DECJE IGRE

Odredjene igre:
Igra je kompleksna ljudska aktivnost I moze da se posmatra sa
mnogo aspekata. Igra je ustvari opsti pojam za veliki br.aktivnosti,
ali sve one se ne mogu objasniti jednim mehanizmom tj ne
odredjuje ih sve isti skup. Fenomen
Fenomen igre se ne moze obuhvatiti
ob uhvatiti
 jednom defnicijom.

 J.Hojzing igru odredjuje kao dobrovoljnu radnju ili delatnost koja

koja
se odvija unutar vremenskih I prostornih granica, prema
dobrovoljno prihvacenim ali obaveznim pravilima. Cilj igre je u
samoj igri, a prati je osecaj napetosti I radosti. J.Hojzing navodi da
“vaka je igra lobodan cin, ona je slobodna.

!."ajoa smatra da je igra slobodna, izdvojena, neizvesna,

neproduktivna, prospisana I fktivna.

Sustina igre vidi se u:

• #ominaciji sredstva nad ciljevima

• $manjivanju rizika od neuspeha
• %rivremeni prestanak &rustracije kod igraca
• %ruzanje slobode
• #obrovoljna priroda

Sustina decje igre:

'snovni razlog zasto se dete igra je zadovoljstvo da se bude uzrok
ko void ka afrmaciji svoga ja. Igra je dominantna aktivnost
detinjstva.

Savremena shvatanja o decjoj igri:

Dva aspekta igre: kognitivni I razvojni.

(a kognitivne teorije decje igre karakteristicno je da igru

posmatraju kao specifcnu saznajnu delatnost koja je od najveceg
znacaja za razvoj simbolickih &unkcija. %ijaze tumaci igru u &unkciji
razvova kogniticnih sposobnosti. %o %ijazeu, &aktori
&aktor i koji odredjuju
intelektualni razvoj odredjuju I razvoj igre. %ijaze navodi tri vrste
igara)

*. %rakti
%rakticne
cne igre
igre
+. imboli
imbolick
cke
e igre
igre
. Igre
Igre sa pravili
pravilima
ma

.!rakticne igre:  %ojavljuju se u toku prvog meseca zivota

deteta, sa svakim novim postignucem, a nestaju zasicenoscu
njime. 'ne dostizu vrhunac u prvoj godini.

".Sim#o$icke igre: Javljaju se tokom druge godine zivota sa

pojavom simbolickih sema. 'ne pocinju da opadaju posle cetvrte
godine, jer kako %ijaze tumaci “ukoliko
“ukoliko se dete vise prilagodjava
prirodnoj I drustvenoj sredini, toliko se manje prepusta
simbolickim pretvaranjima.

%.Igre sa pravi$ima: $zrast od -/god zivota. %ripadaju

uglavnom period od /**god. Igre sa pravilima su igre sa
senzomotornim kombinacijama 0trcanje, loptanje, penjanje, itd1 ili
intelektualnim kombinacijama 0sah, karte, memorija, itd1. Igre sa
pravilima mogu biti rezultat cinova odraslih koji su zastareli.

%ijaze izricito smatra da je decja igra jedan process obrazovanja

simbola kao posrednika izmedju coveka I stvarnosti koja ga
okruzuje. %ijaze citam razvoj deteta tumaci kroz + procesa) %roces
akomodacije. %roces asimilacije.

(a %ijazea igra je primena obrazaca stecenih imitacijom na nove

situacije.

Igra je samo jedna razvojna epizoda. %ijaze igru posmatra samo

sa stanovnistva konceptualnog misljenja. %jaze je rasvetlio tesku
povezanost izmedju structure misljenja I razvoja igre.
znacaja za razvoj simbolickih &unkcija. %ijaze tumaci igru u &unkciji
razvova kogniticnih sposobnosti. %o %ijazeu, &aktori
&aktor i koji odredjuju
intelektualni razvoj odredjuju I razvoj igre. %ijaze navodi tri vrste
igara)

*. %rakti
%rakticne
cne igre
igre
+. imboli
imbolick
cke
e igre
igre
. Igre
Igre sa pravili
pravilima
ma

.!rakticne igre:  %ojavljuju se u toku prvog meseca zivota

deteta, sa svakim novim postignucem, a nestaju zasicenoscu
njime. 'ne dostizu vrhunac u prvoj godini.

".Sim#o$icke igre: Javljaju se tokom druge godine zivota sa

pojavom simbolickih sema. 'ne pocinju da opadaju posle cetvrte
godine, jer kako %ijaze tumaci “ukoliko
“ukoliko se dete vise prilagodjava
prirodnoj I drustvenoj sredini, toliko se manje prepusta
simbolickim pretvaranjima.

%.Igre sa pravi$ima: $zrast od -/god zivota. %ripadaju

uglavnom period od /**god. Igre sa pravilima su igre sa
senzomotornim kombinacijama 0trcanje, loptanje, penjanje, itd1 ili
intelektualnim kombinacijama 0sah, karte, memorija, itd1. Igre sa
pravilima mogu biti rezultat cinova odraslih koji su zastareli.

%ijaze izricito smatra da je decja igra jedan process obrazovanja

simbola kao posrednika izmedju coveka I stvarnosti koja ga
okruzuje. %ijaze citam razvoj deteta tumaci kroz + procesa) %roces
akomodacije. %roces asimilacije.

(a %ijazea igra je primena obrazaca stecenih imitacijom na nove

situacije.

Igra je samo jedna razvojna epizoda. %ijaze igru posmatra samo

sa stanovnistva konceptualnog misljenja. %jaze je rasvetlio tesku
povezanost izmedju structure misljenja I razvoja igre.
 2reba
 2reba pomenuti I doprinos 3igotskog.
3igotskog. 3igotski smatra da je decja
igra prakticna masta ili masta u dejstru pa prema tome I put da
dete osmisli emocije I vrednjuje svoje drustveno iskustvo,
odnosno nacin saznavanja. I za 3igotskog, igra je etapa u razvoju
saznajnih procesa. #ete se krece, napredjuje kroz igru I 4bo toga
3igotski igru naziva “vodecom aktivnoscu56 %o 3igotskom igra se
razlikuje od rada I drugih vidova aktivnosti.

%edagozi moskovske
moskovske skole posmatraju igru u ravojnoj liniji sa
misljenjem I ucenjem I isticu njenu kognitivnu &unkciju. Igra s
erazmatra kao “istorijski vid koji je nastao putem decje delatnosti,
koja reprodukuje
reprodukuje delovanje odraslih
odr aslih I odnose medju
me dju njima,
usmerene ka snalazenju I upoznavanju predmetne stvarnosti.

%o 7eontijevu igra je vodeca aktivnost I ima  odlike. %rvo to je

aktivnost u obliku koje I iz koje se di&erencijaru druge
dru ge aktivnosti.
#rugo, u vodecoj aktivnosti se &ormiraju I razvijaju pojedini
psihicki procesi. 8pr, kod deteta se tokom igre po prvi put
&ormiraju procesi aktivne maste.

3alonov smatra da je svaka od &az akroz koje prolazi razvoj deteta

oznacena “eksplozijom aktivnosti koje ga za izvesno vreme
potpuno obuzimaju5

Igra u vaspitanju:
%laton u igru vidi mogucnost za vezbanje dece I bolje upoznavanje
njihovih sklonosti.

"omenski zahteva da se deci omoguce igre u kojima ce vezbati

zdravlje, okretnost I brzinu udova, svezinu I ostrinu duha, kao I
ucenje koje ce im prirediti zadovoljstvo igre.

(a uvodjenje igre u vaspitanje preds.dece najzasluzniji je Frebel.

'n je igru postavio kao okosnicu citavog vaspitnog postupka,
kome je cilj bio samorazvoj, uz oslobadjanje drugih unutrasnjih
snaga.
%ocetkom 99 veka, igre se sve vise javljaju u skolskim
aktivnostima. Igra se smatra za jedan od najmocnijih pokretaca
energije kod dece I vestina vaspitaca je da ono sto zeli da
predstavi deci, moze da predstavi kroz igru. Igra se zasniva na
interesu koji izaziva napor. Igra proistice iz susreta motivacije
deteta I njegovih kognitivnih mogucnosti I predstavlja aktivnost
koja ima najvise izgleda da angazuje dete jer ju je dete samo
izabralo.

Igra je uvek povezana sa decjim potrebama. Igra predstavlja licno

detetovo zadovoljenje. #eca se drugacije odnose prema zadacima
koji su predstavljeni u igri, nego kad sui m isti ti zadaci
predstavljeni na neki drugi nacin. #eca su u igri sposobna da
organizuju svoju aktivnost na visem nivou.

