22-Mar-15

3. OPŠTI PRORAČUNI

Opšti proračuni električnih parametra strujnog kola između dva hijerarhijska

nivoa (HN) su neophodni kako bi se optimalno dimenzionisalo strujno kolo, a zatim
izvršio pravilan izbor električne i neelektrične opreme potrebne za siguran, bezbedan i
kvalitetan prenos električne energije od višeg HN1 do nižeg hijerarhijskog nivoa
HN 2 . Pri ovome se pod strujnim kolom i ovde podrazumeva “Skup provodnika i
električne opreme između dva susedna hijerarhijska nivoa uključujući zaštitne
komponente, način polaganja i uslove eksploatacije”. Dimenzionisanje i konačan izbor
opreme strujnog kola se vrši na osnovu proračuna i provera u nekolino koraka
(iteracija). Dimenzionisanje i izbor opreme strujnog kola se može izvršiti i na bazi
iskustva projektanta, ali se proračuni i tada obavljaju i daju kao potvrda valjanosti
odluke projektanta.

Ne ulazeći uvek u detalje izvođenja, u ovom delu se daju izrazi vezani za

trofazne i jednofazne prostoperiodične sisteme. Detalji izvođenja, karakterizacija i
jedan broj primera, kao materijal za podsećanje, su dati u posebnim prilozima za svako
poglavlje.

3.1 POGONSKI ELEKTRIČNI PARAMETRI STRUJNOG KOLA

3.1.1 Nazivna (pogonska) i vršna struja

“Nazivna (pogonska) struja je struja proračunom predviđena da teče kroz

provodnike strujnog kola”. Ova struja proračunata u slučaju vršnog opterećenja je
vršna, ili tzv. jednovremena maksimalna struja. Zbog složene dinamike eksploatacije
mreže EINN, ove struje se izračunavaju uz uprošćeni protokol, iako se njihova
raspodela u mreži EINN može proračunati nekim od metoda za rešavanje složene
električne mreže. Proračun nazivnih, odnosno vršnih struja se sprovodi za svako
strujno kolo idući (počev) od krajnjih strujnih kola (najniži hijerarhijski nivoi) ka
strujnim kolima viših hijerarhijskih nivoa.

Za trofazno strujno kolo između dva hijerahijska nivoa se pretpostavlja da je

deo uravnoteženog sistema i da je opterećenje po svakoj fazi u tačkama drugog (nižeg)
hijerahijskog nivoa isto i ekvivalentne impedanse Z . Pri tome je veza impedansi
ekvivalentnog trofaznog prijemnika u zvezdu, Z  Z Y , ili u trougao, Z  Z  . Vod
koji spaja susedne hijerarhijske nivoe je realan i okarakterisan podužnom impedansom
Opšti proračuni

svakog faznog provodnika, Z 'v  Rv  jX v , impedansom neutralnog provodnika,

Z ' N  RN  jX N , i dužinom trase l, tj. rastojanjem između dva nivoa kojim je uvažen
način polaganja voda. Podužne impedanse odgovaraju impedansama tzv. raspregnutog
sistema, tj. cikličnim impedansama linija. Jednopolna i višepolna šematska ilustracija
data je na Sl. 3.1.

Za proračun struja kroz provodnike voda kao polazne parametre treba, umesto
vrednosti impedanse Z ekvivalentnog prijemnika, poznavati snagu P2 i faktor snage
cos 2 u tačkama HN 2 . Reaktivna snaga u ovim tačkama je Q2  P2 tg 2 , a
prividna kompleksna snaga S 2  3 U 2 I *L  P2  j Q2 , gde je: U 2 - kompleksna
efektivna vrednost međufaznog napona na HN 2 i I *L - konjugovano kompleksana
efektivna vrednost linijske struje.

Na nivou krajnjih strujnih kola vrednosti parametara P2 i cos 2 se u

najvećem broju praktičnih slučajeva određuju iz nominalnih (kataloških) vrednosti
parametara koji se daju za prijemnike. Snaga P2 je tada P2  Pn / n ( Pn -
nominalna snaga prijemnika, n - nominalni koeficijent iskorišćenja), faktor snage je
jednak nominalnoj vrednosti faktora snage prijemnika, cos  2  cos  n , a reaktivna
snaga je Q2  ( Pn / n ) tg  n .

Ako je HN 2 bilo koji viši hijerarhijski nivo, vrednosti parametara P2 i

cos 2 su vršna snaga (ili tzv. jednovremena maksimalna snaga, P2  Pv  Pjm ) i
vršna vrednost faktora snage, tj. vrednost faktora snage koja odgovara vršnoj snazi (
cos  2  cos  v  cos  jm ).
Opšti proračuni

l
HN1 HN2
3/N~50Hz,UF /UL
Tip voda
P2, cos2,
Q2= P2 tg 2

1 Zv =Z'v l I1 =IL 1'

U12 U1F Zv I2 =I1 a 2
2 2'

U31 U23 U2F

3 Zv I3 =I1 a 3'
U3F ZN IN=0
N N'

1' 1'
HN2 1 ZY Z
2 2' 2' Z
0
ZY ZY
Z
n
3' 3'
a = exp( j 2/3)

Sl. 3.1 Jednopolna i višepolna šematska ilustracija trofaznog

strujnog kola između dva susedna hijerarhijska nivoa.
Iz razloga uravnoteženog sistema sve linijske struje su istog inteziteta i
međusobno fazno pomerene za ugao 2 / 3 , a intezitet struje se izračunava na osnovu
izraza

P2
I pog  I i  I L  , i  1, 2, 3 , (3.1)
3U 2 cos 2

gde je U 2 efektivna vrednost međufaznog napona u tačkama na kraju trase. Pri

proračunu se za napon U 2 uzima nazivna (nominalna) efektivna vrednost
međufaznog (linijskog) napona, U 2  U L  U nom  400 V .

