ЛАЛА КОД ДОКТОРА

ЛАЛА: Добар дан, докторе.

ДОКТОР: Добар дан, Лало. Седи.
ЛАЛА: Хвала, докторе. Ево нешто мало за вас... (пружа му кесу и седа)
ДОКТОР: Та, шта је то Лало?
ЛАЛА: То је код нас обичај, ми то тако...
ДОКТОР: Какав мито?! Носи ти то Лало, ја не примам мито!
ЛАЛА: Та какав мито докторе, туријска кобасица! Знаш, код нас у Турији је сад кобасицијада.
ДОКТОР: Аааа, то би већ могло. Што кажу, част се не одбија. Је л’ сигурно права туријска?
ЛАЛА: Нег’ шта је докторе! Ја правио, ја сушио.
ДОКТОР: Добро, Лало. Ајде, причај.
ЛАЛА: За добру кобасицу, најважније ти је да добро потрефиш зачине...
ДОКТОР (прекине га): Ма шта причаш, Лало? Какви сад зачини?
ЛАЛА: Бибер, алева паприка, па бели лук...
ДОКТОР: Какав бели лук, шта причаш ти?!
ЛАЛА: Бели лук мораш добро да самељеш, кад оћеш да га метнеш у кобасицу.
ДОКТОР: Ма о каквоj кобасици говориш?
ЛАЛА: О туријској. Каз’о си да причам.
ДОКТОР: Нисам каз’о да причаш о кобасици. Причај шта те мучи, Лало?
ЛАЛА: Мучи ме Соса, докторе! Не да ми у кафану, не да да пијем код куће, не да ми да се картам...
ДОКТОР: Види га опет! Шта сад причаш?
ЛАЛА: Па пит’о си шта ме мучи!
ДОКТОР: Ама, Лало, за здравље те питам! Јес’ вадио крв?
ЛАЛА: Јесам.
ДОКТОР: Добро, дај ми налаз!
ЛАЛА: Ево. (пружа му налаз)
ДОКТОР (гледа папир): Потврда о исправности прегледаног меса... Ама Лало, дај ми твоју крвну
слику!
ЛАЛА: Нису ме сликали, само су ми вадили крв!
ДОКТОР: Је ли Лало, је л’ ти то мене мало возаш?
ЛАЛА: Ма, докторе, ди би ја... Да одем код ______________________да ме услика, па да донесем?
ДОКТОР: Лало, кад су ти извадили крв, дали су ти папир са налазима крви. Имаш ли тај папир?
ЛАЛА: Та што о’ма ниси тако каз’о? Ево. (пружа доктору налаз)
ДОКТОР (гледа налазе): Хм, да, да... Еее моој Лалооо...
ЛАЛА: Докторе, ето те намрштио се ко моја Соса.
ДОКТОР: Слушај, Лало... Од данас за тебе више нема ракије, чварака, сланине, кобасице...
ЛАЛА УСТАЈЕ ДА ПОЂЕ
ДОКТОР: Еј, Лало! Куда ћеш?
ЛАЛА: Идем ја, докторе. Доћи ћу ја други пут, кад не будеш нервозан.