ZAŠTITA DRVETA NA PRIRODAN NAČIN

Za drvo je od posebnog značaja pravilna zaštita, ako se ona ne uradi na pravilan način, odnosno
ako se prilkom zaštite koriste opasna hemijska sredstva koja su u širokoj upotrebi, sve dobre
karakteristike drveta su uništene, tako da se drvo pretvara u izuzetno opasan i neprihvatljiv materijal sa
stanovišta biološke izgradnje.

Dva najvažnija problema koja moraju ispravno da se reše kod upotrebe drveta jesu:

– protivpožarna zaštita i

– zaštita drveta od insekata, vlage i truljenja.

Važno je napomenuti da vlažnost drveta prilikom ugradnje, mora biti ispod 14%, a idealan pocenat je
10%.

Zaštita drveta od požara može da se postigne naknadno:

– premazima ili silakatnim kompozitima,

– zaštitnim malterima, oblaganjem negorivim mineralnim pločama, i

– gipsanim pločama.

Mišljene većine ljudi jeste da su drvene kuće veoma podložne požaru. Međutim, statistike
govore suprotno, naime broj požara u drvenim kućama je dvostruko manji nego u kućama koje su
izgrađene od klasičnih materijala.

Drvo sporo sagoreva zbog male termoprovodljivosti i formiranja ugljenisanog sloja na površini.
Drvene konstrukcije mogu znatno duže da se odupru požaru od metalnih konstrukcija kod kojih dolazi
do rušenja pre tačke topljenja. Prilikom sagorevanja drvo ne oslobađa štetne supstance, koje drugi
materijali oslobađaju prilikom požara, ponekad je prilikom požara mnogo opasnije biti izložen
isparenjima koji dovode do trovanja nego samoj vatri.

Ekološki prihvatljiva sredstva za smanjenje zapaljivosti drveta su boraks, zatim sredstva za

impregnaciju na bazi oksidnih boja i vodenog stakla.

Zastita drveta od truljenja i štetočina.

Pošto je drvo materijal koji se koristi direkno iz prirode mora se voditi računa o određenim
pravilima prilikom ugradnje. Ako je procenat vlažnosti u drvetu veći od 14%, ili se pak drvo ugrađuje
u sredinu gde će biti izloženo povećanoj vlazi, a nema provetravanja, onda veliku opasnost
predstavljaju pojave i razvoj raznih štetočina: gljivica, mikroorganizama, buba i slično, što opet ima za
posledicu truljenje i propadanje drveta. Da bi se ovaj rizik sveo na minimum, a kasnije olakšala zaštita
drveta, u toku pripreme i njegove ugradnje treba se pridržavati sledećih uslova:

– drvo, po mogućnosti, seci u zimskom periodu, kada je pojava štetočina najmanja, a sokovi u
njemu minimalni;

– koru i okrajke odstraniti, jer se tu nalaze jaja iz kojih se razvijaju larve štetočina

– upotrebljavati samo zdravo i jedro drvo

– drvene elemente po potrebi pre ugrađivanja treba zagrejati specijalnim aparatom, tako da
eventualna jaja i larve budu uništeni visokom temperaturom

– sve prsline i pukotine (ukoliko postoje) popuniti biokitom, na bazi firnajza, kalujumovog vodenog
stakla i određenih punilaca, kome se mogu dodavati pigmenti po želji

– ugrađeno drvo, naročito u podu, mora se učiniti nepristupačnim za pojavu insekata, a to se postiže
začepljavanjem svih rupa, spojnice i drugih propusta koji su nastali u toku izvođenja radova.

Jedan od najvažnijih uslova za zaštitu ugrađenih konstruktivnih elemenata i ostale drvene građe jeste
njihovo dobro provetravanje. Svi krovni elementi su zaštićeni krovnim pokrivačem od vlage i u većini
slučajeva je provetrenost krovnog prostora u potpunosti obezbeđena. Da bi se isto postiglo i kod
zidova, potrebno je ostavljati vazdušni šlic za provetravanje, tako da se ugrađeni drveni elementi (
fasadni stubovi, podkonstrukcija i sl.) mogu nesmetano isušivati.

Elementi drveta kao što su stubovi, fasadne obloge i ostalo, koji se vezuju za temelje i temeljne grede,
moraju biti ugrađeni na minimalnom rastojanju od 30cm iznad kote trotoara, kako bi se sprečila pojava
vlage iz temelja i prskanje sa trotoara.

