ANALIZA KOGNITIVNOG DOMENA U PSIHOLOŠKOM NALAZU

Sistem mišljenja je odgovoran za percepciju spoljašnje i unutrašnje realnosti i interpretaciju

ovih perceptivnih iskustava. Ovo je multidimenzionalni domen i kognitivne sposobnosti ne treba
svesti samo na rezultate testa inteligencije.
Inteligencija ili IQ mera su tradicionalno usmereni na sadržaj ili produkt kognicije, na
verbalne sposobnosti i stečeno znanje, odnosno na kristalizovanu inteligenciju, a ne na proces
kognicije. Kada se govori o širem konceptu kognitivnih sposobnosti, obično se misli na
procesiranje i smatra se da je ono bazično i u osnovi svih kognitivnih funkcija, a definiše se kao
percipiranje, transformisanje, skladištenje, prizivanje i korišćenje informacija unesenih putem
senzornih, saznajnih puteva. Procesi koji su čisto senzorni ili motorički ne smatraju se delom
procesiranja.
Česti su zahtevi za procenom teškoća u učenju, posebno za psihologe koje rade sa
učenicima ili studentima. U tom slučaju će analiza kognitivnog domena biti centralna i detaljna
po pojedinačnim sposobnostima. Model deficita smetnji u učenju postulira da su one povezane sa
deficitima kognitivnog procesa, posebno procesiranja (radna memorija i brzina procesiranja).
Psiholozi imaju na raspolaganju skale koje preciznije mere procesiranje na svim uzrastima (npr.
WJ III COG, Woodcock et al., 2001), a posebno je korisna upotreba skala procesiranja kod dece
koja imaju problem učenja (KABC-II, Kaufman & Kaufman, 2004; CAS, Naglieri & Das, 1997).
Zbog navedenih razlika između inteligencije (merene testovima inteligencije) i šire
shvaćene kognicije (merene testovima procesiranja, Roršah metodom ili tokom intervjua) neki
autori smatraju da kognitivni domen može imati i dva dela: (a) inteligencija (b) kognitivna
organizacija i testiranje realiteta (Kellerman&Burry, 2007).
Kognitivna organizacija podrazumeva način na koji je osoba sposobna da sintetizuje i
integriše složene zahteve koji proizilaze kako iz unutrašnjih snaga, tako i iz spoljašnje realnosti.
Kognitivne funkcije podrazumevaju mentalne aktivnosti kao što su mišljenje, pamćenje,
planiranje, rasuđivanje i organizaciju, kao i različite intelektualne kvalitete kao što su formiranje
koncepata, učenje, apstrakcija, odgovarajuća procena detalja. Kognitivna organizacija se odnosi
na način na koji funkcionišu bazični kognitivni kapaciteti kao što su rasuđivanje, logika, kapacitet

1
za apstrakciju i racionalno planiranje, a i sposobnost empatije, jer su drugi ljudi takođe deo
spoljašnjeg realiteta.
Procena kognicije je šira i od neuropsihološke procene i može uključivati teme poremećaja
u mišljenju, akademske uspešnosti ili vođenja karijere. Procena testa realnosti i kognitivne
organizacije ključna je kada se uputno pitanje odnosi na procenu psihotičnih poremećaja, odnosno
razlikovanje psihotičnih od drugih poremećaja ispitanika. Testiranje realiteta omogućava da
mišljenje bude logično i povezano sa spoljašnjom realnošću, da ispitanik uspešno razlikuje
spoljašnju od unutrašnje realnosti, da se drži objektivne realnosti i kontroliše iracionalnosti, da
evaluira prirodu svoje subjektivne percepcije spoljašnjeg sveta. Ovako shvaćena kognitivna
struktura daje osnovu za intelektualno funkcionisanje koje merimo testovima inteligencije.
Sve ove vrste analiza nisu međusobno isključive, jer su savremeni testovi inteligencije
razvili više raznovrsnih mera kognicije, radne memorije ili brzine procesiranja. Samo treba imati
na umu da mnoge kognitivne osobenosti ostaju neimenovane i van mera inteligencije, iako se
implicitno nalaze u osnovi funkcija koje testovi inteligencije mere i neophodne su kako bi osoba
mogla da adaptivno koristi svoje intelektualne sposobnosti.
Navedimo slučaj iz prakse koji opravdava stav da kognitivni domen ne treba svesti samo
na mere inteligencije. Nekada se dešava da ispitanik koji nije u poznoj životnoj dobi, a ima
dijagnozu psihoze iz shizofrenog spektra, u remisiji je i uzima redovno lekove, na testu
inteligencije nema indikatore poremećaja mišljenja ili su oni veoma diskretni. Psiholog bi u nalazu
mogao da napiše da osoba nema problema u mišljenju, čak i kada ima podatak da se radi o
hroničnom poremećaju, što bi moglo da iznenadi naručioca nalaza. Tek uključivanje podataka sa
drugih instrumenata može da pokaže da postoji oštećenje testa realnosti, na primer, da na Roršah
metodu postoje izmene u procesiranju, medijaciji ili ideaciji koje ukazuju na poremećaje mišljenja.
Ili da tokom intervjua, saznamo da postoji dugotrajna apragmatičnost ispitanika, akademski zastoj
ili prevremeno penzionisanje, kao izraz nemogućnosti da se prilagodi na zahteve spoljašnje
realnosti i formira adekvatan koping odgovor. Ovakav slučaj zahteva da se u analizu kognitivnog
domena uključi više pasusa i da se naglasi da u strukturisanim situacijama osoba uspeva da obavi
zadatak, ali da problemi mišljenja i testiranja realiteta neočekivano postaju izraziti ukoliko je
situacija složena, neodređena, višeznačna, nova i ukoliko za nju ispitanik nema razvijene taktike
rešavanja problema. To može biti slučaj, čak iako na testovima performanse nemamo indikatore
narušenih egzekutivnih funkcija. Možemo pretpostaviti da će osoba u poznatim i svakodnevnim

2
životnim okolnostima imati neupadljivo i svrsishodno ponašanje, ali ne i u manje jasnim i
zahtevnijim životnim okolnostima.
U analizi intelektualnih sposobnosti možemo detaljno da prokomentarišemo pojedinačne
funkcije, svaku u posebnim celinama: pažnja, pamćenje, planiranje, rezonovanje (npr.verbalno ili
matematičko), vizuspacijalne sposobnosti ili egzekutivne funkcije, ali i sledeće karakteristike
ispitanika:
- Posmatramo da li je ispitanik koherentno organizovao mišljenje i reči, kako bi efikasno
komunicirao.
- Da li su očuvane primarne i sekundarne autonomne ego funkcije koje razlikuju psihotične od
drugih poremećaja: očuvanost testa realnosti, integrisanost percepije, mišljenja i osećanja i
kontrola nad misaonim tokom ?
- Kakva je perceptivna tačnost ispitanika ?
- Da li pokazuje raspon i dubinu razumevanja ?
- Da li je u stanju da razmišlja racionalno, da organizuje informacije koje dobija, da zaključuje i
donosi odluke na osnovu kojih pokreće svrsisodno ponašanje ?
- Kvalitet asocijacija, logičnost mišljenja i sposobnost da mišljenje usmerava prema cilju
- Da li je sposoban da klasifikuje, selekcioniše i odvoji bitne od nebitnih informacija ?
- Koji su najznačajniji misani sadržaji kojima se bavi ?
- Da li ispitanik razume sebe, druge i okruženje i da li je sposoban da na osnovu toga formira
efektivno ponašanje ?
- Da li postoji uticaj anksioznosti ili problem u kontroli impulsa kao dva faktora koji najčešće
remete intelektualnu efikasnost?
U nalazu ne moramo da damo odgovore na sva ova pitanja koja se delom i preklapaju, već
su ona ovde navedena kao primeri u kom pravcu može da se kreće analiza podataka kod
konkretnog ispitanika, a zavisno od uputnog pitanja i testa koji smo primenili.
Neki autori smatraju da se u okviru kognitivnog domena mogu prezentovati i zapažanja
vezana za ličnost ispitanika: kakav je uticaj anksioznosti na kognitivnu efikasnost, kolika je
tolerancija na frustracije, istrajnost i snaga volje u kognitivnom naporu, da li je opažanje socijalnih
odnosa (emocionalna inteligencija) bolje ili lošije u odnosu na druge kognitivne sposobnosti.
Ukoliko uzmemo u obzir savremena razmatranja inteligencije da pored kognitivne i emocionalne
inteligencije postoji i duhovna inteligencija, onda bi i to moglo da bude predmet ovog poglavlja.

3
Međutim, ove informacije koje su granične između domena, treba uključivati samo ukoliko su
krucijalne za ispitanika i uputno pitanje i bolje je prezentovati ih u drugim poglavljima, gde
diskutujemo o ličnosti ili interpersonalnom funkcionisanju.
Uvek je dobro nalaze o kogniciji ispitanika uporediti sa njegovim svakodnevnim
ponašanjem, jer je pitanje ekološke validnosti naše procene veoma važno. Interesantan je primer
koliko upotreba savremenih tehnologija (telefona, računara, društvenih mreža) može da
kompenzuje neke kognitivne deficite, da motiviše ljude i može da nam pokaže da je mišljenje
mnogo više očuvano, nego što to ukazuju testovi. Ispitanica koja ima 22 godine i završila je
specijalnu školu, kategorisana je u grupu lake mentalne retardacije. Veoma slabo je pismena, ne
ume da napiše spontani ili diktirani tekst ili da pročita štampani materijal. Na testu inteligencije
nije uspevala da uradi ni najlakše zadatke. Međutim, veoma uspešno na telefonu kuca i čita SMS
poruke kako bi komunicirala sa prijateljima.
Drugi slučaj, pacijenta od 66 godina koji ima prvu major depresivnu epizodu i zbog toga
gotovo da ne govori. Posle dugog reakcionog vremena od nekoliko minuta, veoma kratko odgovara
na pitanja, pa je tokom intervjua jasno da je njegovo mišljenje veoma usporeno, a govorna funkcija
značajno oštećena i uputno pitanje je da li se možda ne radi o početnoj demenciji. Međutim,
supruga daje podatak da je, kada razgovara telefonom, govor sasvim fluentan i ukućani su počeli
da sa njime razgovaraju telefonom, a ne licem u lice, čak i kada se nalaze u istom stanu. Ovakvi
interesantni primeri iz kliničke prakse ukazuju da ispitivač treba da bude temeljan u pribavljanju
informacija o svakodnevnom funkcionisanju, gde možemo pronaći informacije o tome koje su
očuvane funkcije ispitanika. Ukoliko se mišljenje daje samo na osnovu testovnog ponašanja
ispitanika, koje može ukazivati na značajnu kompromitovanost intelektualnih funkcija, nećemo
prepoznati ono što je i dalje očuvano u sposobnostima i što mu omogućavaju svakodnevno
funkcionisanje.
Procena kognitivnog domena je centralna u nalazima gde su uputna pitanja vezana za
školovanje ispitanika, njegovu profesionalnu uspešnost ili za oštećenje sposobnosti pod uticajem
različitih bolesti. Ukoliko je potrebno da procena bude obuhvatnija, detaljnija i više vezana za
neurološke deficite, tada se uključuju neuropsihološki testovi i njihovi rezultati se prezentuju u
odvojenom poglavlju nalaza ili u odvojenom, neuropsihološkom nalazu.
Iz navedenih primera vidimo da procena kognitivnih sposobnosti može biti veoma precizna
i detaljna, bazirana na ekspertskoj analizi testovnih rezultata. U sasvim drugom slučaju, teškoće

4
procene kognicije proizilaze iz stanja ispitanika ili nedovoljne senzitivnosti testa inteligencije za
niske IQ vrednosti. Nekada se od psihologa očekuje da precizno izmere IQ ispitanika i to navedu
u nalazu, jer od toga zavisi kategorizacija i da li će osoba dobiti neko socijalno davanje. Kada
testiramo blago ili umereno mentalno retardirane osobe, od njihove saradljivosti često zavisi da li
će kvantifikacija zbilja biti realni odraz njihovih sposobnosti. Ukoliko je ispitanik anksiozan i bez
komunikacionih veština, možda neće dati odgovor ni na najlakše stavke testa i nećemo moći da
odgovorimo na uputno pitanje. Kada postoji ozbiljna retardacija, testove i nećemo primenjivati,
jer je ispitanik netestabilan zbog komorbiditeta kao što su oštećenja čula, nesposobnosti
komunikacije, nerazumevanja pisanog i vizuelnog testovnog materijala. U tom slučaju treba da
procenimo sledeće adaptivne veštine ispitanika, koje su indirektna mera njegovih sposobnosti:
- Da li je sposoban da brine o sebi i domaćinstvu (higijeni tela, odeće, stana, o svakodnevnim
rutinskim obavezama kao što su nabavka i spremanje hrane).
- Da li zna da rukuje novcem ? (npr. kupovina, plaćanje računa za stan)
- Kakve su njene/njegove komunikacione veštine ? ( npr. Da li je dez/inhibovan u kontaktu sa
ljudima? Da li je govor razumljiv? Koliko je spontan u razgovoru ? Da li adekvatno odgovara
na pitanja ?)
- Da li u odnosima sa ljudima pokazuje i koristi društvene veštine ? (Da li sam stupa u kontakt
sa ljudima, ima li potrebu da bude u društvu ljudi ? Da li je ponašanje primereno socijalnoj
situaciji?)
- Da li ima sposobnost da usmerava i kontroliše svoje ponašanje, adekvatno socijalnoj situaciji
u kojoj se nalazi ?
- Da li sposoban da koristi resurse zajednice (park, pozorište, bioskop, mesta okupljanja
vršnjaka)?
- Da li može da prati školovanje u specijalnoj školi ili inkluzivnoj nastavi ?
- Da li je sposoban da organizuje slobodne aktivnosti i eventualni radni angažman ? (npr. Da li
ima prijatelje i da li sam organizuje viđanja, da li ima neki hobi? Da li ima posao i kako se na
njemu snalazi?)
- Da li je sposoban da vodi brigu o svom zdravlju i bezbednosti ? (npr. da li se samostalno kreće
van kuće i u saobraćaju, da proceni nedobronamerne ljude, da li zna da dođe sam do doktora,
da li zna da na vreme uzme lekove?)