$ igrama se menjaju I odnosi izmedju deteta I odraslog. Funkcija

odraslog je uloga ucitelja I saradnika, koji nije “sudija6porota5.
#ete u igri zapaza svoje akcije, svoje delovanje.

$ igrama se ne postavlja pitanje discipline. $ igru se ukljucuju sva

deca po njihovoj sopstvenoj odluci I upravo ta “sopstvena odluka5
motivise decu da se pridrzavaju pravila samo da ne bi pokvarili
igru.

 2akmicenje kroz igru je ustvari “uvod u saradnju5. #eca kroz

takmicenje uce da saradjuju sa drugima, da slusaju I postuju
druge.

'snovna vrednost igre, iler) Covek se igra samo onda kad je u

punom znacenju reci covek I on je samo onda covek kada se igra.

#ete u igri ima potpunu slobodu da odlucuje, da “diriguje5 kako

ono zeli. Igra omogucuje deci da razvijaju sopstvene sposobnosti.

!rigovori koriscenju igre u didakticke svrhe:

:rgumenti onih koji se protive da se igra koristi u vaspitno
obrazovne svrhe, mogu se podeliti u + grupacije) !rva koja porice
koriscenje igara u vaspitobrazov. svrhe. Druga koja je u vecoj ili
manjoj meri ogranicava.

"ad se od igre zatrazi da prosiri znanja jedne licnosti u bilo kojoj

oblasti, igra prestaje da bude igra. “Igra je delatnost koja se
iscrpljuje u sopstvenoj aktivnosti, koja za sobon ne ostavlja
nista..3ezba, nasuprot tome, je nametnuta I ona za sobom
ostavlja rezultat5.

vako mesanje u igru, dovodi do toga da igra prestaje da bude

igra.

Ima shvatanja po kojima je igra medijum u vaspiobraz.procesu,

ali se smatra da su mogucnosti igre ogranicene u poredjenju sa
ostalim organizacionim oblicima, posebno zanimanjima.

&aspitno'o#razovne vrednosti decje igre:

Igra ima veoma znacajnu ulogu u razvoju I ucenju predskolskog
deteta. #eca se igraju iz sopstvenog zadovoljstva, za decu je igra
aktivnosti kojom deca zadovoljavaju svoje potrebe, razvijaju
stvaralacke I umne sposobnosti, jacaju zdravlje, uce I socijalizuju
se kroz igru. Igra se javlja kao napor malog deteta da prevazidje
raskorak izmedju sopstvenih mogucnosti I obrazaca ponasanja
koje mora da usvoji.

8ajveca vrednost igre je u tome sto igra moze da privuce I odrzi

paznju svakog deteta, kao I sto igra moze da motivise svako dete
da aktivno ucestvuje. #ete u igri stvara situacije koje su pod
njegogom kontrolom, koje razume I u kojima se sigurno oseca.
Igra angazuje dete vise nego realan zivot, u igri se dete ponasa
savrseno na svoj sopstveni nacin.

matra se d aje igra u predskolskom detinjstvu, vodeca aktivnost

upravo zato sto je usmerena na zadovoljavanje potreba deteta.
3aspitanje kroz igru, putem igre, moze da predstavlja najbolji
nacin vaspitanja, pogotovo u mladjem uzrastu.

(u$tivisanje decje igre:

:ko se usmereno I organizovano deluje na nacin I sadrzaj igre,
moguce je izazvati napredak u svakom aspektu razvoja deteta I
njegovo uopstem razvoju u celini. !azradjuju se postupki kojima
se igra neguje, usmerava I podstice, ali se I dalje cuvaju
potencijali igre I nenarusavaju se osnovne karakteristike igre.

%roblem kultivisanja decje igre je jedan od sloznijih problema

predsk.pedagogije. %reterano mesanje odraslih, narusuje igru. $
kultivisanju decje igre treba da se podje od negovanja decjih
pokreta, zatim se prelazi na sve ostale medijume koji se nalaze u
umetnosti. Igru treba postepeno kultivisati. Igru treba postepeno
prenositi sa motorickog na imaginarni, duhovni plan.

Igra I socio'emociona$ni razvoj:

Igra kao dru;tvena aktivnost pru<a izvanredne mogu=nosti za
razvoj socijalne svesti kod dece i izazivanje pozitivnih emocija
koje deluju na njegovu li>nost. 'na omogu=uje detetu da ulazi u
aktivne odnose sa drugom decom i odraslima, da u njih unosi
smisao i tako mu poma<e da pro;iruje, sre?uje i osmi;ljava svoje
socijalno iskustvo.

Igra postaje dru;tvena aktivnost naro>ito u raznim dru;tvenim

igrama sa gotovim pravilima. Igre sa gotovim pravilima pru<aju
relativno bezbedno i socijalno prihva=ene mogu=nosti za
ispoljavanje takvih vrsta pona;anja kao ;to je udru<ivanje i
suprostavljanje, odnosno saradnja sa saigra>ima i sukob me?u
protivnicima. %ravila odre?uju ko je sa kim i protiv koga, na koji
na>in treba se pona;ati i ;ta treba posti=i, kao i ko dobija, a ko
gubi. @e?utim, socijalni odnosi i emocije, koji nastaju tokom ove
igre ne sadr<e u sebi odre?ene razlike jer se javljaju u
simboli>kom kontekstu. 8a taj na>in, ove igre poma<u deci da
ovladaju postupcima za snala<enje u socijalnim konAiktima. 'ne
su najbolja prilika i za ula<enje i bliske, intimne me?usobne
odnose.
$>estvovanjem u raznim vrstama igara, posebno simboli>kim
igrama ili igrama ma;te, postepeno osloba?a decu od
egocentrizma, pove=ava se samokontrola i saradnja me?u decom,
a smanjuje agresivnost u njihovom pona;anju.

%ored spontanih igara za socio  emocionalni i moralni razvoj dece

koristi se i razne vrste usmerenih, odnosno didakti>kih igara i
aktivnosti. )u spada:

• Igre opu*tanja ' %utem kojih se deca u>e da kontroli;u

svoje pokrete, ose=aju se slobodno, raduju se.
• Igre razumevanja ' !azvoj >ulne osetljovosti,
raspoznavanje i razumevanje gestova, uo>avanje i
procenjivanje tu?eg dr<anja i promena u njemu
• Igre u kojima se koriste razni zadaci '  $naprre?ivanjr
raznih mogu=nosti izra<avanja, prepoznavanja, podr<avanja,
verbalnog opisivanja gestova.
• Igra zahva$juju+i kojom deca upoznaju se#e ' !azvijanje
senzibiliteta i pozitivnog identiteta kod dece, uz korigovanje
negativnog idetniteta.
• Igra to$erancije ' $pu=ivanje dece da nije sve isto, da
postoje suprotnosti me?u ljudima.
• Igra u kojima se deca osposo#$javaju da prevazi$aze
razo,aranje i propuste ' hvatanje da mnoge <elje ne
mogu da se ispune, razvoj samokontrole i vilje.
• Igra koja sadr-i zajedni,ki rad i pomo+ ' !azvijanje
shvatanje o koristi i zadovoljstvu zbog zajedni>kog rada i
igre, nastojanje da deca shvate i prepoznaju potrebu da
pomognu drugome.
• Igra s$u*anja i razumevanja drugih '  $pu=ivanje dece da
budu pa<ljivi slu;aoci, da se ose=aju sa drugima.
 • Igra re*avanja konikata '  'bezbe?ivanje atmos&ere za
;to manje konAiktnih situaciaj,traganje sa decom za
re;avanjima konAikta.

Igra I stvara$astvo:
#e>ia igra se smarta za prototip stvarala;tva, kreativni >in deteta
pomo=u koga ono u procesu razvoja pro;iruje svoje iskustvo i
ostvaruje neke svoje sposobnosti. Igra nema cilj van sebe, dete
mo<e slobodno da izra<ava ideje i neuobi>ajeno se pona;a.

Igra se tuma>i kao kreativan >in kojim se dete izra<ava,

uspostavlja nove realizacije i sistematizacije iskustva, uz >iju
pomo= otkriva, u>i, stvara, a stvarala;tvo odre?uje kao igra
misaonim elementima.

tvarala>ke aktivnosti ako su na odgovaraju=i na>in organizvane,

osloba?aju decu briga, koje im ponekad preterano usa?uju
odrasli, da se ne uprljaju i ne naprave nered, ;to ih >ini opu;tenim
i posebno zadovoljnim. 'ne su i prilke da se dete postepeno nau>i
da se kontroli;e, bude strpljivo i istrajno, oni se u>e da razumeju
ideje, prihvate kritiku.