Na samu trajnost drveta mnogo utiče i način njegove upotrebe. Najveću trajnost drvo dostiže u sasvim
suvoj atmosferi, jednolične i relativno niske temperature, pri stalnoj cirkulaciji vazduha. Veoma je
trajno drvo ako je stalno pod vodom ili ledom. Najmanju trajnost drvo ima, kada je zaraženo
saprofitima i ispunjava optimalne potrebne uslove za razvitak gljiva: toplotu, vazduh, vlagu i hranu za
gljive. Ako od ovih uslova, bar jedan nedostaje, na može doći do razaranja drveta gljivama, odnosno
truljenja. Drvena građa se može zaštititi od truljenja, od razornog dejstva insekata i naizmeničnog
sušenja i upijanja vlage, sušenjem, izolacijom, natapanjem (impregnisanjem) različitim sredstvima za
konzervaciju i sl.

Hemijska sredstva, kojima se štiti drvo od štetočina i truljenja su vrlo opasna jer sadrže otrovni
sastojak “PCP”, te je njihova proizvodnja u vecini zemalja zakonom zabranjena.

Ova sredstva su posebno opasna, ako se primenjuju u unutrašnjim prostorijama, tako da njihovo
otrovno isparenje može da traje godinama. Otrovna sredstva na bazi “PCP” mogu se uspešno zameniti
manje opasnim ili bezopasnim materijalima, a to su: lug, soli boraksa, otopine sode, kao i sredsva za
duboku impregnaciju koja se koriste za spoljnu zaštitu drveta.

Za unutrašnju zaštitu najčešće se koriste: laneni firnajz, kalofonijum, četinarske smole i pčelinji vosak.

Premazi lanenim uljem (firnajzom).

Vreme sušenja lanenog ulja je veoma dugo, pa se u tvrhu koristi laneni firnajz. Laneni firnajz
se dobija od lanenog ulja kojem se prvo dodaju materijali za isušivanje “sikativi”, a potom se čitava
smesa iskuvava, pri čemu laneno ulje dobija potpuno nove karakteristike. Laneni firnajz predstavlja
vezivno sredsvo u proizvodnji uljanih boja, lakova i glazura, a u mnogim slučajevima, laneni firnajz se
može koristiti potpuno sam u površinskoj obradi drveta kao najjednostavniji, najzdraviji i najjeftniji
materijal.

Obrada firnajzom naglašava prirodnu strukturu drveta, pri čemu firnajz duboko prodire u drvo, tako da
se stvara potrebna zaštita, a obrađene površine dobijaju prijatnu toplinu i svetložućkastu boju.

Kod jednostavne obrade drveta počinje se tako, što se prvo nanese penatrat, koji se sastoji od mešavine
lanenog firnajza i alkohola – 1:1 ( ili mešavina firnajza i balzam terpentina iste razmere), kojem se
dodaje ekstat lavande.
Penetrat se utrlje krpom, ili se površina jednostavno premaže običnom četkom i ostavi da odstoji sve
dok potpuno ne upije ( oko 15 minuta pri temperaturi većoj od 15 stepeni). Penetrat ima sposobnost
regulisanja vlage i propuštanja vodene pare, a koristi se i kao podloga za sve vrste glazura i boja na
bazi lanenog ulja (firnajza)

Posle nanošenja penetrata i potrebnog odležavanja, pristupa se izradi drugog sloja, koji se sastoji od
čistog firnajza. Vreme sušenja ovog sloja pri temperaturi od 15 do 20 stepeni, traje obično jedan dan.
Nakon toga površina se glača lanenom krpom povlačenjem u pravcu vlakana, sve dok površine ne
bude podpuno suva.

Za običnu zaštitu ovaj sloj zadovoljava potrebne zahteve.

Ako se traži posebna obrada onda se posle ova dva premaza površina izbrusi šmirl papirom, a
postupak se ponovi još jednom, ili dvaput ( čistim firnajzom).

Da bi firnajz što bolje i dublje prodro u drvo može se zagrevati spuštanjem u posude u vodu, čija je
temperatura 60-70 stepeni.

Ovim postupkom se mogu uspešno obrađivati stare površine, pri čemu se iste moraju očistiti
mehaničkim putem, ili rezređivačima na bazi alkohola i balzam terpentina.

Zaštita konstruktivnih i ostalih “zaklonjenih” drvenih elemenata od truljenja i štetočina, vrlo efikasno
se ostvaruje premazom krečnog mleka kome se dodaje 2% kazeina. Ova zaštita ima protivpožarno
dejstvo.

Impregnacija drveta

Drvo u spoljnoj sredini je naročito ugroženo usled zagađivanja “smogom”, UV zracima i

vlagom, dok su drveni podovi izloženi velikoj mehaničkoj opterećenosti, pa se pre bilo kakve obrade
mora vršiti duboka impregnacija.