U slučaju jednofaznog strujnog kola struja je

Opšti proračuni

P2
I pog  I  I F  , (3.2)
U 2 cos 2

gde su P2 i cos 2 - vršna snaga i odgovarajući faktor snage, respektivno, a za napon

U2 pri proračunu se usvaja nazivna efektivna vrednost faznog napona,
U 2  U F  U nom  230V . Kao i u slučaju trofaznog kola, ako se radi o krajnjem
strujnom kolu, snaga i faktor snage se određuju iz nominalnih (kataloških) podataka
jednofaznog prijemnika.

l
HN1 HN2
1/N~50Hz,UF
Tip voda
P2, cos2, Q2= P2 tg  2

Zv = Z'v l I
L

U1 U2 Z
ZN =Zv I
N

Sl. 3.2 Jednopolna i višepolna šematska ilustracija jednofaznog

strujnog kola između dva hijerarhijska nivoa.

Struje izračunate na ovaj način, na nivou krajnjih strujnih kola su nazivne

(pogonske) struje a u slučaju bilo kog višeg hijerarhijskog nivoa ove nazivne vrednosti
odgovaraju vršnim strujama.

Napomena: Pogonske i vršne struje izračunate na ovaj način predstavljaju dobro

procenjene vrednosti stvarnih struja samo u slučaju krajnjih strujnih
kola i u slučaju da je ekvivalentni trofazni prijemnik uvek simetričan,
a njegovi vršni parametri dobro procenjeni. Stvarne struje i u jednom i
u drugom slučaju uravnoteženog sistema su manje ili jednake od
nazivnih, odnosno vršnih struja. Stvarne realne struje se takođe mogu
Opšti proračuni

proračunati, ali se tada moraju respektovati realne nesimetrije

opterećenja i sve deonice niskonaponske trase uključujući elemente
ekvivalentnog trofaznog generatora kojim se zamenjuje
TS 10(20)/0.4 kV/kV (videti Sl. 3.4).

3.1.2 Trajno dozvoljena struja

“Trajno dozvoljena struja je najveća struja koja može trajno da protiče kroz
provodnik pod utvrđenim uslovima, a da se ne prekorači utvrđena vrednost
temperature stacionarnog stanja”. Pogonske, odnosno vršne struje su merodavne
veličine da se u prvom koraku dimenzioniše i izvrši izbor:

 tipa električnog razvoda i odrede poprečni presek provodnika žile voda i trajno
dozvoljena struja (TDS) zavisno od tipa položenog električnog razvoda ( I TDS -
trajno dozvoljena struja za referentne uslove i tip električnog razvoda, SRPS
N.B2.752); i
 zaštitne komponene od prekomernih struja (izbor struje I 0n , I 0n - nazivna
vrednost struje zaštitne komponente).
Nazivna vrednost struje zaštitne komponente od prekomernih struja se u
prvom koraku određuje (bira) iz grupe nazivnih kataloških podataka zaštitne
komponente, kao prva veća vrednost od pogonske, odnosno vršne struje. Pri tome se
pod prekomernom strujom podrazumeva svaka struja veća od pogonske, odnosno
vršne struje kojom se opterećuju priključci (tačke) na višem hijerarhijskom nivou (
HN1 ). U prekomerne struje se ubrajaju struje preopterećenja, polazne struje i struje
kratkih spojeva.

Za određivanje stvarne vrednosti trajno dozvoljene struje, koja se označava sa

IZ ,

I Z  k kn k kdr I TDS , (3.3)

potrebno je poznavati pogonske uslove eksploatacije za položeni tip električnog

razvoda, tj.: temperaturu ambijenta (koeficijent korekcije k  ), broj položenih strujnih
kola koji se na jednom delu trase paralelno vode (koeficijent korekcije k n ), specifični
termički otpor sredine u koju se polažu provodnici (koeficijent korekcije k  ) i druge
Opšti proračuni

nereferentne uslove (koeficijent korekcije k dr ). Lako je zaključiti da su korekcioni

faktori za referentne uslove jednaki jedinici, k  k n  k   k dr  1. Određivanje
korekcionih koeficijenata se izvodi prema tabelama datih u SRPS N.B2.752, a zatim
se prema izračunatoj vrednosti TDS I Z , takođe iz priloženih tabela u SRPS N.B2.752
i za izabrani tip električnog razvoda, usvaja se prva veća vrednost struje I TDS i
poprečni presek žila EE provodnika ili kabla. Važi i obrnut redosled poteza.