5
 Kognitivne sposobnosti tradicionalno merimo testovima inteligencije i ako je potrebno
neuropsihološkom baterijom. Međutim i druge vrste instrumenata nam mogu dati informacije o
mišljenju ispitanika, posebno ukoliko postoji psihopatologija.

5.1. Rezultati na testu inteligencije

Psiholozi u svakodnevnom radu, a i tokom edukativnih programa, dobijaju zadatak da

detaljno analiziraju primenjene psihološke testove. Svaki od instrumenata daje veliki broj
podataka, pa psiholog treba da zna kako da prepozna ključne indikatore, kojim redosledom se
intepretiraju dobijeni podaci, kako da usmeno ili pismeno istovremeno i sažeto i obuhvatno
prezentuje rezultate. U ovom poglavlju opisane su interpretativne strategije za instrumente koji
već predstavljeni u analizi po domenima. Ovoga puta u fokusu su sami instrumenti (a ne domeni
ili neki drugi elementi nalaza) i posmatraju se pojedinačno. To su testovi inteligencije nastali po
Vekslerovom modelu (VITI i WAIS-IV), zatim dva inventara ličnosti (NEO PI-R i PAI) i dva
sistema Roršah interpretacije (Obuhvatni sistem i R-PAS). Ukoliko psiholog dobro poznaje
njihovu pojedinačnu interpretaciju, trebalo bi da u nalazu lakše integriše rezultate s različtih
instrumenata.
Pjotrovski sistematično pravi ankete među psiholozima o tome koji su najčešće korišćeni
psihološki instrumenti i u tim anketama Vekslerovi testovi inteligencije su uvek na prvom mestu i
to ne samo samo među testovima inteligencije (Piotrowski et al., 1985). Razlozi su višestruki:
imaju dugu tradiciju, mogu se primenjivati kod ispitanika svih dobi (više formi testa za decu,
adolescente i odrasle), psiholozi imaju saglasnost oko njihove korisnosti u praksi, velika
empirijska baza čini da se smatraju etalonom u istraživanjima i posebno studijama konvergentne
validnosti drugih testova sposobnosti.

6
 Dejvid Veksler (David Wechsler, 1896-1981) je bio najmlađi od
sedmoro dece, u dečjoj dobi je sa porodicom emigrirao iz
Rumunije u SAD. Odrastanje je obeležilo iskustvo
antisemitizma, veza sa Izraelom i jevrejskom zajednicom ostala
je značajna tokom njegovog života. Studirao je na Njujorškom i
Columbia univerzitetu, bio je pod uticajem Vudvorda,
Spirmana i Pirsona. Tokom I sv. rata radio je u vojsci i
razvijao testove za selekciju vojnika. Posle rata na Univerzitetu
u Parizu usavršavao se u oblasti eksperimentalne psihologije.
35g. je radio u Belvju psihijatrijskoj bolnici u Njujorku i
njegove prve forme testa inteligencije nose ime po ovoj
ustanovi. Glavna tema njegovog rada bio je razvoj testova
inteligencije za decu i odrasle. Živeo je i umro u Njujorku u
poznoj životnoj dobi.

Veksler (orig. Vešler) je oko 1930g. započeo svoj rad na testu inteligencije, koristeći do
tada postojeće suptestove raznih autora koji su pokazali najveći praktični značaj, dobre metrijske
karakteristike i vezu sa teorijskim konceptima, a to je ostalo karakteristično i za naredne verzije
testa.
U vreme nastanka testa, on je bio rezultat potrebe da se u praktičnom radu procene
intelektualne sposobnosti, pri čemu je teorijska osnova bila od manjeg značaja. Veksler je ostao
veran Spirmanovoj ideji o g faktoru i smatrao je da test treba da meri globalni kapacitet i da sam
suptest nije jednak bilo kojoj pojedinačnoj sposobnosti. To je u skladu i s njegovom deficijom:
”Inteligencija je agregat ili globalni kapacitet individue da deluje svrhovito, misli racionalno i
efikasno izlazi na kraj sa svojim okruženjem“ (Wechsler, 1939).
Kada govori o agregatu, Veksler podrazumeva da su pojedinačne sposobnosti u
interkorelaciji, ali ipak kvalitativno različite. Kada govori o globalnom kapacitetu, treba reći da
Veksler odnos inteligencija–ličnost-psihopatologija posmatra pre kao kliničar, nego kao
psihometričar. Smatra da je, ma kako intelektualne sposobnosti široko definišemo, inteligentno
ponašanje čoveka šire i treba da bude posmatrano kao manifestacija cele ličnosti. Nekognitivne
odlike ličnosti, kao što su crte ili perzistencija, motivacija i radoznalost ili psihopatologija,
značajno utiču na efektivnost inteligentnog ponašanja.

7
 Prva verzija testa nastala je dve godine posle Bineove skale i na početku je Veksler
upravo na kritici Bineovog pristupa gradio ideju o svojoj skali kao alternativi, pogodnijoj za
merenje inteligencije odraslih. Od nastanka do danas Vekslerovi testovi su doživeli nekoliko
transformacija, kao što je prikazano na tabeli 5.1. Posle Vekslerove smrti izdavač je nastavio da
usavršava forme testa i dalje pod njegovim imenom, iako zapravo drugi autori usklađuju test sa
savremenim teorijskim i istraživačkim nalazima. Paralelno sa formama za odrasle nastajale su i
revizije formi testa inteligencije za decu.

Tabela 5.1. Forme Vekslerovih testova inteligencije za odrasle

Naziv testa Godina nastanka
Wechsler-Bellevue 1939
Wechsler-Bellevue II 1946
WAIS 1955
WAIS-R 1981
WAIS-III 1997
WAIS-IV 2008
WASI & WASI-II (kratka forma) 1999 & 2011

Postoje i drugi instrumenti koji mere intelektualno postignuće i vezani su za Vekslerovo

ime, kao što su: Wechsler Memory Scales (WMS-IV; Wechlser, 2009) 1, Wechsler Individual
Achievement Tests (WIAT-II; Wechsler, 2001) 2 i Wechsler Fundamentals: Academic Skills
(WF:AS; Wechsler, 2008) 3.
Suštinska prednost Vekslerovih testova je to što se zasnivaju na baterijskom pristupu
merenju, što znači da su različiti testovi grupisani i zajedno standardizovani. Testovi koji ulaze u
Vekslerove baterije zapravo nisu originalni rad autora, već su preuzeti od drugih autora, kako bi
omogućili procenu širokog spektra intelektualnih sposobnosti. Taj pristup merenju i tip suptestova
zadržan je i u poslednjoj WAIS-IV formi, kao što je prezentovano u tabeli 5.2. Moguće da će
digitalizacija testovnog materijala i korišćenje 3D tehnologije u budućnosti generisati i sasvim

1
Wechsler, D. (2009). Wechsler Memory Scale (4th ed.). San Antonio, TX: Pearson, Inc.
2
Wechsler, D. (2001). Wechsler Individual Achievement Tests (WIAT-II). San Antonio, TX:PsyCor
3
Wechsler, D. (2008). Wechsler Fundamentals: Academic Skills. San Antonio, TX:PsyCor
8
novi izgled testovnog materijala (uključivanje animacija, zvuka itd.) i izmeniti sam tipa suptestova,
a posebno je važno što će moći da obuhvati merenje većeg spektra pojedinačnih sposobnosti.

Tabela. 5.2. WAIS-IV suptestovi preuzeti iz originalnih instrumenata (Lichtenberger & Kaufman,
2013)
Test porekla Suptest preuzet iz originalnog testa
Stanford-Binet skale sličnost, rečnik, shvatanje, ponavljanje
brojeva, artimetika
Army Alpha, Beta, Performance scale informacije, shvatanje, aritmetika,
dopune, šifra
Gold, Carpenter, Randolph, Goldberg, & Weinberger (1997) slovo-broj
Kohs (1923) kocke mozaik
Raven’s Progressive Matrices (1938) matrice
Paper Form Board tasks (Roszkowski, 2001) slagalica
Figure Weights Novel task ( Paul E. Williams, 2005) vaganje
Shiffrin & Schneider (1977) i Sternberg (1966) traženje simbola
Diller et al. (1974); Moran & Mefford (1959), Talland & precrtavanje
Schwab (1964)

Razlozi za uvek novu produkciju psiholoških instrumenata nisu samo podstaknuti

ekonomskim interesima autora i izdavača. Rezultat su potrebe da se materijal osavremeni i norme
revidiraju (po mogućnosti svakih sedam godina) u skladu s novim teorijskim i istraživačkim
nalazima. Setimo se da je longitudinalnim praćenjem testovnih rezultata u različitim kulturama,
uočen Flinov efekat (Flynn, 2007) koji ukazuje da vremenom dolazi do sve boljeg postignuća u
opštoj populaciji, pa zato postoji potreba stalnog revidiranja normi na testovima inteligencije.

9
 Flinov efekat Istražujući testovi, koji mere i kristalizovanu Konsekvence: mere na testovima
rezultate na testovima inteligenciju, imali su umereno zavisne su od sredinskih uticaja i
inteligencije širom sveta, Džejms povišenje (u proseku 9 poena po potrebna je stalna promena
Flin (James Flynn, 2007) je generaciji).Moguća objašnjenja: normi na testovima
uočio da postoji uvećanje IQ-a smanjivanje broja dece u
na testovima inteligencije iz porodici, bolja edukacija, veća
generacije u generaciju. Razlika sredinska kompleksnost
u IQ skorovima nije ista za sve (pametne igračke i kompjuteri),
zemlje i kreće se u rasponu od 5 bolja ishrana, genetsko
do 25 IQ jedinica. Najveće unapređivanje ili su ljudi postali
razlike se sreću na testovima veštiji u rešavanju testa. Novija
namenjenim za merenje fluidne istraživanja su pokazala da
inteligencije (povišenje u efekat moguće ima svoj kraj i da
proseku za 15 IQ jedinica), iako opada u najrazvijenijim
se to najmanje očekivalo kod ove zemljama (npr. u Skandinaviji),
vrste testova sa redukovanim ali i u zemljama u razvoju, kao i
uticajem kulture. Vekslerovi kod manjina u razvijenim
zemljama (emigranti).
Iako su teorije inteligencije evoluirale tokom XX veka, Vekslerove skale inteligencije su ostajale
zlatni standard praktičara. U vreme nastanka prve verzije testa, u oblasti teorija inteligencije postojale su
samo teorije Spirmana i Torndajka, a danas imamo iza nas već dugu istoriju brojnih teorija i
psihometrijskih rezultata tokom XX veka. Poslednja i danas dominatna teorija inteligencije, Katela,
Horna i Kerola (Cattell‐Horn‐Carroll) integriše dosadašnje teorijske i istraživačke nalaze. Uz CHC model
promoviše se kros-baterijski (XBA) pristup merenju inteligencije po uzoru na neuropsihološke baterije
testova (Flanagan et al., 2018). Kros-baterijski pristup se bazira na uverenju da merenje pojedinačnih
sposobnosti treba prilagoditi cilju testiranja (uputnom pitanju) i u skladu s tim izabrati suptestove iz
različitih baterija koji faktorski najčistije mere određenu intelektualnu sposobnost, onako kako je ona
konceptualizovana u CHC modelu. WAIS-IV forma se nije sasvim prilagodila CHC teorijskom modelu,
što joj mnogi zameraju, ali su napravljeni napori da se napravi veza CHC teorije i metoda, što ćemo
komentarisati i u ovom poglavlju. U svakom slučaju, videćemo u budućnosti koji će od ova dva pristupa,
merenju inteligencije (XBA ili klasični testovi inteligencije) biti korisniji za istraživače, a koji za
praktičare.
Pored CHC teorije inteligencije, još jedna značajna oblast istraživanja inspirisala je nastanak
novih testovnih formi, a to je funkcionalni neuroimidžing, odnosno mogućnost snimanja aktivacije mozga

10
tokom određenih kognitivnih zadataka. Napredak tehnologije je omogućio da ranije hipoteze o neuralnim
osnovama inteligencije, sada mogu da budu eksperimentalno testirane. Dosadašnji nalazi pokazuju da se
mozak lokalno aktivira kada su u pitanju zadaci koji angažuju pojedinačne sposobnosti, a više je difuzna
aktivacija kada se angažuju opšte intelektualne sposobnosti (Colom et al., 2009). Tako je aktivacija mozga
više lokalna kada se prezentuju WAIS-III suptestovi koji mere Indeks verbalnog razumevanja,
Perceptivnog rezonovanja i Radnu memoriju, dok testovi Brzine procesiranja izazivaju više difuznu
aktivaciju mozga (Gla¨scher et al., 2009). Mogućnost da se povežu strukturalno-neuralne osnove, teorija
i testovni metod, verovatno će u narednim decenijama usmeravati i rad na reviziji testova inteligencije.
Cilj će biti da se pronađu najreprezentativniji testovi za određene sposobnosti koje imaju i prepoznatu
neuroanatomsku osnovu (lokalizovanu ili difuznu), a koji će zatim moći i faktorski i interpretativno da se
povezuju na drugačiji način od tradicionalnog.
Brojne su prednosti Vekslerovih testova, što je omogućilo da oni decenijama ostanu široko
upotrebljavani u istraživanjima i praksi. Prvo, kros kulturalna istraživanja pokazala su univerzalnost i
primenjivost metoda u različitim kulturama. Test je zato postao obavezni su deo obrazovanja psihologa
širom sveta, pa tako opšte prihvaćen, omogućava laku komunikaciju među istraživačima i praktičarima.
Drugo, rezultati se izražavaju u vidu IQ koeficijenta, koji je opšte poznat koncept i među laicima. Uz
skupni IQ postoje i druge IQ mere gde su pojedinačne intelektualne sposobnosti grupisane u skladu sa
aktuelnim teorijskim shvatanjima u oblasti inteligencije. Tako se dobijaju skorovi i indeksi koji nam
omogućavaju da preciznije izmerimo i predstavimo sklop sposobnosti kod pojedinačnog ispitanika.
Treće, tokom godina je nastala velika baza istraživačkih radova koja je pokazala validnost i upotrebljivost
metoda u davanju odgovora na mnoga praktična pitanja koja se postavljaju psiholozima (o školovanju,
profesiji, životnom postignuću i sposobnosti donošenja odluka ispitanika). Korelacione studije sa drugim
instrumentima pokazale su vrednost metoda u proceni različitih aspekata ljudskog svrsishodnog
ponašanja.
Kao prednost možemo navesti i da su Vekslerovi testovi inteligencije standardizovani u načinu
zadavanja i interpretacije, pa psiholozi posle kratke edukacije lako stiču sigurnost u načinu na koji će
predstaviti dobijene podatke. Od svih testova koje koristimo u proceni, najmanje će biti dilema oko toga
kako u nalazu i zaključku izdvojiti najznačajnije informacije i kako odgovoriti na uputno pitanje vezano
za inteligenciju. Kvantifikacija omogućava lako razumevanje dobijenih vrednosti u odnosu na norme, a
test ostavlja prostora i za kvalitativne interpretacije (stav i motivacija prilikom ispitivanja, personalizovani

