно обучаваних
 вежбе флексибилности у тактичких захтева:
покрету  усаглашавање линија
 мобилност тима по хоризонтали и
Игрице забавног карактера вертикали
Техника  понашање екипе у
 пријем-предаја лопте, дефанзиви
 одигравање у паровима, o пресинг
тројкама.. o зонска игра
Игре средине o обезбеђење ширине и
 игра у дефинисаном дубине терена,
простору за игру простора...
 игра у одговарајућим  прелазак из дефанзиве у
бројачаним односима офанзиву
 игра са дефинисаним  организација игре
бројем додира...  офанзива
 игре са одговарајућим o померања по вертикали
техничким задацима o пробој по боку
 игра са дефинисаним o пробој по централи
трајањем и бројем o преносна лопта
понављања o завршница...
УТАКМИЦА
НЕДЕЉНИ ПЛАН РАДА У ЛЕТЊЕМ ПЕРИОДУ
НАПОМЕНА: постоји могућност тренирања два пута дневно
НПР.
ДАН 1. ДАН 2. ДАН 3. ДАН 4. ДАН 5. ДАН 6. ДАН 7.
ОФП СС СИ СБ ИНТ МЕЧ *
ТЕ-ТА+И ТЕ-ТА+И ТЕ-ТА+И ТЕ-ТА+И ТЕ-ТА+И

(посед) (деф) (деф-оф) (оф) (интеграл)
(оф-деф)
~ 77 ~
7. ЗАКЉУЧАК
Сведоци смо великог, вишеструког значаја квалитетно организованог стручно-
педагошког рада у школама фудбала.
Kao што смо рекли, фудбал има ширу улогу и мора да обухвати основне едукативне
вредности као део свог програма. Сам назив „школа фудбала“, указује на едукативни значај и
карактер и васпитно-образовну улогу фудбала.
Фудбалске организације, у овом случају фудбалски клуб, а школа фудбала као његов
неизоставни и најмасовнији део, врше друштвено корисну делатност, акцентирају и
усмеравају активности и на изградњу здраве фудбалске личности. Фудбалска активност, од
најранијег и почетног периода тренирања, кроз све њене форме и облике рада, може
успешно да ублажава, отклања и решава одређене проблеме који се манифестују код младих
људи, као што су: малолетничка деликвенција, скитња, конзумирање алкохола и наркотика,...
Зато, педагошко, васпитно-образовни рад са младима у фудбалу постаје значајан,
снажан, утицајан и ефикасан фактор у процесу васпитања и социјализације личности младих.
Васпитање, као људска делатност је потреба сваког друштва и као корисна друштвена
делатност, присутна је у свакој макро и микро заједници људи. У фудбалу, као једној људској
заједници, вршено је и врши се свесно, организовано или несвесно, спонтано васпитање
младих генерација. Школа фудбала, као најмасовнији део фудбалског клуба, обухвата
најкритичнији и уједно и најважнији период развоја младих, је део јединственог процеса
васпитних акција које се предузимају у нашој друштвеној заједници.
Зашто смо ово прво апострофирали?
Мали број, да не кажемо незнатни број играча из школе фудбала настави и након
завршетка омладинског стажа, да игра сениорски фудбал, а још мањи број њих, настави да
игра фудбал на високом нивоу и могу да обезбеде егзистенцију, играјући га. Велика већина
младих играча, постаје саставни део других активности и почиње да се бави другим
делатностима. Зато, фудбал мора да буде школа живота, школа која је спремна да обучава и
развија, не само елитне играче, већ и здраве, образовне личности, радно способне и корисне
чланове наше заједнице.
Ово указује и на значаја укључивање што већег броја деца у организовани рад при
фудбалским клубовима. То подразумева и квалтетније пропагирање вредности бављења
фудбалом, боље анимирње деце, студиознији и организованији начин пријем деце у школе
фудбала.
На ово се надовезује и „борба“ са другим спортовима за децу која би се бавила
фудбалом. Некада се фудбалским спортом бавио далеко већи број младих, него осталим
спортовима. Тај однос се данас мења у корист других спортова. У садашње време, код нас,
остали спортови: кошарка, одбојка, рукомет, тенис,... су формирању, организовању, развоју
својих школа, омасовљавању истих, пришли веома студиозно, плански и организовано.
~ 78 ~
У опредељењу деце за који ће се спорт определити је чињеница да напред наведени

