Prva scena

SALI
Roberte. Roberte, hoćeš izaći više?
Kucanje na vratima.
SALI
Idem. Momenat. Hej, nisam te očekivala večeras.
VERNON
Vodim te napolje da se malo provozamo.
SALI
Tek sam stigla sa posla. Malo sam umorna.
VERNON
Svež vazduh će ti prijati. Možemo posle da skoknemo do nekog paba. Ili restorana. Onako kako
ti voliš.
SALI
Neću da ispadnem nezahvalna.
VERNON
Nikad.
SALI
Moram da se presvučem.
VERNON
Znaš šta? Naručiću nam klopu.
SALI
Baš si pažljiv.
Sali mu donosi piće. Počinju da se ljube. Sali naglo ustaje.
VERNON
U čemu je problem?
SALI
Robert se zaključao u svoju sobu.
VERNON
Koliko dugo to već traje?
SALI
Četiri dana. Nadala sam se da kad danas…
VERNON
Zašto? Je l’ rekao zašto? Problemi u školi? Ne. Već bi čula.
SALI
Neće da priča.
VERNON
Popričaću ja sa njim.
SALI
Ne, ne, ne. Bolje ne.
VERNON
Deca tih godina su srećna samo ako čine da se svi oko njih osećaju jadno. Ignoriši ga. Izaći će
čim ogladni.
SALI
On ume da bude vrlo tvrdoglav.
VERNON
To je zbog mene.
SALI
Nije rekao.
VERNON
Mislio sam da je najbolje ako krenemo polako. Damo mu vremena da me češće viđa po kući…
Nije uspelo. Najbolje da se ja odmah uselim. Moraće to da sažvaće.
SALI
Ne, ne želim da ga uznemiravam.
VERNON
Ali ti je u redu da on uznemirava tebe.
SALI
Mi ne znamo da li je to zbog nas…
VERNON
Roberte!
SALI
Nemoj molim te…
VERNON
Uznemiravaš svoju majku. Dovoljno si odrastao da se ponašaš shodno svom uzrastu.
SALI
Prestani. On neće da odgovori.
VERNON
Kola su mi napolju Roberte. Vodim te na kuglanje. Ti to voliš. Roberte, ako me pobediš, daću ti
petaka. U redu. Vodim ti majku na večeru. ‘Ajmo.
SALI
Nemoj da ulaziš u sukob s njim.
VERNON
Nećemo pustiti dečaka da nam vodi život. Ne može ni sopstveni. Četiri dana! Vreme je da mi daš
ključ od kuće.
SALI
Nema potrebe, ja sam uvek tu kad…
VERNON
Ej. Ej. Ej. Idi sutra. I napravi mi ključ. Neću da si sama tu sa njim kad se on ovako buntovnčki
ponaša.
SALI
Ja ne bih rekla…
VERNON
Ja bih. Ako se išta desi, socijalno će mene prvo da okrivi zato što se nisam umešao. Ej. On može
da uradi bilo šta.
SALI
Ma ništa on ne bi učinio…
VERNON
Otkud ti znaš? Ne znaš ni zašto je zaključan u sobi u tvojoj sopstvenoj kući već četiri dana.
SALI
To je njegova soba. Tako da…
VERNON
Idi sutra. I napravi mi ključ. I zadrži kusur.
Vadi narukvicu iz džepa. Sali se smeje kad je ugleda.
VERNON
Šta?
Sali se I dalje smeši. Stavlja narukvicu.
VERNON
Znam ja kako treba s njim. Dobar je to momčić.
Glasna muzika (OFF)
VERNON
Roberte! Provozaću Sali. Hoćeš s nama?
Nema odgovora. Sve glasnija muzika. Vernon I Sali izlaze.

Druga scena

SALI
Polomio si Vernonovu šoferšajbnu, ne poriči. Javio mi je na mobilni dok sam bila na poslu.
Mora da si to bio ti. Ko bi je drugi polomio? Niko odavde. Vernija svi poznaju. Ljudi ga vole.
Pretpostavljam da si mislio da je to pametno, hm? Pa? Imam vandala za sina, je l’ tako. Odgovori
kad ti se obraćam. Verni o tebi priča sve najbolje. Hoće da bude ponosan na tebe. Išao je da ti
kupi mountinbike. Ma koliko god da košta. Neću mu dozvoliti posle ovog danas. Drugi čovek bi
otišao pravo u policiju, ne bi meni telefonirao. Znam da si je ti polomio. Zašto ne možeš da
priznaš?