11
ili projektivni sadržaj odgovora, ukrštanje rezultata s drugim testovima), pa idiosinkratski pristup nije
zanemaren u odnosu na nomotetski.
Što se tiče prakse u našoj sredini, najčešće se upotrebljava VITI kao domaći proizvod koji
replicira Vekslerove modele testa, pre svega WAIS i WAIS-R, uz izmenu sadržaja verbalnih ajtema i
materijala na Stripu (Berger i sar.,1994). Uz VITI, jedan broj psihologa i dalje koristi WB I i WB II formu
testa (Šali, 1986) koja je zbilja arhaična i davno prevaziđena, ali paradoksalno, još uvek pokazuje
korisnost jer je kratka, ekonomična i u praksi ne vidimo da norme daju neočekivane rezultate u nekim
starosnim grupama, kao što je slučaj sa VITI formom. Napominjemo da sve ove navedene forme testova
inteligencije koje se koriste kod nas ne predstavljaju forme identične originalnim Vekslerovim testovima
i već dugo zahtevaju restandardizaciju.
Standardizacija WAIS-IVSR forme predstavlja značajan doprinos, jer prvi put imamo dostupan
Vekslerov test koji je prošao sve faze provere u našoj sredini, dostupan je psiholozima i očekujemo da će
postati dominantan i u našoj praksi. Zato ćemo u narednom tekstu predstaviti principe interpretacije i za
VITI i za WAIS-IV. Iako je WAIS 5 već u pripremi, nismo u prilici da skupim standardizacijama pratimo
ovaj svetski trend produkcije testova i WAIS-IV će verovatno duže biti u upotrebi u našoj sredini, nego u
svetu. Zato će i u ovom tekstu biti reči pre svega o interpretaciji ove forme testa, što će moći da se primeni
i na naredne Vekslerove testove inteligencije, koji su sličnog formata. Uz WAIS-IV standardizovan je i
Vekslerov test pamćenja WMS-IV fokusiran na procenu radne memorije i precizniju procenu kognitivnih
oštećenja. Pamćenje je jedna od najčešće isptivanih kognitivnih funkcija i preporuka je da se testovi
koriste istovremeno ukoliko kod pacijenata postoji kognitivni ili mnestički deficit. Ako se zadaju u istoj
sesiji, preporuka je da se prvo zadaje WMS-IV (trajanje testiranja je prema izdavaču 60 minuta). S druge
strane, WAIS-IV zahteva značajno vreme za testiranje (oko 180 minuta), pa bi tada ceo proces bio suviše
zahtevan za ispitanike, a posebno za pacijente.

5.1.1. Interpretacija VITI rezultata

Uobičajena vrsta analize za VITI, podrazumeva analizu od opštih do specifičnijih nalaza:

globalni IQ, razlika verbalnog i manipulativnog IQ-a, intertestovna ili skater analiza, intratestovna analiza
i analiza sadržaja odgovora.

12
 1. Interpretacija globalnog IQ rezultata

Koeficijent ili kvocijent inteligencije je ukupni skor individualnog ispitanika dobijen na

standardizovanom testu namenjenom merenju ljudske inteligencije.
Kada je Veksler započeo rad na svojim testovima početkom XX veka, njegovi motivi su pre svega
bili praktični, a veza sa teorijskim postavkama više implicitna, nego što je bila jasno elaborirana. Vekslera
je pre svega interesovalo rešavanje praktičnih zadataka psihologa, a manje problemske teme kao što su
veza IQ-a i g faktora ili rasprave o pojedinačnim sposobnostima, njihovoj korelaciji i broju. I danas ne
postoji saglasnost autora u oblasti teorija inteligencije o postojanju g faktora, čak i u CHC modelu Horn
ga ne priznaje (za razliku od Katela), pa je III stratum u modelu ostao hipotetički. Preovlađuje stanovište
da se globalni IQ na WAIS-IV ne može izjednačiti sa teorijskim stanovištima o g faktoru, jer ne obuhvata
ceo spektar sposobnosti obuhvaćen CHC modelom (npr. auditivna percepcija).
Iako je IQ stabilan tokom odraslog doba (r=.85; Schuerger & Witt, 1989), možemo dobiti
različite skorove na retestiranju i to ne treba da iznenadi ispitivača. Taj nalaz može biti dijagnostički
značajan indikator, da je došlo do pada intelektualnih sposobnosti zbog neuroloških ili psihijatrijskih
poremećaja. Ili da je postignuće bolje zato što je došlo do povlačenja psihopatologije i ispitanik se testira
u periodu dobre remisije. Nekada razlike u IQ nalazu mogu biti posledica razlika u motivaciji ispitanika,
koji je želeo da se predstavi kao manje ili više kognitivno efikasan, zbog konsekveci psihološkog nalaza.
Iako norme prate uzrasnu dob ispitanika, maturacija, kao i kognitivno propadanje mogu biti
skokoviti i disharmonični i zadatak je psihologa da to konstatuje, a po mogućnosti i da ponudi neke
hipoteze zašto je do toga došlo. Između ostalog, treba proveriti i da li je kod retestiranja primenjena ista
forma testa inteligencije. U slučaju da se ne radi o paralelnim formama testa, razlike u proceni mogu biti
efekat različitog normiranja testa. Kada sve ovo znamo, izgleda nam dobra ideja što se uz IQ skor na
WAIS-IV formi dodaje i interval pouzdanosti, koji umesto samo jednog skora, postignuće ispitanika
smešta u raspon skorova.

2. Odnos verbalnog i neverbalnog IQ-a

Kada su verbalni i neverbalni IQ ujednačeni, možemo reći da su kognitivni kapaciteti za

verbalnu obradu i vizuomotoričke sposobnosti uravnoženi. Ukoliko je skupni IQ visok, možemo dodati
13
da to ukazuje na harmonični razvoj sposobnosti, da je razvojno osoba došla do maturacije, da nema
značajnijeg distresa koji je ometa u optimalnom korišćenju dobrih kognitivnih kapaciteta. Ukoliko su
postignuća na suptestovima u okviru verbalne i neverbalne particije ujednačeni, ovakve interpretacije su
tačne, a ukoliko raste skater varijabilnost, tada ćemo korigovati ovakav prvi utisak, dobijen samo analizom
dva dela testa.
Ukoliko je manipulativni IQ značajno manji od verbalnog (15 i više poena) treba razmotriti
hipotezu da li se radi o ispitaniku koji ima psihotični, depresivni ili organski poremećaj. To su osobe koje
imaju manji akcioni kapacitet i veštinu izvođenja/performanse. Psihomotorna usporenost ispitanika (zbog
samog poremećaja ili lekova koje uzima) može uticati na smanjene rezultate, jer su mnogi suptestovi
vremenski ograničeni. Nekada dobijamo paradoksalne testovne rezultate koje treba obavezno
prokomentarisati. Evo primera iz prakse: pacijent ima depresivni poremećaj, leži sve vreme pasivno na
odeljenju, ima usporeni spontani govor tokom intervjua i odaje klinički utisak major depresije. A onda na
testiranju, koncentrisano i brzo završi manipulativne testove. To nam sugerira da i u okviru jedne
dijagnostičke kategorije testovna ekspresija može biti različita i neočekivana. Istovremeno, dobili smo
terapijski značajan podatak da ispitanik zavisno od motivacije i sredinske stimulacije ima kapacitet da se
snagom volje aktivira i redukuje psihomotornu usporenost nastalu usled depresivnog poremećaja.
Retko se dešava, posebno kod psihijatrijskih pacijenata, da je manipulativni IQ veći od
verbalnog. Tada je moguće postaviti hipotezu da se radi o ispitaniku koji ima dobre kognitivne kapacitete
(fluidna inteligencija), ali ih nije razvijao edukacijom, pa mu nedostaje znanja dobijenih obrazovanjem
(kristalizovana inteligencija) koje merimo većinom verbalnih suptestova.
Viši verbalni IQ može se javiti i kod osoba koje su obrazovanjem značajno prevazišle primarne
kapacitete vidljive u izmerenom manipulativnom količniku, kod osoba koje su tokom razvoja uspešno
apsorbovale sredinske i obrazovne uticaje, konformirale su se na kulturološka očekivanja. Ovakav rezultat
se povezuje sa visokom motivacijom za postignuće, intelektualnim aspiracijama, značajem koji osoba
pridaje obrazovanju. S druge strane, može biti znak opsesivnog mišljenja ili da osoba im razvijeni
ideacioni pristup, kakav možemo videti kod paranoidnih ili shizofrenih poremećaja. Za njih verbalno
formirani koncepti imaju specijalno značenje, a nekada i idiosinkratično ili bizarno. Kod shizofrenih
poremaćaja hiperapstraktna upotreba verbalnih pojmova nekada predstavlja odbrambenu taktiku, a
nasuprot tome, kod nekih formi dezintegrativnih psihoza verbalni pojmovni sistem može biti značajno
oštećen.

14
 Niži verbalni skor može ukazivati na receptivne ili ekspresivne teškoće u govoru ili poremećaj
u jezičkom procesiranju, koji je verovatno dovodio do smetnji u učenju i problema tokom školovanja.

3. Intertestovna analiza

Intertestovne analize se baziraju na razlikama između suptestova skale inteligencije i to njihovog

međusobnog odstupanja ili odstupanja od prosečne aritmetičke sredine. Kada se govori o intertestovnoj
analizi obično to podrazumeva skater analizu, ali ćemo u narednom tekstu videti i neke drugačije načine
na koje se mogu interpretirati uočene suptestovne razlike.
(1) Skater analiza se zasniva na komparaciji svakog suptesta u odnosu na prosečan skor postignut
na celom testu ili odvojenom verbalnom i neverbalnom delu testa. Na tabeli 5.3 predstavljen je princip
izračunavanja skatera, kao i na slici 5.1.
Ukoliko su verbalni i neverbalni IQ skor ujednačeni, skater se računa tako što se skor na
pojedinačnom suptestu posmatra u odnosu na aritmetičku sredinu svih suptestova na skali. Ukoliko nisu,
izračunava se odstupanje svakog suptesta od proseka testova na skali (verbalnoj ili neverbalnoj) kojoj taj
suptest pripada. Značajnom razlikom između verbalnog i neverbalnog IQ-a smatra se 15 poena, a neki
autori smatraju da je značajna i razlika veća od 12 poena. Odstupanje svakog suptesta od proseka
označava se kao jedan ili dva minusa ili plusa i izračunava se na sledeći način:

Tabela 5.3. Izračunavanje skater analize

Odstupanje skaliranog skora pojedinačnog suptesta od aritmetičke sredine svih Oznaka u skater
suptestova na celom testu, verbalnom ili manipulativnom delu analizi
Odstupanje u rasponu između +/- 1.5 0
Odstupanje je u rasponu između – 1.5 i – 3.0 -
Odstupanje je u rasponu između 1.5 i 3.0 +
Odstupanje je -3 ili veće --
Odstupanje je +3 ili veće ++

Veksler i Rapaport bavili su se skater analizom, a osnovna ideja je da profil skorova na

suptestovima može ukazati na dezintegraciju zbog psihopatoloških procesa ili na disharmonično razvijene
pojedinačne sposobnosti zbog imaturitetnosti i razvojnih disharmonija.
15
Slika 5.1. Grafički predstavljeni skater rasponi

Treba reći da akumulirani istraživački rezultati nisu potvrdili tezu da postoje skateri tipični za
određene dijagnostičke grupe i danas je ova vrsta analize testovnih rezultata odbačena. Najviše su
ispitivane grupe shizofrenih, autističnih (Aspergerov sindrom) i osoba s traumom mozga. Kod shizofrenih
ispitanika, suprotstavljeni su stavovi autora koji smatraju da shizofrena osoba može biti neuropsihološki
„zdrava“ i onih koji smatraju da je neuropsihološki deficit ključna karakteristika sch grupe (Palmer et al.,
1997). Ideja da postoje tipični skater profili osoba koje imaju psihotični ili neurotični poremećaj, jasno
nailazi na neuspeh, jer svaki kliničar zna da ove kategorije nisu homogene, već zapravo pokrivaju spektar
poremećaja. Takođe, nije prepoznat neki specifičan neuroanatomski deficit koji se nalazi u osnovi ovih
poremećaja, a koji bi uticao na brže ili neravnomerno propadanje samo nekih intelektualnih sposobnosti
kod svih ispitanika u ovim grupama.
(2) U intertestovne analize spada i izračunavanje Indeksa mentalne deterioracije, na osnovu
odnosa stabilnih i nestabilni suptestova, odnosno onih koji su otporni ili osetljivi na promene u
intelektualnoj efikasnosti usled organskih promena različite geneze. Ovaj indeks bazira se na ideji da sa
godinama opadaju neke neuropsihološke funkcije usled organskih redukcija, a naročito kognitivna brzina
i pažnja.