Igre I inte$ektua$ni procesi:

@nogi psiholozi koji su se bavili razvojnim pojavama ranog
detinstva utvrdili su povezanost izme?u igre i razvoja mi;ljenja.
#ete sa svojom okolinom stupa u dodir na na>in koji se razlikuje
od na>ina odraslog >oveka, i otuda se kod njega razlikuje kako put
sticanja iskustva, tako i oblici njegovog istra<ivanja. 2a razlika se
odlikuje pre svega u igri, koja se mo<e smatrati i za specif>an
na>in u>enja dece pred;kolskog uzrasta.

#e>ije saznajne aktivnosti imaju empirijiski karakter, ;to zna>i da

dete usvaja uglavnom ono ;to mu je potrebno sada, a ne ono ;to
=e se javiti potreba u neodre?enoj budu=nosti. 8a>in na koji dete
misli u igri je jedan od osnovnih pokreta>a njegovog
intelektualnog razvoja. $ igri ono Bprelazi sa plana na konkretne
misli zasnovane pomo=u stvari, na plan aspekta reprezentativne
misli“, zbog >ega se kroz nju sti>e &unkcije reprezentacije, kao
Bkapitalna &unkcija naseg psihizma“.

Igra uti>e na intelektualni razvoj budu=i da se u njoj dete u>i da

uop;tava predmete i radnje, kao i da se koristi re>ima koje se ne
odnose na konkretne stvari ve= na ono ;to se stvari predstavljaju.
3e= samo ula<enje u igrovnu situaciju zahteva niz intelektualnih
operacija.

/ahtevi za organizaciju igre:

%rilikom koriscenja igre u vaspitno  obrazovnom radu, treba
zadrzati odlucujucu ulogu deteta kao aktera u igri, sto inace
predstavlja I osnovni kriterijum za razlikovanje igara od igrolikih
aktivnosti. 8ajvaznije je da se deci omoguci bogat repertoar radnji
na predmetima, razvoj &unkcija opazanja I predstavljanja, kao I
nacin za pribavljanje I sredjivanje iskustava. 3eoma je vazno da
deca shvate da u igri mogu da budu spontani, opusteni, a cesto I
samostalniji nego u drugim aktivnostima.

%onekad dete treba podstaci tako sto mu se kaze da ono ume I

bolje da pravi, a kad zastane predloziti mu neku ideju.

#ecu treba navikavati da se u igri ponasaju otvoreno, posteno I

 jednostavno, izbegavajuci razmetljivo ponasanje, cikanje I
brutalnosti, sto znaci da igra treba u svakom trenutku da bude I
skola valjanih socijalnih odnosa.

0$oga odras$og u decjoj igri:

$loga vaspitaca u igri ima svoje specifcnosti koje poticu iz
karaktera same igre. 3aspitac u igri ne sme da dominira, nego
deca imaju glavnu ulogu u izboru sadrzaja, organizacije I njenom
izvodjenju. voj uticaj na igru vaspitac vrsi izborom I rasporedom
materijala, ali to obavlja uz ucesce dece I prepusta im inicijativu
kad god se za to ukase prilika. 3aspitac prilikom svojih
intervencija ukazuje na razne mogucnosti razvijanja I bogacenje
decje aktivnosti, da bi podstakao njihovu mastu, vise to radi, nego
sto odredjuje pravac kojim bi se one mogle kretati.

'drasli se u igru pojavljuju kao “model misaone osobe5 koja

imponuje svojom snagom I umecem, sto podstice decu da porede
svoje snage sa tom osobom I oponasaju je. #a se nista ne bi
pokvarilo u igri, od vaspitaca se zahteva snalazljivost, strpljenje
kao I svest o tome da je aktivnost koju dete vrsi poluga njegovog
razvoja, a ne on sam.

&rste igara:
#ecije igre su podeljene u cetiri velike kategorije)

*. Funkcionalne igre  pokretne, ritmicke.

+. Igre maste ili igre uloge, simbolicke.
. Igre sa gotovim pravilima, didakticke igre, tradicionalne igre.
-. "onstruktorske, kostruktivne igre, manipulativni centri.

.1unkciona$ne igre:  2o su igre u kojima vrsenje pokreta nema

neposrednu svrhu. 'vakve igre sadrze pored nekontrolisanih,
impulsivnih pokreta I slozenije povezane pokrete. 'blici
&unkcionalnih igara su)

Senzomotorne aktivnosti sopstvenim organima. Izvode

se bez igraca, karakterno je za njih da se ponavljaju pokreti.
Igre posvecene rukovanju materija$om. !ukovanje
raznim pokretnim igrackama, prirodnim I vestackim
materijalima, rekvizitima itd.
!okretne igre uz koriscenje rekvizita. "retanje se vrsi uz
pomoc rekvizita, npr voznja bicikla, klackanje itd.

".Igre maste i$i igre u$oga: (a ove igre se koriste I nazivi  igre
imitacije I podrazavanja, igre iluzuje, dramske igre, cime se
odredjuje njihova sustina. 'blici u kojima se javljaju su sledeci)
 • Oponasanje postupka   3rse se zameni u upotrebi
predmeta.
• Sim#o$icka imitacija  %ocinje se podrzavanjem samog
sebe u zamisljenim situacijama.
• Sim#o$icka igra u$oga sa sizeom   #ete preuzima uloge
odraslih osoba ili druge dece I prikazuje njihove odnose I
ponasanje.
• Dramske igre u$oga  #ete ucestvuje u slozenijem
izvodjenju dramatizovanog teksta neke price, sto ukljucuje
planiranje, podelu uloga, upotrebu elemenata.

%.Igre sa gotovim pravi$ima 2didakticke igre3

tradiciona$ne4: 'vo su igre koje imaju svoja pravila i
karakteristiku, ali mogu se razlikovati igre u kojima pravila nastaju
u samom procesu igranja zahvaljujuci dogovoru igraca kao i od
igara sa pravilima smisljenima da unaprede razvoj i ucenje,
odnosno iz didaktickih razloga. #idakticke igre mozemo naci
povezane sa skoro svim ostalim I aktivnostima koje se odvijaju u
vrticu, naprimer u okviru)

• !erceptivno 5 motorne aktivnosti:  Igre specijalno

pripremljenim igrackama I u okolnostima koje podsticu decu
na uvezbavanje koordinacije.
• /dravstveno 5 higijenske aktivnosti:  Igre u kojima se
primenjuju saznanja o zdravlju I higijeni.
• Drustvene aktivnosti:  Igre sa pravilima koje su probrane ili
podesene na uticanje na decji razvoj I ucenje.
• 67ektivne aktivnosti: Igre koje omogucavaju deci da bolje
upoznaju I izraze svoja osecanja kako bi ovladala njima.
• Eko$oske aktivnosti: Igre u kojima se kao tema javlja
zastita covekove prirodne sredine.
• Otkrivacke aktivnosti: 8eke vrste igracaka I pribora koji se
upotrebljavaju u ovim aktivnostima mogu imati elemente
didakticnosti. $ ovim igrama nema mnogo pravila koja
ogranicavaju ili usmeruju decu.
 • 8ogicko 5 matematicke aktivnosti: $ ovu kategoriju
spadaju igre kojima je u pravilima ukomponovano vrsenje
intelektualnih operacija namerno podsticanju materijalnog
razvoja.
• !rakticne aktivnosti: 2o su igre u kojima se sistematizuju
decja saznanja o radu ljudi.
• 6ktivnosti kojima se unapredjuje komunikacija I
stvara$astvo: 2o su razne govorne igre, igre recima, rime I
igre kojima se unapredjuje govorno stvaralastvo.

9.(onstruktorske igre: $ ovim igrama dete uoblicava materijal

da bi postigao odgovarajuci cilj, stvara nesto sto igrac dozivljava
kao rezultat svog napora. O#$ici u kojima se jav$jaju
konstruktorske igre su s$ede+e:

• !rona$a-enje kom#inacija nasta$i nenamernim

rukovanjem materija$a ' #eca oko druge godine otkriju da
kao rezultat njihovog manipulisanja elementina nekog
materijala mogu nastati spojevi koji su nalik na ne;to npr.
kockice sastavljanjem jednu na drugu mo<e se nazvati kula i
sl.
• O#$ikovanje ' #ete otkriva najpogodniji na>in igranja
odre?enim materijalima koji zavise od samog materijala ;to
se dovodi bez namerne svesti do kreacije koje ima smisla
npr. plastelin navodi na pravvljenje loptice, zmija,
0modelovanja testa, plastelina1.
• Reanje materija$a  Izme?u tre=e i >etvrte godine dete
po>inje da re?a ili ni<e na vrpcu elemente materijala jedan
do drugog ali bez doslednog primenjivanja samo jednog
kriterijuma.
• Gra;,ko predstav$janje  Crtanje i slikanje koje dete stvara
na papiru ne planiraju=i ;ta =e od njih nastati.
• Graenje gotovim materija$om i organizovanje
materija$a  !azlikuje se gra?enje od elemenata koji sami za
 sebe predtavljaju konkretne oblike npr. legokockice, igra>ke
iz kinder jajeta i sl.
• 0ti$itarne konstrukcije  $ prvi plan sastavljaju
uportebljivost onoga ;to se napravi, to su obi>no igra>ke od
gotovih delova i sa ugra?enim mehanizmom, izrada
 jednostavnih alata, sprave koje koriste snagu vode ili vetra
za pokretanje, de>ije ku=ice i druge gra?evine.