Kucanje na vratima.
SALI
Ponašaj se.
Ulazi Vernon. Pruža mu čokoladu.
ROBERT
Hvala vam.
VERNON
Nema na čemu.
Robert ga šutne ispod stola.
ROBERT
Izvinite molim vas.
VERNON
Ništa ništa.
Sali seda za sto sa njima. Vernon Robertu sipa kutlaču supe.
VERNON
Evo još jedna.
ROBERT
Hvala.
VERNON
Nema na čemu.
SALI
Prijatno.
VERNON
Prijatno.
ROBERT
Prijatno.
Robert bulji u Vernona dok ovaj jede. Vernon se zagrcne. Sali skoči.
SALI
Idi po vodu. Požuri.
Robert odlazi u kuhinju, dok Sali tapše Vernona po leđima.
SALI
Jesi dobro?
VERNON
Je l’ priznao?
SALI
Suviše se stidi.
VERNON
Ti mu povlađuješ.
SALI
Otkud onolike kutije napolju? Ceo put su blokirale. Ništa od njih ne vidiš. Ja nisam ništa
naručivala. Šta je to? Je l’ to baštenska kućica?
VERNON
Iznenađenje od mene. Roberte, ovde napolju ima jedno iznenađenje. Prvi nastavak. Za porodicu.
I nije baštenska kućica.
SALI
Dobro hoćeš mi reći više. Ne mogu sad I s tobom da se natežem. Toga već imam dovoljno sa
njim.
VERNON
To je staklenik.
SALI
Staklenik? Zašto?
VERNON
Da sediš u njemu. Diže cenu kući. Nikad ne znaš – možda ćeš poželeti da je prodaš.
SALI
Staklenik! – Preskupi su. Ja tako nešto ne mogu da priuštim.
VERNON
To ti niko nije ni tražio.
SALI
Ne možeš samo da dođeš i kažeš – staklenik.
VERNON
Želeo sam da uradim nešto za tebe. Da se obavežem. Obećam tebi i Robertu bolje dane. Da ga
vratim?
SALI
Naravno da sam zahvalna. Ali – staklenik! Odakle god da ti je to palo na pamet. Mora da si se
bavio time nedeljama.
VERNON
Ja sam čovek pun ideja. Ima bočne ploče od obojenog stakla. Ptice. Šare iz prirode. Trošim na
kvalitetan nameštaj. En suite. Tapacirane stolice. Možeš da biraš u show room-u.
SALI
Staklenik...
Sali odlazi.
VERNON
Voliš lepe stari. Biraš svetle boje. Otpalo dugme. (Pokazuje dugme između palca i kažiprsta)
Reći ću ti šta ću da uradim Roberte. Ne sviđa mi se što ne slušaš svoju mamu. Jedinac mora više
da pazi. I da misli. Ako se izvučeš sad za ovo, Roberte, porašćeš u jedno veliko razočarenje za
samog sebe. Priznaj. Ne meni. Njoj. Hoću sve lepo da čujem. Mrmljanje ti neće proći. „Polomio
sam šoferku na Vernijevim kolima.“ Šest reči, Roberte. Kristalno jasnih. Ako nećeš, prijavićemo
stvar policiji. To je moja dužnost. Moramo da prijavimo vandalizam. Mami se to neće dopasti
ništa više nego tebi. Moraš da naučiš sa kakvim čovekom ćeš deliti kuću.

Sali se vraća uzbuđena.

SALI
Predivan je! Prosto ne znam šta da kažem.
VERNON
Dogovorio sam se sa Robertom. Priznaće da je slomio šoferku. Tebi. Ne meni. Ne mora da se
izvini. Neću mu naplatiti novu. Neću da ga maltretiram. U tim godinama nisam ni ja bio mnogo
bolji. To je iz principa, Roberte. Kaži to jasno i glasno. Pa ne treba mame mekog srca da lažu
kako bi spasle kožu svojih mališana. Ajde. Kaži mami istinu ili idemo u policiju.