Izračunavanje indeksa mentalne deterioracije

16
 Postojanim testovima se smatraju: informacije, shvatanje, dopune i sklapanje, a nepostojanim
testovima: brojevi, aritmetika, kocke, šifra.
Iako ova ideja ima logike, istraživanja su pokazala da su procene oštećenja mozga na osnovu
Indeksa mentalne deterioracije često pogrešne. Vog i Hiton (Vogt & Heaton, 1977) sumirajući rezultate
istraživanja o ovoj temi smatraju da je to zato što su povrede mozga veoma različite i testovni odgovori
su varijabilni, različite su godine nastanka povrede, sredinski uticaji i premorbidni nivo inteligencije
ispitivanih osoba, a i Vekslerovi testovi ne mere neke značajne teškoće koje su osobene kod povreda
mozga.
Druga značajna informacija, varijabilnost (rastur na skateru) je veća kod osoba visoke
inteligencije, nego kod osoba niže inteligencije. Zato mnogi klinički ispitanici, koji imaju kognitivne
teškoće i snižen IQ, imaju manju varijabilnost na skateru, nego što bi se moglo očekivati. Smatra se da je
najbolje procenu bazirati na analizi da li je skupni IQ manji od očekivanog, za osobe određenog uzrasta,
obrazovanja i profesionalne uspešnosti, određenog socio-ekonomskog statusa. Ta razlika između
premorbidnog funkcionisanja i aktuelnog IQ-a je dobar indikator deterioracije.
(3) Procena sposobnosti za mentalni napor. Ovo je još jedna vrsta analize koja se zasniva na
intertestovnim razlikama, a na tabeli 5.4. je predstavljeno kako su suptestovi podeljeni na grupu „A“ i
„B“ zavisno od stepena mentalnog napora koji zahtevaju ( Kellerman & Burry, 2007).

Tabela 5.4. Podela suptestova inteligencije prema nivou mentalnog napora

Testovi Grupa A Grupa B
verbalni rečnik, informacije, shvatanje, sličnosti aritmetika i brojevi
manipulativni dopune, strip, matrice Kos i šifra

Tako prosečne i visoke vrednosti verbalnih suptestova grupe „A“ (rečnik, informacije,
shvatanje, sličnosti) ukazuju na sposobnost obrade verbalnih informacija i automatski, spontani refleksivni
kapacitet za zadatke koji ne zahtevaju veliki napor, već pasivne organizacione veštine. Grupu
„B“ verbalnih suptestova čine aritmetika i brojevi, i njihove prosečne do visoke vrednosti ukazuju na
sposobnost osobe da održi više aktivan i fokusiran mentalni napor, da kontroliše anksioznost i frustracije.
Po istom principu, manipulativni testovi grupe „A“ (dopune, strip, matrice) ukazuju na kognitivni
kapacitet. Grupu „B“ čine Kos i šifra i oni zahtevaju sposobnost osobe da održi aktivan, fokusirani napor.

17
 Dalji razvoj testova inteligencije i WAIS-IV forme, pokazao je da se ove forme intertestovnih
analiza danas ipak smatraju prevaziđenim i centralnu ulogu ima analiza četiri, a u budućnosti moguće i
pet osnovnih indeksa. I ona se zasniva na intertestovnim analizama, ali su testovi sada drugačije faktorski
grupisani i biće sve više u skladu sa CHC modelom inteligencije i daljim istraživačkim proverama.

4. Intratestovna analiza

Intratestovna analiza odgovara na pitanje da li ima neujednačenosti u postignuću u okviru jednog

suptesta. Pošto je redosled ajtema na svakom suptestu od lakših ka težim, očekuje se da postignuće
ispitanika ravnomerno opada. Ukoliko to nije slučaj, zaključuje se da neki drugi faktori, a ne težina
ajtema, utiču na postignuće. Obično je to problem održavanja pažnje, koja osciluje, pa ispitanik nekada
uspešno odgovara na teža pitanja, dok je na lakšim neuspešan. Iskustva nam pokazuju da oscilovanje
unutar dugih suptestova ipak nije tako često u praksi. U istraživanjima se najčešće vidi na Informacijama
(zbog problema prizivanja skladištenih podataka), a u praksi ga vidimo i na Shvatanju, kao znak problema
u socijalnoj inteligenciji. Treba primetiti da i stavke na suptestu Shvatanje nisu homogene – razumevanje
poslovica ne meri iste sposobnosti kao poznavanje socijalnih pravila i normi, pa i to može uticati na
oscilovanje efikasnosti na ovom suptestu. Neujednačena efikasnost na suptestu Sličnosti koristan je
pokazatelj kako mišljenje ispitanika osciluje između apstraktnog (sposobnost generalizacije, odnosno
kategorizacije i klasifikacije verbalnih pojmova), funkcionalnog (poređenje na osnovu slične upotrebne
vrednosti objekata, čemu služe i kako se koriste) i konkretnog (poređenje bazirano na sličnim
opservabilnim, fizičkim karakteristikama objekata).
Grot-Marnet (2016) smatra da je ova vrsta analize korisna, pa zato i u interpretacijama WAIS-
IV forme treba zadržati intratestovnu analizu, jer se istraživački pokazalo da je značajna za ispitanike koji
imaju emocionalne probleme i deficit pažnje i memorije. Ovu vrstu problema pokazali su i pacijenti koji
su imali difuzna kortikalna i supkortikalna oštećenja.

5. Analiza verbalizacije i sadržaja odgovora

Iako se većina navedenih analiza zasniva na kvantifikaciji, nije zanemaren i kvalitativni aspekt
testovne produkcije koji se dobija analizom sadržaja odgovora. Verbalna fluentnost (u neuropsihološkom
smislu uže shvaćena kao konstrukcija rečenice od najmanje šest reči), jasan i elaborativan govor, bogatstvo
18
rečnika potvrđuju kvalitet mišljenja kod osoba visoke inteligencije. S druge strane, problem nominacije
(pronalaženje odgovarajuće reči), gubitak determinišuće tendence, kvarenje odgovora, bizarnosti ili
projektovanje ispitanika na testovima sposobnosti, značajan su podatak, koji može biti prisutan
kontinuirano ili povremeno čak i na protokolima osoba koje postižu visoke IQ skorove. U tom slučaju,
kvantifikacija nije dovoljna za razumevanje kognitivnog funkcionisanja, već se posebna pažnja poklanja
ovom gubitku kontrole nad asocijativnim tokom.
Ovakva neočekivana odstupanja u govoru ispitanika, mogu biti znak poremećaja mišljenja zbog
psihopatologije. Takav je slučaj kada u sadržaju testovnih odgovora postoje neologizmi, bizarnosti,
alogično zaključivanje, oscilovanje kvaliteta mišljenja, paranoidni komentari testovnog materijala itd. U
dinamskim interpretacijama to se komentariše kao proboj primarnog procesa u sekundarni i znak je
slabosti potiskivanja, koja se ekscesivno sreće kod psihotičnog poremećaja.
U drugom slučaju, sadržaj odgovora može odražavati crte ličnosti ili poremećaj ličnosti. Takav
je slučaj kod suvišnih narcističkih komentara, pasivno agresivne devalvacije situacije i zadataka,
preterano detaljnih odgovora perfekcionista itd.
U trećem slučaju, problemske psihološke teme mogu uticati na zadatke gde se očekuje
„neutralno“ mišljenje, pa ispitanik testovni materijal počinje da koristi kao projektivni. To može biti
slučaj na verbalnim suptestovima (obično na Shvatanju i Rečniku), ali i na neverbalnim, najčešće na stripu
kada ispitanik počne da „priča priču“ o slikama. To pokazuje da je ispitanik u toj meri preplavljen nekim
psihološkim konfliktima, da ih teško potiskuje ili izoluje u situacijama gde se očekuje racionalno
mišljenje.
Nekada su odgovori ispitanika ne samo netačni, već u toj meri nemogući, da nam govore da
osoba uopšte nema kritičnosti prema svojim produkcijama. Takav je slučaj kada ispitanik ležerno i
površno pravi grube greške dok procenjuje razdaljinu u kilometrima (govori o hiljadama kilometara,
umesto o stotinama) ili broj stanovnika neke zemlje (uvećava ili umanjuje broj do apsurda) ili kada
rešavajući aritmetičke zadatke daje ne samo netačne, već nemoguće odgovore. To se dešava kada je osoba
ispod prosečne inteligencije, dementna ili ima neki drugi organski deficit, a ponekad i kod psihotičnih
osoba. Treba uzeti u obzir da se u nekim slučajevima radi i o naivnoj, neodmerenoj simulaciji kod osobe
koja očekuje neke tercijalne dobiti od procene (penziju, novčanu pomoć ili kada je u pitanju sudska
ekspertiza).

19
 U svakom od ovih slučajeva analiza sadržaja govora je značajan podatak. Ukoliko ovakvih
neobičnosti u govoru nema, možemo zaključiti da ispitanik uspešno koristi racionalno mišljenje i dobro
kontroliše uticaj afektiviteta na konvergentno, cilju usmereno mišljenje.
Svi ovi podaci se mogu predstaviti po navedenim koracima, detaljno u studiji slučaja ili
ekspertizi, a u završnom nalazu ih treba selektovati i predstaviti značajno kraće. Ukoliko se uputno pitanje
odnosi na neki kognitivni problem (npr. problem učenja) tada ćemo nalaze značajno detaljnije elaborirati
uz određene preporuke. Evo primera kako se rezultati na testu inteligencije mogu predstaviti na sažeti
način.
Primer 1: Na testu inteligencije ispitanik postiže IQ= 87 što ga svrstava u grupu niskog proseka.
Ujednačeno su niske njegove verbalne i neverbalne sposobnosti (IQv=89 IQm=84), pa je dobijeni IQ skor
prava mera njegovih sposobnosti, u skladu sa premorbidno nižim edukativnim i profesionalnim
funkcionisanjem (završena osnovna škola). Nema značajnijeg oscilovanja intelektualne efikasnosti ni na
nivou intratestovnog, uspešnost očekivano opada s otežavanjem zadataka. Sadržaj odgovora je
jednostavan i slabije elaborativan, fond rečnika je mali, ali nema upadjivosti u sadržaju odgovora.

Primer 2: Na testu inteligencije ispitanik postiže IQ=102 što ga svrstava u grupu prosečne inteligencije.
Skupni IQ nije prava mera sposobnosti ispitanika, jer su manipulativne sposobnosti značajno niže od
verbalnih (IQv=116 IQm= 85) i ispitanik ne može da optimalno koristi svoje primarno visoke kapacitete
(visoko obrazovanje, premorbidno odlična profesionalna uspešnost). Inter i intratestovne razlike su
značajne, postignuće je skokovito zbog izrazitih problema u održavanju pažnje. Njegova snaga su visoka
opšta informisanost, bogat fond rečnika i apstraktnost mišljenja, a slabost su problemi u kratkoročnoj
memoriji, konstrukcionoj praksiji i psihomotornoj brzini. U sadržaju odgovora prisutne su bizarnosti i
alogični odgovori, problem u kontroli misaonog toka. Nalaz u celini govori o značajnoj redukciji
intelektualne efikasnosti i psihotičnim izmenama mišljenja i na strukturisanom i na nestrukturisanom
materijalu. Zbog značajno redukovane kognitivne efikasnosti ispitanik nije u stanju da se vrati na posao i
treba odložiti upućivanje na psihoterapiju, dok uvedena medikacija ne da svoj efekat.

Primer 3: Na testu inteligencije ispitanik postiže IQ=121 što ga svrstava u grupu superiorne inteligencije
(ili značajno iznad prosečne prema Grot-Marnatu). Ujednačeno su visoke verbalne i neverbalne
sposobnosti (IQv=123 IQm=118). Inter i intratestovne razlike su veoma male i ne ukazuju na bilo kakav
problem oscilovanja efikasnosti ili održavanja pažnje. Ujednačeno su visoke sposobnosti verbalnog i
20
perceptivnog rezonovanja, očuvana je brzina procesiranja i odlična je radna memorija. S obrzirom na
navedene nalaze, problem u studiranju ne može se smatrati posledicom kognitivnih teškoća kod
ispitanika. Akademski neuspeh posledica je prokrastinacije, pa klijenta treba uputiti na psihoterapiju (npr.
REBT) kako bi prevazišao zastoj na studijama.
U primeru 3 korišćena je analiza četiri indeksa, koji su inače uvedeni i u WAIS-IV formi testa
(verbalno rezonovanje itd). To je ilustracija kako su psiholozi počeli da inovacije iz WAIS-IV forme
primenjuju i u interpretaciji VITI testa, ali ovaj pristup nije ispravan. Treba reći da suptestovi uključeni
u indekse nisu istovetni u WAIS –IV i VITI formi testa, pa se ne mogu smatrati istim konstruktima.
Takođe, nisu spovedena VITI istraživanja o faktorskim zasićenjima indeksa i o tome šta su zapravo
značajne razlike između indeksa, pa se ova vrsta interpretacije zasniva na improvizaciji i nije izvorno bila
predviđena u VITI formi testa.