DID6()IC(E IGRE

Odredjenje I 7unkcija didaktickih igara:

#idakticke igre predstavljaju aktivnosti zahvaljujuci kojima deca
pribavljaju nova iskustva. "roz njih dete je motivisano da na
spontan nacin deluje na svet oko sebe, usavrsavajuci sa tim svoje
mentalne I ostale sposobnosti. Igra ima didakticku vrednost ako
odgovara nekoj od sustinskih potreba deteta I sugerise mu svojom
strukturom, pravilima I sadrzajima. 'sim pravila u ovim igrama
postoji I zadatak. %utem ovih igara razvijaju se osobine decje
licnosti kao sto je uvazavanje drustvenih pravila ponasanja,
samosavladavanje, upornost I drugo.

0$oga vaspitaca u organizaciji didakticke igre:

#a bi igra bila organizovana potrebno je izvrsiti valjan izbor,
pripremiti njeno izvodjenje, odigrati je kako treba I nakon
izvodjenja oceniti njen tok I rezultate. Izbor didakticke igre se vrsi
u skladu sa ciljevima vaspitanja I obrazovanja. 3aspitac treba da
odredi vreme, prostor za igru, broj igraca, kao I da izabere
 potreban didakticki material. 2akodje vaspitac treba I sam da se
pripremi za igru, a zatim da pripremi I decu, da im pruzi
neophodna saznanja I iskustva, ali I da osvezi prethodna. %onekad
im je potrebno pokazati oblike ponasanja koji su dozvoljeni, a koji
ne. 'bjasnjavanje pravila igara treba podesiti da ne bude
predugacko, ali da ne bude I nepotpuno ili neprecizno. 2empo
same igre zavisi od vaspitaca, a vaspitac vodi racuna o toku I
rezultatima igre. %osle igre vaspitac treba da analizira sta je
ostvareno od planiranog, da li je igra bila odigrana kako treba,
 jesu li je deca prihvatila, jesu li svi ucestvovali I da li su zadovoljni
igrom.

Speci;cnosti organizovanja didaktickih igara

zavisno od uzrasta:
#idakticke igre zahtevaju malo vise paznje nego druge igre, za sta
mladja predskolska deca nisu spremna. 'vaj problem se da resiti,
primenom raznih postupaka za povecavanje decje motivacje I
posebno koriscenjem privlacnih didaktickih igracaka,
kombinovanjem razlicitih aktivnosti.

@ladjoj deci se pravila didaktickih igara, ako im nisu sasvim jasna,

objasnjavaju tokom igre. %rilikom objasnjavanja pravila igre,
vaspitac treba da se obraca cas jednom cas drugom detetu, kako
bi svako od njih imalo utisak da govori bas njemu. em toga,
vaspitac treba da vodi racuna o svojim gestovima, glasu I mimici.
 2akodje, kad su u pitanju mladja deca, paznju treba da posveti
upoznavanju predmeta. !azgovarajuci sa decom posle igre,
vaspitac treba samo pozitivne primere da naglasava.

8esto starija predskolska deca imaju razvijeniju paznju I

pamcenje, a bolje zapazaju svim culima. 'sim toga, kod starije
dece, postaju brojnije govorne igre, sa kojima se pored govora
razvija I misljenje. #idakticke igre, na ovom uzrastu, koriste se za
usvajanje slozenijih vidova umnih aktivnosti, za preradu
iskustvara I sistematizaciju decjih saznanja. tarija predskolska
deca su samostalnija, imaju vise inicijative I sposobnija su za
razne vrste stvaralastva. $ razgovoru posle igre, kao I pre toga,
isticu se decji uspesi, ohrabrju se oni koji su imali manje uspeha, a
o ponasanju dece se donose moralni sudovi.

&rste didaktickih igara I postupci koje sadrze:

've igre pokrecu dete na niz intelektualnih aktivnosti I postupaka
od kojih pominjemo)

• 3ezbe pojedinih culnih organa, vezbe svesne paznje I

usmerenosti na pojedine kvalitete stvari, pojava I procesa
• !esavanje problema
• $poznavanje kvaliteta predmeta onakvih kakvi su u okolnoj
stvarnosti
• Identifkacija, sparivanje I razlikovanje po jednom od
kvaliteta
• Dvaluacija
• "lasifkacija  grupisanje po slicnosi, odvajanje po razlici
• !eprodukcija odredjenih osobina na razne nacine u razlicitim
medijima
• "ombinovanje pojedinih svojstava odredjenog materijala,
objekta, likova itd
• truktuiranje vremena I prostora
• %amcenje  kratkorocno I dugorocno
• !eprezentovanje  posebno predstavljanje putem govora
• "oriscenje perceptivnog iskustva za opazanje bogatstva
pojavnih oblika u okolnoj stvarnosti

Igre predmetima:
$ didaktickim igrama se koriste razni predmeti, igracke, kao I
prirodni materijali. #ete zahvaljujuci mnostvu raznih igracaka,
predmeta, uci da ih razlikuje po boji, obliku, velicini, po materijalu
od kojeg su napravljeni, itd. #ete moze da grupise iste igracke, da
im trazi slucnosti ili razlike I da ih poredi.
 DE)E 0CI O<O S)O /I&I
Sta=

"ako bi dete lakse I bolje ovladalo fzickim I socijalnim

okruzenjem, potrebno je da)

• e obezbedi bogata I socijalna sredina

• 'moguci se sticanje culnog iskustva, koriste se sva cula
• %omaze se detetu da shvati svojstva I odnose medju
predmetima, pojavama I procesima
• #ete se osposobljava za koriscenje perceptivnih postupaka
za tacno opazanje pojava, postupaka I procesa
• Formiraju se kod dece slike predmeta, pojava I procesa koji
imaju &unkciju modela za prepoznavanje
• %osvecuje se posebna paznja individualnom I licnom iskustvu
deteta
• !azvija se I podstice razvoj koordinacije izmedju motorike I
cula
• #ozvoljava se detetu da samostalno bira, donosi odluke o
izborima aktivnosti
• #ete se osposobljava da samostalno zapocinje, izvodi I
zavrsava neke aktivnosti
• 'bezbedjuju se uslovi u kojima dete moze da izvodi
aktivnost samostalno, u paru ili manjoj grupi
• %odstice se da u toku aktivnosti deca iznose svoja misljenja
sa misljenjima druge dece tj da vrse razmenu misljenja
• #aje se podrska detetu za inicijativu koja dolazi iz njega
• %ratiti I usmeravati koje se &unkcije razvijaju kod dece
• %ratiti koliko je aktivnost koja s eizvodi podsticajna za
iskazivanje deteta
• %ratiti aktivnost I praviti procene
• %ratiti koje su aktivnosti deca najvise izvodila
• Formirati predstave kod dece koje se dopunjuju iskustvima I
dogadjajima
• 'bezbedjuje se dobra atmos&era u grupi
(ako=

!azvoj deteta ostvaruje se celovito. #ete saznaje svet oko sebe,

upoznaje predmete I otkriva nove, otkriva nova bica, nove pojave
I procese.

Svet #oja: #eca rano upoznaju svet boja. 2reba ih podrzavati,

usmeravati I podsticati da sto vise I bolje uocavaju boje oko sebe,
davati ih sto vise primera kako bi kroz primere premeta, zivotinja,
odece, igracaka, videli I upoznali sto vise boja. 2reba podsticati
decu da istrazuju, da uocavaju I da imenuju boje u svom
okruzenju.

O#$ik: #ete se veoma rano susrece sa raznim oblicima u svom

okruzenju. "ako je dete starije sve vise opaza I imenuje oblike koji
ga okruzuju. Imenuje slicnosti medju nekim oblicima, kao I razlike.
 2reba usmeravati I podsticati dete da u svakodnevnim
aktivnostima sto vise uocava I imenuje. %otrebno je pokazivati sto
vise oblika deci I uporedjivati neke geometrijske oblike sa drugim
oblicima iz okoline.

!o$ozaj predmeta u prostoru:  2reba podsticati decu da uocava

polozaj predmeta oko sebe I da istrazuje. !azvijati orijentaciju kod
dece. pominajti im odrdjene pojmove  gore, dole, levo, desno.
'rganizovati brojne igre u kojima dete moze da uocava polozaj
predmeta u prostoru.