Robert zausti, ali mu ipak pljune u tanjir. Izađe.

VERNON
Možeš valjda da kažeš ko muško.
SALI
Posle svega što je učinio za nas! Kako možeš da me ovako ponižavaš pred Vernijem?
VERNON
Jesi videla papagaja? A jesi li videla majmunovu šapu kako silazi niz lijanu da ubere kokos?
SALI
Nisam te vaspitala da lažeš! Ako Verni ode u policiju biću obrukana pred komšijama. Verni je u
pravu – bolje on zna kako treba s tobom nego ja. On će se od sada tobom baviti. Sa tobom neću
da imam više ništa dok ne priznaš. I ima da platiš za novu. Neću te štititi. Lično ću da odem u
policiju.

Treća scena

Sali pokazuje na čekić koji je na stolu.

ROBERT
Šta?
SALI

Šta? Ako on ode u policiju, neće biti samo prozor na kolima. Sav vandalizam u kraju – sve će to
na tebe da svale. Komšije su toga site. Neće biti nimalo blagi s tobom. Sve što treba da uradiš je
da kažeš istinu već jednom. I onda je sve gotovo. Nemoj da misliš da on samo priča I da neće
otići. Poznajem ga bolje nego ti. Ispod sve te dobrote on ume da bude oštar kao ekser. To je ono
što nam svima treba. Muka mi je više od toga da sve moram sama. Želim da delim svoj život sa
nekim. Sada to ne mogu zbog parčeta polomljenog stakla. Igram tvoje igre. Praviš se da se
izgladnjuješ. Spremam ti tako jela i ostavljam ih na stolu. Spremim više hrane nego što treba,
tako da može malo da ti pretekne, pa da možemo oboje da se pravimo da nisi jeo. „Jao, jadni
Robert gladuje. Srce mi se cepa.“ Čak ni to ne možemo da uradimo kako treba u ovoj kući.
„Slomio sam šoferšajbnu.“ To je sve što treba da kažeš. Nije to najgori zločin na svetu.

Spušta mu ručak.
SALI
Izvini. Podgrejala sam ti. Znam ja o čemu je reč. Kivan si na njega. Ništa on ne može kako treba.
Sad ćeš još da kažeš kako ti je on pokidao dugme sa košulje. Sedim ovde i pričam sa zidom. Ako
ti se ohladi ja ti neću ponovo podgrevati.

Roberte, ja te molim da mi pomogneš. Otkako je tvoj otac umro za sve sam zavisila od tebe.
Živela sam za tebe dok se nije pojavio Verni. To nije bilo fer. Opteretila sam te time. Žena ne
treba da zavisi od deteta. Njen posao je da štiti. Ja te molim da mi pomogneš – možda poslednji
put. Posle će Verni biti tu da nam pomogne oboma. Moram da znam. Možda ti to nisi ni uradio.
Ako Verni greši ja moram da mu to kažem. Ne možemo započeti naš zajednički život u
nesporazumu u vezi sa tobom. Moja budućnost je u tvojim rukama. Jesi li ti polomio njegovu
šoferšajbnu? To je najvažnije pitanje koje ću ti ikada postaviti.

ROBERT
Mama. Ja to nisam uradio.
SALI
Prestani! Prestani! Prestani! Lažeš, lažovčino mala! Šta ću sada? Da srušim zid I da te sahranim
pod njim! Sve me steže, Roberte, kao da me vode u zatvor. Sutra dolaze majstori. Podiže se
staklenik. Ne mogu da kažem Verniju da ode sad kada mu je staklenik ovde! Ako on svejedno
ode – ja ću morati da ga platim! To je zatvor Roberte! Moram da nastavljam svoj život i kada
nije vredan življenja! „Nisam. Nisam. Nisam. Nisam.“ Jedi. To ti bar dobro ide. Jedi. Jedi.
Možeš da izađeš. Neću ostati da gledam. Obuci čistu košulju. Izgledaj pristojno kada dođe
policija.