U prvom koraku dimenzionisanja strujnog kola moraju biti zadovoljena dva

osnovna uslova:

1. Stvarna TDS, tj. vrednost struje I Z mora biti veća (ili jednaka) od proračunate
vrednosti pogonske struje,
I pog  I Z . (3.4)
Isto važi i za nazivnu struju zaštitne komponente od prekomernih struja, tj.
I pog  I 0n , pri čemu se na strujnoj osi raspoređuju prema uslovu
I pog  I 0n  I Z .

2. Ukupan procentualni pad napona od priključnih tačaka na DMNN do bilo kog

prijemnika u objektu mora biti manji od dozvoljenog,
u %  ui %  udoz % , (3.5)
gde je  ui % - procentualni pad napona i-te deonice na posmatranoj trasi od
priključnih tačaka do prijemnika.

Dozvoljeni pad napona je definisan regulativom, tj. 3% za strujna kola koja

napajaju svetlosne izvore (prijemnici električnog osvetljenja) i 5% za ostala strujna
kola (PTN za EINN).

3.1.3 Pad (gubitak) napona

Proračun pada napona za trofazno strujno kolo između dva HN se sprovodi po

formuli koja je izvedena za slučaj uravnoteženog kola, a koja predstavlja razliku bilo
kog međufaznog napona na početku i na kraju trase. Kod niskonaponskih razvodnih
sistema se zanemaruje odvodnost između provodnika žila EE provodnika ili kablova,
kako u delu DMNN tako i u EINN objekata.
Opšti proračuni

Za fazne napone označene na Slici 3.1 se može usvojiti U 1F  U F ,

U 2 F  a 2 U F , U 3 F  a U F , a tada slično važi i za linijske napone U 12  U L ,
U 23  a 2 U L , U 31  a U L , tj. na početku trase fazni i međufazni naponi čine
direktne sisteme prvog reda, pri čemu je U L  3 U F e j/6 i a  e j 2 /3 .

Ako se sa U 1 e j/6 označi kompleksna efektivna vrednost međufaznog

(linijskog) napona na početku trase, npr. napon U 12 , a sa U 2 e j/ 6 isti međufazni
napon na kraju trase, tada se, zadovoljavajući drugi Kirchoff-ov zakon po prvoj
konturi, Sl. 2.3.1, za razliku međufaznog napona na početku i na kraju trase se dobija:

U 12  U e j / 6  (U 1  U 2 )e j / 6 

 3Z v I1 e j / 6  3( Rv  jX v )l I L e j / 6 . (3.6a)
Izrazi za padove napona preostalih međufaznih napona dobijaju se na sličan
način
U 23  U e j/ 6 a 2 , (3.6b)

U 31  U e j/6a , (3.6c)

tj. padovi (razlike) međufaznih napona takođe čine direktni sistem prvog reda.
Iz (3.6) sledi da je pad napona U dat sledećim izrazom

U  U 1  U 2  Z 'v l 3 I L  3 l I L ( Rv  j X v ) (cos  2  j sin  2 ) 

 3 l I L [( Rv cos  2  X v sin  2 )  j ( Rv sin  2  X v cos  2 )] , (3.7)

gde je  2 fazni pomeraj između međufaznog napona U 2 i struje I L , tj. fazni ugao
ekvivalentne impedanse Z , odnosno cos  2 je faktor snage ekvivalentnog trofaznog
prijemnika. Ovo zadnje se lako dokazuje. Na primer, ako se posmatra veza
ekvivlentnog prijemnika u zvezdu, tada je međufazni napon između tačaka 1  2  ,
Sl.3.1, označen kao napon U 2 e j/ 6 jednak:

U 2 e j/ 6  Z Y ( I 1  I 2 )  Z Y 3 I L e j/ 6 .
Opšti proračuni

Odavde se zaključuje da je  2   Y , gde je  Y fazni ugao impedanse Z  Z Y . Padu

napona U očigledno odgovara ekvivalentna  šemu i fazorski dijagram napona i
struja dati na Sl. 3.3.

1 Zv = Z'v l 1'
3 IL
U1 Bv Bv U
2 Z
2 2

2 2'

Sl. 3.3 Ekvivalentna  šema trase dužine l trofaznog strujnog kola

i fazorski dijagram napona i struje.

Imajući u vidu realne uslove, tj. stvarne vrednosti podužne rezistanse i

reaktanse voda, zanemarljiv poprečni uticaj kapacitivne odvodnosti,
Y v  Gv  jBv  jBv , i karakter opterećenja na kraju posmatrane trase, tj. faktor
snage, može se lako pokazati da je fazni pomeraj  12 između napona U 1 i U 2 vrlo
mali, a što se može i kvantitativno utvrditi ako se  12 izračuna iz kompleksnog izraza:

U 1 U 1 j12 Z
 e 1 3 v ,
U2 U2 Z

gde je Z  Z  impedansa u jednoj grani trougla, ili

U 1 U 1 j 12 Z
 e  1 v ,
U2 U2 Z
Opšti proračuni

ako je Z  Z Y impedansa u jednom kraku zvezde.