Dete i..

!redmeti I pojave: Igre kao sto su istrazivacke I gradjevinske,

pruzaju detetu mogucnost da se upoznaje sa predmetima kako
novim, tako I da utvrdi ono sto vec zna, upoznaje se sa novim
pojavama. Istrazivacka igra podstice detet da samostalno
istrazuje, da traga za novim, da otkriva, istrazivacka igra podstice
detu da gleda, da uporedjuje I zapaza. @anipulacijom odredjenih
predmeta, dece shvata veze izmedju tih predmeta. hvata njihovu
svrhu.
 Rad: #ete vec od malih nogu pokazuje zelju da zeli da ucestvuje
u aktivnostima koje odrasli obavljaju. #etetu treba omoguciti
ravnopravnu ulogu da pomaze u nekim aktivnostima koje
obavljaju odrasli. #ete treba uvoditi da samostalno istrazuje,
proba novo. %odsticati dete da upoznaje razne delatnosti za
odrasle. #a upoznaje razne kucne aparate, da rukuje nekim
kucnim aparatima) 23, radio, daljinski, kaseto&on, video, itd..
 2reba pokazati detetu kako da obavlja samostalno popravke na
svojoj odeci I obuci, da proba samo da zasije nesto, da nadje
dugme koje mu odgovara, da veze masnu ili pertle.

Sao#racaj: 'baveza odraslih je da pripremi dete za saobracaj, da

kaze detetu neke odlike tj karakteristike saobracaja, d anapomene
detetu da saobracaj ima svoja pravila koja se moraju postovati
radi sopstvene I radi tudje bezbednosti. #ete mora da usvoji
znanja I pravila u vezi saobracaja koja ce mu pomoci da bude
bezbedno. #ete treba da zna da se orijentise u prostoru, tako I u
saobracaju. #a zna sta odredjeni znaci znace, da zna sta koja boja
na sema&oru znaci, da zna gde je pesacki I za sta sluzi, da zna
kako da gleda pravilno kad je na raskrsnici. #ok roditelj dovodi
dete ili odvodi iz vrtica, prolaze kroz park, preko pesackih prelaza,
cekaju na sema&orima, usput roditelj treba I moze detetu da prica
o saobracaju, gde se sta desava I zasto.

Svet zivotinja: #ete vec kod ranog uzrasta upoznaje zivotinje

oko sebe. $ gradskoj sredini upoznaje kucne ljubimce. $poznaje
zivotinje preko slika, iz zooloskog vrta, a neke I vidi uzivo npr na
&armi, kod komsije, kod bake, deke. $ seoskoj sredini dete se
susrece sa domacim zivotinjama. aznaje koje su to domace
zivotinje, uocava njihove karakteristike, po cemu se one razlikuju
ili po cemu su slicne. #ete dodiruje, mazi zivotinje, radoznalo je.

Svet #i$jaka: #ete jos na ranom uzrastu upoznaje biljke, drvece,

zbunje, cvece. "roz setnje dete se susrece sa raznim biljakama.
$poznaje karakteristike biljaka. #ete moze I samostalno da void
racuna o biljkama, npr da ih sadi, da ih neguje. $ parku, na
livadama, u sumicama, dete srece mnostvo biljaka, posmatra ih I
uocava njihove karakteristike.

!red$og projekta aktivnosti u okviru eko$ogije:

0redjivanje3 odrzavanje I dr.aktivnosti u so#i za #oravak
dece:

• odrzavanje cistoce
• bogacenje I uredjivanje kutica
• plansko koriscenje elektricne energije
• skupljanje I koriscenje prirodnog materijala za izradu
igracaka ili drugih sredstava
• pravljenje zdravih jela I napitaka
• skupljanje prirodnog materijala za tradicionalne igre
• stvaralastvo, slikanje, crtanje, boje, pesak, glina, testo

Odrzavanje zajednickih prostorija u vrticu:

• odrzavanje I uredjenje holova, kupatila, garderobe

• negovanje zelenila
• stednja vode, struje, papira toalet6za ruke, sapuna

Odrzavanje I #ogacenje eko$oskog ka#ineta:

• osmisljavanje enterijera, uredjivanje I odrzavanje

• &ormiranje herbarijuma, insektarijuma
• izrada igracki

Odrzavanje dvorista I o#$iznjeg parka:

• redovno ciscenje
• sadjenje I cuvanje sadnica
• sisanje trave
• uspostavljanje lepe I srdacne komunikacije sa posetiocima
parka
• uredjenje cveca I zbunova, drveca
Saradnja sa #$izom oko$inom:

• uspostavljanje prijateljskih odnosa sa susedima

• oblizenje suseda
• organizacija zajednickih akcija
• organizacija svecanosti I druzenje

Saradnja sa o#$iznjim predsko$skim ustanovama:

• organizacija istrazivackih I takmicarskih igara

• organizacija zajednickih igara u prirodi
• organizacija zajednickog pravljenja hrane
• organizovati razne radionicelikovne, dramske, gradjevinske

Sta I kako dete moze=>

0 igri dete pokazuje da moze I ume:

• da koristi svoju samostalnost I slobodu

• koristi sve svoje sposobnosti, sva svoja iskustva, svoju mastu
I svoja osecanja
• dete moze samo da istrazuje I otkriva razlicite mogucnosti I
resenja problema
• da usmeri akciju na sebe I vodi igru
• da iskaze I ispuni svoje unutrasnje potrebe I ono sto je
njemu, kao licnosti, svojstveno
• da se posveti onom sto ga pokrece I ono sto snazno
dozivljava

0z sve ovo dete u igri ume da se pravi:

• kao da nesto radii li kao da se nesto desava

• kao da je neko drugi ili nesto drugo
• kao da se sve dogadja negde drugde

0 sim#o$ickoj igri: imbolicka igra deteta je jedinstvena

pojava I javlja se u drugoj god.zivota I u kojoj se odigrava ono
sto dete shvata iz okoline koja ga okruzuje. 2o su prvo radnje
odraslih, a kasnije I odnosi medju ljudima. $ simbolickoj igri
predstavljaju se objekti, radnje, likovi, dogadjaji I prostori, a za
realizaciju tih dogadjaja dete koristi razlicita simbolicka
sredstva. $ simbolickoj igri dete preobrazava stvari, bica I
svojstva, a sebi daje dvojnu ulogu  onoga koga predstavlja I
onoga ko je posmatrac.

0 igri drame I pozorista:  $ igrovnim aktivnostima koje se

oslanjaju na dramu I pozoriste, dete uz podsticaj I podrsku I
pomoc odraslog u punom smislu moze)

• da bude upuceno na delovanje I iskustvo dramske akcije

koja ukljucuje njegovo celokupno bice
• da bude aktivno I da ostvaruje punu participaciju u
dramskom iskustvu I dogadjaju pozorista
• da bude samostalno, spontano

0$oga odras$og u igri drame I pozorista: (roz aktivnosti

drame I pozorista odras$i ima us$ove I mogucnosti:

• da bude creator, istrazivac I kriticar sopstvene prakse

• da u svim aktivnostima bude koliko vaspitacroditelj, toliko
I kativan ucesnikigrac
• da ne bude jedini autor I tvorac svih &ormi, tema I sadrzaja
• da stalno razvija svoje I decje sposobnosti dramskog
izrazavanja
• da podstice decu da budu sto aktivnija I kreativnija I da
isprobavaju I otkrivaju novo
• da motivise decu

&azno je znati o igri drame I pozorista: Sa decom

predsk.uzrasta igre drame I pozorista mogu da se
pode$e:

•  jednostavne &orme igara I vezbi

• razvijene dramske aktivnosti
• slozenije &orme I sistemi aktivnosti
'va podela predstavlja moguci nacin izvodjenja igara,
pojedinacno ili u osmisljenom procesu. 'va podela sadrzi I 
nivo akcije, od jednostavnijih ka slozenijih dramskih &ormi, od
konkretnijih do apstraktnijih sadrzaja, od imitacije do
razumevanja stvari I pojava. Ci$jevi igara drame I pozorista
su:

• u samim procesima igre

• u igranju “za sebe5
• u decjem iskustvu I decjem stvaralackom izrazu
• u interakciji koja se stvara I omogucava aktivno
ucestvovanje svih prisutnih

Igre drame I pozorista pruzaju idea$ne us$ove za

interakciju I kom#inovanje raznovrsnih o#$ika I nacina
rada:

• u grupi tako da svi kolektivno rade

• u grupi ali u kojoj svako individualno radi
• u grupi ali su aktivnosti u parovima
• u grupi ali su aktivnosti u malim grupama
• u grupi ali aktivnosti su na poseban nacin &rontalne ili
prezentacijske u raznim oblicima I na razne nacine