Sali odlazi.

Četvrta scena

Ulazi Vernon.

VERNON
Lepo si to uradio. Kada se mama vratila i videla, toliko se naljutila da je morala da
izađe da prošeta. Znaš da se tresla? Nije mogla da vrisne. Ni da govori. To te tek čeka. Sva
okna polupana. Čak i majmun. Zatvoriće te u popravni dom. Neće biti lepo kao u tvojoj sobi.
Mislio si da si me nadmudrio. Slomiš moj staklenik – ja se toliko naljutim da odem – ako me
ona prva ne izbaci zato što sam živa nevolja. Briga me za staklenik. Ne bih u njemu nikad ni
sedeo. Ljudi bulje u tebe kroz staklo. Jesi mislio da bih delio ovu kuću sa tobom? Ne bih
živeo ni u istoj ulici sa tobom. Mislio sam da će biti teže da te šutnem napolje. Ti si to odradio
za mene. Učinio si mi uslugu. Nećeš ovu splačinu?
ROBERT
Ne hvala.
VERNON
Neću ti je ni ostaviti. Ne znaš ti šta je glad. Ja sam odrastao gladan. To te nauči da paziš prvo na
sebe. A ti si mi hiljadu i drugi. Znam ja tvoju sortu. Sad me gledaš tim nevinim pogledom. Video
sam tu tvoju špijunku još prvi put kada sam ušao u sobu. S kolima je drugačije. Ja vodim računa
o svojoj imovini. Ne može niko da mi lupa stvari i da s tim prođe nekažnjeno. Polomio si mi
šoferku.

ROBERT
Nisam.
VERNON
Nisi? Lažeš.
ROBERT
Nisam.
VERNON
Imam svedoke.
ROBERT
Lažeš. Nisam.
VERNON
Lažovčino. Pretpostavljam da nisi ni staklenik. Svako okno. Je l’ nisi?
Lupi mu šamar.
VERNON
Je l’ nisi? Pa zapravo I nisi. Ja sam – bar deo. Nekoliko okana. Znao sam da će tebe da okrive
posle šoferke. Polomio sam ih iz tri različita sanduka. Tri – da ne izgleda kao nezgoda. Slomio
sam samo nekoliko. Nisam mogao da priuštim više – nisam osiguran. Onda si ti polomio ostatak.
Za to si mi dužan. Nisi primetio – u svojoj brzini – neka su već bili polomljena.

Vadi rukavice.

VERNON

Da ih nisi koristio, sav bi se isekao. Radnici su ih ostavili. Stakloreščeve verne druge. Iskoristio
sam ih pre tebe. Ja sam svoje radio noću. A ti u po bela dana. Prvi komšija te video. Petnaest
minuta si se time bavio. Baš si se potrudio.

ROBERT
Idi u policiju! Ja se tebe ne plašim! Sve ću im reći o tebi!
VERNON
Da idem u policiju? Poslednje što ću učiniti. Sa mojim dosijeom što manje sa njima imam posla,
to bolje. Reći ću mami: „Ne, ljubavi, neću ići u policiju. Oni bi ga zatvorili, ljubavi“. Pobrinuću
se da komšije odu kod njih. Oni ne žele da žive vrata do vrata s jednim vandalom. Tvoja mama
će misliti da sam ja svetac. Hteće da mi kupi nov staklenik. Neću joj dozvoliti. Može da mi kupi
nov auto. Ionako mi treba. Koštaće više.