Impregnacioni materijal dobija se mešanjem lanenog firnajza i balzam terpentina kojem se dodaje
određeni procnat lavande. Penetrat treba nanositi u vrućem stanju ( oko 70 stepeni) premzivanjem
četkom više puta u razmaku od 10 minuta ne čekajući da se predhodni sloj osuši. To se ponavlja sve
dok se drvo podpuno ne zasiti. Kod zadnjeg premaza višak materijala se skida lanenom krpom.

Preko ovako pripremljene podloge nanosi se “lauza”, uljane boje, bajcovi i sl.

Lazure

Lazure su proizvodi koji čine prelaz između uljanih boja i lakova, jer sadrže manji procenat
pogmenata i vezivnog sredstva, tako da površine obrađene ovim sredstvom zadržavaju prirodnu
strukturu, i ne formiraju “film” koji sprečava prirodno “disanje” drveta. Sirovine za izradu lazura su:
prirodne smole (tisa, kalafonijum, šel-lak), biljna ulja, biljni i ogsidni pigmenti, glicerin, amonijum
sapun, alkohol i lavandino ulje.

Površinu, na koju se nanose lazure, potrebno je detaljno očistiti a po potrebi i oprati. Zatim se ovako
očišćena površina izbrusi, očisti od prašine, pa se tek onda može pristupiti površinskoj obradi. Lazure
treba povremeno mešati pre upotrebe da bi se sprečilo taloženje pigmenata. Ovo sredstvo nanosi se u
dva sloja pri čemu se pravi pauza od 24 do 48 sati između nanošenja prvog i drugog sloja. Lazure se
prvenstveno koriste za spoljnu obradu površina.

Bajcovanje
 Za obradu unutrašnjih površina kod prozora, vrata i lamperije može se primenjivati takozvano
“bajcovanje” pri čemu se dobijaju esteski izvanredno dopadljive površine u željenom tonu. Bajc se
nanosi preko čiste i suve površine i ima ulogu penetrata. Kao pigmenti ovde se koriste ljuska od crnog
luka, prah od kafe, kora od trešnje, oraha i limuna, a u nekim slučajevima se upotrebljava i lavanda.
ovi pigmeti se kuvaju u rastvoru soda-voda 1:1 oko 2 sata, a mešavina se nanosi na drvo dok je još
vruće.

Pored ovog načina pripremanja, za spravljanje bajca možemo koristiti rezance soje lecitin, ekstahovani
kesten u špiritusu i balzam terpentinu ili lanenom ulju. Završni sloj je obično bezbojni biljni lak.

Obrada drveta voskom

Standradni sistem obrade drveta je obrada voskom. to je ujedno i najkvalitetnija obrada drvenih
površina. Površine koje će se obrađivati voskom moraju predhodno biti obrađene poluuljem. U
biologiji građevinarstva posebnu ulogu igraju balzami od pčelinjeg voska. To je sredsvo koje pruža
najbolju i najzdraviju zaštitu drveta, čak sprečava i prodor vode. Pod balzamom se podrazumeva gusta
masa koja se nanosi u dva vrlo tanka sloja. Drvo premazano voskom zadržava prirodan miris. U
kućama gde je drvo obrađeno balzamima od pčelinjeg voska sa dodatkom malog procenta (ispod 1 %)
eteričnih ulja, vlada vrlo prijatna atmosfera.

Prašina koja se sakuplja na ovako obrađenim površinama nije podložna naelektrisanju, što povoljno
utiče na osobe koje pate od različitih vrsta alergija.

Kao što je poznato sirovine za izradu balzama su : pčelinji vosak, vosak od tisovine, laneno ulje,
balzam terpentin, a za izradu laka za podove dodaje se “karnabu vosak”, koji se dobija od jedne vrste
južnoamaričke palme.

Ovde ćemo dati jedan recept za pravljenje politure od pčelinjeg voska koja može služiti za zaštitu
stolarije, drvenih obloga i određenih elemenata nameštaja, a možemo je sami napraviti.

Prvo se izvrši zaštita poluuljem (laneni firnaj-balzam terepentin 1:1), na već opisan način. Nako 1-2
dana površina se obrađuje balzamom od pčelinjeg voska koji se spravlja na sledeći način: pčelinj
vosak se istruže i doda u posudu određene zapremine gde je već nasut balzam terpentin, pri čemu je
razmera mešanja vosak-balzam 1:2,5. Mešavina se kuva na pari oko dva sata, pa se posle toga balzam
razblažuje terpentinom (1:1). Ova vrsta balzama može se tonirati oksidnim i biljnim pgmentima, pri
čemu količina boje ne sme preći 3% ( težinski), jer bi veće učešće uništilo neke dobre osobine ovog
balzama.