Iz ovog razloga, zanemarujući imaginarni deo u (3.7), za pad napona, tj.

apsolutnu vrednost bilo koje razlike međufaznih (linijskih) napona u (3.6), tj.
U  U L se može približno pisati

X v
U L  3l I L ( Rv cos 2  X v sin 2 )  l Rv 3 I L cos 2 (1 
tg2 ) 
Rv
l Rv X R P X
 3 U 2 I L cos  2 (1  v tg  2 )  l v 2 (1  v tg  2 ) , (3.8)
U2 Rv U2 Rv
gde je U 2 efektivna vrednost međufaznog napona na kraju trase. Ako se procentualni
pad međufaznog napona izračuna u odnosu na nazivnu vrednost međufaznog napona,
tj. u%  100 (U L / U L ) , i usvoji U 2  U L  U nom , tada se za procentualni pad
linijskog napona, u trofaznom strujnom kolu na trasi između dva susedna hijerarhijska
nivoa, konačno dobija

U L R P X
u %  u3 L %  100  100l v 2 2 (1  v tg 2 ) , (3.9)
UL UL Rv

gde je P2  3 U 2 I L cos  2  3 U L I L cos  2 - aktivna snaga (opterećenje) na

kraju trase dužine l. Podužna rezistansa Rv i reaktansa X v jedne žile voda trofaznog
strujnog kola preuzimaju se iz kataloških podataka proizvođača, ili se procenjuju na
osnovu poznatih uprošćenih izraza, ako su kataloški podaci nedostupni.

Na sličan način se dobija i izraz za pad faznog napona kod jednofaznog

strujnog kola na trasi između dva hijerahijska nivoa, Sl. 3.2,

U F R P X
u %  u1F %  100  200l v 2 2 (1  v tg 2 ) , (3.10)
UF UF Rv
gde je P2  U 2 I F cos  2  U F I F cos  2 - aktivna snaga (opterećenje) na kraju
trase dužine l, a za napon U 2 se usvaja nominalna efektivna vrednost faznog napona,
U 2  U F  U nom . Podužna rezistansa Rv i reaktansa X v jedne žile voda jednofaznog
strujnog kola preuzimaju se iz kataloga proizvođača, ili se približno izračunavaju
(procenjuju) na osnovu poznatih uprošćenih izraza.

Uprošćeni izrazi za izračunavanje pada napona se dobijaju kada se drugi

sabirak u izrazima (3.9), odnosno (3.10), zanemari u odnosu na jedinicu, a podužna
Opšti proračuni

otpornost izračuna kao Rv   / S , gde je  - specifična otpornost bakra ili

aluminijuma izražena u [ / m / mm 2 ] , a S - poprečni presek provodnika žile
izražen u [ mm 2 ] . Ako se Rv zameni u (3.9) odnosno u (3.10), i vodi računa o (3.5),
dobijaju se izrazi za kontrolu minimalnog poprečnog preseka provodnika, imajući pri
tome u vidu vrednost ukupno dozvoljenog pada napona.

Napomena: Ako su za trofazno i jednofazno strujno kolo ista opterećenja, dužine

trase i podužne impedanse jedne žile voda, onda je pad međufaznog
(linijskog) i faznog napona na trasi trofaznog strujnog kola,  u3 L %
i  u3F % , šest puta manji od pada faznog napona na trasi iste dužine
jednofaznog strujnog kola  u1F % ,

1
u3 L %  u3 F %  u1F % ,
6
gde je  u3 F % - procentualni pad faznog napona u trofaznom
strujnom kolu sračunat u odnosu na nazivnu vrednost faznog napona.

Šta ovo znači za provodnike strujnih kola prikazanih na slici, ako ova
napajaju isti broj istih inkadescentnih svetlosnih izvora (  n , Pn ,
n  1 , cos n  1 ) i ako su provodnici izrađeni od istog materijala?

l l
Li L1
IL I1
L2
I2 = I1 a 2
L3
I3 = I1 a
N N IN=0
Ako se želi da prijemnici izrače isti ukupan svetlosni fluks,
 uk  3 n , tj. da se ostvari isti nivo osvetljenosti sa jednom i
drugom instalacijom, tada je neophodno da fazni naponi na svetlosnim
izvorima, odnosno padovi faznih napona u trofaznom i jednofazom
kolu budu isti. Padovi faznih napona u trofaznom, prema (3.9), i
jednofaznom strujnom kolu, prema (3.10), su:
Opšti proračuni

 3 Pn  3 Pn
 u1F %  200 l 2 ,  u3 L %   u3 F %  100 l .
S1F U F S3 F U L2
Iz ovih izraza za  u3F %   u1F % sledi

S3F / S1F  1 / 6 ,
tj. poprečni presek provodnika žile u trofaznom strujnom kolu je šest
puta manji od poprečnog preseka žile u jednofaznom strujnom kolu da
bi se ostvario isti pad faznih napona. Ovim primerom se uvek ilustruje
jedna od prednosti trofaznih sistema - ušteda u materijalu. Ova ušteda
u zapremini iznosi