ROBERT
Reći ću joj.
VERNON
Još bolje. Ona ti neće verovati. Ona bi plakala a komšiluk bi se smejao. Niko neće verovati u
bilo šta što ti kažeš, posle onog sa šoferkom. Slomio si je. Šoferka je bila tvoja poslednja šansa
da kažeš istinu i da ti neko poveruje. Sada možeš i na zidu da je napišeš i niko ti neće verovati.
Bićeš kao pas na povocu. Cim levo, cim desno. Udavi se jadni mali smrda. Tvoja mama me je
vozala dovoljno dugo. Morao sam da je molim za ključ! Platiće za to. Tvoj tata joj je ostavio
pare. Kad ih se domognem, brišem ja odavde. Ne mogu da podnesem njen glas. „Verni, ljubavi.“
Ona uvek zvuči kao da je u pogrešnoj brzini, je l’ da? Reci joj da sam zlikovac. Reci joj ovo što
ti sada govorim. Pokušaj. Nadigran si, klinac. Nemoj ni da pokušavaš da se igraš sa odraslima.
Nego, ubi me jedna stvar, sine. Nikad mi nisi dao da čujem „Mama, ja sam čika Verniju polomio
šoferku!“ A tako sam želeo sam da te čujem kako to kažeš. Da joj pomogneš. Da je smiriš, i tako
to. Ona bi se hvalila kako si sve priznao kao dobar dečko. To bi mi jako značilo. Znaš zašto?

ROBERT

Ti si polomio šoferku.

VERNON

Rekoh, izvin’te me kola moja draga i polupao sam je čekićem.

Vernon pušta muziku. Počinje da igra. Obara Roberta na pod.

ROBERT

Pusti me! Pusti me!

VERNON

Posekao si se dok si razbijao staklenik. Beži. Beži Roberte. To ti je moj savet. Danas svako može
da preživi na ulici. Niko te ne dira. Samo pamet u glavu. Tvoja majka će da igra kako ja sviram.
Neće biti lepo. Nemoj biti tu da to gledaš. Neću da te ponižavam. To boli više od jedne
posekotine. Pretpostavljam da ti je do nje stalo. Ne smeta ti njen glas.

Ulazi Sali.

SALI

Jesi li razgovarao sa njim?

VERNON

Izlazio je iz sobe – dirao je hranu.

SALI

Ne volim da te vidim uznemirenog. Nije staklenik kraj sveta. Bila je to divna ideja, ali –

VERNON

Ma daj, mi još ne znamo da je to bio on. Ljudi su ovde ljubomorni. Mogli su ovi do nas – Mogao
bi da bude bilo ko –
SALI

Šta je to?

VERNON (zaklanja joj vidik)

Ništa.

SALI

Šta je to?

VERNON

Ništa.

VERNON podigne rukavice. Pokazuje ih. Sali ih uzima iz njegovih ruku.

VERNON

Radnici ih koriste kada fiksiraju stakla.

SALI

To je krv. Šta sam to rodila? Kupiću ti novi staklenik.

VERNON

Polomio bi ga.

SALI

Imam nešto para u banci…

VERON

Bacila bi ih. Možeš mu isto tako pokloniti kamenje. Staklenik – bila je to glupa ideja. Ima
pametnijih stvari na koje možeš da potrošiš pare. Neću prijaviti staklenik policiji. Spaliću ih. U
slučaju da policija dođe da njuška.

SALI

Znala sam da ne bi otišao u policiju. Roberte, jesi čuo? Verni neće ići u policiju.
VERNON

Ostaviću te da –

SALI

Ostani. Želim da ga čujem kako ti se izvinjava. Molim te, nadoknadiću ti ja to. Mora da postoji
nešto što mogu da uradim.

VERNON

Čekam te kod kola.

Vernon izlazi.

SALI

Iznenađena sam da se ne stidiš da se pokažeš.

ROBERT

Kad ti nisi tu on govori grozne stvari o tebi. On ne voli tvoj glas! On samo juri tvoje pare!

SALI

Prestani! Neću da slušam! On je dobar čovek! Čuo si da kaže da te neće prijaviti policiji! Odakle
samo crpiš te bolesne laži –

ROBERT

Nije on dovoljno dobar za tebe.

SALI

Kako ti znaš?

ROBERT

Ti mene nikad ne slušaš!

SALI
Treba sebe da čuješ! Kako jedan dečak može da zna šta je dovoljno dobro? Uništio si staklenik.
Napravio si mu štetu na autu. Znaš i sam koliko je vezan za njega. Samo da napakostiš! Ali on
nije zlopamtilo. Taj čovek je pravi svetac. Hoće tebi da bude tata i prijatelj ako mu samo
dopustiš. U pravu si – ne želim da te slušam dok lažeš. Zašto ne možeš da uradiš onako kako sam
ti tražila? Moram li da te molim?