Osnovno sredtsvo u igrama drame I pozorista je:

• telo, posebno glas I pokret, pored toga koriste se I

• razni zanimljivi predmeti I materijali
• igracke
• razne stvari I predmeti svakodnevne upotrebe
• stare stvari
• lutke
• sminka I ukrasi
• izabrani delovi odece ili kostimi, maske
• izabrani delovi namestaja ili oslikana scenografja

Igre drame I pozorista mogu da se o#ogate dodatnim:

 • likovnografckim
• likovnomuzickim
• fzickim
• intelektualnosaznajnim
• literarnojezickim I drugim elementima

(ao rezu$tat i$i ishod stvara$ackog dramskog procesa3

mogu da se do#iju raznovrsni produkti kao sto su:

• igre
• pesme
• price
• crtezi
• slike
• raznovrsni decji iskazi
• raznovrsna misljenja dece
• raznovrsni dramski tekstvo
• mali scenski prikazi
• elementi za priredbe, predstave

6tmos7era u igrama drame I pozorista ostvaruje se:

• akcijom I komunikacijom
• fkcijom I stvarnoscu
• iskustvom I mastom
• istrazivanjem I stvaralastvom
• istrazivanjem I dozivljavanjem
• culnim senzacijama
• pozitivnim emocijama
• interesovanjem
• ispunjenjem zelja I potreba
• zadovoljstvom I smehom

Dramske igre I vez#e:

 2o mogu da budu)

*. slobodne I spontane decje dramske igre

 +. poznate I preuredjene tradicionalne I narodne decje igre
sa dramskim elementima
. poznate ili novije vezbe I igre, kao posebne uvodne
dramske aktivnosti

.S$o#odne I spontane decje dramske igre:  $ oblasti drame I

pozorista one imaju vaznu ulogu I zato dobijaju posebno mesto. 2o
su)

• spontane, slobodne decje igre, igre koje ne void odrasli ali je

podrzava I omogucuje deci da se sami igraju
• posredno podstaknute decje igre, igra koja je nastala pod
uticajem kreiranja sredine

".!oznate I preuredjene tradiciona$ne I narodne decje igre

sa dramskim e$ementima 2tradiciona$ne I narodne dramske
igre4: "ao dramske igre mogu da se koriste poznate I preuredjene
tradicionalne ili narodne decje dramske igre)

• u kojima je glavne predstavljanje ili simuliranje neceg ili

nekog drugog
• koje posebno idu na to da razviju akciju, koncentraciju,
vestine I grupni rad
• kao I one koje imaju istaknute odredjene uloge tokom
igrovne radnje koja se odvija u malim scenamaigre sa
kompozicijom

%.!oznate i$i novije vez#e I igre3 kao pose#ne uvodne

dramske aktivnosti 2!ose#ne dramske vez#e I igre4:
8ajpoznatije dramske vezbe I igre mogu da se podele u nekoliko
vrsta)

• vezbe neposrednog dozivljaja I iskustva akcije

• vezbe dramskih vestina
• vezbe I igre u obliku manjih dramskih zadataka
• vezbe kao dramske igre
• malo dramske igre
/asto s$o#odna dramska igra=

• deca se sama sa posebnim zadovoljstvom I paznjom, igraju

svojih sopstvenih dramskih igara
• odrasli treba da neguje I podstice spontanu I slobodnu
dramsku igrovnu aktivnost dece, kao izuzetno znacajnu
dramsku delatnost
• kao I sve prakticne aktivnosti dece, ova specifcna dramska
aktivnost moze da se posmatra
• deca sama, sponatano, ulaze u igru I u organizaciju igre
• deca sama stvaraju fktivni plan igre, stvaraju zamisljene
situacije, preobrazavaju se I pridaju sebi I stvarima drugacije
znacenje, zamenjuju ih drugom vezom ili nekom slicnoscu

/asto podstaknuta dramska igra=

'drasli mogu da uoce da li su deca podstaknuta na dramsku igru

ponudjenim predmetima, ukoliko stvaraju razlicite situacije na
koje sui h naveli predmeti. 'va vrsta podstaknute dramske igre
nema osnovnih pravila koja odredjuju redosled dogadjaja u igri, ali
ima specifcna I opsta pravila. 'na je tip igrovne aktivnosti
odvijanja igre bez utvrdjenog redosleda. $ ovim igrama postoje
sadrzaji I strukture koje deca ponavljaju.

/asto igre predstav$janja=

#ecje narodne ili tradicionalne igre deo su narodne culture I u

njima je sadrzano iskustvo mnogih generacija, ali I posebno
pedagosko iskustvo. %oznate su decje narodne dramske igre u
kojima je glavno predstavljanje simuliranje neceg drugog ili
igranje uloga. $ tradicionalnim narodnim igrama je glavno
predstavljanje, dramatizovanje, simuliranje neceg drugog I igranje
izvesnih uloga. $ ovim igrama najvaznije je zadovoljstvo u
izvodjenju, u samom predstavljanju, koje je I osnovni smisao igre.
"roz ove igre se vezba prihvatanje normi grupnog ponasanja,
saosecanja, verbalna spretnost, lukavost, a ostvaruje se potreba
za estetskim uzivanjem, druzenjem I slicno.
/asto igre akcije=

• poznate decje narodne igre sa dramskim elementima koje

posebno razvijaju akciju, koncentraciju, vestine I grupni rad,
takodje mogu da budu izuzetno dobre dramske igre
• kad podsticaj mogu da se koriste izabrane igre nadmetanja,
igre koje su nekad vise igali decaci
• ove igre su one u kojima se, po unapred utvrdjenim
pravilima, takmice dva pojedinca, dve grupe ili pojedinac sa
grupom
• za ove igre karakteristicno je da imaju sl tok) igra zapocinje
podelom na dve grupe, dogovor ili sreca odlucuju koji ce
ucesnik pripasti kojoj grupi, zatim nastaje nadmetanje u vidu
napada ili odbrane ili dostizanja nekog cilja, sto moze imati
vise sekvenci, sledi proglasenje pobednika ili pobedjenog
• osim toga, ovde je vrlo lako smenjivanje uloga. 'naj koji je
nadigram u jednom krugu igre, vec u sledecem moze biti
pobednik.

6ktivnosti za dramsko igranje I improvizaciju:

#ramsko igranje I improvizacija oznacavaju prostor osmisljenog
podsticanja spontanog dramskog izraza. #ramske aktivnosti
predstavljaju izuzetno privlacnu, zanimljivu I zabavnu primenu
osnovnih elemenata decje igre. (a dramsko igranje I improvizacije
obicno se uzimaju I istrazuju)

• zivotne situacije
• svet maste

/asto aktivnosti za dramsko igranje I improvizaciju=

• dramsko igranje I improvizacija omogucavaju da se decja

iskustva I decja predznanja, kao I trenutno okruzenje deteta,
sredina I dogadjanja u stvarnosti, nadju u interakciji I
fktivnoj situaciji, u prostoru slobodnog delovanja.
 • teziste ovih dramskih aktivnosti je na spontanosti,
dozivljavanju, prozivljavanju I uzivanju.
• obicno im se odredjuje mesto zbivanja, moze da se fksira
situacija, mogu da se odrede I uloge koje nose suprotnost,
moze da se utvrdi osnova price ili njen deo.
• vazno je da ovaj oblik dramskih aktivnosti karakterise
“igranje5 sto znaci da to igranje moze da traje duze, da
nema strogo zacrtan cilj, da se za igranje dogovara I da se
tokom igre mogu desavati promene
• dramsko igranje I improvizacija nisu aktivnosti u kojima treba
zahtevati ponavljanje u istom obliku u kome su vec jednom
izvedene, jer tada vise nisu igranje I nisu improvizacija

Dramske radionice I igre pozorista:

'vu grupaciju mogu podjednako lako da zauzmu razliciti oblici
osmisljenih procesa u kojima sa jedne strane svoje veliko mesto
zauzimaju)

• dramske radionice kao osmisljeni oblici slozenijih procesa

dramske interakcije sa grupom I za grupu
• igre pozorista koje se usmeravaju na prezentaciju igranog ili
se postavljaju kao projekti ciji ce rezultat biti predstava

/asto dramska radionica I igre pozorista=

• #ramska radionica dece preds.uzrasta moze da bude

posebna vrsta vodjene dramske aktivnosti. 3oditi dramsku
radionicu znaci voditi jednu aktivnost razvojno, igrovno,
stvaralacki I interaktivno kroz osmisljen sistem
• #obra dramska radionica u punom smislu omogucava
oslobadjanje I stvaralacko angazovanje svih ucesnika u
neposrednoj, spontanoj I zivoj komunikaciji sa svim
elementima I iznenadjenjima koje moze da pruzi
svakodnevni zivot I umetnost u kreativnom spoju
 • $ dramskoj radionici je pre svega vazan proces, dramska
radionica osim toga izuzetno postuje osnovne principe decje
igre I ucenje kroz iskustvo
• #ramske radionice sa decom predsk.uzrasta mogu da se
razvijaju po &azama. 0g$avnom se razvijaju kroz % 7aze:
uvodna3 razvojna I zavrsna. 've  &aze predstavljaju tok
 jedne radionice ili tok jednog kraceg6duzeg perioda rada. $
radu sa decom predsk.uzrasta ove  &aze mogu da pomognu
pri odredjivanju izbora aktivnosti prema uzrastu.