V3 F 4 S3 F l 1
  .
V1F 2 S1F l 3

3.1.4 Gubitak aktivne i reaktivne snage

Ako se posmatra uravnoteženi trofazni vod, tj. strujno kolo između dva
hijerarhijska nivoa na Sl.3.1, tada je gubitak prividne snage na trasi voda dužine l

P22  Q22
S  3 Z v I  3 ( Rv  jX v ) l
2
L ,
( 3 U2 )2

odakle sledi da su gubici aktivne i reaktivne snage, respektivno dati izrazima

P22  Q22 Rv P22

P  3 Rv I L2  3 Rv l  l (1  tg 2  2 ) , (3.11a)
( 3 U2 )2 U L2

P22  Q22 X v P22

Q  3 X v I L2  3 X v l 2
 l 2 (1  tg 2  2 ) , (3.11b)
( 3 U2 ) UL
Opšti proračuni

a njihove procentualne vrednosti su

P R P
 p%  100  100 l v 2 2 (1  tg 2  2 ) , (3.12a)
P2 UL

Q X P
 q %  100  100 l v 2 2 (1  tg 2  2 ) , (3.12b)
P2 UL

gde je q% sračunato u odnosu na aktivnu (korisnu) snagu P2 .

Za gubitak aktivne i reaktivne snage u jednofaznom strujnom kolu se dobija

P22  Q22 Rv P22

P  2 Rv I F2  2 Rv l  2 l (1  tg 2  2 ) , (3.13a)
U 22 U F2

P22  Q22 X v P22

Q  2 X v I F2  2 X v l  2 l (1  tg 2  2 ) , (3.13b)
U 22 U F2

a odgvarajuće procentualne vrednosti su

P Rv P2
 p%  100  200 l (1  tg 2  2 ) , (3.14a)
P2 U F2
Q X v P2
 q%  100  200 l (1  tg 2  2 ) . (3.14b)
P2 U F2

Upoređujući izraze za procentualni pad napona i procentualni gubitak aktivne

snage dobija se i u slučaju trofaznog uravnoteženog strujnog kola i u slučaju
jednofaznog strujnog kola, isti odnos ovih veličina koji zavisi od podužnih parametara
jedne žile voda i faktora snage (odnosno tengensa ugla  2 ),
Opšti proračuni

 p% 1  tg2  2
 . (3.15)
u % X v
1 tg 2
Rv

Iz dobijenih izraza se može zaključiti da se gubici napona i snaga mogu

znatno smanjiti ako se poveća (poboljša) faktor snage cos  2 ekvivlentnog
prijemnika na HN 2 . Ovo se realizuje postupcima tzv. kompenzacije reaktivne snage.

3.2 STRUJA GREŠKE (KVARA)

U posmatranom strujnom kolu, Sl. 3.1 i Sl. 3.2, struja greške (kvara)
predstavlja struju koja teče kroz zaštitnu komponentu, postavljenu na mestu višeg
hijerarhijskog nivoa HN1 , usled greške, ili kvara koji se može dogoditi:

 bilo na posmatranom delu trase;

 bilo u delu trase viših ili nižih hijerarhiskih nivoa; ili
 u delu DMNN.
Struja greške se, iz razumljivih razloga, prioritetno određuje kroz zaštitnu
komponentu, ali struju greške predstavlja i svaka druga struja koja teče u bilo kojoj
grani složene mreže nastala kao posledica kvara koji se dogodio.

S obzirom na raznovrsnost konfiguracije standardnih razvodnih sistema,

moguću složenost mreže, posmatrajući na primer samo jednu trasu od izvoda
sekundara (sabirnica niskog napona) poslednje transformatorske stanice TS 10(20)/0.4
kV/kV, kao i raznovrsnost mogućih (do sada već zabeleženih) kvarova, tačan proračun
struje kvara može biti vrlo složen i zametan posao. Hijerarhijski razvod i podela na
strujna kola, u znatnoj meri lokalizuju prostor negativnog uticaja nastalog kvara
(greške). Nastali kvarovi nemaju uvek za posledicu struju kvara koja se označava kao
prekomerna, ali se zato, kao posledica kvara, u pojedinim tačkama mogu javiti
nedozvoljene vrednosti potencijala i potencijalnih razlika, koje su u nominalnom
režimu nula, ili uz dozvoljena odstupanja odgovaraju nazivnim vrednostima.

Greške koje se mogu javiti u DMNN, i u nekim slučajevima posledice preneti

(“uneti”) u EINN objekta, su na primer:
 prekid neutralnog (N), PEN ili PE provodnika;
 prekid i spoj faznog provodnika sa zemljom (jednofazni zemljospoj) preko
neke prelazne otpornosti, i dr.
Opšti proračuni