ROBERT

Ne, mama – nemoj!

SALI

Onda reci Verniju da si polomio šoferšajbnu i da ti je žao.

ROBERT

Ja sam je polomio

SALI

„I žao mi je.“

ROBERT

Žao.

SALI

Napokon. Sada priznaj da si slomio staklenik.

ROBERT

Nisam staklenik.

SALI

Roberte, videla te je komšinica. Pozvala je muža. Oni su stajali i gledali te dok si to radio.
Petnaest minuta.

ROBERT

Ali nisam to uradio.

SALI Šta je to?

ROBERT

Nisam.

SALI

Šta je to?

ROBERT

Veruj mi, mama.

SALI

O, Roberte –. Daj da pogledam. Šta je to? (Odvija ranu) Baš opasno, baš opasno. Mogao si da
isečeš... Da li si to dezinfikovao?

ROBERT

Nije važno.

SALI

Daj mi da pogledam. – (Posedne ga na stolicu. Razvija ranu.) Fino si previo ranu. Kao
profesionalac. Moram ti priznati: vodiš računa o sebi.

ROBERT

Mama.

SALI

Pogledaj ti to. Čudo da nema stakla u njoj.

ROBERT

Ja nisam polomio staklenik.

SALI

Prestani.
ROBERT

Molim te, mama. Veruj mi.

SALI

Budi miran.

VERNON

Drži ruku uspravno.

SALI

Umorna sam od ovih gluposti. Odakle onda ova rana?

ROBERT

Molim te, mama.

SALI

Prestani, Roberte! (Pere) Mrtva sam umorna od svega ovoga. Ne mogu više. Ovo mora da stane.

ROBERT

Molim te, mama. Veruj mi.

SALI

Kako mogu? Da postoji ikakva mogućnost, bih. Ne mogu.

ROBERT

Molim te, mama.

SALI

Ne mogu. Ne gledaj me tako. Molim te. Uznemiravaš me.

ROBERT

Mama. Mama. Molim te.

SALI
Prestani! Plašiš me. Đavo je u tebe ušao.

ROBERT

Molim te.

SALI

Volela bih da je tvoj otac ovde. Njega bi poslušao.

ROBERT

Mama, molim te mi veruj.

SALI

Šta će s nama biti posle ovoga? Ako izgubim Vernija, šta još imam? Ništa. U mojim godinama
treba da budem srećna ako se neko za mene zainteresuje – bilo kakvo interesovanje a da je to
muškarac koji neće zbrisati odavde čim je dobio ono što je hteo. Verni je pristojan čovek koji
želi da brine o nama –

ROBERT

Mama, molim te mi veruj.

SALI

Mogao si arteriju da presečeš. Bog zna šta –! Roberte, ja te volim. Sin si mi. Ako te

odvedu u bolnicu –

ROBERT

Mama. Molim te mi veruj. Samo toliko, mama. Biće onda sve u redu. Kao što je i bilo. Veruj mi.
Molim te, mama. Molim te, mama. Mama.

SALI

Ne mogu. Radim za tebe. Pružam ti dom. Hranim te. Čistim za tobom. Sada tražiš i da lažem za
tebe. To bi bilo pogrešno. Nije život tu da bi bio lak. Juče si isekao nokte na nogama. Ostavio si
ostatke na stolici meni da ih očistim. I ja sam to i učinila. (Pauza) Bacila prljavu vodu niz slivnik.
ROBERT

Je l’ mi veruješ. Da li mi veruješ mama? Veruješ li mi?

Prilazi joj.

ROBERT

Veruješ mi.

VERNON

Izvini za ono malopre. Malo sam… Pogodilo me.

Tišina.

VERNON

Hoćeš da napravimo nov razmeštaj? (vičući, ponovo) Hoćeš da napravimo nov razmeštaj?

Pomeraju kauč I sto.

Peta scena

ROBERT Jesi li ti to komponovala?

DEVOJKA Skloni se.

ROBERT A šta si radila kada sam stigao? Radila si nešto. Gledao sam te.

DEVOJKA Skloni se. Moje društvo će uskoro da bude ovde.

