Припрема за час 111.

Предмет Српски језик и књижевност Разред: други Датум

Наставна тема/област реализам

Наставна јединица Лаза Лазаревић - Ветар
Тип часа обрада
Упознавање ученика са одликама психолошке приповетке на основу анализе приповетке Ветар Лазе
Лазаревића.
Тематско-мотивска анализа приповетке.
Анализа приповедачких поступака: објективни приповедач, уведени приповедач, техника сказа,
Циљ часа
унутрашњи монолог и доживљени говор, дијалог, тачка гледишта, ретроспекција, коментари.
Лик и наратор.
Тумачење приповедачких поступака којима је извршена психолошка карактеризација јунака.
Анализа језика и стила.

Ученик може да:

Очекивани исходи
- примењује научено кроз конкретну анализу текста;
на крају часа
- уочава естетске чиниоце и тумачи њихову уметничку улогу у тексту.

монолошка, дијалошка, рад на тексту

Наставне методе
фронтални
Облици рада

Наставна средства табла, креда, Читанка

Међупредметне
целоживотно учење, естетичка
компетенције
Корелација унутарпредметна, Психологија
Кључни појмови психолошка приповетка, мотивација, приповедање у првом и трећем лицу, сказ, симболика мотива
Милић Босиљка, Вучић Катарина, Читанка за други разред средње школе, Завод за уџбенике, Београд,
Литература
2020.
Ток часа
  За анализу ове приповетке су предвиђена два школска часа.
 Наставник најављује циљ часа.
 Ученици обнављају знање о писцу и његовим делима. Подсећају се података о писцу и одлика
приповедања Л. Лазаревића, а наставник по потреби допуњава ученичке одгворе.
- Рођен је 1851. у Шапцу;
- остао је рано без оца и био је под утицајем мајке;
- завршио је права на Великој школи;
- у Берлину је студирао медицину;
- био је научник и приповедач;
Уводни део часа
- прву приповетку Први пут с оцем на јутрење (првобитни наслов Звона с цркве у Н.) објавио
је у бечком часопису Српска зора (1879);
- шриповетке објављене у часописима штампао је у збирци Шест приповедака (1886), која
садржи, поред прве приповетке, следеће: Школска икона, У добри час хајдуци, На бунару,
Вертер и Све ће то народ позлатити;
- пред крај живота штампане су му још приповетке Ветар (1889) и Он зна све (1890);
- постхумно је објављена завршена приповетка Швабица.

 Ученици су имали задатак да прочитају приповетку Ветар и да се припреме за анализу на

часу.
Главни део часа Поетика
- у његовим делима нема критике друштва, али има идеализације патријархалног
- даје слику појединца
- зачетник је психолошке струје у приповедању
- често користи 1. лице, 2. лице (наратор сведок); кад користи треће лице у кризним
ситуацијама, приповедач се поистовећује са јунаком и води причу из његове позиције -
„скретање ка унутра”
- напуштање објективног и антиципација модерне психолошке прозе
- у делима се јављају аутобиографски елементи

Приступа се анализи дела.

- Наставник подстиче ученике на разговор, постављајући питања:
- Које књижевне врсте доминирају у реализму?
- Којој књижевној врсти припада ово дело?
- Наставник обавештава ученике да је приповетка Ветар први пут објављена 1889. године у
 књижевном часопису Отаџбина
- Одредите тему
- Наведите мотиве.
- У ком лицу се врши приповедање и ко је приповедач?
- Која је функција ауторског, објективног приповедача?
- Шта је сказ? Која је функција овог приповедачког поступка?
- Које још облике приповедања уочавате у овој приповеци? Која је њихова функција?
- Који се ликови јављају у приповеци?
- Каква је личност Јанко?
- Какав је његов однос према мајци?
- Каквом типу жене припада његова мајка?
- Какав однос влада између мајке и сина?
- Како разумете поучну библијску причу о два црва, односно о непослушном арханђелу, у
контексту Јанковог односа према мајци?
- Које особине показује Јанко?
- Како Јанко доживљава сусрет са Ђорђевом кћерком?
- Шта је Јанка привукло девојци?
- Када и зашто се у Јанку јавља сећање на прошле студентске љубави?
- Шта сања Јанко? Које то реалне догађаје преноси у сновиђења?
- Како снови учествују у психолошкој карактеризацији јунака?
- Како Јанко схвата пријатељство?
- Колико је отворен као пријатељ?
- Окарактеришите мајчин поступак у драматичном тренутку Јанковог живота. Шта је Јанко
видео у њеним очима?
- Зашто она једно говори, а друго чини?
- Зашто Јанко не креће за девојком? Зашто себи укида право на љубав?
- Као прототип модерног интровертног интелектуалца, да ли је Јанко слаб, неактиван и
лабилан?
- Како мотиви очију и ветра учествују у разрешењу заплета? Покажите на тексту
приповетке.
- Анализирајте епилог приповетке. Какав се паралелизам успоставља између приче о
непослушном арханђелу и Јанкове судбине?
- На основу свега што је речено, одредите којој врсти припада ова приповетка?
- Уз помоћ професора ученици треба да утврде који су реалистички елементи у приповеци, а
шта би могли бити наговештаји модернистичке поетике.
  Ученици износе своје ставове о Јанковом поступку.
 У овом делу часа ученици треба да упореде лик мајке из приповетке Ветар са ликом мајке из
Завршни део часа
новеле Поварета.
 Наставник даје упутства за рад на следећем часу.

Начини провере
остварености исхода
Вредновање квалитета
испланираног рада
Напомене о реализацији
планираних активности
Самовредновање рада
наставника

Изглед табле на крају часа

Лаза Лазаревић (1851−1890)
Ветар
О писцу:
- оснивач психолошке приповетке, лекар
Дела − Први пут с оцем на јутрење, Школска икона, У добри час хајдуци, На
бунару, Вертер, Све ће то народ позлатити, Он зна све, Швабица
тема: унутрашњи сукоб младог интелектуалца између осећања љубави и потчињавања
ауторитативној мајци
књижевна врста: психолошка приповетка
мотиви: ветар, очи, ауторитативна мајка, пријатељство, дим, сан, љубав, интровертни
интелектуалац
приповедање: објективни приповедач (3. лице); уведени приповедач (1. лице)
приповедачки поступци и технике: монолог, унутрашњи монолог и доживљени говор,
дијалог, метафоричност, техника сказа
ликови
језик и стил