!R&6 16/6:

• "od dramskih radionica prvi deo predstavlja uvodnu &azu I

oznacava pripremu, opustanje I koncentraciju. Ide se na to
da se stvori osecanje grupe I uspostavi zajednicka, dobra
atmos&era.
• !adionica najcesce polazi iz kruga.
• 3azno je da svi rade I da izbor igara I vezbi omogucuje
zajednicko angazovanje, a da pri tom svako dete moze da se
koncentrise na sebe.
• 'vde se koriste I kombinuju razne vezbe pokreta I kretanja u
prostoru, vezbe culne osetljivosti, vezbe koncentracije, vezbe
fzicke kondicije.. 'vde se cesto koriste razgovori ili iskazi
kojima se posredno ili neposredno ulazi u temu ili se dolazi
do teme.
• %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju
radnje.
• 'va &aza oznacava uglavnom “oslobadjanje &orme5

DR0G6 16/6:

• #rugi deo predstavlja &azu koja se, obicno, nastavlja na

prethodnu I njena je nadgradnja.
• Eiraju se vezbe I igre koje omogucuju da cela grupa bude
aktivna, tako da se stvaraju manje simularne grupe I parovi
ili situacije razmene I promena u grupi I kroz grupu.
 • (ahtevi koji se postavljaju sire se sa koncentracije na sebe,
na opazanje drugih, na kontakt sa drugima, na razumevanje
poruka I izraza tog drugog, na adekvatno reagovanje.
• 'va je &aza rasciscavanja iskustva, ne samo u konkretnim,
nego I u simbolickim radnjama. $ vezbe I igre s eubacuju ili
izvlace teme ili se naglasava sredstvo izrazavanja, a posebno
se istice I razradjuju dramski elementi kao sto su uloge,
situacije, radnje, sukobi I slicno.
• %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju
odnose.
• 'va &aza oznacava uglavnom “oslobadjanje sadrzaja5

)REC6 16/6:

•  2reci deo je &aza do koje moze, ali ne mora uvek da se stigne.

• 'vde se u procesu ukljucuju ili izvlace iz prethodne &aze
&orme I sadrzaji koji se razradjuju I razvijaju.
• #aju se slozeniji zadaci I koriste se slozenije dramske
tehnike, kao I elementi raznih dramskih stilova uz negovanje
interpretacije iskustva u osmisljenim I celovitim meta&orickim
radnjama.
• "oriste se razne mogucnosti I varijante izvodjenja.
• %rethodno stvorene grupe, parovi ili pojedinci mogu da
prezentuju, odnosno “odigraju5 pred ostalima, svoje male
dramske igre kao predstave.
•  Jos dalje moze da se ide razgovorima o vidjenom, raznim
nacinima izvestavanja o dogovorenom, diskusijom o
varijantama izvodjenja I nacina resavanja zadataka,
analizom odnosa, teskoca, problema.
• $ ovoj &azi, teziste je na kolektivnoj dramskoj igri, ali onoj
koja zadrzava I podstice individualnost svakog ucesnika.
• %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju
poruke.
• 'va &aza oznacava u punom smislu “oslobadjanje znacenja5

Dramske radionice I igre pozorista:

 • !adionica za upoznavanje sebe.
• !adionica za upoznavanje drugih.
• !adionica za lepe I srecne reci.
• !adionica za ruzne, strasne I tuzne reci.
• !adionica za pesme.
• !adionica za price.
• !adionica za recitovanje.
• !adionica za glumljenje

DE)E 0 S&E)0 8I<IJ63 ?OJ6 I O?8I(6

7ikovni izraz deteta je nacin komunikacije sa sobom, sa drugima I
sa svetom koji ga okruzuje.

$ stvaralackom procesu likovnih aktivnosti I igara najbolje se

upoznaje dete, njegove razvojne mogucnosti I potrebe,
individualne sklonosti, zelje, interesovanja, strahovi..

• $spostaviti topao I prisan odnos sa svom decom podjednako.

Imati isti stav za sve. Individualno prilaziti svakom detetu.
• %osmatrati decu u likovnim aktivnostima I u igri. 8e treba
uciti decu kako da crtaju, davati im gotove sablone I govoriti
“oboji sam), jer sabloni I uputstva najvise stete detetu
razvojno I ponistavaju stvaralastvo.
• tvarati opustenu I kreativnu atmos&eru u grupi u kojoj ce
dete biti opusteno I slobodno.
• $ toku nastajanja decjeg likovnog rada, davati podrsku
detetu, ne samo recima, nego I gestom, mimikom, blagim
osmehom. 8e treba biti nametljiv, nego tih, suzdrzan,
strpljiv.
• 8e komentarisati pred detetom “'vo je dobro, ovo nije5
• 'tvarati vece mogucnosti slobode da prostor za likovno
stvaralastvo bude svuda.

!rava deteta u $ikovnom odrastanju:

 %ravo svakog deteta je da se samostalno I slobodno izrazava. $
raznovrsnim likovnim igrama I aktivnostima, dete otkriva,
upoznaje sebe I potvrdjuje sebe kao stvaralacko, umetnicko bice.
#ete ce biti umetnicko I stvaralacko bice ako mu se ne oduzme
ono sto jeste, a to je da bude slobodno, da misli onako kako zeli,
da svet vidi kako ga vidi, da likovno stvara sta hoce I dokle
hoce.m%redsk.dete ima pravo da bira teme, da odustane od
zapocete teme I da nastavi drugu, pravo da se ne opredeli ni za
 jednu temu, pravo da bira slobodnu temu. %ravo dteeta je da
“nista5 likovno ne ostvari. %ravo dteeta je da samo bira “Eiram,
dakle postojim5 (a detet su likovne igre I aktivnosti vrlo ozbiljan
posao, a ne samo “mrljanje po papiru ili “gubljenje vremena5. $
likovnoj aktivnosti I igri dete upoznaje sopstvene likovne
mogucnosti I svoj likovni izraz. 'tkriva I upoznaje svoja osecanja,
svoje ideje, misli, opazanja, potrebe, mastanja.. Igrajuci se
razlicitim likovnim materijalima I likovnim elementima, dete
ostvaruje svoje prve korake u pravo na likovno obrazovanje I
ucestvovanje u razvoju culture kojoj pripada.

Sta moze dete..

$ svom likovnom razvoju dete prolazi kroz odredjene &aze, koje se

odvijaju u kontinuitetu I medjusobno se prozimaju. ta dete moze
u likovnom izrazavanju, uslovljeno je zakonima psihofzickog
razvitka predsk.deteta sa jedne strane I podsticanja kulturne
sredine sa druge strane. (bog razlicitog tempa I ravoja I velikih
individualnih razlika, mogucnosti likovnog izrazavanja su razlicite.

8I<IJ6: $ pocetku su odraz razvoja motorike ruku I misica, a ne

rezultat crtanja. 8ajpre su to otvorene linije, horizontalne,
vertikalne, ukrstene, kose.. 2e iz sake, kruzne linije, isprekidane.
8ijedna linija nije ista, razlicite sup o vrsti, smeru, velicini,
intezitetu.

O?8I(: %rvi oblik je najcesce krug, nepravilnog oblika, slucajno

nastao zatvaranjem linije. "rugom dete predstavlja sve, cas je to
auto, cas kuca, cas ljudska fgura.. "rug ne oznacava okruglost,
nego opste svojstvo predmeta.