ROBERT Ti si sama. Ne bi trebalo da budeš sama na ulici.

DEVOJKA Imam psa.

ROBERT Kako se zove?

DEVOJKA Anđela. Crna labradorka.

ROBERT Gde je?

DEVOJKA Otišla je.

ROBERT Zašto?

DEVOJKA Zato što nisam mogla da je hranim kako treba. Krenem da je pomazim. Ona je
mislila da hoću da joj otmem kost. Pobegla je. A ti?

ROBERT Ja nisam pobegao. Ja sam odšetao.

DEVOJKA A što?

ROBERT Polupan staklenik. Optužili su mene. I kad su me optužili – nešto se dogodilo. Osetio
sam se snažno. Veliki kao – kao zid. I znao sam da sam u pravu. Za sve u pravu. I dok je to
trajalo, sve se promenilo. I sve je bilo u mojim rukama. Nisu me mogli povrediti nakon toga. I ja
sam mogao da uradim šta sam hteo jer sam ja bio zid. O ne traje I ne mora da traje. Ali to se
dogodilo. Osetio sam.

DEVOJKA Zato si otišao?

ROBERT Ne – to je bilo zbog noktiju na nogama. Ja sam isekao svoje nokte na nogama i
ostavio trunke na kuhinjskoj stolici. Moja mama je rekla, nisam ja tvoja čistačica. Bila je u
pravu. Otišao sam.

DEVOJKA Vidimo se.

ROBERT Hajde da mi sviraš.

DEVOJKA Ne mogu sada.

ROBERT ‘Ajde.

DEVOJKA Neću.

ROBERT ‘Ajde jednom.

DEVOJKA Hajde se skloni.

ROBERT Sviraj. Sviraj. Sviraj.

DEVOJKA Dobro. Evo sad ću.

Devojka počinje uplašeno da svira.

ROBERT Bravo. Bravo.

Smeje se.

ROBERT ‘Ajde brže. Brže. Ajde još brže.

Ljubi je I grli.

ROBERT Bravo.

DEVOJKA Beži.

ROBERT Ne mogu da te ostavim ovde.

DEVOJKA Beži.

ROBERT Ne mogu da te pustim samu.

DEVOJKA Dobro sam. Imam moje ćebe. Ono me greje. Crveno.

ROBERT Crveno?

DEVOJKA Da. Boja vatre. Greje me. Divno. I toplo. I skroz unutra.

ROBERT Ne može boja da te zagreje.

DEVOJKA Može. Može. Ja sam imala ranije belo ćebe ali ono me prehladilo. A ovo je divno I
toplo I ono me greje. Ajde idi molim te.

ROBERT Ne.

DEVOJKA Ajde se skloni. Molim te se pomeri odavde. Ma beži. Skloni se. Mrš.

Kupi svoje stvari.

ROBERT To je boja. To je sve. Ali boja ne može da te zagreje.

DEVOJKA Može da zagreje. Vrati mi.

ROBERT Ali ovo nije kao zid. Zid je bio u meni.

DEVOJKA Daj mi to ćebe. Ono me greje. Ozbiljno ti kažem.

ROBERT Ali ne može boja da te zagreje.

DEVOJKA Može da zagreje. Zato što je to crvena boja. Crveno je boja vatre.

ROBERT To je samo boja I ništa više.

DEVOJKA To nije samo boja!

ROBERT Ovo je samo boja ne može da te zagreje. Slušaj me!

DEVOJKA Samo mi vrati to ćebe.

ROBERT Ona nije kao zid! Slušaj me.

DEVOJKA Daj mi to ćebe. Vrati mi ćebe. Ubiću te. Nemoj da si mi prišap. Ne. Skloni se. Zvaću
policiju. Sve ću da im kažem. Ima da te zatvore u dom. Ubiću te. Ti ne znaš kako oni biju u tom
domu.

Pljune ga. On je napadne.

DEVOJKA Pusti me!

DEVOJKA Ponekad mi je baš vruće – opečem se – bacim ćebe – I onda hodam noću bosih nogu
da se rashladim – plešem na zamrznutoj ulici – a ljudi tapšu.

Vrisak.

DEVOJKA Pusti me.

Udarci.