Шпијуни у Лондону

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 08.04.2018. у 09:05

Читам редовно загребачки лист „7 Дневно”, новине које критикују скоро сваку власт у Хрватској, нападају и
ХДЗ, прозивају домаће тајкуне и лопове свих врста, прозивају све бивше и садашње припаднике Удбе. Имају
доста екстремно десничарских текстова, пљују по Србима и Југословенима, ЈНА и СФРЈ, пљују по Титу, вели-
чају усташе и Анту Павелића, пишу да је Јасеновац био „камп за избеглице”, ударају по Американцима, али
Русе, руску спољну политику и руску војну моћ хвале из броја у број на сва уста.

Што би рекли стари Загрепчани „за не вјеровати”, или кумице на Долцу: „Госпица, госпица кај бу Руси до-
шли?” Или је то само реликт старе Павелићеве тезе „да је боља и црвена, независна, Хрватска, него Хрватска у
Југославији”. Моје колеге из Загреба ми кажу. „Шта се чудиш, па то ти је лист Удбе.” Признајем, нисам знао
да Удба у Хрватској и даље постоји. Удба, наша судба...

Ипак, и даље ме копка та наклоност Хрвата према Русима, уосталом то показују и најновије анкете у Хрват-
ској, док је елита званично строго прозападна. У обавештајном контексту, Загреб је за Русе увек био важнији
од Београда, јер ето Срби природно воле Русе, а за љубав Хрвата треба се изборити. А ту љубав илуструје јед-
на истинита прича.

Капетан фрегате Златко Јазбиншек, из матичне војне поште 1122-6 Београд, био је у новембру 1990. године
војни изасланик Југославије у Лондону, а капетан прве класе Драго Маркановић, из исте војне поште, његов је
помоћник. Обојица су Хрвати, чланови СКЈ, одлични официри, добри војни обавештајци. У амбасади СФРЈ у
Лондону читају сву могућу нашу и британску штампу. Забринути су, на првим парламентарним изборима у
мају месецу у Хрватској су победили ХДЗ и Фрањо Туђман. Ипак, Јазбиншек и Маркановић нису сигурни да
ће то тако и да остане. На коју страну да се определе и како да у Лондону успоставе контакт са „правом” стра-
ном?

Капетан фрегате Јазбиншек одлучује се за самосталан и централи у Београду непријављен контакт са Совјети-
ма, претпостављајући да њихов Генерални конзулат у Босанској улици у Загребу има и најбоље процене поли-
тичких догађаја у Хрватској. У писму, које је убацио у кућни поштански сандучић саветника совјетске амбаса-
де Павела Бесмертника, иначе генерала КГБ-а који је из Вашингтона дошао на неколико месеци рекреативног
рада у Лондон, Јазбиншек је предложио систем комуникације који би требало да га заштити од радозналих
очију и ушију британске службе МИ-5. Као доказ своје озбиљности понудио је у следећим контактима детаље
о госпођици Јулији Шарп, агенту британске тајне службе МИ-6 тада на раду у британском конзулату у Казах-
стану.

Југословенски војни изасланик написао је генералу КГБ-а да ће у мушком тоалету на првом спрату биоскопа
„Академи”, у Оксфорд стриту, у канистеру залепљеном испод водокотлића, пронаћи микрофилм са питањима
за Совјете, али и његовом проценом ситуације. Ако генерал КГБ прихвати контакт, мора то и да покаже тако
што ће на врх десног канделабра на излазу из метро станице са перона 3 и 4 линије Пикадили да забоде рајсне-
длу било које боје.

Када Јазбиншек угледа рајснедлу, он ће оставити свој микрофилм у тоалету биоскопа „Академи” и јавиће со-
вјетском обавештајцу новим знаком да је оставио филм: залепиће плаву лепљиву траку на жици која повезује
слушалицу са телефоном у првој јавној телефонској говорници у улици Адам и Ева. То ће значити да ће ми-
крофилм бити остављен испод водокотлића првог следећег понедељка између 12 и 15 сати. Ако га нико тада
не преузме биће однесен после 16 часова истог дана.

Јазбиншек је следећег дана посматрао врх канделабра на излазу из метроа на тргу Пикадили, али није било
рајснедле. Закључио је да Совјети оклевају, па се одлучио на друго писмо у поштанском сандучићу совјетског
обавештајца. Сада је предложио да „мртви сандучић” буде на пешачкој стази која иде уз улицу Хорсенден
лајн у Гринфорду – тачно место било је постоље једног стуба за светиљку. У писму је додао да госпођица Ју-
лија Шарп, која има 28 година и дипломирала је линвистику на Оксфорду, а курс руског језика завршила у Во-
роњежу, управо проучава колико нуклеарних бојевих глава Москва још контролише у Казахстану.
Јазбиншек је предложио, да ако Совјети прихватају понуду, онда би уз светиљку, на плочнику, требало да се
нађе зелена лименка пива „карлсберг”, у којој би се налазио микрофилм. Рус ће потврдити да све то схвата
озбиљно тако што ће свој ауто паркирати следећег дана у 12 сати на северној страни трга Хановер. 

Ни на ову понуду Рус није одговорио, па је Јазбиншек и трећи пут оставио писмо у кућном поштанском санду-
чићу совјетског дипломате. Предложио је нови систем сигнала, прво телефонски позив у први следећи петак
ујутро у 8.05, из јавне говорнице са лозинком која гласи: „Када ће Московски балет гостовати у Лондону?”

Тог дана у означено време Јазбиншек је звао, али нико није одговорио на телефонски позив. Совјети су мисли-
ли да их то МИ-5 провоцира, или да имају посла са лудацима. Седмог августа 1991. југословенски војни иза-
сланик у Лондону, капетан фрегате Златко Јазбиншек и његов помоћник Драго Маркановић напуштају  амба-
саду СФРЈ и нестају у непознатом правцу узевши из касе у амбасади око 50.000 фунти, а из службених стано-
ва сав инвентар. У каси су оставили поруку: „Пажљиво прислушкујемо како нас прислушкујете да вас прислу-
шкујемо!”