Od grešaka u delu EINN se mogu ilustrativno nabrojati:

 prekid N provodnika;
 spoj faznog provodnika sa IPD (izloženim provodnim delom);
 struje odvođenja sa provodnika dela strujnog kola zbog ostarele, ili oštećene
izolacije;
 struje kratkih spojeva između faznih provodnika, faznog i neutralnog, ili
PE provodnika, i dr.
Pri izračunavanju (proceni) struja greške se može koristiti:
 približan metod proračuna za procenu struje greške na osnovu znatno uprošćene
ekvivalentne šeme (M-UEŠ) strujnog kola greške;
 rešavanje složenog ekvivalentnog kola, koje uključuje nastalu grešku, koristeći
na primer: metod napona nezavisnih čvorova (M-NNČ), Tevenenovu i
Nortonovu teoremu, metod konturnih struja i dr.;
 rešavanje složenog ekvivalentnog kola, koje uključuje nastalu grešku, koristeći
metod simetričnih komponenti (M-SKom). Ako se za rešavanje problema
koristi ovaj metod, tada će se nulta, direktna i inverzna komponenta veličine A,
u daljem tekstu označavati u eksponentu u zagradi brojevima 0, 1 i 2,
respektivno, kao na primer: A( 0) - nulta komponenta, A(1) - direktna
komponenta i A( 2 ) - inverzana komponenta.

Za određivenje struje greške, koristeći bilo koji metod za rešavanje električnih

kola, moraju se poznavati parametri sa kojime se, zavisno od prirode i mesta nastale
greške, formira ekvivalentno složeno strujno kolo uzimajući u obzir i deo trase
DMNN do sabirnica na niskonaponskoj strani TS, kao i mogući uticaj
visokonaponskog dela mreže na stranu niskog napona. Ovaj uticaj će nadalje biti
zanemaren, tj. smatraće se da se radi o tzv. jakoj mreži, odnosno za taj deo mreže je
ekvivalentna impedansa zanemarljiva ( Z ek  0 , Z ek je na visokonaponskoj strani
odnos napona praznog hoda i struje kratkog spoja).

Rezime uvedenih pretpostavki.

 Deo mreže prema visokom naponu je dakle takav da se na niskonaponskoj
strani lako može zameniti ekvivalentnim realnim naponskim generatorima po svakoj
fazi, kao što je to ilustrovano na Sl. 3.4. Elementi svakog od ekvivlalentnih generatora,
unutrašnje impedanse ZT  RT  jX T i napona efektivne vrednosti U F , se sada
jednostavno određuju poznavajući samo kataloške karakteristike transformatora.
Opšti proračuni

(TT ili TN-C, 3/N~50Hz, 220/380 ili 3/PEN~50Hz, 230/400 )

TS VN/NN
ZK1
Tip NN voda ZK2 (TT ili TN-S)

l EINN objekta

TS 10(20)/0.4 kV/kV
U1F ZT ZL
~ L1
U2F ZT ZL
~ L2
(=) U3F ZT ZL
~ L3
Dyn5 ZN
N
NT
VN NN l

Rb0 Rb0

Sl. 3.4 Jednopolna i višepolna ekvivlentna ilustracija dela (početka) trase K-DMNN.
Impedanse Z L i Z N su impedanse žile voda raspregnutog sistema, tj.:
Z L  Z LL  Z M i Z N  Z NN  Z M , gde su Z LL , Z NN i Z M sopstvene i
međusobne impedanse voda, respektivno.

 Naponi generatora su međusobno fazno pomereni za ugao 2 / 3 . Ovi fazni

naponi čine direktni sistem prvog reda i redom su: U 1F  U 1(1F)  U F ,
U 2 F  U 2(1F)  a 2U F , U 3 F  U (31F)   a UF , gde je U F  380 / 3
(ili 400 / 3)  220 (ili 230) V i a  e j 2 /3 . Ovo znači da su komponente napona
nultog i inverznog redosleda jednake nuli, tj.: U 1( 0F)  U (20F)  U (30F)  0 i
U 1( 2F)  U (22F)  U (32F)  0 .

 Impedansa Z T se, uz uvedenu pretpostavku, određuje samo na osnovu

kataloških podataka upotrebljenog transformatora. Za transformatore koji se najčešće
koriste u našoj mreži, u Tabeli 2.3.1 su dati kataloški podaci, a u tekstu obrasci za
izračunavanje rezistanse, reaktanse i modula impedanse Z T . Impedanse nultog Z T( 0) ,
Opšti proračuni

direktnog Z (T1) i inverznog Z (T2) redosleda, za ovaj tip transformatora su jednake

impedansi Z T , tj. Z (T0)  Z (T1)  Z (T2 )  Z T .

Tabela 3.1 Kataloški podaci nekih transformatora visoki/niski napon prema [ ]

Nom. Prenosni Napon Snaga Snaga
snaga odnos kratkog gubitaka gubitaka
Sprega spoja u pri
SN U pv / Usn praznom opterećen
[ kVA] uk [%] hodu ZT RT XT
ju
[kV / kV]
Pgph [ W] [m] [m] [m]

Pk [ W]

Dyn5 250 10(20)/0.4 4 650 3250

Dyn5 400 10(20)/0.4 4 930 4600

Dyn5 630 10(20)/0.4 4 1300 6500 10.1587 2.6230 9.8149

Dyn5 1000 10(20)/0.4 6 1750 13500

Modul impedanse, rezistansa i reaktansa izračunavaju se prema sledećim

formulama:

uk U sn2
ZT  , (3.16a)
100 S N

U sn2
RT   Pk , (3.16b)
S N2

X T  ZT2  RT2 . (3.16c)

Na primer, za transformator čiji su kataloški podaci: S N  630 kVA , U sn  0.4 kV ,

uk  4 % i  Pk  6500 W se dobija:
Opšti proračuni

uk  U sn2 4  0.4 2
ZT    101587
. m ,
100  S N 100  0.630

U sn2 0.4 2
RT   P  6500  2.6230 m ,
S N2 k
6302

X T  ZT2  RT2  101587

. 2
 2.62032  9.8149 m .

