Zovem se Štefek Vragec i živim u Naselku. Imam sedam godina i pohađam prvi razred.

Dobar sam učenik, iako nikada ne učim. Volim se družiti s najboljim prijateljem Dadom, ali mi ga u
zadnje vrijeme otima bezobrazna i vragolasta Marina.

Moj otac je umro, a majka je otišla Njemačku kako bi zaradila za novu kuću. Živim s petero
braće od kojih je najstariji Dragec i on brine o svima nama. Jedini je zaposlen i često mu se divim
na strpljenju. Sljedeći po starosti je Pero. Talentiran je za nogomet, ali mu je slava brzo udarila u
glavu. Skompao se s Crnim Džekom i upao u probleme. Krao je ženske torbice vozeći se na biciklu
pa su ga prozvali Fantomom na biciklu. Jadni brat Dragec i za to je pronašao rješenje i izveo Peru
na pravi put. Zatim je rođen Mazalo, koji voli mazati kistom, ali voli se i družiti s Dunjom. I on
često zaglibi s Dunjom, ali na sreću dosta je snalažljiv pa se uvijek izvuče. Cobra ima jedanaest
godina i glumi velikog izumitelja. Sprijateljio se sa starim Papirusom pa nam je nakon njegove
smrti u kuću doveo još i psa Cucka. Želio je on i poletjeti, letjelicom koju je izumio, ali je zbog
greška u procjeni neslavno završio. Jako je vezan za majku i priredio nam je pravo iznenađenje
kad je krenuo krivim autobusom u Frankfurt. Sva sreća sve je dobro završilo. Jedino mlađi od
mene je proždrljivi Buco koji ima pet godina, a jede kao da ima dvadeset pet godina. Uvijek ga
možeš potkupiti hranom. Nije da sam ja savršen, imam i ja nekih nestašluka. U školi sam pekmezom
od užine Slonu namazao stolicu i vratio mu što me bezobrazno pogurnuo da su mi se svi smijali.
Bilo je tu još svega, ali draže bi mi bilo da me se pamti kao dobrog učenika.

Moja obitelj nije bogata, ali je vrlo luckasta, snalažljiva i sretna. Zahvalan sam bratu
Dragecu na brizi i majci što se odrekla života s nama da bi zaradila novac kojim bi nam sagradila
dostojanstven dom da ne živimo više u drvenoj baraci. Vjerujem da nas i otac vidi s neba i da je
ponosan na nas.