спортови имају предност над фудбалом, јер овим спортовима се може бавити током целе
године и у далеко бољим условима, дворанама. Међутим, фудбал још увек има примат, али
ако се овом проблему не приђе озбиљно, студиозно, постоји могућност да остали спортови
буду приоритет код деце приликом одабира којим ће се спортом бавити.
Некада су у клубове, долазили већ делимично обучени, на неки начин самоуки,
оспособљени млади играчи. То је био природан начин селекције деце која су се касније
укључивала у организовани рад у фудбалским клубовима. Деца су упознавала, откривала
тајне фудбалске игре, стицала основна знања и вештине, развијала различите способности,
играјући фудбал испред зграде, у парку, у улици, на било којој слободној површини...То је
омогућило да се деца опредељују за овај спорт.
Данас фудбалом, односно део школа фудбала, нису само талентована деца, већ и деца
која би да своје слободно време квалтетно употпуне, а која не показују одговарајући и
задовољавајући ниво способности да се баве овим спортом. Раније је био присутан природан
долазак у фудбал, у клубиве, талентованих дечака са одговарајућим знањима и
способностима. Данас, све то, се мора систематиски и организовано, плански урадити,
вежбати, обучити у фудбалским клубовима, односно у школама фудбала.
На претходну констатацију, надовезује се и чињеница да се данашња деца, физичким
активностима, и фудбалом, баве само у својим школама фудбала, на тренинзима. То је
недељно гледано, веома мало, недовољно времена посвећено фудбалској игри и другим
битним активностима за развој физичких способности и других карактеристика деце, а на
нивоу је ранијих дневних активности, којима су се деца бавила и ван својих обавеза у
фудбалским клубовима, у највећем броју случајева. Ово указује на још већи значај
квалитетнијег, плански организованог стручно-педагошког рада у школи фудбала.
Поред до сада свега наведеног, рад у школи фудбала заснива се и на формирању што
већег броја квалитетних фудбалера.
Квалитетнији је онај играч, који је у односу на све захтеве, обавезе и задатке
савремене фудбалске игре, у највећој мери интегрисао све димензије психосоматског статуса
и развио своје потенцијале. Да би се реализовало претходно наведено, са играчем, треба да
се ради плански, организовано и стручно од његових првих корака у школи фудбала. Све
пропуштено у одговарајућем периоду развоја, касније је тешко надокнадити.
То се практично односи на: систематизовано, методско и стручно обучавање, развој,
вежбање, тренирање и усавршавање многобројних, најсуптилнијих елемената фудбалске
игре, кроз техничку, тактичку, физичку, психолошку и васпитну припрему младих играча у
школи фудбала.
Све ово указује на комплексност рада са младим играчима и на значај квалитетно
организованога стручно-педагошког рада у школи фудбала. Поред познавања фудбалске
игре, њене структуре, људи који раде са младима у фудбалу морају да познају и поштују:
узрасне карактеристике, периоде развоја младих играча,... као и принципе и законитости
самог тренажног процеса, методологију рада...
~ 79 ~
Уколико жели да одговори овој својој основној улози, која се састоји, као што смо већ
напоменули, у формирању фудбалера високог нивоа, који могу да одговоре захтевима
савремене фудбалске игре, школа фудбала и људи који раде у њој, мора да се баве и
визионарским радом. За то је потребно и пресудно je не само тренутно, постојеће знање, већ
и предвиђање будућих потреба и захтева фудбалске игре.
Планови и програми ради млађих узрасних категорија у школи фудбала треба да прате
дешавања и карактеристике савремене фудбалске игре и окружења. Много улазних
елемената дефинише и утиче на излазне елементе, односно, циљеве, начине, садражаје,
форме, облике,... рада са младима у фудбалу.
Зато, план и програм рада у школи фудбала стално мора бити подложан контроли,
провери, путем примене, корекцији током примене и опет провери путем примене.
~ 80 ~
8. ЛИТЕРАТУРА
1. АЛЕКСИЋ, В. и ЈАНКОВИЋ А. (2006).

Фудбал, историја-теорија-методика. Београд: ФСФВ
2. БАНГСБО, Ј.(2000).
Fitness training in soccer. Spring City: Reedswain Publishing
4. ВЕЈН, Х. (2007).
Developing Youth Football Players.
5. ВЕЛЕБИТ, Р. (2003).
Савремени фудбалски тренинг. Београд: Спортска академија
6. ГРУПА АУТОРА (2005).
Дечији спорт од праксе до академске области. Београд: ФСФВ
7. КОКОВИЋ, Д. (2000).
Социологија спорта. Београд: Спортска академија
8. КОПРИВИЦА, Б. (2002).
Основе спортског тренинга. Београд: ФСФВ
9. ЛЕКИЋ, Д. (1998).
Физиологија спорта са основама биохемије и анатомије.
Београд: Спортска академија
10. ЛЕКИЋ, Д. (1998).
Спортска медицина са основама развојне антропологије.
Београд: Спортска академија
11. MAЛАЦКО, J. (2000).
Oснове спортског тренинга. Београд: Спортска академија
12. ОПАВСКИ, П. (2000).
Биомеханичка анализа техничких елемената у фудбалском спорту.
Београд: ФСФВ
12. ПАНTИЋ, Д.: (1999).
Психологија спорта. Београд: Спортска академија
13. ПЕРИЋ, Д. (1999).
Увод у спортску антропомоторику. Београд: Спортска академија
~ 81 ~
14. РАДОЈА, Д. (2010).