5.1.2.Interpretacija rezultata na WAIS-IV testu inteligencije

Interpretacija WAIS–IV rezultata u skladu sa Vekslerovim postavkama, savladava se tokom

edukacije koje organizuje izdavač testa. Međutim i drugi autori, nevezano od izdavača, nude svoje taktike
interpretacije, koje dopunjuju bazične postavke autora. Dakle, iako je procedura za primenu testa
inteligencije najviše precizirana među psihološkim metodama, postoji i tu izvesna razlika u shvatanju koji
sve mogu biti koraci u interpretaciji.
Forma WAIS-IV je namenjena ispitanicima od 16 do 90 g. što je značajno danas, kada ljudi duže
žive i sve češće se osobe starije dobi pojavljuju kao klijenti psihologa (procena demencije, radi smeštanja
u dom ili sudske ekspertize). Test ima 10 bazičnih i 5 dodatnih suptestova. Dodatni suptestovi se zadaju
kada skor na nekom od bazičnih suptestova nije pouzdan (greške ispitivača, čulna ograničenja i nejasni
odgovori ispitanika) i doprinose boljem razumevanju intelektualnog funkcionisanja ispitanika. WAIS-IV
rezultati su predstavljeni preko skupnog IQ skora, 4 indeksa i 2 specijalna skora (IOS i KVI) i to se može
smatrati bazičnom interpretacijom.
Generalni stav je da se u interpretaciji više pažnje poklanja validnosti dobijenih podataka.
Ukoliko je velika razlika između indeksa ili suptestova na osnovu kojih se izračunava neka mera, tada se
indikator smatra neinterpretabilnim i prelazi se na sledeći nivo analize. Disharmoničnost pojedinačnih
sposobnosti (i njihovih indikatora) čini da neka mera bazirana na aritmetičkoj sredini daje lažnu sliku o

21
sposobnostima ispitanika. Tada značaj treba dati analizi pojedinačnih elemenata, a ne njihovoj
artimetičkoj sredini koja prikriva individualne razlike između ispitanika.
Već smo rekli da je interpretacija WAIS-IV veoma složena, a da su pored preporuka izdavača
(WAIS-IV Technical and interpretive manual, Wechsler, 2008), i drugi autori dali svoje ideje kako je
najlogičnije analizirati veliki broj podataka dobijenih testom. Ovi predlozi za interpretaciju imaju u
najvećem delu iste elemente, ali se delom i razlikuju (Sattler & Ryan, 2009; Weiss et al.,2010). Najviše
elaboriran sistem WAIS-IV interpretacije je Lihtenbergove i Kaufmana (Lichtenberger& Kaufman, 2013).
Oni predlažu 12 koraka analize, a redosled interpretacije se može menjati zavisno od toga da li se neki od
indikatora pokažu kao neinterpretabilni.
Grot-Marnet (2016) je još jedan od autora koji je analizirao mogućnosti testa i preporučuje da se
interpretacija rezultata vrši na 5 nivoa:
• skupni IQ,
• indeksni skorovi i CHC klasteri,
• intertestovna varijabilnost - analiza sposobnosti koje mere pojedinačni suptestovi
• analiza procesnih skorova,
• intratestovna varijabilnost - skokovita efikasnost u okviru suptesta nezavisno od težine materijala

Redosled interpretacije koji sledi delom je preporučen od izdavača, a delom su predstavljene ideje
navedenih autora.

1. Skupni IQ (IQtot) i druge mere opšte inteligencije (IOS, KVI)

Kao i kod drugih formi testa, skupni IQ (u originalu Full Scale IQ -FSIQ) se iščitava na tabeli, na
osnovu sume skaliranih skorova za 10 suptestova. Izražava se kvantitativno i kategorijalno, uz percentilni
rang i interval pouzdanosti.
U tabeli 5.5. su predstavljene kategorije inteligencije i ova podela je istovetna za sve forme
Vekslerovih testova inteligencije. Grot-Marnet (Groth-Marnat, 2016) predlaže nešto drugačije nazive
kategorija, jer smatra da dosadašnje nazive treba zameniti neutralnim terminima, koji ne impliciraju
medicinsku dijagnozu, a posebno naziv „granična“ inteligencija može dovoditi do zabune.

Tabela 5.5. Kategorije inteligencije prema Veksleru (1939) i Grot-Marnetu (2016)

IQ raspon Veksler (i za WAIS–IV) Grot-Marnet
22
 130 i iznad visoko superiorni Ekstremno visoko
120-129 superiorni Znatno iznad proseka
110-119 visoki prosek Visoki prosek
90-109 prosek prosek
80-89 niski prosek Niski prosek
70-79 granična Znatno ispod proseka
69 i ispod ekstremno niski Ekstremno nisko

Dobijeni IQtot ne smatramo a priori dobrom merom opšte inteligencije ispitanika, već
posmatramo sastavne vrednosti na kojima je mera nastala, a koje su izražene preko četiri indeksa. Ukoliko
je raspon četiri indeksa (odnos najvišeg i najnižeg indeksa) manji od 23 poena, tada možemo smatrati da
je IQtot validna mera globalne inteligencije, jer je dobijena na osnovu ujednačenog nivoa pojedinačnih
sposobnosti. Ukoliko je raspon veći od 23 poena, tada je procenu inteligencije bolje bazirati na visini
Indeksa opšte sposobnosti (IOS).
U nalazu možemo na sledeći način prokomentarisati IQtot 4:
Primer: IQtot = 87 svrstava ispitanika u kategoriju niskog proseka i može se smatrati interpretabilnim,
jer je razlika između najvišeg i najnižeg indeksa 16 poena (ne prelazi 23 poena). Postoji 95% šanse da je
njegov pravi IQtot u rangu 83-91 (interval pouzdanosti). Njegov IQtot je rangiran kao 19 percentil
(perceptilni rang), što pokazuje da je njegov skor veći od 19% drugih ispitanika istih godina u
standardizacionom uzorku.
IQtot nije jedina mera opšte inteligencije, već postoje još dva korisna indeksa (IOS i KVI) na
osnovu kojih se procenjuje opšta sposobnost ispitanika i oni mere kristalizovanu i fluidnu inteligenciju.
Na slici 5.2. predstavljeno je koji indeksi ulaze u sastav količnika opšte inteligencije (IQtot), indeksa opšte
sposobnosti (IOS) i indeksa kognitivne veštine (IKV).

Slika.5.2. Indeksi koji ulaze u sastav količnika opšte inteligencije, indeksa opšte sposobnosti i
indeksa kognitivne veštine

4
U primerima su korišćene američke norme za WAIS-IV formu, jer rezultati srpske standardizacije u toku pisanja teksta još
uvek nisu bili dostupni

23
Indeks opšte sposobnosti (IOS)

Pored IQtot koji se izračunava na osnovu svih suptestova, postoji još jedna mera opšte
inteligencije, a to je Indeks opšte sposobnosti IOS (u original General Ability Index -GAI). On se
izračunava na osnovu šest suptestova Verbalnog razumevanja i Perceptivnog rezonovanja, kako bi se
umanjio uticaj brzine procesiranja i radne memorije, koji su osetljivi na deterioraciju koja može biti
različitog porekla (neuropsihološki deficit, godine starosti, ali i situacione okolnosti):

IOS= (Indeks verbalnog rezonovanja - VRI) + (Indeks perceptivnog rezonovanja - PRI)

Odnosno u njegov sastav ulaze suptestovi:

IOS= (sličnosti + rečnik + informacije) + (kocka + matrice + slagalice)

IOS ima smisla računati ukoliko je značajna i neuobičajena razlika između a ) VRI i RMI b) PRI
i BPI c) RMI i BPI d) između suptestova u okviru RMI i BPI indeksa. Da li je razlika značajna, procenjuje
se na osnovu tabele u priručniku.
Indeks opšte sposobnosti rezultat je potrebe da se preciznije procene sposobnosti kod ispitanika
čiji su rezultati značajno lošiji kada se mere brzina i memorija. To je u skladu je sa teorijskim raspravama
24
o tome da treba razlikovati snagu i brzinu inteligencije, posebno kada merenje brzine u reakcijama
ispitanika diskriminiše ispitanike starije životne dobi ili neurološke pacijente. Ukoliko je IOS značajno
viši od IQtot, obratićemo pažnju na razloge zbog kojih ispitanik lošije pamti ili je sporiji u radu, a pre
svega ćemo posumnjati na organske deficite. IOS je posebno važna mera za procenu sledećih grupa:
intelektualno nadareni, intelektualno oštećeni i osobe s povredom mozga.
Analiziramo da li IOS interpretacija ima smisla, tako što posmatramo da li je razlika između
indeksa koji ulaze u ovaj skor veća od 23 poena. Dakle poredimo Indeks verbalnog i Indeks perceptivnog
rezonovanja. Ako su oni ujednačeni, IOS smatramo pouzdanom merom opšte inteligencije, ali ukoliko je
razlika veća od 23 poena, tada naglašavamo da je varijabilnost unutar testa velika i da je opštu inteligencije
nemoguće izraziti samo preko jednog skora (bilo to IQtot ili IOS). IOS izračunavamo i kada je IQtot
moguće interpretirati, jer nam daje dodatne podatke o tome koliko brzina procesiranja (ne)doprinosi
uspešnosti ispitanika.

Primer 1: U kome IQtot nije interpretabilan, pa se oslanjamo da IOS kao meru opšte inteligencije
IQtot ne treba uzimati kao validnu meru inteligencije ispitanice, jer je varijabilnost četiri indeksa
veća od 23 poena. IOS=94 klasifikuje njenu opštu intelektualnu sposobnost u kategoriju prosečnih. Dobre
su šanse (95%) da je njen stvarni IQ u rangu 87-99. Rangiran je kao 34 percentil, što znači da je njen skor
veći od 34% drugih ispitanika istih godina u standardizacionom uzorku.

Primer2: U nekim slučajevima razlika između četiri indeksa je izrazita. Tada ni IQto ni IOS nisu mera
globalne inteligencije ispitanika.
Razlika između četiri indeksa je veća od 23 poena (raspon između najvišeg i najnižeg indeksa), pa
IQtot nije moguće interpretirati. Rastur između VRI i PRI je takođe veći od 23 poena, tada ni IOS nije
validna mera opšte inteligencije. Inteligenciju ispitanika je najbolje razumeti na osnovu analize
pojedinačnih indeksa.

Indeks kognitivne veštine (KVI)

Indeks kognitivne veštine (Cognitive Proficiency Index-CPI) je odnos između dva suptesta radne
memorije i dva suptesta brzine procesiranja. Na tabeli u priručniku za test, gde je predstavljen KVI vidimo
koliki je percentilni rang i interval pouzdanosti za njegovu vrednost.
25
 KVI= (Indeks radne memorije, IRM) + (Indeks brzine procesiranja, IBP)

Suptestovi koji ulaze u sastav ovog indeksa:

KVI= (ponavljanje brojeva+ artimetika) + (šifra+ traženje simbola)

Kod ovog indeksa analiziramo koliko je ispitanik sposoban za brzu vizuelnu i motornu kontrolu,
jer to redukuje kognitivne zahteve u novim situacijama, a jača fluidno rezonovanje i obradu novog
materijala.
Kao i kod drugih mera, ukoliko je razlika između Indeksa radne memorije i Indeksa brzine
procesiranja manja od 23 poena, tada je CPI interpretativan. Ukoliko je razlika veća, nema smisla
interpretirati IKV jer je dobijen na disharmoničnim skorovima.
Poređenje IOS i KVI skora je još jedan koristan nivo analize i pokazuje odnos kristalizovane i
fluidne inteligencije. Ukoliko je razlika između IOS i KVI veća od 19 poena, smatra se značajnom.
Ukoliko je IOS izraženo viši od KVI – tada poređenje dva indeks pomaže u dijagnostici teškoća učenja,
kod trauma mozga i Asepergerovog sindoma. To su slučajevi kada osoba ima ozbiljnih tekoća da brzo
obrađuje informacije, da kontoliše vizuelne i motorne procese, otežano je i usporeno fluidno rezonovanje,
pa tako i shvatanje novih situacija za koje osoba nema izgrađen dijapazon ponašanja (egzekutivne
funkcije). Ima smisla porediti ova dva indeksa i u slučajevima kada je IQtot interpretabilan, kao i kada je
IOS bolji indikator globalnih intelektualnih sposobnosti.

2. Interpretacija četiri indeksa

Kao što smo videli u analizi IQtot, IOS i KVI, analiza četiri indeksa koji predstavljaju glavne
komponente inteligencije neophodna je za interpretacije svih drugih indeksa.
WAIS-IV se više od ranijih formi testa, prilagodio novinama u oblasti teorije i neuronauka
uvođenjem četiri indeksa, umesto dotadašnje podele na verbalni i manipulativni IQ. Verbalni IQ je sada
izražen preko indeksa verbalnog razumevanja i radne memorije, a neverbalni IQ je sada izražen preko
perceptivnog rezonovanja i brzine procesiranja.
Redosled interpretacije indeksa u nalazu nije uvek isti, preporučuje se da se počne od indeksa
koji ima najviše postignuće, ka onom koji ima najniže. Ukoliko su domeni ujednačeni, polazimo od onih

26
koji su reprezentativniji za opšte funkcionisanje (verbalno i perceptivno rezonovanje), a zatim na one koji
su osetljiviji na situacione, emocionalne ili personalne uticaje (radna memorija i brzina procesiranja).
Svaki od domena prikazuje se u odvojenom paragrafu, a interpretacija pojedinačnog domena ide od opšteg
ka posebnom: naziv domena i šta meri, kakvo je postignuće ispitanika, da li ima razlike u postignuću na
suptestovima uključenim u domen, kako bi se komentarisale snage i slabosti ispitanika.

A. Indeks verbalnog razumevanja - VRI (Verbal Comprehension Index, VCI)

reflektuje individualnu sposobnost da se shvate verbalni stimulus, da se rasuđuje sa semantičkim

materijalom i da se misli i ideje saopštavaju rečima (Weiss et al., 2010).