Sušenje impregnacionog sloja traje 24 sata, pa se posle toga vrši nanošenje balzama od voska, pri
čemu balzam mora biti u tečnom stanju zagrejan na 70 stepeni. Balzam se nanosi četkom ili lanenom
krpom i to u vrlo tankom sloju. Nakon 3-4 sata vrši se polranje lanenom krpom, pri čemu se dobijaju
vrlo sjajne površine.

Obrada drvenog poda

Drveni podovi su po pravilu, izloženi mehaničkim uticajima. Zbog toga treba obratiti pažnju na
impregnacuju i površinsku obradu, kao i održavanje podova. Izvedena obrada mora da pruži zaštitu od
vode, zaštitu od prašine, omogućiti lako održavanje, kao i laku popravku oštećene površine.

Priprema površine

Pre obrade, pod mora biti izbrušen, otprašen i potpuno očišćen. ako u podu postoje prsline i pukotine
onda se iste popunjavaju mešavinom drvene strugotine od poda, i laka koji se koristi za završnu
obradu. Ovako kitovana mesta moraju da odstoje 24-48 sati. potom se površina detaljno očisti i otpraši.
Impregnacioni sloj se nanosi u svemu kako je to već objašnjeno, s tim što zadnji sloj treba da se suši
24 časa, zatim se lagano obrusi, pa se nanosi još jedan vrlo tanak sloj impregnacije. Nakon 10 minuta
višak se odstrani pamučnom ili lanenom krpom. Ovaj zadnj sloj treba da je zaštićen 24-48 sati.

Završna obrada se izvodi biljnim balzamom ili čvrstim voskom. to je specijalan vosak koji se dobija
mešanjem pčelinjeg voska i “karnabe voska”. Ovaj balzam se nanosi u tankom sloju pamučnom ili
lanenom krpom. Kod većih površina preporučuje se mašina koja ima uređaj za stalno zagrevanje
voska. Posle 24 časa od nanošenja završnog sloja, površina se polira lanenom krpom pri čemu dobija
svilenkasti sjaj.

Potpuna čvrstoća se postiže za oko 7 dana, i za to vreme podne površine treba da budu zaštićene.

Prosečna trajnost građevinskog drveta izražena u godinama

Naizmenično na Stalno Zaštićenood

Vrsta drveta Zaštićeno
otvorenomprostoru uvodi kiše

800-
hrast 80-90 120-140 1600-1800
1000

Crvenabukva 25-35 80-100 400-500 550-600

Belabukva 35-40 100-110 400-450 800-900

jela 25-35 110-120 70-80 850-900

smrča 30-40 90-100 60-70 900-1000

bor 35-60 100-120 350-450 950-1000

Proizvodi od drveta. Od četinara najviše se uptrebljavaju u građevnskoj tehnici su bor, smrča,

jela i ariš. Primena ovih vrsta drveta je raznovrsna: u mostogradnji, za izradu šipova, stubova,
željezničkih pragova, jamske građe, u zgradarstvu, stolarstvu, za izradu furnira, skela, međuspratnih i
krovnih konstrukcija i brodskih podova. Od lišćara u građevinarstvu se najviše primenjuju bukva,
hrast, jasen i brest. Ove vrste drveta upotrebljavaju se za izradu pragova, parketa, nameštaja, furnira.
Pored ove upotrebe, hrastovina se upotrebljava i mnogo šire, kao za šipove, mostove, kaldrmu, jamsku
građu.

Ono što je posebno važno napomenuti jeste da proizvodi od drveta koji su nastali lepljenjem
lepkovima na bazi formaldehida, mogu biti štetni po zdravlje ljudi. Jedan od najpopularnijih materijala
ovog tipa jeste iverica ili medijapan. Ovi proizvodi su u savremenim enterijerima veoma
rasprostranjeni i popularni, mogu se kupiti u svim oblicima i bojama, kao pločasti materijali lako se
sklapaju i za mnoge ljude predstavljaju sinonim za uređen i moderan dom. Problem je u tome što su
takvi materjali, zbog lepkova koji se koriste pri proizvodnji, izuzetno štetni i po svaku cenu ih u izradi
enterijera treba izbegavati.

Čisto, prirodno drvo, zaštićeno na prirodni način, je najlepši i najzdraviji materijal koji možete sebi da
priuštite, kod nas je cena drveta prihvatljiva i treba ga maksimalno koristiti u izgradnji kuća.

Autor: Arh. Ivana Rakarić