Тренеров пут ка успеху. Београд: ФСФВ
15. РАДОСАВ, Р. (2000).
Фудбал: техника, методика, вежбе. Нови Сад: ФФК
16. СТЕФАНОВИЋ, В. (1983).
Савремени фудбал и педагошко-психолошки рад. Београд: ИГРО
17. СТЕФАНОВИЋ, Ђ. и ЈАКОВЉЕВИЋ, С. (2004).
Технологија спортског тренинга. Београд: ФСФВ
18. СТРАТОН, Г., РЕЈЛИ, Т., ВИЛИЈАМС, М. и РИЧАРДСОН, Д. (2004).
Youth soccer. USA: Routledge
19. ТОПЛАК, И. (1985).
Савремени фудбал и његове тајне – тактика и методика. Београд: ФСЈ
20. ФИФА (2004).
Фифа. Нион: ФИФА
21. ФСЈ (1997).
Зимска школа фудбала „Улцињ '97“. Београд: ФСЈ
22. ФСЈ (1997).
Југословенска школа фудбала „Златибор '97“. Београд: ФСЈ
23. ФСЈ (1997).
Југословенска школа фудбала „Сремска Каменица '98“. Београд: ФСЈ
24. ФСЈ (2000).
Летња школа фудбала „ФСР Западне Србије“. Београд: ФСЈ
~ 82 ~

2801

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2801

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Факултет спорта и физичког васпитања

ПОВЕЉА ПРАВА МЛАДИХ СПОРТИСТА

 Право да се баве спортом

Обзиром да су га повреде спречиле да и даље активно игра фудбал, остала је

2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА

Да ли је у данашње време или у блиској прошлости, одговарајући стручњак,

3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА

5. ОРГАНИЗАЦИЈА СТРУЧНО-ПЕДАГОШКОГ РАДА У

5.1. Пут до тренинга

Начин живота – некада и сада

Е - карактеристике фудбалске игре

План и програм рада

Формирање личности Квалитетан фудбалер

5.1.1. Начин живота – некада и сада

Раније је на часовима физичког васпитања у школама, основним и средњим, велика

5.1.2. Фудбал данас

 да има савршену технику – то је разлог зашто је битно да играч на време

Исто тако, развој одговарајућих способности, брзина усвајања, напредовања, не иде

Тренерски позив, посебно у раду са младима је креативан, стваралачки позив, он не

У сваком случају, почетнике који су тек завршили школовање треба подржати и

5.2. Развој младих играча

Табела 1. Периди развоја младих играча

13 Други пик раста Период припреме,

Табела 2. Перидизација рада са млађим узрасним категоријама у фудбалу

Периодизација рада са младима у фудбалу

Схема 2. Карактеристике и способности које утичу на учинак младих играча

Физичке и Аспекти игре:

5.2.1. Развој младих играча са аспекта технике

У периоду од 15 до 18 година старости, треба да се ради на развоју, тренирању

- побољшати извођење техничких елемента са обе ноге, посебно се то односи на

- организивање и формирање група:

- приликом анализе играча, тренер ће омогућити напредак играча, ако је план

ТЕХНИКА СА ЛОПТОМ Схема 3. ТЕХНИКА КРЕТАЊА БЕЗ

5.2.2. Развој младих играча са аспекта тактике

Процес интегрисање играча у тим подразумева:

Табела 3. Тактички захтеви

5.2.3. Развој физичких способности код младих

Развој физичких способности човека започиње, практично, већ од рођења. Развој

У склопу физичких способности фудбалера, а у складу са структурама кретања у

Са развојем издржљивости треба почети у припремном, развојеном периоду, периоду

Брзина је одлучујући фактор у модерном фудбалу. Зато, генетске капацитете брзинских

Брзина је способност да се покрет изврши за најкраће време у датим условима. Сви

Од суштинског значаја су адекватне паузе између вежби, понављања и серија, због

Развој координације (психомоторне вештине)

Као интегрална компонента у комплексу физичких способности, координација игра

То би значило, да треба вежбати покрете и кретања ситуационог типа, свесно младе

Одговорити на изузетно компликоване, сложене и непредвидиве ситуације, а у склопу

Развој гипкости (флексибилности или покретљивости)

Гипкост је способност извођења покрета оптималном амплитудом без последица.

Табела 5. Развој физичких способности код младих играча

Узраст до 10 година 11-14 година 15-18 година

координацијских вештина је научено побољшањем

- динамичке вежбе покретљивости - динамичке вежбе

деоницама - укључивање брзине у паузе између вежби

- јачање мишића, посебно - високи и ниски скокови и - постепено повећање

- изградња основне - повећање рада на - развој аеробне снаге и

издржљивости аеробној издржљивости максималне аеробне

5.2.4. Развој младих играча са психолошког аспекта

 преузимање ризика – аналитички и просто посматрано сваки покрет, радња,

 жеља за напретком – мотив постигнућа – у структури укупне мотивације је

Обука менталних ставова

 рад на техници, такође може се комбиновати са радом на концентрацији, пажњи,

Из многобројних анализа структуре игре, да се претпоставити да ће успех у игри