U sastav ovog indeksa ulaze suptestovi:

VRI = Informacije + Sličnosti + Rečnik (dopunski test Shvatanje)

VRI meri Kristalizovanu inteligenciju (Gc) u CHC modelu. Meri verbalne sposobnosti koje
uključuju rezonovanje, shvatanje i konceptualizaciju, formiranje verbalnih koncepata, verbalno
rezonovanje i znanja preuzeta iz ličnog okruženja.
Kada se u nalazu interpretira rezultat, može se navesti naziv indeksa, ali i ne mora, već samo šta
indeks meri. Npr. »Postignuće ispitanice na zadacima koji procenjuju njenu sposobnost da razume i
koristi jezik, spada u iznad prosečni opseg funkcionisanja u poređenju sa osobama istih godina«.
U ovom slučaju zamenjene su formulacije koje su »tehničke« i nerazumljive korisnicima nalaza,
kao što je rečenica: »Indeks verbalnog razumevanja je u kategoriji visokog proseka (VRI=115), pa postoji
95% verovatnoće da je njen stvarni VRI u rasponu 108-120. Perceptilni rang je 84 što znači da je bolja
od 84% ispitanika iste dobi u standardizacionom uzorku“.
Rezultat može biti napisan i tehničkim jezikom, ukoliko je pisan za profesionalca koji će ga
razumeti i ukoliko se piše u sklopu edukacije, gde student treba da pokaže da razume prirodu podataka
koje interpretira.
U narednom nivou analize, svaki indeks je sastavljen od više suptestova, pa nekada jedan od njih
može ukazivati na posebne snage ili slabosti ispitanika, pa se to može navesti u interpretaciji indeksa:
„Posebna snaga ispitanice je njena sposobnost da definiše i kategorizuje verbalne pojmove, što joj
omogućava da verbalno izrazi svoje ideje u različitim životnim aktivnostima, a posebno u profesionalnom
27
kontekstu“. U ovom primeru visoko postignuće na suptestu Rečnik povezano je sa svakodnevnim
životom, što čitaocu pomaže da razume kako nalaz ima veze sa praktičnim funkcionisanjem ispitanice.

B. Indeks perceptivnog rezonovanja PRI (Perceptual Reasoning Index, PRI)

procenjuje primenu rezonovanja kod neverbalnih, vizuelnih stimulusa, uključujući sposobnost analize
i sinteze apstraktnih vizuelnih stimulusa.

Izračunava se na osnovu sledećih suptestova:

PRI = Kocka + Matrice + Slagalica (dopunski testovi Vaganje i Dopune)

Ovaj indeks je faktorski povezan sa Fluidnim rezonovanjem i Vizuelnim procesiranjem (Gf/Gv) u

CHC modelu. Fluidno rezonovanje je proces manipulacije apstrakcijama, pravilima, generalizacijama i
logičkim relacijama. Takođe je i mera prostornog procesiranja i vizuomotorne integracije.

C. Indeks radne memorije RMI (Working Memory Index, WMI)

Radna memorija je sposobnost privremenog i aktivnog čuvanja informacija u svesnom,

izvođenje operacija i manipulisanje tim informacijama, kao i produkovanje rezultata.

U sastav indeksa ulaze suptestovi:

RMI = Brojevi + Aritmetika (dopunski test Slovo-broj)

Faktorske analize pokazuju da RMI meri Kratkoročnu memoriju (Gsm) i Fluidno rezonovanje
(Gf), esencijalna je komponentna viših kognitivnih procesa. Radna memorija se može smatrati mentalnom
kontrolom ili egzekutivnim procesom koji uključuje zadatke višeg reda (pre nego samo memorisanje),
specifičnije, uključuje paralelno i sekvencionalno procesiranje, a pretpostavlja pažnju i koncentraciju.

28
 D. Indeks brzine procesiranja BPI (Processing Speed Index, PSI)

Meri brzinu mentalnih procesa, korišćenje vizuelnih stimulusa i gramotornih veština, omogućava
efikasno korišćenje drugih kognitivnih sposobnosti (Weiss at al., 2013). Brzina procesiranja je
dinamički u vezi s mentalnim kapacitetom, izvođenjem i razvojem čitanja, rezonovanjem na osnovu
kognitivnih resursa, efikasnim korišćenjem radne memorije za fluidne ciljeve višeg reda.

U sastav indeksa ulaze suptestovi:

BPI = Traženje simbola + Šifra (dopunski test Precrtavanje)

BPI meri sposobnost Brzine procesiranja (Gs) u CHC modelu. Meri brzinu mentalnih i
grafomotornih procesa, sposobnost da se brzo i tačno skeniraju, sekvencioniraju ili diskriminišu
jednostavne vizuelne informacije. Ovaj kompozit takođe meri kratkotrajnu vizuelnu memoriju, pažnju i
vizuomotornu koordinaciju. Važno je da ovde uključeni testovi ne mere jednostavnu brzinu reakcija ili
jednostavnu vizuelnu diskriminaciju. U ove zadatke su uključene komponente »donošenja odluka« i
učenja.
U analizi svakog od ovih indeksa najpre se procenjuje da li su oni unitarni ili ne. Unitarni znači
da ga sačinjava kohezivni set skaliranih skorova koji reflektuje isti ili blago različiti aspekt jedne iste
sposobnosti (Lichtenberger & Kaufman, 2013). Ukoliko je razlika skaliranih skorova supskala manja od
5 poena, tada su indeksi dobri reprezenti sposobnosti koju mere. Ukoliko je razlika veća od 5 tada se ne
može interpretirati indeks u celini. Veće razlike između suptestova češće se mogu očekivati kod visoko
inteligentnih i obrazovanih.
Analiza indeksa se vrši tako što se oni međusobno kompariraju, a na tabeli izdavača je navedeno
šta su značajne razlike među njima na nivou 0.5 ili 0.15. Poredi se šest parova indeksa: VRI/ PRI,
VRI/RMI, VRI/BPI, PRI/RMI, PRI/BPI i RMI/ BPI.
Treba pomenuti da kod drugih autora postoji i predlog da se koristi »ipsativno poređenje«, kada
se svaki od indeksa upoređuje s aritmetičkom sredinom četiri indeksa (Naglieri, & Paolitto, 2005).
Da bi situacija bila još složenija, istraživanja su pokazala da bi umesto četvorofaktorskog rešenja
koje preporučuje izdavač, više empirijske podrške ima petofaktorsko rešenje zasnovano na CHC modelu
(Weiss et al., 2013). Petofaktorsko rešenje uključuje:
29
1. Kristalizovanu inteligenciju (Gc)= rečnik + informacije
2. Kratkoročnu memoriju (Gsm) = brojevi unazad + brojevi sekvenca ili brojevi + slovo-broj
3. Fluidno rezonovanje (Gf) = matrice+ artimetika ili matrice +vaganje
4. Vizuelno procesiranje (Gv)= kocke + slagalica
5. Brzinu procesiranja (Gs)= traženje simbola + šifra

U skladu s time, predviđanje je da će WAIS-V /VMS 5 revizija ponuditi petofaktorsko rešenje:

Verbalno razumevanje, Fluidno rezonovanje, Vizuo-spacijalno rezonovanje, Radna memorija i Brzina
procesiranja.
Korisniku tako ostaje da se odluči za jednu od ovih mogućnosti u interpretaciji. Iako su
Veklserovi testovi inicijalno bili ateorijski i usmereni pre svega praktičnoj svrsi, može se reći da forma
WAIS-IV predstavlja korektnu operacionalizaciju CHC modela i verovatno će revizija testa još više ići u
pravcu usklađivanja s vodećom paradigmom u oblasti teorije inteligencije.

3. Procesni skorovi

Sledeća specifičnija analiza treba da olakša neuropsihološku procenu, a to je interpretacija

procesnih skorova.
Njih ima ukupno osam i odnose se na tri suptesta, pri čemu se čak šest procesnih skorova odnosi
na ponavljanje brojeva:
- Kocka – postignuće na suptestu bez vremenskih bonusa. Ukoliko ispitanik uspešno, ali sporo
rešava zadatke, tada vizuokonstruktivne sposobnosti mogu biti očuvane, ali brzina izvođenja
dovodi do skromnijeg postignuća, pa treba proveriti da li je snižen i Indeks brzine procesiranja.
- slovo-broj – najduži niz koji je ispitanik ponovio
- ponavljanje brojeva unapred i ponavljanje unazad, ponavljanje brojeva po rastućem nizu, skor
najdužeg niza unapred i ponavljanje unazad, skor najdužeg niza po rastućem nizu.

Ponavljanje brojeva unapred je relativno stabilno i otporno na deterioraciju, ali ne i ponavljanje

unazad, koji zahteva pažnju, koncentaciju, grupisanje i manipulisanje brojevima, vizualizaciju brojeva.
Razlika između ponavljanja unapred i unazad (bilo da se posmatra razlika sirovih skorova ili koliki je

30
najduži niz ponovljenih brojeva unapred i unazad) upravo se interpretira kao deterioracija ovih funkcija
kod ispitanika.
Suptest slovo-broj je teži zadatak od ponavljanja samo brojeva, a interpretacija je slična gore
navedenoj, daje nam dodatne informacije ukoliko razlika u ponavljanju brojeva unapred i unazad nije bila
izrazita. Kao što vidimo, procesni skorovi imaju za cilj precizniju procenu zašto dolazi do pada
efikasnosti kod ispitanika, a u kombinaciji sa Vekslerovom skalom memorije ukrštanje podataka daje
mrežu podataka, prilično komplikovanu za interpretaciju, a značajnu za neuropsihološku procenu.
Naravno, svaki kliničar će proceniti da li mu za svakodnevnu praksu treba ovakva minuciozna analiza i
kako je to od značaja za terapijske preporuke koje daje.

4. Procena snaga i slabosti ispitanika

Većina autora danas smatra da analiza na osnovu pojedinačnih suptestova i njihovog skatera nije
validan deo interpretacije, zbog psihometrijske slabosti suptestova: nemaju dovoljnu relijabilnost, nemaju
dovoljno suptest specificiteta i niska im je inkrementalna validnost. I s kliničke strane posmatrano, kada
interpretiramo pojedinačni suptest možemo napraviti grešku, jer ne znamo razlog niskog skora ispitanika:
da li je reč o nemotivisanosti, psihomotornoj sporosti ili teškoćama u kratkoročnoj memoriji (npr. kod
šifre).
Zato se procena snaga i slabosti ispitanika opet vrši se na osnovu vrednosti četiri indeksa:
verbalnog i perceptivnog rezonovanja, radne memorije i brzine procesiranja. Ukoliko su njihove vrednosti
od 85-115 smatraju se normativno prosečnim (normalnim), ispod 85 normativnim slabostima, a iznad
115 normativnim snagama.
U analizi se koriste termini »ključni nalaz« i »nalaz visokog prioriteta« (‘Key Assets’’ i ‘‘High
Priority Concerns’’) i on se odnosi na indekse koji su ispod 85 i iznad 115. Personalnim snagama i
slabostima smatraju se oni indeksi (jedan ili više) koji odstupaju od artimetičke sredine sva četiri indeksa
(na nivou značajnosti 0.5).
Za gotovo sve ispitanike, prvo pitanje koje ih interesuje o rezultatima testiranja, obično je visina
inteligencije. Kada se nalazi prezentuju, posebno samom ispitaniku, treba naglasiti da IQ nije apsolutna
mera ili prediktor akademske, profesionalne ili životne uspešnosti. Uspešnost ispitanika i osećanje lične
dobrobiti u svim ovim oblastima zavisi i od drugih vrsta inteligencije, kao što su emocionalna, spiritualna,
praktična, interpersonalna itd. Iskustvo nam pokazuje da nekada ispitanici prosečnog IQ skora postižu
31
dobre životne uspehe, a mnogi sa visokim IQ skorom ne uspevaju u svojim akademskim i drugim
planovima. Još je Veksler isticao da ličnosne karakteristike takođe utiču na efikasnost inteligentnog
ponašanja, kao i situacione i sredinske okolnosti (faktori stimulacije i podrške u okruženju, kako to smatra
Pozitivna psihologija). O toj relativnosti nalaza treba razgovarati sa klijentom, kako bi postavio dostižne
i realistične lične ciljeve na osnovu procenjenih snaga, a u nalazu za naručioca/terapeuta treba balansirano
izneti snage i slabosti, na osnovu čega može da postavi više realistične planove u terapiji.

5. Analiza kliničkih klastera

Ova vrsta analize podrazumeva da se WAIS- IV suptestovi mogu kombinovati ne samo u četiri
indeksa, već i na drugačiji način, u klastere koji su u skladu sa CHC modelom.
Sedam klastera su zapravo pojednačne sposobnosti II stratuma u CHC modelu i one mogu biti
merene kombinacijom WAIS-IV suptestova:
1. Dugoročna memorija (Gc-LTM) = informacije + rečnik ;
2. Kratkoročna memorija (Gsm-MW) = slovo-broj (ceo ili samo unazad) + brojevi;
3. Fluidno rezonovanje (Gf) =matrice + vaganje ili matrice + aritmetika
4. Leksičko razumevanje (Gc-VL) = rečnik + sličnosti;
5. Opšta informisanost (Gc-K0) = informacije+ shvatanje
6. Verbalno fluidno rezonovanje (Gf-Verbal) = sličnosti+shvatanje
7. Vizuelno procesiranje (Gv) = kocke+slagalica

Ukoliko je razlika skaliranih skorova dva suptesta manja od 5 tada možemo smatrati da je klaster
zbilja odraz unitarne sposobnosti. Ako je razlika veća od 5 tada klaster nije odraz jedne iste sposobnosti
i nema smisla njegova interpretacija.

Razlika između klastera se interpretira u odnosu na to da li je ona uobičajena ili ne u normativnom

uzorku. Npr. značajna razlika između kratkoročne i dugoročne memorije je 24 i više, a značajne dobijene
razlike imaju interpretativni i dijagnostički značaj.