8J0DS(6 1IG0R6: 'd kruga koji prvobitno predstavlja ljudsku

fgure, dete na krug dodaje vertikalne I horizontalne linije, cime
nastaje prva ljudska fgura. "rug je za dete glava I telo, tako da ne
izostavlja nista, kako odrasli smatraju. Cesto se krug izduzuje u
 jajast, duguljast oblik, nagovestavajuci crte lica u gornjem, a
odecu u donjem delu. !uke su spojene tamo gde treba. 8ajpre se
crte lica naslucuju, manji kruzici u vecem krugu glave, pre nego
sto se razdele na nos, oci I usta. %rve crte predstavljaju one
delove lica koji su najpokretljiviji 0oci, usta1. #odajuci trup, dete
razdvaja glavu od tela. !uke su I dalje rasirene, sa ili bez prstiju, a
negde su I potpuno izostavljene. #ete stvara svoj tip ljudske
fgure, tako da sebe I druge crta na isti nacin. $potpunjuju se
detalji na licu. #elimican pokret fgure, dete nagovestava
okretanjem stopala na jednu stranu, a I delimicno spustenim ili
podignutim rukama u zavisnosti od “akcije5 koju dete voli da
prikaze. %rikaz ljudske fgure se sve vise upotpunjuje novim
detaljima, pa one deluju kao celina. #odaju se sesir, vrat,
potpetice, obrve, trepavice, sminka, gumica za kosu, torba..
%otpuni pokret pojavice se tek oko devete god.kad dete napravi
razliku izmedju hodanja I trcanja.

!ROS)OR: #ete u pocetku crta razbacano, ne oseca prostor, a

potom na donjoj ivici hartije redja niz. 2aj prvi niz koji dete crta
 jeste I prva kompozicija. "asnije podize platno zemlje, a spusta
platno neba. #odaje nizove. #ete crta I unutrasnji prostor, a dete
crta ono sto zna, a ne ono sto vidi. 2ako nastaju crtezi gde se sve
provide. $ kucama se vidi sav namestaj, unutrasnjost stomaka,
torbe, automobile, itd..

?OJ6: 'secaj za boje se kod deteta javlja u drugoj god.zivota, a

svoj vrhunac dostize u trecoj I cetvrtoj god. Eoju subjektivno vidi I
dozviljava je u vizuelnoj komunikaciji sa sobom I drugima. 8ajpre
bira tople boje z aslikanje, a kasnije I druge. Cesto slika cistim
bojama, bez mesanja. Eoje cesto nemaju znacaj lokalnog tona 
konj je crven, macka zelena, trava zuta, kasnije se boja mesa, a
upotrena lokalnog tona nastaje postepeno.

@oguci zadaci odras$og:

• 'tkriva, upoznaje, podstice I razvija osobenosti likovnog
izraza predsk.deteta
• $vazava I ceni njegovi individualnost, njegova osecanja,
misli, dozivljaje, njegove ideje, njegov svet..
• tvara I obezbedjuje uslove za razvoj stvaralacke, kreativne
licnosti
• (adovoljava decju potrebu za likovnim izrazavanjem
• 'mogucava detetu da se sto vise slobodno, smelo I
samostalno likovno izrazava
• 'tvara vece mogucnosti slobode u kreiranju slobodnih
asocijacija
• Eudi I razvija estetsku osetljivost kod dece I otvoren duh za
nove likovne ideje
• %odstice decu na govornu komunikaciju, kako bi nam
ispricala sta crtaju, sta ce dalje crtati, sta su nacrtala, itd..
• $smerava paznju deteta I ukazuje na bogatstvo boja, oblika I
linija
• %odstice I razvija kreativnu imaginaciju kao vaznu
komponentu kreativnog misljenja
• %odstice I neguje istrazivacke tendencije kod dece u
istrazivanju I eksperimentisanju
• 'bogacuje, oplemenjuje I upotounjava likovna saznanja I
otkrica dece

Dete I $ikovne tehnike 3 )eme:

7ikovne tehnike I materijali nisu cilj, nego osnovno sredstvo
likovnog vaspitanja, ali ne I jedino. $ radu sa ovim uzrastima one
su ponudjene kao mogucnosti stvaralackog ispoljavanja, sto ne
znaci da ce biti u potpunosti ostvarene, kao sto to mogu odrasli.
$ slobodi biranja jedne ili vise tehnika, dete se opredeljuje za
mogucu “cistu5 ili mogucu “kombinovanu5 tehniku, o cemu
samostalno odlucuje. Eirajuci jednu ili vise tehnika, dete kreira
svoje tehnike koje se odraslima ne moraju dopadati. (a dete su
instrumenti neobicne “igracke5 koje zeli da upozna. ve tehnike I
materijali nisu primereni svoj deci podjednako. (ato I izbor
materijala I tehnika treba d abude odabran prema individualnim I
uzrasnim mogucnostima I to tako da ih dete moze samostalno
koristiti. %romene u izboru materijala I tehnika stimulativno deluju
na decu I veoma su pozeljne. ve moze biti podloga, a podloge ne
odgovaraju svim tehnikama. 'blik I velicina podloge treba da su
raznovrsni, ali u tome treba naci meru.

Igre opustanja I re$aksacije:

.Crtamo 2s$ikamo4 tackicama:

$ predskolskom uzrastu deca imaju snaznu potrebu za dinamikom

I kretanjem. 'vo se narocito ispoljava kod motorno nemirne dece.
$pravo zato pozeljno je povremeno organizovati aktivnosti u kojoj
ce deca da crtaju 0slikaju1 tackicama jer ih to u prvom redu
smiruje I opusta. %ripremiti cvrsce podloge I cvrsce tehnike. %ustiti
decu da slobodno tackicama prave sare po podlozi. 2eme nisu
pozeljne. 3arijante)

• slikamo tackicama  temepa 0prsticima, cetkicama1

• slikamo tackicama  tus 0prsticima, cetkicama1

'be varijante odgovaraju svim uzrastima.

".S$ikamo pro#usenom konzervom:

$ manje boce od plasticne mase sipati pripremljenu temperu

gustine jogurta. lobodnom gestikulacijompokretima ruke, boja
“tece po papiru kako tece I decja emocija. likanje
gestikulacijompokretima rukom, relaksirajuce deluje na dete,
razvija samokontrolu, pa je to uvek niz novog otkrivanja I
eksperimentisanja.

'rijentaciono odgovara uzrastu dece od - god.

%.@enjamo sare:

$ pripremljeni lepak za tapene, srednje gustine, sipati malo

rastvorene tempere, mastila Ili tusa. 'vako obojenim lepkom
premazati podlogu sirom cetkom. $koliko je podloga tamnija lepak
treba da je svetliji I obrnuto. 'moguciti malisanima da slikaju
nesvakidasnjim priborom) cesljem, kasikom, prstima, zbuzvanim
papirom.. ve dok je podloga vlazna, sare se mogu neprekidno
menjati dok se lepak ne osusi 0stvrdne1. 'dgovara svim
uzrastima.

IGR6 <6 R6<I@ 0/R6S)I@6

. Igra iz perspective deteta
". 1unkcije igre I do#ro#it za dete
%. Igra iz perspective odras$ih
9. (ratak preg$ed strategija podrske odras$ih u igri

.Igra iz perspektive deteta: #eci je u igri potrebno vreme da

razviju I smaostalno vezbaju svoje ideje ili nego sto ih kombinuju
u slozenim oblicima. #eca &ormiraju odredjene obrasce ponasanja
u igri, zatim odrasli podrzavaju I podsticu decu da te obrasce
ponasanja prenose I na druge aktivnosti. %rioriteti deteta u igri
mogu biti)

• konstruisati I graditi
• kreirati, uredjivati male prostore za igru
• prenositi, angazovati I pokretati cello telo
• biti kreativan, stvarati
• igrati se peskom, vodom, vezmljom, testom

".1unkcija igre I do#ro#it deteta: $ toku igre deca su u akciji,

akcijom u igri sticu vazna zivotna iskustva. !azlicite aktivnosti I
&unkcije u detetovom razvoju pokazuju da su sve dimenzije
razvoja Gemocionalna, kognitivna, socijalna, psihomotorna usko
poveza8D. 'dnos prihvatanja, sigurnosti I uvazavanje koji dete
gradi sa odraslima u neposrednom okruzenju doprinosi da dete
igru dozivljava kao zadovoljstvo I lakse se ukljucuje u igru sa
drugom decom. 0 igri deca uce da:

• da pregovaraju
• uvazavaju tudje misljenje I ideje
• da postuju druge
• da postuju pravila
• da menjaju ono sto znaju
• da resavaju problem
• da glume razlicite uloge
• da se pokrecu slobodno I samouvereno
• da saradjuju u donosenju pravila
• da dele sa drugima
• da razumeju smisao odnosa sa drugima

Razvijaju:

• sposobnost za promenu
• sposobnost da samostalno odlucuju
• da uvazavaju druge
• komuniciraju
• razvijaju poverenje u druge
• samopostovanje
• samostalnost
• pripadanje I odnos sa drugima
• simbolicko predstavljanje

&azne 7unkcije igre za do#ro#it deteta odnose se na:

• razvijanje kapaciteta za istrazivanje I delovanje u

promenjenim uslovima
• izgradjivanje licnog I kulturnog identiteta
• razvijanje maste I simbolickog predstavljanja