Други српски устанак

и борба за аутономију 1815-1835.

5. децембар 2021. Марко Живковић

 Хаџи Проданова буна 1814.

Након пропасти Првог српског устанка 1813. долази до

обнове османске власти у Београдском пашалуку. Хаџи Продан Глигоријевић

Хаџи Продан Глигоријевић је 1814. подигао буну због

насиља Турака над покореним српским становништвом.

Београдски везир угушио је буну, а Хаџи Продан бежи

у Аустрију.
 Други српски устанак 1815.

Други српски устанак подигнут је на црквени празник Цвети

(23. априла) 1815. године у Такову. За вођу је изабран Милош
Обреновић, војвода из Првог српског устанка. Милош
Обреновић поручио је окупљеним устаницима „Ево мене, а
ето вама рата са Турцима“ .

Таковски устанак, слика Паје Јовановића

Милош Обреновић
 Најзначајније битке Другог српског устанка одиграле су се
на Љубићу, Палежу (Обреновцу), Пожаревцу и Дубљу. Ратни
успеси устаника натерали су Турке на преговоре.

Милош Обреновић је октобра 1815. године постигао усмени

споразум са румелијским везиром Марашли Али-пашом, на
основу кога је завршен Други српски устанак.

Епилог тих преговора био је полуаутономни статус Србије:

– Срби су признали врховну турску власт.

– Добили су право да сами сакупљају порез, да учествују у

Бој на Дубљу
суђењу Србима, заштићени су од злоупотреба спахија и
других турских чиновника.
Погибија
Танаска Рајића – Основана је Народна канцеларија коју су чинили српски
на Љубићу
кнезови.
 Борба за аутономију 1815-1835. године

1817. године Скупштина је изабрала Милоша за наследног кнеза

Милош као кнез
Србије. Основана је друга модерна српска династија - Обреновићи.

Милошева власт била је апсолутистичка.

Кнез Милош је и поред тога био најзначајнија личност за

осамостаљивање Србије од Турака, као и за њен друштвени,
економски и културни развитак.

По Милошевом наређењу убијен је Карађорђе који се 1817. вратио

у Србију.

Апсолутистичка владавина кнеза Милоша није наилазила на

одобравање Срба па је долазило до буна против његове власти. Милошев грб из 1819.
Најпознатије су биле Ђакова буна (1825), Чарапићева буна (1826)
и Милетина буна (1835).
Српска аутономија почива на три документа: Хатишерифом из 1830. године Србији је призната
потпуна аутономија.
– ХАТИШЕРИФ из 1830.
Бератом из 1830. године Турска је признала
– БЕРАТ из 1830.
Милоша за наследног кнеза.
– ХАТИШЕРИФ из 1833.
Хатишерифом из 1833. Србији су гарантована
следећа права:

– слобода вере и избор старешина

– независна унутрашња управа и повратак шест

Хатишериф из 1833. нахија

– слобода трговине и подизања школа

– забрана турског насељавања

– Милош је наследни кнез али истовремено и

турски вазал.
Границе аутономне
Србије 1833. године
СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 1835. - први српски устав. Насловна страна
Сретењског устава
Писац Устава: Димитрије Давидовић.

Услед противљења великих сила кнез Милош је

укинуо устав након непуна два месеца.

Врхунац српске револуције било је укидање

феудализма на Ђурђевданској скупштини 1835.
када престају све феудалне обавезе и намети.

Револуција је окончана, а биће створена

НАЦИОНАЛНА АУТОНОМНА ДРЖАВА БЕЗ
Димитрије Давидовић
ФЕУДАЛНИХ ОКОВА.
Српска застава према
Сретењском уставу