Naponena: Za druge tipove transformatora moraju se pribaviti njihovi kataloški

podaci i način njihovog ekvivalentnog prikazivanja.

3.2.1 Struja greške u TN sistemima

Proračun struja u TN sistemima biće sproveden prema definicionim šemama

iz poglavlja 2.1, Sl. 2.1.8 do Sl. 2.1.12 i uz uslov da je sistem uravnotežen.

Međutim, treba ukazati da se u izvedenoj DMNN ovog sistema, pored

direktno uzemljene neutralne tačke (NT) preko pogonskog uzemljenja otpornosti Rb0 ,
PEN i PE provodnici ponovo uzemljuju i na više mesta duž trase, a skoro redovno
ulogu tih uzemljivača imaju uzemljenja objekata. Na Sl. 2.3.5a je to ilustrovano i
označeno preko otpornosti Rb1  Rz . Redna veza otpornosti Rb0 i Rb1 ,
ReB  Rb0  Rb1 , za realne uslove se može smatrati da je mnogo veća od impedanse
PEN, ili N, ili PE, provodnika sa kojom je vezana u paraleli. Takođe se smatra da PEN
provodnik dela uravnotežene DMNN nije uzemljen, tj. da je ekvivalentna impedansa
uzemljenja DMNN beskonačne otpornosti. U suprotnom o ovoj otpornosti se mora
voditi računa.

Zato u kvarovima, koji se u ovom odeljku analiziraju, njihov uticaj se

uglavnom neće uzimati u obzir, tj. kao da je otpornost Rb1 , RbDM   , odnosno
objekat i uravnoteženi deo DMNN nemaju uzemljenje, ili je pak zemljovodni
provodnik u prekidu. Na jednom reprezentativnom primeru u pododeljku 2.3.2.1.4
biće analiziran i uticaj otpornosti Rb0 i Rb1 .
Opšti proračuni

3.2.1.1 Struja greške u TN-C sistemu

Posmatra se deo trase DMNN do priključnog mesta EINN objekta, tj. do

prvog razvodnog mesta koje predstavlja najviši hijerarhijski nivo u EINN. Priključno
mesto (PM: KPK - kablovska priključna kutija, ili KPO - kućni priključni ormarić) je
povezano na vod DMNN preko trofaznog četvorožičnog tzv. spoljašnjeg priključnog
voda (SPV), a na merno razvodno mesto (MRM) objekta preko trofaznog
četvorožičnog (ili petožičnog) tzv. unutrašnjeg priključnog voda (UPV).

SPV je EE kabl položen direktno u rov (ili kablovicu) i povezan pomoću

kablovske T spojnice na vod K-DMNN, ili izlazi iz zemlje uz stub i preko završetka
(niskonaponske kablovske glave) se spaja na V-DMNN. SPV se izvodi i kao
četvorožični nadzemni vod, ili SKS (samonoseći kablovski snop) pri čemu se, na
stubu trase nadzemne NN mreže povezuju preko odgovarajućih spojnih klema.

Ovakav način priključivanja na DMNN se označava kao tzv. završno

priključno mesto. Umesto SPV priključak na K-DMNN može biti na principu ulaz-
izlaz i tada označava tzv. prolazno priključno mesto.

SPV je poznatih raspregnutih (cikličnih) parametara ( Z ls - impedansa faznog

provodnika, Z pen - impedansa neutralno-zaštitnog provodnika i l s - dužina SPV).
Kvar koji je ilustrovan na Slici 3.5 je galvanski spoj faznog

l TN-C
TS
3/PEN ~ 50Hz, 230/400 Uravnote`ena DMNN
ZK1

Tip NN voda (ZDM, RbDM )

ls Tip SPV

n
ZK2 PM (npr. KPK)
PE-Z PE-Z Tip UPV

Rb0 Rb1 EINN

Sl. 3.5a Jednopolna šema kvara u TN-C sistemu.

Opšti proračuni

U1F, ZT ZL I1k TN-C ZDM

Zls

ZK1
0
NT
ZPEN Zpen INDM = 0

ZK2
n 1
pe Rprel

IPD

Rb0 Rb1= Rz EINN

Sl. 3.5b Višepolna šema kvara u TN-C sistemu.

provodnika L1 sa IPD-om priključnog mesta preko prelazne otpornosti R prel . Deo

ovog sistema je prikazan na Sl. 3.5a.