Tri naredna klastera su rezultat teorijskih postavki samog WAIS-IV testa:

8. Vizuo-motorna brzina = Kocke + Šifra + Traženje simbola

9. Rešavanje problema bez vizuomotorne brzine

32
 Matrice + Slagalica + Dopune + Vaganje

Matrice + Slagalica + Dopune

10. Mentalna manipulacija (radna memorija)
Slovo-broj + Brojevi

Brojevi unazad + Brojevi sekvenca

Analiza korak po korak, može biti i složenija i da uključi i predloge nekih drugih autora. Ukoliko
pišemo studiju slučaja ili ekspertizu, tada se svaki od navedenih koraka može detaljno interpretirati. A
ukoliko ih treba na sažeti način predstaviti, evo predloga kako ove analize integrisati u samo jednom
pasusu u sklopu psihološkog nalaza.
Primer 1. Kada su ujednačeni indeksi i moguće je interpretirati IQtot

Primer se odnosi na ispitanicu M.N. (34g. starosti; 12g. edukacije) koja radi u proizvodnji i
poslodavac ima uputno pitanje da li je radnica sposobna da uči i savlada obuku za radno mesto na novoj
mašini. Rezultati na WAIS- IV testu inteligencije predstavljeni su u tabeli 5.6.

Tabela 5.6. Primer kada su ujednačeni indeksi i IQtot se može interpretirati

Skale Suma skaliranih Kompozitni Percentilni 95% interval Kategorija

skorova skorovi rang pouzdanosti
VRI 34 107 68 101-112 prosek

PRI 32 104 61 98-110 prosek

RMI 20 100 50 93-107 prosek

BPI 21 102 55 93-110 prosek

IQtot 107 104 61 100-108 prosek

IOS 66 105 63 100-110 prosek

KVI 41 102 55 95-109 prosek

Na testu inteligencije ispitanica postiže IQtot=104 što je svrstava u grupu osoba prosečne
inteligencije (percentilni rang 61, interval pouzdanosti 100-108). IO5=103 i KVI=102 takođe klasifikuju

33
njenu opštu intelektualnu sposobnost u kategoriju prosečnih. Ujednačeni su rezultati na suptestovima, pa
se dobijene mere mogu smatrati interpretabilnim. Indeks verbalnog razumevanja koji podrazumeva
sposobnost da se razume i produkuje verbalni materijal je prosečan u odnosu na vršnjake (VRI=107; 95%
verovatnoće da je njen stvarni VRI u rangu 101-112. Rangiran je kao 68 percentil, što znači da je njen
skor veći od 68% drugih ispitanika istih godina u standardizacionom uzorku). Indeks perceptivnog
rezonovanja, koji podrazumeva sposobnost analize i sinteze vizuelnog materijala je prosečan (PRI=104;
95% je verovatnoće da je njen stvarni PRI u rasponu 98-110; perceptilni rang 61). Oni su nešto viši od
radne memorije (RMI=100; raspon 93-107; perceptilni rang 50) i brzine procesiranja (BPI=102; raspon
93-110; perceptilni rang 55). Međutim, razlike nisu značajne i može se zaključiti da ispitanica ima
harmonično razvijene sposobnosti, memorija i brzina su očuvane i ne utiču na sniženje efikasnosti.
Ključni nalaz vezan za snage ispitanice su visoka opšta informisanost i leksičko razumevanje. Na ovom
testu nijedna od pojedinačnih sposobnosti nije prepoznata kao slabost ispitanice. U sadržaju odgovora
nije bilo neobičnosti, verbalni odgovori su bili prosečne dužine i elaborativnosti. Može se zaključiti da
je ispitanica sposobna da uči nove veštine i da optimalno koristi svoje prosečne intelektualne sposobnosti,
da razvija kompetence na novom radnom mestu. Testovna procena nije uključivala procenu motoričkih
sposobnosti, pa je moguće procenu upotpuniti ispitivanjem njenih motoričkih sposobnosti fine
manipulacije na aparatima.

Primer 2. Kada se IQtot i IOS ne mogu interpretirati, jer je VRI značajno manje od PRI
Primer se odnosi na S.R. studenta prava (20g.starosti; 12g. edukacije) koji je dva puta ponovio
prvu godinu studija. Interesuje ga da li da promeni fakultet, šta bi za njega bio dobar izbor studija i kako
da uspešnije uči. Rezultati na WAIS- IV testu inteligencije predstavljeni su u tabeli 5.7.

Tabela 5.7. Primer kada se IQtot i IOS ne mogu interpretirati, jer je VRI značajno manje od PRI

Skale Suma skaliranih Kompozitni Percentilni 95% interval Kategorija

skorova skorovi rang pouzdanosti
VRI 23 87 19 82-93 Niski prosek

PRI 38 115 84 108-120 Visoki prosek

RMI 18 95 37 89-102 prosek

BPI 18 94 34 86-103 prosek

34
 IQtot 97 98 45 94-102 prosek

IOS 61 107 53 96-106 prosek

KVI 36 94 32 87-100 prosek

Opšte intelektualne sposobnosti ispitanika se ne mogu izraziti jednom IQ merom, jer su

sposobnosti neverbalnog rezonovanja ispitanika (PRI=115; 95% verovatnoće da je njegov stvarni PRI u
rasponu 108-120; perceptilni rang 84 što znači da je bolji od 84% ispitanika iste dobi u standardizacionom
uzorku) značajno bolje razvijene, u rangu superiornog, dok su sposobnosti verbalnog rezonovanja ispod
prosečne (VRI=87; raspon 82-93; perceptilni rang 19). Njegova snaga je procesiranje kompleksnih
vizuelnih informacija, tako što se formiraju prostorne slike relacija između celine i delova i/ili
manipulacijom delova kako bi se rešili novi problemi bez korišćenja reči. Slabije su razvijene sposobnosti
ispitanika da se shvati smisao kompleksnih verbalnih informacija i da se koriste verbalne sposobnosti u
rešavanju novih problema. Prosečne su sposobnosti ispitanika da procesira jednostavni vizuelni material
bez pravljenja grešaka (BPI=94; raspon 86-103; perceptilni rang 34). U odnosu na osobe iste dobi,
ispitanik ima prosečne sposobnosti da održi pažnju, koncentraciju i mentalnu kontrolu (RMI=95;
verovatno da je njegov pravi RMI u rasponu 89-102; perceptilni rang 37, što znači da je bolji od 37%
ispitanika iste dobi).
Zbog velikog raspona između VRI I PRI, ne treba interpretirati ni IQtot, ni IOS. KVI=94 kao
mera kognitivne efikasnosti daje procenu da su njegove intelektualne sposobnosti verovatno prosečne (u
rangu 87-100; perceptilni rang 32, što znači da je bolji od 32% ispitanika iste dobi).
Ovakav nalaz ukazuje da će ispitanik imati teškoća na akademskim predmetima gde se pretežno
zahteva razumevanje i reprodukcija verbalnog materijala, a lakše će savladavati edukativni material koji
je neverbalni, uključuje vizuelne prezentacije i uključuje spacijalne odnose. Pošto učenje podrazumeva
kombinaciju rutinskog informacionog procesiranja (kao što je čitanje) i kompleksnog informacionog
procesiranja (kao što je rezonovanje), prosečnost u brzini procesiranja verovatno dovodi do toga da je
ispitaniku potrebno više vremena i napora da bi obradio nove informacije tokom učenja, pa je planiranje
učenja važno, kako ne bi imao premalo vremena za savladavanje novog gradiva. Ispitanik je u razvojnom
periodu odlazio kod logopeda zbog problema disleksije i ostvario je terapijski napredak koji mu je
omogućio da prati nastavu i postigne odličan uspeh. Međutim, uvećanje akademskih zahteva reaktiviralo
je teškoće u razumevanju i reprodukovanju pisanog materijala i sprecifičnog rečnika pravnih nauka. Na

35
osnovu dobijenih rezultata može se sugerisati izbor studijskih predmeta za ispitanika i način učenja, kako
bi ispitanik prevazišao akademski zastoj.

Primer 3. Kada se IQtot i IOS ne mogu interpretirati, jer je VRI značajno veći od PRI

Primer se odnosi na ispitanicu srednje životne dobi (61g. starosti; 16g. edukacije, zaposlena kao
dipl. ekonomista) koja ima problem ponovljenih depresivnih kriza. Pitanje upućuje psihijatar kakve su
njene intelektualne sposobnosti i da li može da radi ili je treba uputiti na invalidsku komisiju radi
penzionisanja. Pošto je pre dva meseca uz depresiju, bila i agitirana i suicidalna, trenutno je na terapiji
antidepresivnim i neurolepticima, što značajno usporava njene motorične funkcije, pa je to vidljivo i
klinički i testovno. Njeni rezultati na WAIS- IV testu inteligencije predstavljeni su u tabeli 5.8.

Tabela 5.8. Primer kada se IQtot i IOS ne mogu interpretirati, jer je VRI značajno veći od PRI

Skale Suma Kompozitni Percentilni 95% Kategorija

skaliranih skorovi rang interval
skorova pouzdanosti
VRI 38 114 82 108-119 Visoki prosek

PRI 23 86 18 80-93 Niski prosek

RMI 16 89 23 83-96 Niski prosek

BPI 14 84 14 77-94 Niski prosek

IQtot 91 94 34 90-98 prosek

IOS 61 101 53 96-106 prosek

KVI 30 82 12 76-90 Niski prosek

Na testu inteligencije ispitanica je značajno usporena i neprecizna u finoj motorici, pa je to ometa

da u potpunosti pokaže svoje neverbalno rezonovanje. Razlika između najvišeg i najnižeg indeksa je veća
od 23 poena, a razlika između VRI i PRI takođe veća od 23 poena, pa opštu inteligenciju nije moguće
proceniti na osnovu IQtot i IOS.
Zbog aktuelnog stanja (motorička usporenost zbog depresivnosti i lekova koju dobija), njene
opšte sposobnosti se bolje mogu proceniti na osnovu verbalnih zadataka. Verbalno rezonovanje je snaga
ispitanice, u kategoriji je visokog proseka (VRI=114) i njen skor je veći od 82% ispitanika istih godina.

36
S verovatnoćom od 95% njen stvarni VRI je u rangu 108-119. Njena sposobnost da održi pažnju,
koncentraciju i mentalnu kontrolu je na nivou niskog proseka (RMI=89 ; percentilni rang 23, interval
pouzdanosti 83-96). Sposobnost da procesira jednostavan vizuelni material bez pravljenja grešaka je na
nivou niskog proseka (BPI=84; percentilni rang 14, interval pouzdanosti 77-94). Međutim, razlika između
suptestova ovog indeksa je veća od 5 poena, pa rezultate treba oprezno interpretirati. Perceptivno
rezonovanje meri fluidno rezonovanje u perceptivnom domenu sa zadacima koji procenjuju formiranje
neverbalnih koncepat, vizuelnu percepciju i organizaciju, vizuomotornu koordinaciju, učenje i odvajanje
figure od pozadine kod vizuelnih stimulusa. Ove sposobnosti su kod ispitanice na nivou niskog proseka
(PRI=89; percentilni rang 14, interval pouzdanosti 77-94).
Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da su njena snaga dobre sposobnosti verbalnog
rezonovanja, a da su sve druge navedene sposobnosti ispod prosečne. S obzirom na premorbidno visok
nivo edukativne i profesionalne uspešnosti, može se zaključiti da u trenutku testiranja postoje indikatori
intelektualne deterioracije. U ovom trenutku nije moguće proceniti da li se radi o trajnim redukcijama ili
o trenutnom stanju u sklopu depresivne dekompenzacije. Potrebno je obaviti neuropsihološko testiranje
kada se redukuju lekovi i kada se pacijentkinja afektivno stabilizuje, kako bi se procenio eventualni
organicitet i preostale radne sposobnosti.

U okviru istorije slučaja ili neke ekspertize WAIS-IV nalaz može biti interpretiran precizno po
koracima, uz ukrštanje podataka sa Vekslerove skale pamćenja. To će biti važno posebno u slučajevima
kada se uputno pitanje odnosi na intelektualne sposobnosti ispitanika. Tada se mogu detaljno
komentarisati svi indeksi koje smo naveli u tekstu. Međutim, u svakodnevnom kliničkom radu, nalaz će
zahtevati sumiranje velikog broja dobijenih kvantifikacija i tekstualnih tumačenja, pa će rezultati biti
svedeni na IQtot, IOS i vrednosti četiri indeksa. Ukoliko se na uputno pitanje može precizno odgovoriti
navođenjem još nekog testovnog indikatora i njega ćemo uključiti u ovaj rezime. To mogu biti neke
pojedinačne sposobnosti bitne za obavljanje određenog posla ili neki sadržaj odgovora od značaja za
dijagnozu, nekritičnost prema pacijenta prema tačnosti odgovora koje daje ili nesaradljivo testovno
ponašanje.
Kao moguće greške u pisanju WAIS-IV nalaza Lihtenberg i Kaufman (Lihtenberger & Kaufman,
2013) navode:
• Nepotrebno detaljisanje
• Stručni ili tehnički izrazi koji su nejasni većini korisnika

37
 • Apstraktni tekst bez veze sa ispitanikom i konkretnim uputnim pitanjem
• Iznošenje hipoteza bez podataka koje ih podržavaju
• Gruba uopštavanja iz izolovanih, pojedinačnih informacija
• Umetanje vrednosnih sudova
• Diskutovanje o testu, a ne o ispitaniku
• Predstavljaje ponašanja ili rezultata bez njihovih tumačenja
• Zanemarivanje ili nedostatak odgovora na uputno pitanje
• Izostavljanje podataka koji govore o validnosti rezultata (npr.interval pouzdanosti)
• Navođenje pojedinačnih rezultata ili zaključaka o inteligenciji pre vremena, u predhodnim
rublikama (npr. tamo gde se komentariše izgled i ponašanje ispitanika)

Formulisanje nalaza postaje još zahtevnije za psihologa ukoliko je potrebno ukrstiti rezultate sa
dva primenjena testa. Tako je prava ekspertska veština potrebna da se ukrste rezultati WAIS-IV i WMS
ili da se povežu testovni indikatori sa svakodnevnim ponašanjem ispitanika ili da se daju terapijske
preporuke. Taj nivo korišćenja testa nesumnjivo će zahtevati supervizije i edukacije psihologa za
specifične zadatke procene. Pomoć možemo očekivati od softvera za obradu WAIS-IV podataka, ali i
ovde treba da se čuvamo preterane kvantifikacije i mehaničkog tumačenja skorova.

Prednosti i slabosti WAIS- IV forme i dalji pravci razvoja

U ovom poglavlju nastojali smo da na sažeti način (a opet uz problematizaciju nekih tema)
prikažemo ključne segmente WAIS-IV analize i kako se oni transponuju u sam nalaz. Ovo poglavlje ne
može da zameni edukaciju o primeni WAIS-a niti korišćenje priručnika, ali treba da pomogne korisniku
da napravi distancu od obilja podataka i kvantifikacija i da lakše shvati celine u WAIS interpretaciji. Test
počinje svoju primenu u našoj sredini i za nekoliko godina imaćemo akumulirana naša iskustva koja će
nam pomoći da lakše iskoristimo i novine u narednoj formi testa WAIS 5, koja je već u pripremi. Do tada,
evo šta su korisnici WAIS-IV primetili kao njegove prednosti i nedostatke.

Kao slabosti WAIS IV Lorin i Bauer (Loring & Bauer, 2010), navode da je to izbacivanje Stripa i
Sklapanja, jer su Kocke ostale jedini suptest koji zahteva manuelnu konstrukciju. U formiranju
kriterijuma za ocenjivanje namerno je umanjen značaj brzine u radu i redukuje se broj bodova dobijenih

38
brzim izvođenjem, ali su ovi autori primetili da to ima i svoje posledice. Smanjen je broj ispitanika koji
imaju IQ ispod 70, a za mnoge praktične potrebe korisnika (npr. materijalna pomoć, specijalne škole)
značajne su ove razlike u izmerenom količniku inteligencije. Takođe mogu nastati i nesporazumi zbog
ranijeg testiranja, na kome je inteligencija istog ispitanika procenjena kao viša. Kada WAIS- IV bude
primenjen u našem praktičnom radu, videćemo kakva će nam biti iskustva, jer norme postavljene
korektnim postupkom standardizacije ponekada se u praksi pokažu kao suviše stroge ili blage u odnosu
na dosadašnja iskustva u merenju pojedinačnog ispitanika. Prva iskustva sugeriraju da je WAIS-IV teži
od VITI testa inteligencije, pa u pisanju nalaza, preporuka, a posebno u davanju mišljenja za razne
komisije, treba voditi računa o tome da se naglasi razlika između primenjenih testova. U suprotnom,
korisnik nalaza može zaključiti da je došlo deterioracije ispitanika između dva testiranja i na osnovu toga
izmeniti dijagnozu i dalji dijagnostički ili terapijski plan za pacijenta.

Uobičajena zamerka upućivana Vekslerovim testovima je da su ateorijski i ne prate promene u

oblasti teorija inteligencije. Sada ta primedba više nema osnova, jer smo videli kako je WAIS-IV u skladu
sa savremenim teorijskim, razvojnim i neuropsihološkim postavkama i kako će se ovo prilagođavanje
teorijskim postavkama nastaviti. Drugo, postoji razlika u shvatanjima da li analiza indeksnih skorova ima
smisla i da li je globalni IQ zapravo jedina validna mera inteligencije. Jedan broj autora smatra da je
doprinos indeksnih skorova mali, kada se iz indeksnih skorova ekstrahuje uticaj g faktora. Drugi autori
smatraju da je ovo veštačka situacija, jer je teško odvojiti uticaj g faktora iz celovitog inteligentnog
ponašanja čoveka. U istraživanjima, indeksni skorovi su se pokazali kao korisni, jer imaju inkrementalnu
validnost u predviđanju akademskog uspeha, tako što 3-20% doprinose objašnjenju varijanse. Takođe,
brojne su dobiti od analize indeksnih skorova kod specifičnih dijagnostičkih grupa, kao što su osobe s
neurološkim problemima ili povredama mozga (Drozdick at al., 2018).
Najavljena revizija WAIS 5 će verovatno ponuditi petofaktorsko rešenje, odnosno pet indeksa
koji će biti temeljni za interpretaciju. Verovatno će tendencija biti da se konstruišu faktorski što čistiji
suptestovi, koji su u skladu sa CHC modelom sposobnosti. I dalje će se standardizovati sa WMS-5 kao
komplementarnim testom pamćenja, uz napor da se testovi što manje preklapaju.

Kao prednost WAIS-IV forme navodi se preciziranje procedura zadavanja i skorovanja. Međutim,
korisnici se žale da i dalje postoje nedoumice oko skorovanja na nekim suptestovima. Uvedene su nove
mere, ali za mnoge nedostaju detaljnije interpretacije (npr. KVI) i generalno je interpretacija složenija
nego do sada.
39
 Poslednjih godina raslo je interesovanje za to kakva je ekološka validnost testova koje koriste
psiholozi, odnosno kakva je veza između testovnih indikatora i svakodnevnog ponašanja osobe u
raznovrsnim životnim situacijama. Na osnovu WAIS-IV mogu se izračunati brojni indeksi, ali mnoge od
njih je teško povezati sa svakodnevnim ponašanjem i na osnovu toga davati preporuke (Groth-Marnat &
Teal, 2000). Tako se ranije pomenutom cilju, a to je istraživanje “lanca” relacionih veza: teorija-
neuroanatomija-metod dodaje još jedna neophodna karika, a to je svakodnevno ponašanje ispitanika.
Poslednjih godina pojavljuju se radovi u kojima se ističe ideja da je virtuelna realnost i njeno korišćenje
u proceni, način da se eksperimentalna i testovna situacija približi realnosti i tako uveća ekološka validnost
testa (Parsons & Phillips, 2016).

Stara tema o socio-kulturnoj osetljivosti Vekslerovih testova i sada se ponavlja, pa se smatra da

manjine ili osobe niskog socio-ekonomskog statusa zahtevaju drugačije norme. Ovo je delikatno pitanje,
u našoj sredini se malo govorilo o tome i nijedan test sposobnosti i ličnosti kod nas nema posebne norme
za pripadnike manjina. U interpretaciji rezultata za ispitanike kojima srpski nije maternji jezik ili su
bilingvalni, ali uz slabije poznavanje srpskog jezika (npr. Romi) treba biti senzibilisan za ovu vrstu
problema i to naglasiti u nalazu.

Za neke suptestove (Shvatanje, Sličnosti, Rečnik) kriterijumi ocenjivanja i dalje mogu biti
nedovoljno precizni kada se nađemo pred individualnim odgovorom. Tada se (kao i kod Roršah kodiranja)
treba čuvati sistematskih grešaka, gde ispitivač svojim blagim ili strogim kriterijumom može uticati na
dobijene rezultate. Ukoliko je još ispitanik pripadnik manjina, mogućnost greške u skorovanju se uvećava,
ne samo zbog predrasuda ispitivača, već lingvističkih problema ispitanika. Tada veću pažnju u
zaključcima treba pokloniti postignuću na neverbalnim testovima, gde treba tražiti snage ispitanika.
Kada pogledamo WAIS-IV test, možemo reći da je on impresivan, po tome koliko je procedura
zadavanja i skorovanja precizirana i koliko nivoa analize nudi. Izdavač, kao i korisnici ranijih formi
WAIS testova, navode kao kvalitet brojna unapređenja koja nudi nova forma i smatraju da su olakšani
mnogi elementi njenog zadavanja i interpretacije. Međutim, svakog našeg kliničara će zabrinuti cena
testa, a i njegova neekonomičnost u odnosu na forme testova inteligencije koje sada koristimo (najčešće
VITI, ali i WB2): dužina testa, komplikovana pravila zadavanja i ocenjivanja, a posebno dug
interpretativni proces. Softver olakšava postupak skaliranja skorova i izračunavanja izvedenih mera, ali
složena interpretacija zamoriće ne samo ispitivača, već svakog korisnika psihološkog nalaza. Kao i kod
drugih složenih interpretativnih metoda, psiholog će uložiti mnogo vremena, napora i ekspertskog znanja,
40
a za svakodnevnu praksu u nalazu će rezultate svesti na jedna pasus. Za ispite ili studije slučaja
mogućnosti testa će impresionirati korisnike, ali u svakodnevnom radu, moguće da će praktičari radije
koristiti druge, kraće forme testa.
Kada govorimo o ekonomičnosti instrumenta, treba reći da je već sproveden značajan broj
istraživanja koja su nastojala da iz celog obima suptestova ekstrahuju one koji u najboljoj meri
reprezentuju IQ skor koji se dobija primenom celog testa. To su rešenja brojnih nezavisnih istraživača
koja uključuju primenu 4-7 suptestova i ostala su u sferi istraživanja. Sam izdavač nudi kraću formu
Vekslerovog testa (WASI II; Weschler, 2011) i daje mogućnost da se primene samo četiri suptesta: Rečnik,
Sličnosti, Kocke i Matrice tako da se dobije skupni IQ, mera fluidne i kristalizovane inteligencije. Druga
mogućnost je da se primenom samo dva suptesta: Rečnik i Matrice izračuna skupni IQ. Kao i kod drugih
kratkih verzija instrumenata, ova rešenja su ekonomična, ali je i manji broj podataka koji se dobijaju
primenom testa.
Kada govorimo o prednostima testa, kao značajnu inovaciju treba navesti da WAIS-IV forma ima
softver za zadavanje i obradu rezultata. U WAIS-IV Scoring Assistant and Report Writer Software ispitivač
unosi sirove skorove, a dobija skalirane skorove, tabele i grafikone za sve izvedene mere, dok je tekstualni
interpretativni rezime kratak i uključuje samo analize na nivou IQtot, IOS skora i 4 indeksa.
U skladu sa novim tendencijama u testiranju, WAIS-IV je prvi test inteligencije koji može da se
zadaje na računaru i prvi put je jedna forma Vekslerovih testova umesto papir-olovka dobila svoj digitalni
oblik. Q-interactive system (Scheller, 2013) omogućava da se testiranje odvija putem dva tableta. Na
jednom ispitivač čita uputstva, šalje ispitaniku vizuelne zadatke i beleži i skoruje njegove odgovore, a na
drugom tabletu ispitanik odgovara na zadatke.
Naravno, rukovanje mišem ne može da zameni procenu manuelne brzine i spretnosti, ali je ona u
ovoj formi ionako svedena na test Kocke, koji je i digitalnoj formi ostao jedini manuelni test i ispitanik
rukuje kockama, a ne digitalnim reprezentacijama. Utisak je da je potreban veći napor ispitanika da shvati
ne samo instrukcije o samom zadatku, već i o načinu na koji treba da rukuje komandama na ekranu.
Zadavanje je automatizovano, ali je tokom testiranja i dalje potrebno prisustvo ispitivača, a norme su
istovetne kao za papir-olovka formu, jer se smatra da su rezultati kompatibilni kao na klasično zadatom
testu, što ipak zahteva dodatna istraživanja. Za 12 od 15 suptestova rezultati su slični, ali su se Šifra,
Informacije i Dopune pokazali kao osetljivi na razlike u formatu testa.
Možda će u budućnosti testiranje inteligencije potpuno drugačije izgledati. Digitalna platforma
daje mogućnost ne samo da se postojeći testovni materijal transponuje u digitalni format, već i da se
41
osmisle sasvim novi tipovi suptestova prilagođeni digitalnom formatu, umesto dosadašnjeg materijala koji
je bio ograničen papir-olovka zadavanjem (Kane & Parsons, 2019). Dosadašnji način testiranja ispituje
kognitivne konstrukte, a razvoj virtuelnog okruženja daje mogućnost da se ispituje funkcionalno
ponašanje (kao u video igrici), što će dati priliku da unapredimo procenu i uvećamo ekološku validnost.
Verovatno će virtuelno okruženje uvećati problem razdvajanja reakcija baziranih na intelektualnom od
onih ponašanja pod uticajem personaliteta (temperamenta & karaktera), ali je to već problem za psihologe
narednih generacija. Još jedna mogućnost koja se otvara digitalnim ispitivanjem je procena sposobnosti
koje nisu mogle da budu ispitivane klasičnim testovima inteligencije. Takva je, na primer, procena
motoričkih sposobnosti (raznim simulatorima) ili auditivnih sposobnosti (mogućnost kontrolisanih
auditivnih signala), što daje mogućnost pokrivanja celog spektra sposobnosti u CHC modelu.
Računari pomažu da se unificira zadavanje zadataka, da prezentacija stimulus više odgovara
realnosti (npr. film umesto dvodimenzionalnih crteža ili slike na papiru), da se precizno beleži brzina
reakcije, da se podaci lako skladište i obrađuju za nekoliko sekundi. Uvođenje novih formata testiranja
zahtevalo bi i psihometrijska ispitivanja novih metoda i utvrđivanje korelacija sa klasičnim merenjima
inteligencije, što su interesantne teme koje preporučujem našim doktorantima.
Računarski programi se već koriste u neuropsihološkoj rehabilitaciji i bilo bi interesantno videti
da li će u budućnosti biti moguće da se na osnovu WAIS rezultata ispitaniku ciljano preporuči određena
vrsta treninga za razvoj i rehabilitaciju specifične sposobnosti. Uspostavljanje veze između WAIS nalaza
i preporuka imalo bi veliki praktični značaj, jer se sada neuropsihološkoj rehabilitaciji kod nas poklanja
malo pažnje, posebno kod odraslih i starih.
Ovakav pogled u budućnost je nesumnjivo inspirativan, ali u bližoj budućnosti, ono što će
verovatno biti tendencija u novim verzijama WAIS testa, to je priprema novih softverskih rešenja, kako
bi zadavanje i obrada rezultata što više unificirani i ekonomični, jer je test već sada glomazan i zahteva
od ispitanika motivisanost i izdržljivost, a od ispitivača veći napor u svakom segmentu primene, od
zadavanja do interpretacije.

42
43