Metod UEŠ. Za uprošćeno kolo kvara, označeno na Sl. 3.5a, struja kvara
(greške) kroz zaštitne komponente faznog provodnika L1 je

U 1F U 1F U
I 1k    1F (3.17)
Z T  Z L  Z ls  Z pen  Z PEN  Z ke Z 0  Z ke Z0
gde je pretpostavljeno da je spoj idealan, tj. Z ke  R prel  Z pe  0 . Sa Z 0 je
označena tzv. impedansa petlje kvara,

Z 0  (Z T  Z L  Z ls )  (Z pen  Z PEN )  Z eL  Z eP .
Opšti proračuni

(U-DMNN: ZDM, RbDM ) TN-C

8
U1F ZT ZL Zls I1k Z
1 I'1k
~
I"1k
U2F ZT ZL Zls I2k Z
2
~
I"2k = 0
U3F ZT ZL Zls I3k Z
3
NT ~ 0
I"3k = 0
IN ZPEN Zpen IN Zke
n PM
l ls

Rb0 RbDM Rb1= Rz

Ib0 = 0

Sl. 3.5c Ekvivalentna šema kvara u TN-C sistemu.

3.2.1.2Struja greške u TN-S sistemu

Za ovaj sistem, uz iste pretpostavke i isti opis nastalog kvara, na Sl. 2.3.6a i
Sl. 2.3.6b su prikazane šematske ilustracije, tj. jednopolna i višepolna šema TN-S
sistema. Treba napomenuti da se TN-S sistem ređe koristi u DMNN, a redovno kada je
TS VN/NN u samom objektu, ili u okruženju kompleksa objekata čije se EINN
napajaju iz TS. Uzemljenje NT i PE provodnika je tada najčešće tzv. združeno
uzemljenje objekta, tj. otpornost ovog uzemljenja je samo Rb0 . PE provodnik se više
ne sme povezivati sa N provodnikom niti se posebno (izdvojeno) uzemljuje. PE
provodnici i ceo sistem za izjednačavanje potencijala su u više tačaka u objektu vezani
na isti sistem uzemljenja, odnosno otpornosti Rb0 i Rb1 se ne ponašaju kao otpornosti
odvojenih sistema uzemljenja. TN-S sistem se uvek koristi u EINN objekta, bilo da je
TS u objektu, ili van objekta.
Opšti proračuni

l TN-S
TS
3/N/PE ~ 50Hz, 230/400 U-DMNN

ZK1
Tip NN voda (ZDM, RbDM)
ls Tip SPV

p
ZK2 PM (npr. KPK)
PE-Z PE-Z
Tip UPV

Rb0 Rb1= Rz EINN

Sl. 3.6a Jednopolna šema kvara u TN-S sistemu.

U2F, ZT ZL TN-S ZDM

I2k
ZK1

Zls
0
ZN INDM = 0
ZPE
pe n

p n 1
Rprel

IPD
Rb0 Rb1= Rz EINN

Sl. 3.6b Višepolna šema kvara u TN-S sistemu.

Metod UEŠ. Za kolo kvara označeno na Sl. 2.3.6b, struja kvara kroz
zaštitne komponente faze L2 je
Opšti proračuni

U 2F U 2F U
I 2k    2F , (2.3.26)
Z T  Z L  Z ls  Z pe  Z PE  Z ke Z 0  Z ke Z0

gde je impedansa Z ke jednaka prelaznoj otpornosti kvara (spoj faze L2 i IPD-a) i da

je približno jednaka nula, Z ke  R prel  0 .

3.2.1.3 Struja greške u TN-C-S sistemu

l TN-C-S
TS
3/PEN ~ 50Hz, 230/400 U-DMNN
ZK1

(ZDM, RbDM)
ls Tip SPV
Tip NN voda
TN-S EINN
ZK2 PM (npr. KPK)
a RM (MRM, GRT)
PE-Z Tip UPV 1 ZK-
2 ZK-
lu RMk c
ZK- Tip voda
l 1 = ls + l u
ZK4
k ZK3
PE-Z b
l2 P2, cos 2
Rb0 Rb1
Q2 = P2 tg  2

Sl. 3.7a Jednopolna šema kvara u TN-C-S sistemu.

Opšti proračuni

U3F, ZT ZL TN-C-S ZDM

Zls

ZK1
I3k
0
ZPEN Zpens INDM = 0
PM TN-S EINN
ZK2
a
RM RMk
IPD

ZK3

ZK4
Zlu
Zpenu b
p c

Rb0 Rb1= Rz

Sl. 3.7b Višepolna šema kvara u TN-C-S sistemu.

3.2.2 Struja greške u TT sistemu

l TT
TS
3/N ~ 50Hz, 230/400 U-DMNN
ZK1

Tip NN voda (ZDM)

ls Tip SPV

p ZK2 PM (npr. KPK)

PE-Z PE-Z
Tip UPV

Rb0 Rz EINN

Sl. 3.9a Jednopolna šema kvara u TT sistemu.

Opšti proračuni

U1F, ZT ZL I1k TT ZDM

Zls

ZK1
NT ZN INDM = 0
Zn

ZK2
Zpe p
1
Rprel

PE-Z PE-Z IPD

Rb0 Rz
Ib0=I"1k EINN

Sl. 3.9b Višepolna šema kvara u TT sistemu.